Biznis i Finansije

Na odmor bez brige: Iskoristite posebne pogodnosti DDOR osiguranja

bifadmin — Mon, 13 Jul 2026 12:38:33 +0000

Leto je vreme kada se planiraju putovanja, istražuju nove destinacije i više vremena provodi van kuće. Bilo da je reč o zaštiti zdravlja tokom boravka u inostranstvu ili sigurnosti doma dok ste odsutni, pravovremeno ugovoreno osiguranje pruža dodatnu bezbrižnost. Zato je DDOR osiguranje za svoje klijente pripremilo posebne pogodnosti tokom letnje sezone.

Do 30. septembra 2026. godine klijenti mogu da iskoriste posebne pogodnosti prilikom ugovaranja Putnog zdravstvenog osiguranja i osiguranja doma, u poslovnicama ili putem DDOR Web shopa.

Pogodnosti u poslovnicama DDOR-a

Klijenti koji žele savetovanje i ugovaranje polise uz podršku agenata mogu ostvariti sledeće benefite:

Putno zdravstveno osiguranje (uz pokriće od 15.000 ili 35.000 evra):

za putovanja u trajanju od 7 do 14 dana – 1 gratis dan osiguranja
za putovanja duža od 15 dana – 2 gratis dana osiguranja

Osiguranje imovine „Moja kućica“:

1.000 dinara popusta za premiju od 7.000 do 14.999 dinara
1.500 dinara popusta za premiju od 15.000 dinara i više

Pogodnosti za online kupovinu putem DDOR Web shopa

Građani koji žele da polisu ugovore brzo i jednostavno, bez odlaska u poslovnicu, mogu to učiniti putem DDOR Web shopa, uz elektronsku dostavu polise na imejl adresu.

Za online kupovinu dostupni su:

Putno zdravstveno osiguranje – 10% popusta na kupovinu polise, uz promo kod za dodatnih 20% popusta prilikom naredne online kupovine.
Osiguranje imovine „Moja e-kućica“ – 20% popusta na online ugovaranje polise.

Letnja kampanja deo je aktivnosti kojima DDOR osiguranje nastavlja da unapređuje korisničko iskustvo i razvija usluge prilagođene savremenim potrebama klijenata. Kroz pogodnosti dostupne u poslovnicama i putem digitalnih kanala, kompanija nastoji da osiguranje učini još pristupačnijim i jednostavnijim za ugovaranje.

Kombinacijom pogodnosti dostupnih u poslovnicama i putem DDOR Web shopa, građani mogu brzo i jednostavno da obezbede zaštitu na putovanju, sigurnost svog doma ili obe vrste osiguranja istovremeno. Bezbrižno leto počinje dobrom pripremom – do 30. septembra 2026. godine ugovorite polisu u najbližoj DDOR poslovnici ili putem DDOR Web shopa i iskoristite letnju ponudu.

Чланак Na odmor bez brige: Iskoristite posebne pogodnosti DDOR osiguranja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Bankarski depoziti više nisu jedini izbor: Zašto diverzifikacija postaje novi standard štednje

bifadmin — Mon, 13 Jul 2026 12:35:41 +0000

Globalni trendovi i stavovi stručnjaka ukazuju na to da sve veći broj investitora kombinuje različite klase imovine umesto da se oslanja na samo jedan oblik štednje.

Iako bankarski depoziti stanovništva u Srbiji nastavljaju da rastu, najnoviji podaci pokazuju da štediše sve više traže alternative tradicionalnim načinima očuvanja vrednosti svoje imovine. Zaključno sa krajem aprila 2026. godine, depoziti stanovništva u Srbiji dostigli su 2.485 milijardi dinara (približno 21,2 milijarde evra), dok su dinarski depoziti zabeležili međugodišnji rast od 18 odsto, što predstavlja njihov najbrži godišnji rast od početka 2025. godine.

Istovremeno, Narodna banka Srbije ističe da su bankarski depoziti samo jedna od nekoliko raspoloživih opcija za upravljanje ličnom štednjom. U svojim materijalima za finansijsku edukaciju, centralna banka navodi da pojedinci takođe ulažu i u državne hartije od vrednosti, investicione fondove, akcije i investiciono zlato, pri čemu svaka odluka zavisi od ličnih finansijskih ciljeva, investicionog horizonta i tolerancije na rizik.

Isti trend prisutan je i na globalnom nivou. Prema izveštaju Svetskog saveta za zlato „Gold ETF Commentary“, objavljenom 8. jula 2026. godine, globalni ETF fondovi fizički pokriveni zlatom zabeležili su neto odlive u iznosu od 8,9 milijardi američkih dolara tokom juna, nakon nekoliko meseci snažnih priliva kapitala. Međutim, šira slika i dalje ostaje pozitivna. Tokom prve polovine 2026. godine, zlatni ETF fondovi privukli su približno 8 milijardi američkih dolara neto priliva, dok su ukupne zalihe zlata povećane za 18 tona, dostigavši 4.047 tona. Posebno se izdvojila Azija, koja je zabeležila prilive od 12 milijardi američkih dolara – najuspešniju prvu polovinu godine ikada registrovanu u tom regionu.

„U kompaniji Tavex već dugo ističemo da je jedna od najvećih grešaka koje investitori mogu napraviti koncentrisanje celokupne štednje u jednoj klasi imovine. Bilo da je reč o bankarskim depozitima, nekretninama, akcijama ili investicionom zlatu, svaka vrsta imovine ima svoje prednosti i slabosti. Diverzifikacija ostaje jedan od najefikasnijih principa očuvanja bogatstva na dugi rok“, izjavio je Georgi Hristov, direktor kompanije Tavex zlato&srebro.

