Tim povodom u beogradskom Bioskopu Balkan organizovan je događaj „Miss najpovoljnije potrošačke korpe”, na kojem je dvanaest korpi, po jedna za svaki mesec protekle godine, ovenčano krunama i lentama sa natpisom „Pobednik poslednjih 12 meseci”.

Kroz koncept izbora za „Miss”, svaka mesečna pobednica simbolično je predstavila poruku koja stoji u srcu Lidlove poslovne filozofije – „Niske cene svaki dan”, 12 meseci u kontinuitetu i bez kompromisa po pitanju kvaliteta. Večeru je vodio Slobodan Šarenac, a u opuštenoj atmosferi uz DJ program okupljenim gostima i kreatorima sadržaja poručeno je da, bez obzira na to koju korpu pune i u kom mesecu, u Lidlu uvek dobijaju najbolju vrednost za uloženi novac.

Foto: Lidl

Чланак Lidl organizovao izbor za Miss – potrošačke korpe u glavnoj ulozi се појављује прво на Biznis i Finansije.

U drugoj polovini prošle godine, AXA grupa je stekla većinski udeo u kompaniji za osiguravajuću tehnologiju Prima Assicurazioni. Nakon ove transakcije, Prima Assicurazioni i Grupa Triglav nastavili su saradnju na italijanskom tržištu osiguranja motornih vozila, u skladu sa izmenjenim sporazumom o saradnji.

Triglav je počeo da posluje na italijanskom tržištu osiguranja motornih vozila u junu prošle godine u partnerstvu sa italijanskom osiguravajućom kompanijom Prima Assicurazioni i reosiguravajućom kompanijom Ageas Re, članicom belgijske Ageas grupe. Tokom 2025. godine, po ovom osnovu je ostvarila obim poslovanja od 693 miliona evra, što je predstavljalo više od četvrtine ukupnog obima poslovanja Grupe Triglav, a za 2026. godinu planirala je obim od oko 400 miliona evra. Posle prilagođavanja ugovora, procenjuje se da će obim verovatno biti veći. Iznos premije, koji će biti veći od prvobitno dogovorenog, biće prebačen reosiguravajućoj kompaniji Ageas Re na osnovu zaključenog ugovora o reosiguranju sa 100% kvote, što smanjuje izloženost Triglava rizicima.

Grupa Triglav povećava geografsku diverzifikaciju svog poslovanja, što jača otpornost poslovnog modela i ostvaruje njene strateške ambicije u pogledu rasta, profitabilnosti i međunarodnog priznanja. Na tržištima Adrija regiona posluje preko svojih osiguravajućih podružnica, dok na širim međunarodnim tržištima osiguranja, uključujući Italiju, radi u saradnji s partnerima. Model partnerstva joj omogućava efikasniji ulazak na nova tržišta, fleksibilno prilagođavanje obimu tržišta i iskorišćavanje poslovnih prilika, a istovremeno donosi i određenu dinamiku, odnosno fluktuacije u obimu poslovanja. Istovremeno, Grupa uzima u obzir sve veće efekte rasta portfolija osiguranja, takođe i u oblasti investicija.

Za 2026. godinu Grupa Triglav planira između 170 i 190 miliona evra dobiti pre oporezivanja (2025: 174,1 milion evra) i više od 2,4 milijarde evra ukupnog obima poslovanja (2025: 2.561,2 miliona evra), a kombinovani koeficijent je planiran na približno 95 odsto (2025: 93,2 odsto).

Foto: Triglav

Чланак Izmenjeni sporazum o poslovanju Grupe Triglav na italijanskom tržištu osiguranja motornih vozila се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pobedničke ekipe predstavljaće Srbiju na međunarodnoj završnici Sportskih igara mladih u Splitu, gde će se takmičiti sa najboljim mladim sportistima iz regiona, promovišući vrednosti sporta, prijateljstva i fer-pleja.