Prema Hristovu, najnoviji podaci Svetskog saveta za zlato dodatno potvrđuju ovaj širi trend. „Kada posmatramo samo jedan mesec, možemo uočiti prilive ili odlive u bilo kojoj pojedinačnoj klasi imovine. Ono što je zaista važno jeste dugoročna perspektiva. Uprkos privremenim odlivima tokom juna, zlatni ETF fondovi su i dalje zabeležili pozitivne neto prilive u prvoj polovini godine, što pokazuje da investitori nastavljaju da posmatraju zlato kao važnu komponentu diverzifikovanog investicionog portfolija, a ne kao samostalnu investiciju.“

On smatra da i individualni investitori postepeno menjaju način na koji razmišljaju o upravljanju svojom imovinom. „Sve više ljudi počinje da shvata da investiranje ne podrazumeva pronalaženje jedne vrste imovine koja će uvek nadmašivati sve ostale. Suština je u izgradnji uravnoteženog portfolija koji može ostvarivati rezultate u različitim tržišnim uslovima. Upravo zbog toga diverzifikacija je postala jedan od temeljnih principa kojih se pridržavaju i institucionalni i privatni investitori širom sveta.“

Današnje investiciono okruženje zahteva širu perspektivu nego ikada ranije. Pitanje više nije da li neko treba da izabere bankarski depozit, investiciono zlato ili neki drugi finansijski instrument. Pravo pitanje jeste na koji način se ove vrste imovine mogu međusobno dopunjavati u okviru dobro diverzifikovanog portfolija. Iako diverzifikacija ne može eliminisati investicioni rizik niti garantovati prinose, ona može značajno povećati dugoročnu otpornost portfolija i pomoći investitorima da sa većim poverenjem upravljaju promenljivim ekonomskim uslovima.

Foto: Pixabay

Чланак Bankarski depoziti više nisu jedini izbor: Zašto diverzifikacija postaje novi standard štednje се појављује прво на Biznis i Finansije.

VIŠE OD 21.000 LJUDI POZIVA NA ZAŠTITU KONKURENCIJE, RADNIH MESTA I POVEZANOSTI SRBIJE

bifadmin — Mon, 13 Jul 2026 12:32:39 +0000

Kompanija Wizz Air danas je Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Vladi Republike Srbije i Direktoratu civilnog vazduhoplovstva predala peticiju koju je potpisalo više od 21.000 građana Srbije, pozivajući nadležne institucije da zaštite fer konkurenciju, hiljade radnih mesta u Srbiji i očuvaju dostupnost pristupačnog avio-saobraćaja za putnike iz Srbije.

Peticija odražava zabrinutost hiljada putnika, zaposlenih i građana koji smatraju da je očuvanje konkurentnog tržišta u avio-industriji od ključnog značaja za povezanost Srbije, razvoj turizma i privredni rast.

Baza kompanije Wizz Air u Beogradu već više od jedne decenije povezuje Srbiju sa Evropom, stvarajući stotine direktnih i hiljade indirektnih radnih mesta, dok je milionima putnika omogućila pristupačne mogućnosti putovanja. Kompanija smatra da očuvanje otvorenog i konkurentnog tržišta donosi koristi potrošačima kroz niže cene karata, veći izbor letova i bolju međunarodnu povezanost.

Peticijom se od nadležnih organa Republike Srbije traži da obezbede da regulatorni okvir u oblasti vazduhoplovstva ostane transparentan, predvidiv i u potpunosti usklađen sa međunarodnim obavezama Srbije, kako bi svim avio-kompanijama bilo omogućeno da se ravnopravno takmiče na tržištu, u interesu putnika.

Nevena Todorović, menadžerka baze kompanije Wizz Air u Beogradu, izjavila je:

„Posle 15 godina provedenih u kompaniji WIZZ, moja karijera, kao i karijere mojih kolega u Beogradu, danas su dovedene u pitanje. Zato danas predajemo glasove više od 21.000 ljudi koji veruju da je konkurencija važna. Ova peticija je poziv da se zaštite pristupačna putovanja, sačuvaju hiljade radnih mesta u Srbiji i omogući da putnici iz Srbije i dalje imaju izbor i dobru povezanost sa Evropom i svetom. Sa poštovanjem pozivamo nadležne institucije da saslušaju ove glasove i rade na pronalaženju rešenja koje će Srbiju zadržati otvorenom, konkurentnom i dobro povezanom.”

Wizz Air ostaje posvećen Srbiji, svojim zaposlenima i putnicima, i spreman je da vodi konstruktivan dijalog sa nadležnim institucijama kako bi se pronašlo rešenje koje će podržati konkurentno tržište vazdušnog saobraćaja i zaštititi dugoročne interese putnika iz Srbije.

Autor fotografija: Nenad Dimić

Чланак VIŠE OD 21.000 LJUDI POZIVA NA ZAŠTITU KONKURENCIJE, RADNIH MESTA I POVEZANOSTI SRBIJE се појављује прво на Biznis i Finansije.

Koji objekti se ne moraju legalizovati?

bifadmin — Mon, 13 Jul 2026 11:21:30 +0000

Većina priča o legalizaciji u Srbiji počinje istim pitanjem: da li ono što se nalazi u dvorištu ili u stambenoj zgradi uopšte treba prijaviti državi? Domaće zakonodavstvo daje odgovor koji mnoge vlasnike iznenađuje. Nije svaka zgrada, svaka nadogradnja ili svaka šupa obuhvaćena obavezom ozakonjenja. Postoje jasno određene kategorije nekretnina koje se ne moraju legalizovati jer su već uredne ili su po svojoj prirodi izuzete iz postupka, piše Forbes.

Vredi odmah povući razliku između dva pojma koja se u svakodnevnom govoru mešaju. Objekti koji se ne smeju legalizovati su oni čija je gradnja u suprotnosti sa zakonom. Podignuti su na površinama ili u zonama gde zakon to zabranjuje. Nekretnine koje se ne moraju legalizovati sasvim su druga priča. Njihovi vlasnici nemaju obavezu da vode poseban postupak pred gradskom ili opštinskom upravom jer su papirologijom ili zakonskom definicijom već van domašaja ozakonjenja.

Kada dokumentacija sve završi

Prva i najočiglednija grupa objekata van postupka jesu oni koji imaju urednu papirologiju od dana kada je položen prvi temelj. Kuća, stan ili poslovni prostor izgrađen na osnovu pravosnažne građevinske dozvole, sa projektom koji je prošao tehničku kontrolu, i sa izdatom dozvolom za upotrebu, smatra se u potpunosti legalnim objektom. Takav vlasnik ne ulazi u postupak ozakonjenja, ne plaća taksu za legalizaciju i ne čeka rešenje nadležnog organa koje bi promenilo status nepokretnosti.

Važan detalj koji stručnjaci često ističu jeste da validnost dozvola mora biti potpuna. Građevinska dozvola sama po sebi nije dovoljna ako objekat nije izgrađen u skladu sa projektom, ili ako nije pribavljena upotrebna dozvola. U takvim situacijama, objekat može imati neusaglašenost sa izdatim dozvolama i dokumentacijom. Naknadne izmene projekta, prepravke fasade ili dogradnje sprata bez novog odobrenja stavljaju kuću u red objekata sa nepotpunim statusom.

Pomoćni objekti koji nisu gradnja u pravom smislu

Srpsko zakonodavstvo prepoznaje kategoriju pomoćnih objekata za koje nije potrebno izdavanje građevinske dozvole, pa samim tim nema ni obaveze ozakonjenja. U ovu grupu ulaze manji objekti koji služe redovnoj upotrebi glavnog objekta i čija gradnja ne utiče značajno na urbanističke parametre parcele.

Tipičan primer je drvena šupa za baštenski alat, pergola iznad terase, manja nadstrešnica za automobil, u zavisnosti od dimenzija. Zakon ove objekte tretira kao pomoćne, a ne kao zasebne građevine koje zahtevaju poseban pravni status. Veličina i način gradnje, ipak, nisu potpuno slobodni. Čim površina ili visina premaše propisane vrednosti, situacija se menja.

Razgovor sa nadležnom opštinskom službom ili sa ovlašćenim projektantom najbrži je način da se proveri u koju kategoriju objekat spada. Vlasnici često pretpostave da je šupa u dvorištu automatski izuzeta, a onda saznaju da je zbog betonske ploče i električnih instalacija tretirana kao stalna gradnja koja zahteva dokumentaciju. U praksi se to najčešće dešava kada pomoćni prostor postepeno dobije vrata, prozore i grejanje, pa se pretvori u nešto što liči na malu stambenu jedinicu.

Privremeni objekti i njihove granice

Privremeni objekti takođe spadaju u kategoriju koja ne podleže ozakonjenju u klasičnom smislu. Kiosci, montažne tezge, sezonske bašte ispred ugostiteljskih objekata i sajamske konstrukcije nemaju trajan karakter, pa se njihov pravni status reguliše kroz poseban postupak odobrenja za postavljanje, a ne kroz legalizaciju.

Reč privremen mora se shvatiti bukvalno. Kiosk koji je pre 10 godina postavljen kao sezonski, a ostao na istom mestu kroz dve decenije, može predstavljati bespravni objekat ako je isteklo odobrenje. Opštinske uprave povremeno sprovode kontrole na terenu, pa vlasnici ovakvih objekata mogu biti zatečeni poreskim ili urbanističkim nalogom da objekat uklone ili ga svedu na dimenzije koje dozvoljava odobrenje. Odobrenja za postavljanje ovih objekata imaju jasan rok trajanja, što potvrđuje da njihovo trajno zadržavanje na istoj lokaciji nije pravno predviđeno.

Manji ekonomski objekti na poljoprivrednoj parceli

Na zemljištu sa poljoprivrednom namenom zakon dozvoljava manje ekonomske objekte koji su u funkciji obrade zemljišta. Staklenici, plastenici i ambari skromnijih dimenzija, ostave za mehanizaciju i skloništa za stoku, pod određenim uslovima, ne tretiraju se kao zgrade koje moraju ući u postupak ozakonjenja. Logika iza ove odredbe je jednostavna. Država želi da olakša funkcionisanje poljoprivrednih gazdinstava i ne opterećuje ih birokratijom za objekte koji ne menjaju prirodu parcele.

Problem nastaje kada se ekonomski objekat pretvori u stambeni prostor. Koliko god ta improvizovano pretvorena zgrada izgledala praktično, pravna linija je jasna. Stambena namena na poljoprivrednom zemljištu traži posebno odobrenje. Ako ga nema, objekat ulazi u kategoriju onih koji ili moraju kroz ozakonjenje ili ne mogu biti ozakonjeni uopšte. Slično važi za objekte koji se pretvore u seoska konačišta ili u prostore za prijem gostiju. Čim namena izađe iz okvira poljoprivrede, traži se nov pravni osnov.

Sitne intervencije oko kuće

Ograde između parcela, popločane staze, bazeni ispod određene zapremine i manji potporni zidovi često stoje na granici između slobodne gradnje i formalnog postupka. Za deo ovih radova dovoljno je rešenje o odobrenju za izvođenje radova. Za najmanje intervencije ne traži se ni to. Ozakonjenje, kao poseban postupak, na njih se ne odnosi.