Ovogodišnji Wiener Städtische KUP potvrdio je rast interesovanja dece i mladih za rukomet. Takmičenje je okupilo 192 ekipe, dok je kroz kvalifikacione turnire, regionalna finala i državno finale odigrano ukupno 248 utakmica. U odnosu na prethodnu sezonu, zahvaljujući većem broju kvalifikacionih turnira, broj učesnika povećan je za oko 20 odsto.

U završnici takmičenja nastupili su dečaci i devojčice rođeni 2011. godine i mlađi, koji su kroz brojne utakmice imali priliku da pokažu talenat, ali i da razvijaju timski duh, disciplinu, odgovornost i međusobno poštovanje.

„Ponosni smo što smo i ove godine bili deo projekta koji okuplja veliki broj dece širom Srbije i pruža im priliku da kroz sport razvijaju svoje potencijale. Wiener Städtische KUP pokazuje koliko sport može da bude važan za odrastanje mladih – ne samo kroz fizičku aktivnost, već i kroz usvajanje vrednosti kao što su saradnja, istrajnost i odgovornost. Kroz slogan „Aktivno danas, zdravije sutra“ želimo da podstaknemo decu i mlade da grade zdrave celoživotne navike i razviju svest o važnosti brige o sopstvenom zdravlju. Verujemo da ulaganje u sport predstavlja ulaganje u zdravije i snažnije zajednice, zbog čega ćemo i dalje podržavati inicijative koje mladima pružaju jednake prilike za razvoj i napredak“, izjavio je Sanjin Greda, direktor komercijalne prodaje za centralnu Srbiju u Wiener Städtische osiguranju.

Tokom sezone, mladi rukometaši i rukometašice nadmetali su se na turnirima širom Srbije, a poseban značaj takmičenja ogleda se u tome što deca iz različitih sredina dobijaju priliku da učestvuju u profesionalno organizovanim sportskim događajima, steknu nova iskustva i upoznaju vršnjake sa sličnim interesovanjima.

Marija Mihajlović, predsednica Plazma Sportskih igara mladih u Srbiji, istakla je da je ovogodišnja sezona još jednom pokazala koliko je važno deci omogućiti dostupne i kvalitetne sportske sadržaje.

„Sportske igre mladih već godinama stvaraju prostor u kojem deca kroz sport uče o prijateljstvu, poštovanju, toleranciji i timskom duhu. Drago nam je što Wiener Städtische KUP iz godine u godinu raste i okuplja sve veći broj mladih rukometaša i rukometašica. Zahvaljujući partnerima koji prepoznaju značaj sporta, možemo da omogućimo deci širom Srbije da se takmiče, druže i razvijaju svoje talente kroz fer i pozitivno sportsko okruženje“, rekla je Marija Mihajlović.

Najbolji timovi Wiener Städtische KUP-a nastavljaju svoje sportsko putovanje kroz međunarodnu završnicu Sportskih igara mladih, gde će predstavljati Srbiju i boriti se za nova priznanja.

Wiener Städtische osiguranje i Vienna Insurance Group, kao partneri Sportskih igara mladih i pokrovitelji rukometnog takmičenja Wiener Städtische KUP, veruju da ulaganje u sport predstavlja ulaganje u budućnost mladih generacija. Kroz ovaj projekat kompanija nastavlja da podržava promociju aktivnog načina života i prevencije zdravstvenih rizika, stvarajući okruženje u kojem deca razvijaju zdrave navike, samopouzdanje i vrednosti koje će ih pratiti tokom života. Jer svako dete koje danas učestvuje u sportu pravi važan korak ka zdravijoj budućnosti.

Foto: A.Cvetković

Чланак Završen Wiener Städtische KUP – mladi rukometaši i rukometašice Srbije spremni za međunarodnu završnicu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iako se automobili u Srbiji voze više od jednog veka, naša zemlja se trenutno ne može pohvaliti velikim uspesima u njihovoj proizvodnji. Za razliku od nas, građani Kine su do pre tri decenije za volan sedali uglavnom ako su bili profesionalni vozači ili bogataši željni adrenalina.