Pravni stručnjaci savetuju vlasnike da se pre svake intervencije informišu o kategoriji radova jer su troškovi prevencije znatno manji od potencijalnih kazni. Visina taksi za ozakonjenje direktno zavisi od kvadrature i namene objekta. Pri čemu su iznosi za poslovne prostore višestruko viši nego za stambene kuće.

Kako biti siguran da je objekat zaista van postupka

Najsigurniji način da se utvrdi da li nekretnina ulazi u postupak ozakonjenja ili ne jeste provera u katastru nepokretnosti. Kao i uvid u nadležnom opštinskom odeljenju za urbanizam. Katastarski izvod otkriva da li je objekat upisan i po kom osnovu, a službenik u opštini može dati informacije o statusu objekta i raspoloživoj dokumentaciji. Potrebno je konsultovati i propise koji precizno definišu, recimo, dimenzije objekata ispod kojih nije potrebno ozakonjenje.

Arhitekte i geodeti često predlažu jednu praktičnu proveru. Ako na terenu postoji objekat koji u katastarskom izvodu ne postoji, ili postoji sa drugačijim dimenzijama, moguće je da bi trebalo da bude predmet postupka ozakonjenja (ali ne uvek). Takav nalaz često iznenadi vlasnike koji su kuću kupili sa uverenjem da je sve čisto. Razlika od svega nekoliko kvadrata na terasi ili zatvoreni balkon mogu biti dovoljan povod da opštinski organ zatraži dopunu papirologije.

Zašto ova razlika mnogo znači u prometu nekretnina

Kupci i prodavci nekretnina u Srbiji sve pažljivije pristupaju proveri pravnog statusa objekta. Kuća koja ne mora da se legalizuje znatno je atraktivnija na tržištu, jer kupac ne preuzima obavezu plaćanja takse niti čeka rešenje nadležnog organa. Nekretnina bez opterećenja postupcima lakše ulazi u hipotekarno kreditiranje, pa banke ovu razliku pomno prate kroz dokumentaciju.

Kako ističu stručnjaci, lokalne samouprave imaju snažan interes da objekti prođu kroz postupak ozakonjenja kako bi se uvela pravna sigurnost i naplatili pripadajući lokalni prihodi, umesto da nekretnine godinama stoje u sivoj zoni. Iskusni posrednici u prometu savetuju klijentima da pre potpisivanja predugovora traže list nepokretnosti svežeg datuma i uporede ga sa faktičkim stanjem, jer upravo ta provera odvaja bezbrižnu kupovinu od dugog i skupog postupka koji nasleđuje novi vlasnik.

Izvor: Forbes

Foto: Pixabay

Чланак Koji objekti se ne moraju legalizovati? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Međugodišnja inflacija u Srbiji u junu ove godine iznosila je 2,7 odsto

bifadmin — Mon, 13 Jul 2026 10:43:36 +0000

Međugodišnja inflacija u Srbiji u junu ove godine iznosila je 2,7 odsto, a mesečna 0,2 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

Cene proizvoda i usluga lične potrošnje, kojima se meri inflacija, u junu su, u odnosu na decembar 2025. godine, u proseku veće 2,6 odsto.

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u junu je rast cena zabeležen u grupama rekreacija, sport i kultura (pet odsto), predmeti i usluge lične nege, socijalna zaštita i ostale usluge (0,8 odsto), nameštaj, oprema za domaćinstvo i tekuće održavanje stana (0,7 odsto), zdravlje (0,5 odsto), restorani i hoteli (0,4 odsto).

Poskupeli su i stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva (0,3 odsto), transport i alkoholna pića i duvan (za po 0,2 odsto) i odeća i obuća (0,1 odsto).

Pad cena je zabeležen u grupama hrana i bezalkoholna pića (0,6 odsto) i obrazovanje (0,1 odsto).

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Međugodišnja inflacija u Srbiji u junu ove godine iznosila je 2,7 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tekstilna industrija Srbije: Nekada proizvodili i za sebe i svet, danas „šijemo“ za druge kompanije

bifadmin — Mon, 13 Jul 2026 09:17:00 +0000

Iako broj tekstilnih preduzeća u našoj zemlji danas premašuje hiljadu i po, broj zaposlenih u njima ne dostiže ni petinu broja radnika koji su radili u proizvodnji odeće i tekstila u Srbiji u doba bivše SFRJ. Nekada smo proizvodili i za sebe, i za svet, a danas je ova industrija, kako kažu u PKS – izrazito izvozno orijentisana, pre svega kroz proizvodnju odeće i tekstilnih proizvoda za poznate međunarodne brendove. Tranzicija, privatizacija, gašenje velikih državnih kombinata, ali i jaka konkurencija proizvođača iz Azije značajno je uticala na tekstilnu industriju Srbije, piše N1

Tekstilna industrija bila je jedna od najvažnijih grana privrede Srbije u vreme bivše Jugoslavije.

„Tokom 1980-ih godina poslovali su veliki tekstilni sistemi poput Yumka (Vranje), Niteksa (Niš), Prvog maja (Pirot), Leteksa (Leskovac), Beka i Kluza (Beograd), TIZa Zemun, Zelengore, Viskoze Loznica, Rudnika Gornji Milanovac, koji su zapošljavali više hiljada radnika i proizvodili širok asortiman tekstilnih proizvoda za domaće i strano tržište“, kažu za portal N1 u Privrednoj komori Srbije.

Najznačajniji centri tekstilne proizvodnje bili su Leskovac, zatim Vranje, Niš, Pirot, Loznica, Beograd i Novi Pazar.

„Nakon ekonomskih promena i privatizacije tokom devedesetih i početkom 2000-ih godina, većina velikih tekstilnih kombinata je ugašena ili je značajno smanjila obim poslovanja. Danas su Vranje i posebno Novi Pazar među najvažnijim centrima tekstilne i odevne industrije u Srbiji“, navode u PKS.

Nekada se, podsećaju, proizvodio kompletan tekstilni asortiman – od prediva i tkanina do konfekcije, trikotaže i kućnog tekstila.
Danas je proizvodnja uglavnom usmerena na gotovu odeću, radnu i zaštitnu opremu, trikotažu i proizvodnju za inostrane modne brendove.

„Nekada je u sektoru poslovalo više od 100 velikih privrednih subjekata, sa više od 250.000 zaposlenih, dok danas u sektoru posluje oko 1.540, uglavnom malih ili sredjih preduzeća u oblasti tekstila, odeće, kože i obuće sa nešto više od 49.800 zaposlenih. Promena strukture sektora rezultat je tranzicije, privatizacije i gašenja velikih državnih kombinata“, navode u Komori.

Brojke nekada i sada

Prema raspoloživim podacima, ističu u PKS – u Srbiji danas posluje oko 1.540 privrednih subjekata u oblasti tekstila, odeće, kože i obuće. Većinu čine mala i srednja preduzeća, dok je broj velikih proizvođača znatno manji nego u periodu bivše Jugoslavije.

Vlasnička struktura sektora je, kako pokazuju podaci PKS, mešovita – pretežno dominiraju preduzeća u domaćem privatnom vlasništvu, dok su među najvećim poslodavcima prisutne i kompanije u stranom vlasništvu (najčešće iz Italije, Nemačke i Turske), koje su uglavnom orijentisane na izvoz.

„Tekstilna industrija Srbije danas je izrazito izvozno orijentisana. Veći deo proizvodnje namenjen je tržištima Evropske unije, pre svega kroz proizvodnju odeće i tekstilnih proizvoda za poznate međunarodne brendove, dok je manji deo proizvodnje namenjen domaćem tržištu“, ukazuju u PKS.

Prosek ispod proseka

U sektoru proizvodnje tekstila, odeće, kože i obuće zaposleno je nešto više od 49.800 radnika.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je prosečna plata u Srbiji u aprilu 2026. godine iznosila 121.805 dinara.

Plate u sektoru proizvodnje tekstila su niže od državnog proseka: 99.779 dinara iznosi prosečna plata za april mesec u proizvodnji tekstila, dok je u proizvodnji odeće prema ovom izveštaju RZS zarada još niža i iznosi 79.976 dinara u proseku.

Niža prosečna plata, kada je reč o prerađivačkoj industriji, prema podacima RZS, samo je još u oblasti prerade drveta i proizvoda od drveta, plute, slame i pruća (osim nameštaja), gde je aprilski prosek na nivou od svega 75.264 dinara.

S druge strane, među najplaćenijim radnicima prerađivačke industrije u Srbiji su oni koji rade u oblastima proizvodnje koksa i derivata nafte (231.773 dinara) i proizvodnje duvanskih proizvoda (223.507 dinara).

Osnovni problemi tekstilne industrije u Srbiji danas

Tekstilna industrija u Srbiji danas se, prema navodima Privredne komore Srbije, suočava sa nekoliko ključnih izazova: nedostatkom kvalifikovane radne snage, rastom troškova rada i energenata, jakom konkurencijom proizvođača iz Azije, nedovoljnim ulaganjima u savremenu opremu i tehnologiju.

Pored toga, domaće kompanije moraju da se prilagode sve zahtevnijem regulatornom okviru Evropske unije kako bi zadržale konkurentnost na svom najvažnijem izvoznom tržištu.

„Posebno je značajna Uredba o ekodizajnu za održive proizvode (ESPR), koja uvodi nova pravila za plasiranje proizvoda na tržište EU, kao i Digitalni pasoš proizvoda (DPP), koji će za tekstilne proizvode postati obavezan krajem 2027. godine“, ukazuju u PKS.

Njegova primena, kako ističu, zahteva da kompanije uspostave kvalitetne sisteme za prikupljanje i upravljanje podacima o proizvodima, sledljivosti, sastavu materijala i održivosti, „zbog čega je važno da sa pripremama počnu na vreme“.

„Udruženje za industriju tekstila, odeće, kože i obuće PKS aktivno pruža podršku domaćim kompanijama u ovom procesu kroz organizaciju vebinara i praktičnih radionica, izradu vodiča za primenu novih EU propisa, kao i razvoj alata za samoprocenu spremnosti kompanija za implementaciju Digitalnog pasoša proizvoda“, navode.

Cilj im je, kako kažu, da privredi omoguće da nove zahteve ne posmatra samo kao regulatornu obavezu, već i kao priliku za unapređenje konkurentnosti i bolje pozicioniranje na tržištu Evropske unije.
Izazovi i veća ulaganja

Rešavanje izazova sa kojima se tekstilni sektor u Srbiji suočava zahteva, kako navode u Komori – i veća ulaganja u automatizaciju i digitalizaciju proizvodnje, obrazovanje i obuku radne snage, razvoj domaćih brendova sa većom dodatom vrednošću, podsticanje inovacija i održive proizvodnje, kao i nastavak državnih programa podrške investicijama i izvozu.

„Na taj način domaća tekstilna industrija može uspešno odgovoriti na promene koje donosi evropsko tržište i dugoročno očuvati svoju konkurentnost“, navode u PKS.

CPE: Radna prava u tekstilnoj industriji

Centar za politike emancipacije u svom Istraživanju o uslovima rada u tekstilnoj industriji u Srbiji, objavljenom tokom 2025. godine, podseća da su razorni uticaj na privredu Srbije imali raspad Jugoslavije, privatizacija, ratovi i embargo UN.