Do prekretnice je došlo 1994. godine, kada je Kina donela plan razvoja automobilske industrije koji je podsticao obične građane da kupuju privatna vozila. Podsticaj je urodio plodom ali ne onako kako su kineske vlasti zamislile, jer su građani kupovali uglavnom automobile iz inostranstva, nezadovoljni kvalitetom domaćih vozila. Kako bi smanjila zavisnost od uvoza stranih automobila, kineska država je počela da ulaže u razvoj domaće automobilske industrije.

Ovaj ekonomski zaokret poklopio se sa popularizacijom električnih vozila pod okriljem ekoloških aktivnosti da se smanji upotreba fosilnih goriva. Pošto je u „pročišćavanju“ autoindustrije na vreme prepoznala svoju šansu, Kina je sa preko 120 kompanija koje proizvode električna vozila, plug-in hibride i automobile na vodonik, danas najdominantniji igrač na globalnom tržištu vozila sa alternativnim pogonom. Ova država već 17 godina je i najveći proizvođač svih automobila na planeti.

Njena vozila privlače pažnju i u Evropi, nekadašnjem centru automobilske industrije, a sve više i u Srbiji. Kako prenosi Auto moto show, na ovogodišnjem Sajmu automobila u Beogradu od ukupno 50 automobilskih marki čak 25 su bili kineski brendovi. Kineski proizvođači nisu izlagali samo električna vozila, već i hibride i modele sa klasičnim benzinskim motorima, očigledno svesni da se navike potrošača u Srbiji sporo menjaju, kao i da ovdašnja infrastruktura još uvek ne podržava u potpunosti masovniju upotrebu električnih vozila.

Kako se ova strategija kineskih proizvođača odrazila na prodaju njihovih automobila, ali i na lizing industriju, preko koje se finansira polovina novih vozila na našem tržištu?

Cena samo jedan od aduta

Bojan Vračević, predsednik Izvršnog odbora OTP Leasing Srbija i predsednik Upravnog odbora Asocijacije lizing kompanija Srbije (ALCS), u tom pogledu ima i lično iskustvo. „Na ovogodišnjem sajmu automobila razgledao sam nove kineske modele, bar one do kojih sam uspeo da se probijem, jer je gužva oko njihovih štandova bila ogromna. Vozila koja sam uspeo da vidim, pa i da sednem u njih, ostavila su snažan utisak na mene. Većina tih vozila bila je tehnološki veoma napredna, što je danas vozačima jednako bitno kao što je nekada bila snaga motora. Osim toga, na prvi dodir se oseti kvalitet koji pobija nekadašnje predrasude o kineskim proizvodima“, priča Vračević za B&F.

On ocenjuje da poznati kineski izlagači nisu bili jeftini, ali su imali veoma dobar odnos cene i onoga što nude. Nešto manji kineski proizvođači su, pak, publiku pokušavali da privuku pristupačnim cenama. Međutim, cene su samo jedan od njihovih aduta.

Vračević skreće pažnju da kineski proizvođači nisu došli u Srbiju samo da prodaju automobile, već da našim kupcima ponude kompletan sistem podrške i tako obezbede njihovu lojalnost.

„Već je otvoreno nekoliko novih servisa za kineska vozila, a sertifikovani su i postojeći servisi koji su održavali vozila drugih proizvođača, tako da više nije problem naći ’majstora’ za njih. Obezbeđeno je i dovoljno delova, pa ne bi trebalo da bude zastoja u snabdevanju. Ovo nije specifično samo za naše tržište, kineske kompanije tako posluju širom sveta“, pojašnjava stručnjak za lizing šta je doprinelo brzom širenju kineskih automobila na prilično zasićenom evropskom tržištu.