„Ove promene bitno su uticale i na strukturu tekstilne industrije koja je od domaćih proizvoda visokog kvaliteta dobro pozicioniranih i na svetskom tržištu, postala u potpunosti zavisna od lohn porudžbina , visoko ranjiva i nisko profitabilna“, navodi se u istraživanju.

Lohn proizvodnja ili „sistem spoljne prerade“ (Outward Processing Trade, OPT) je carinski režim koji omogućava kompanijama iz jedne zemlje da pošalju sirovine ili poluproizvode u drugu zemlju radi daljeg prerađivanja ili dorade, a zatim da gotove proizvode vrate u matičnu zemlju ili izvezu na druga tržišta bez plaćanja carina na uvezeni deo proizvoda. Cilj sistema je smanjenje troškova proizvodnje, pojašnjava se u istraživanju.

„Strukturna transformacija tekstilog sektora počinje u periodu od 2000. do 2005. godine, kada je bruto dodata vrednost (BDV) sektora rapidno smanjena, za gotovo 50 odsto, u odnosu na već značajno umanjeni BDP iz 2000. godine. Ovaj period je u celom industrijskom sektoru, pa tako i u tekstilnom obeležen gašenjem radnih mesta i masovnim otpuštanjima“, navode.

Revitalizacija sektora, kako ukazuju, počinje otvaranjem Srbije za direktne strane investicije 2002. godine, koji izjednačava prava i obaveze domaćih i stranih investitora u Srbiji, a „uz kombinaciju pravnog okvira i liberalizacije carinskog režima osigurava povlašćen status stranom kapitalu“.

U periodu od 2019. do 2023. godine ukupan neto priliv stranih direktnih investicija u industriji tekstila, kože i obuće iznosio je 179,4 miliona evra, a najveći priliv zabeležen je u 2021. godini (61,5 miliona evra).

Dolazak velikih modnih brendova u Srbiju pomognut je potpisivanjem povoljnih trgovinskih sporazuma sa Evropskom unijom, snižavanjem cene radne snage usled decenija ekonomskog sunovrata, relativno dobrim geostrateškim položajem Srbije (nearshoring) i, kako se dodaje – rastućim subvencijama koje ostaju glavna taktika privlačenja stranih investicija.

„U svojoj postsocijalističkoj fazi, tekstilna industrija u Srbiji postoji jedino u okviru lanaca snabdevanja velikih modnih kompanija, lišena je kreativnosti i svedena na radno intenzivno štancovanje po modelu, gde je jedino važno koliki broj komada će se proizvesti na dnevnom nivou“, ukazuje CPE u ovom istraživanju.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Tekstilna industrija Srbije: Nekada proizvodili i za sebe i svet, danas „šijemo“ za druge kompanije се појављује прво на Biznis i Finansije.

U vlasništvu firmi više od 80.000 nekretnina: Državna preduzeća poseduju najveći broj

bifadmin — Mon, 13 Jul 2026 08:06:07 +0000

Preduzeća kupuju nekretnine iz različitih poslovnih i finansijskih razloga, a motiv zavisi od delatnosti kojom se bave, strategije razvoja i načina upravljanja kapitalom. Proizvodne kompanije kupuju fabrike, hale, skladišta i zemljište, trgovci maloprodajne objekte, dok logističke firme ulažu u distributivne centre. Nekretnine su u ovom slučaju osnovni resurs za poslovanje, piše Biznis.rs.

„Najčešći razlog da se firma odluči na kupovinu nekretnine je uglavnom širenje poslovanja. Kako kompanija raste potrebni su joj novi proizvodni pogoni, kancelarije, skladišta ili poslovni prostori na drugim lokacijama. Sa druge strane poljoprivredna preduzeća kupuju oranice, voćnjake, vinograde i prateće objekte kako bi povećala proizvodnju. Zato kompanije iz agrara često imaju veliki broj pojedinačnih parcela evidentiranih kao zasebne nekretnine“, objašnjava Siniša Prokić, ekonomista koji se bavi konsaltingom, prenosi Biznis.rs.

Prema njegovim rečima, nekretnine se smatraju relativno sigurnim oblikom ulaganja, pa ih kompanije kupuju kako bi sačuvale vrednost kapitala ili ostvarivale prihod od izdavanja u zakup.

„Umesto dugoročnog plaćanja kirije, mnoge firme procenjuju da im je isplativije da budu vlasnici prostora u kojem posluju. Pritom nekretnine predstavljaju kvalitetno obezbeđenje za bankarske kredite, pa vlasništvo nad njima olakšava finansiranje novih investicija. Ponekad kompanija kupuje drugo preduzeće upravo zbog njegove imovine – zemljišta, poslovnih objekata ili atraktivnih lokacija, a ne samo zbog same delatnosti“, navodi sagovornik portala Biznis.rs.

Prokić ističe da veliki broj nekretnina ne znači nužno i veliku vrednost imovine.

„Jedna kompanija može imati hiljade katastarskih parcela male površine ili infrastrukturnih objekata, dok druga može posedovati svega nekoliko nekretnina čija je tržišna vrednost višestruko veća. Zato broj nekretnina pokazuje obim vlasništva, ali ne i njegovu ukupnu finansijsku vrednost“, ocenjuje ekonomista.

Državna preduzeća u Srbiji poseduju najveći broj nekretnina

Ukupno 82.887 nekretnina nalazi se u vlasništvu preduzeća i institucija u Srbiji, pokazuju podaci bonitetne kuće CompanyWall, prenosi Biznis.rs.