Rast prodaje i u Srbiji

Kineska vozila prisutna su u Srbiji već deceniju i po, ali je do njihovog značajnijeg prodora na našem tržištu došlo 2025. godine, kada su pojedini veliki brendovi započeli masovniju prodaju i za kratko vreme postigli upečatljive rezultate.

„U prva četiri meseca ove godine, kineski brendovi činili su 10% ukupne prodaje novih automobila u Srbiji. To je veliki skok u odnosu na 2025. godinu, kada je udeo bio ispod 4%“, navodi Vračević.

Prema slobodnoj proceni našeg sagovornika, ove godine bi u Srbiji moglo biti prodato oko 30.000 putničkih i lakih dostavnih kineskih vozila. Vračević očekuje da će tražnja za vozilima iz Kine rasti na našem tržištu ne samo zbog promene percepcije o njihovom kvalitetu, već i zato što se kineski proizvođači šire po Evropi.

Naime, BYD trenutno gradi svoju fabriku u Mađarskoj, Chery već proizvodi neke svoje modele u Španiji, a još nekoliko kineskih autokompanija je u pregovorima o sklapanju sličnih partnerstava. „Proizvodnja u Evropi će smanjiti troškove logistike, što bi moglo dodatno da obori cene i da kineska vozila učini još konkurentnijim“, veruje naš sagovornik.

Lizing industrija spremna za promene

Vračević predviđa da će do osetnog skoka tražnje za kineskim vozilima doći onda kada i preduzeća počnu masovnije da ih kupuju i ističe da je lizing industrija spremna za predstojeće promene na tržištu.

Trenutno su za automobile iz Kine najzainteresovanija fizička lica u Srbiji, dok su firme oprezne, još uvek prikupljaju informacije o ovim vozilima i računaju njihovu isplativost. Ovaj podatak je od velike važnosti za lizing industriju zato što su njeni klijenti prvenstveno kompanije, dok građani mahom kupuju starije polovne automobile iz svoje ušteđevine.

„Kompanijama je prilikom odabira vozila važna njihova sekundarna vrednost, odnosno vrednost nakon nekoliko godina korišćenja“, pojašnjava Vračević. Ta vrednost još nije jasno definisana na domaćem tržištu, na kom su kineska vozila relativno nova. Iskustva iz Kine pokazuju da je njihova sekundarna vrednost „zadovoljavajuća“, ali u Srbiji će se iskristalisati tek u narednim godinama, zato što na nju ne utiče samo kvalitet vozila već i reputacija brenda, precizira stručnjak za lizing.

Ono što je trenutno kristalno jasno, ističe Vračević, jeste činjenica da kineske kompanije veoma poštuju proizvođačke standarde i da u nekim segmentima nude čak i više od propisanog, čime učvršćuju svoju reputaciju.

Pored toga, kineski proizvođači automobila vrlo pažljivo analiziraju potrebe svakog tržišta na kom planiraju da se šire. Zato su ove godine na sajmu u Beogradu nudili i benzince, ali i električna i hibridna vozila različitih veličina. To im je pošlo za rukom zato što su na vreme shvatili da su veliki svetski proizvođači uglavnom usmereni na veće i skuplje modele, pa su razvijali male električne gradske automobile i preuzeli primat u ovom segmentu autoindustrije. Naravno, napominje Vračević, od pomoći je bila i činjenica da kod kuće imaju mnoštvo proizvođača koji se utrkuju u proizvodnji što jeftinijih i efikasnijih baterija.

Ipak, kineski proizvođači automobila deo svog uspeha duguju i snažnoj državnoj podršci i spremnosti da razvijaju sopstvene modele i napredne tehnologije, umesto da se zadrže na kopiranju tuđih rešenja. Upravo ta ulaganja u razvoj dovela su ih u poziciju da postavljaju nove standarde u svetskoj autoindustriji, koje će sada možda kopirati drugi proizvođači.