Analiza liste 20 najvećih vlasnika otkriva da se gro nepokretnosti nalazi u rukama države, lokalnih samouprava i javnih preduzeća, dok se među privatnim kompanijama izdvajaju uglavnom veliki sistemi iz energetike, poljoprivrede i prehrambene industrije.
Već pogled na prvih pet mesta pokazuje koliko je javni sektor dominantan:

Na samom vrhu nalaze se institucije lokalne samouprave – Grad Zrenjanin sa 4.333 nekretnine, Gradsko veće Jagodine sa 3.839, Gradska uprava Sombor sa 3.354 i Grad Beograd sa 3.060 nekretnina. Odmah iza njih nalazi se Elektrodistribucija Srbije sa 2.943 nepokretnosti, još jedno preduzeće u državnom vlasništvu.

Takav raspored nije iznenađenje, jer gradovi i opštine raspolažu velikim brojem poslovnih prostora, zemljišta, objekata javne namene, administrativnih zgrada, stanova i drugih nepokretnosti koje su godinama akumulirane u javnoj svojini.

Tek na šestom mestu pojavljuje se najveća privatna ili većinski privatna kompanija na listi – NIS sa 2.686 nekretnina. Iza njega slede Al Dahra Srbija, Serbia Zijin Copper, Delta Agrar, Sunoko i druge privatne kompanije koje raspolažu velikim brojem proizvodnih pogona, skladišta, zemljišta i poslovnih objekata.

To pokazuje da, iako privatne kompanije raspolažu značajnom imovinom, država i dalje kontroliše najveći deo poslovnih nekretnina kroz institucije i javna preduzeća.

Beograd – državna preduzeća dominiraju sa brojem nekretnina

Prvo mesto prema podacima bonitetne kuće CompanyWall zauzima Grad Beograd sa više od 3.000 nekretnina, a odmah iza njega nalazi se Elektrodistribucija Srbije sa gotovo istim brojem objekata.

Na listi su zatim DBK – Republika Srbija, AIK Beograd i Al Dahra Srbija.

Među pet najvećih vlasnika nekretnina u glavnom gradu čak tri su direktno povezana sa državom, dok dve predstavljaju privatni kapital.
Novi Sad – privatni kapital znatno zastupljeniji

Kada se posmatra Novi Sad, dominacija jedne kompanije je izrazita. NIS poseduje čak 2.686 nekretnina, što je više nego deset puta više od drugoplasiranog Sunoka, koji ima 227 nekretnina.

Odmah iza nalaze se Neoplanta sa 222, Agroglobe sa 160 i BB Minaqua sa 112 nekretnina. Razlika između NIS-a i svih ostalih kompanija pokazuje koliko je ova kompanija specifična po obimu svoje imovine.

Kragujavac – industrija bez velikih državnih sistema

Kragujevac pokazuje sasvim drugačiju sliku.
Najveći vlasnik nekretnina je preduzeće Napredak sa 186 objekata, dok već drugoplasirani Agromarket raspolaže sa svega 61 nekretninom.

Slede Ratarstvo sa 27, Energetika i Forma Ideale sa po 24 nekretnine.

U poređenju sa Novim Sadom, razlike su višestruke – vodeća kompanija u Kragujevcu ima gotovo petnaest puta manje nekretnina od vodeće kompanije u Novom Sadu. To ukazuje na znatno manju koncentraciju poslovne imovine, ali i na drugačiju privrednu strukturu grada.
Niš – javna preduzeća uz stečajne mase

Niš je po broju nekretnina vodećih kompanija još skromniji. Na prvom mestu nalazi se Fabrika pumpi Jastrebac u stečaju sa 81 nekretninom, dok Kopex Min-Liv ima 36. Gradska toplana i JKP Naissus raspolažu sa po 32 nekretnine, a Vagres Ing sa 31.

Zanimljivo je da se među najvećim vlasnicima nekretnina nalaze dva javna komunalna preduzeća, što pokazuje značaj komunalne infrastrukture u ukupnoj strukturi poslovne imovine grada.

Izvor: Biznis.rs

Foto: Pixabay

Чланак U vlasništvu firmi više od 80.000 nekretnina: Državna preduzeća poseduju najveći broj се појављује прво на Biznis i Finansije.

Akcize na gorivo od danas smanjene 10 odsto

bifadmin — Mon, 13 Jul 2026 07:53:26 +0000

U Srbiji će od danas do 19. jula akcize na derivate nafte biti smanjene za dodatnih 5% tako da će ukupno umanjenje akciza biti 10%.

Privremeni iznosi akciza za olovni benzin iznosiće 68,90 dinara po litaru, bezolovni benzin 64,80 dinara po litaru i za gasna ulja (dizel) 66,64 dinara po litaru.

Vlada Srbije usvojila je Odluku o privremenom smanjenju iznosa akciza na derivate nafte za dodatnih pet odsto do 19. jula zbog povećanja proizvođačkih cena naftnih derivata usled rasta cene sirove nafte na svetskom tržištu.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay

Чланак Akcize na gorivo od danas smanjene 10 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Krediti u Srbiji porasli 15 odsto za godinu dana

bifadmin — Sun, 12 Jul 2026 07:29:31 +0000

Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika u Srbiji iznosili su 4.626 milijardi dinara na kraju juna, što je rast od 1,7 odsto u odnosu na maj, objavilo je Udruženje banaka Srbije (UBS).

Najveći rast među pozajmicama građanima od 3,7 odsto imali su potrošački krediti.

Ukupan dug prema bankama bio je veći za 15 odsto u odnosu na isti mesec 2025. godine.

Krediti pravnih lica iznosili su oko 2.426 milijardi dinara i za 2,1 odsto su bili veći nego prethodnog meseca, a pozajmice preduzetnika su uvećane 1,2 odsto, na oko 100,9 milijardi dinara.

Dug građana bankama bio je veći 1,3 odsto i iznosio je oko 2.099 milijardi dinara. Za godinu dana dug građana porastao je za 19,2 odsto.

Među kreditima stanovništva gotovinski su bili veći 1,4 odsto u odnosu na prethodni mesec, potrošački za 3,7 odsto, stambeni krediti za 1,2 odsto, zajmovi za refinansiranje 3,5 odsto, a poljoprivredni su smanjeni 0,3 odsto.

Građani Srbije su se u junu za gotovinske kredite zaduživali 20,5 odsto više nego godinu ranije, pa su po osnovu keš pozajmica poslovnim bankama dugovali 1.031 milijardu dinara.

Zaduživanje po osnovu stambenih i kredita za adaptaciju povećano je za 19 odsto za godinu dana, a ukupno dugovanje na ime ovih kredita u junu je iznosilo 887,61 milijardu dinara.

Ukupno učešće kašnjenja u dugu po osnovu bankarskih kredita iznosilo je 1,9 odsto. Najveća docnja u junu zabeležena je kod preduzetnika – 3,3 odsto, zatim kod pravnih lica – 2,5 odsto, dok je stanovništvo najmanje kasnilo u otplati, budući da je učešće docnje građana iznosilo 1,1 odsto.

Izvor: BizSrbija

Foto: SergeyNivens, Depositphotos

Чланак Krediti u Srbiji porasli 15 odsto za godinu dana се појављује прво на Biznis i Finansije.

Državni dugovi i jeftinije zlato istanjili devizne rezerve: Na kraju juna manje za 363 miliona evra

bifadmin — Sat, 11 Jul 2026 09:24:06 +0000

Neto devizne rezerve Srbije (bruto devizne rezerve umanjene za novac koji komercijalne banake polažu kao obaveznu rezervu, obaveze prema Međunarodnom monetarnom fondu po osnovu aranžmana i drugim osnovima) na kraju juna iznosile su 25.056 miliona evra. U odnosu na kraj maja manje su za 362,8 miliona evra, saopštiola je danas NBS.

Bruto devizne rezerve su na kraju juna 2026. godine iznosile 29.608,9 miliona evra. U odnosu na kraj maja smanjene su za 273,2 miliona evra.

Ovaj iznos deviznih rezervi obezbeđuje pokrivenost novčane mase M1 od 164,3 odsto i 6,8 meseci uvoza robe i usluga, što je više nego dvostruko iznad standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama, kažu iz centalne banke.

Najveći prilivi u devizne rezerve tokom juna ostvareni su po osnovu intervencija Narodne banke Srbije na domaćem deviznom tržištu neto kupovinom deviza u iznosu od 270 miliona evra (s tim da je kupovina od 135,0 miliona evra ugovorena krajem juna, a izvršena/saldirana je, odnosno imala efekat na priliv deviza u julu), izdvajanja devizne obavezne rezerve banaka u neto iznosu od 255 miliona evra, kao i po osnovu upravljanja deviznim rezervama, donacija i po drugim osnovima u ukupnom neto iznosu od 88,4 miliona evra.

Prilivi u devizne rezerve bili su više nego dovoljni da nadomeste odlive koji su realizovani po osnovu izmirenja deviznih obaveza države, odnosno vraćanja deviznih dugova u ukupnom iznosu od 411,8 miliona evra.

Na smanjenje deviznih rezervi uticali su neto tržišni efekti koji su bili negativni u iznosu od 474,9 miliona evra, i posledica su kretanja na međunarodnim tržištima – smanjenja cene zlata u američkim dolarima za oko 11,4%, dok je u suprotnom smeru delovalo jačanje američkog dolara u odnosu na evro za 2,2%.

Zlato, u tonama, rekordno

Rezerve zlata, koje čine deo deviznih rezervi su na kraju juna iznosile rekordnih 54.565 kilograma i imale su vrednost od 6,2 milijarde evra, što je činilo 20,9% bruto deviznih rezervi.

Tokom juna količina zlata u deviznim rezervama povećana je za 250,9 kilograma, kupovinom 20 zlatnih poluga na domaćem tržištu od kompanije Serbia Ziđin Koper Vrednost zlatnih rezervi je u junu smanjena za 617,7 miliona evra usled delovanja tržišnih faktora (smanjenja cene zlata u američkim dolarima za 11,4% i jačanja američkog dolara u odnosu na evro za 2,2%).

Posmatrano od početka godine, vrednost zlatnih rezervi je povećana za 4,8 miliona evra, kupovinom 2,1 tone zlata i usled delovanja tržišnih faktora (smanjenje vrednosti fine unce zlata u američkim dolarima za oko 6,5%, dok je u suprotnom smeru delovalo jačanje američkog dolara u odnosu na evro za oko 3,0% na međunarodnom tržištu).

Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u junu iznosio je 1.930,9 miliona evra, dok je od početka godine obim trgovine devizama iznosio 5.100,7 miliona evra.

U junu 2026. godine vrednost dinara bila je gotovo nepromenjena u odnosu na evro, dok je tokom prvih šest meseci 2026. godine dinar nominalno oslabio prema evru za 0,1%.

Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu u junu neto kupila 405 miliona evra.

Od početka godine, na međubankarskom deviznom tržištu Narodna banka Srbije je neto prodala 755 miliona evra radi održavanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru.

Izvor: BizSrbija

Foto: konradbak, Depositphotos

Чланак Državni dugovi i jeftinije zlato istanjili devizne rezerve: Na kraju juna manje za 363 miliona evra се појављује прво на Biznis i Finansije.