Evropljani i Amerikanci gube korak

Evropske i američke kompanije i dalje proizvode kvalitetna vozila, ali mnoge od njih nisu na vreme prepoznale koliko brzo se tržište okreće hibridnim i električnim automobilima, pa sada pokušavaju to da nadoknade različitim strategijama. S druge strane, kineski proizvođači su u ovoj tržišnoj utakmici bili u prednosti od samog početka, jer upravo zato što prethodno nisu imali tako razvijenu automobilsku industriju i lojalne kupce kao Evropa i SAD, mogli su bez zadrške i sa potpuno novim pristupom da uđu u razvoj naprednih tehnologija, smatra Bojan Vračević.

Marija Dukić

Finansije Top 2025/26 u izdanju časopisa Biznis & finansije

Foto: Ryan-lu, Unsplash

Чланак Zašto kineski automobili privlače sve više kupaca? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema izveštaju za 2025, koji je izrađen uz podršku švedske Vlade, najbolje ocenjena oblast je brzina reagovanja institucija, jer su ministarstva u 84% slučajeva odgovorila na zahteve za pristup informacijama od javnog značaja.

Uključivanje zainteresovane javnosti u pripremu propisa pokazuje napredak: RIS je analizirao 41 zakon od značaja za privredu i javne rasprave su organizovane u slučaju 16 novih zakona i 16 izmena i dopuna zakona. Ipak, sastav radnih grupa i kontakt podaci osoba kojima se privreda može obratiti nisu objavljivani, dok se javna slušanja u Narodnoj skupštini ne organizuju, zbog čega je preporuka RIS-a da se dalje radi na transparentnosti postupaka.

– Predvidivost poslovanja i dalje je jedan od ključnih izazova za privredu. Zato je  preporuka ovogodišnjeg RIS-a da se planovi Vlade usvajaju redovno i blagovremeno, kao i da se uspostavi sistemsko praćenje rokova za donošenje podzakonskih akata. U praksi često imamo nove zakone, dok su pravilnici i dalje stari, što stvara nesigurnost i nedoumice kod privrede kako se propisi primenjuju – rekla je programska direktorka NALED-a Jelena Bojović, i dodala da uz RIS koji se bavi regulatornim procesom, NALED objavljuje i Sivu knjigu – koja daje 100 konkretnih preporuka kako da se unaprede sami propisi kako bi se stvorili bolji uslovi za poslovanje.

Ažurnost sprovođenja zakona ostala je najslabije ocenjena oblast kao i prethodnih godina – od 210 podzakonskih akata koje je trebalo doneti tokom 2025, usvojeno je samo osam, odnosno 4%, dok se u proseku na usvajanje podzakonskih akata čekalo 727 dana.

Institucije ovaj nedostatak pokušavaju da nadomeste izdavanjem mišljenja o načinu primene propisa na zahtev privrede. Trinaest od 25 ministarstava koja su dostavila podatke izdalo je tokom 2025. ukupno 1.577 mišljenja o primeni zakonskih odredbi. Međutim, ova mišljenja uglavnom nisu javno dostupna niti pravno obavezujuća, pa ne mogu biti zamena za podzakonske akte, a kako bi se ovaj problem bar delimično rešio NALED-ova Siva knjiga predlaže uvođenje javnog elektronskog registra mišljenja institucija.

Na slabiju predvidivost donošenja propisa uticalo je to što drugu godinu za redom nije donet Plan rada Vlade, a gotovo tri petine svih donetih zakona nije se nalazilo ni u poslednjem dostupnom planu, što privredi otežava pripremu za nove obaveze i povećava troškove usklađivanja poslovanja. Ohrabruje to što je Plan rada Vlade za 2026. usvojen u propisanom roku, što će pozitivno uticati na rezultat narednog izdanja RIS-a.

Kvalitet pripreme propisa je, takođe, blago opao. Analize efekata formalno su izrađene za sva 44 zakona za koje su bile potrebne, ali je samo polovina ocenjena kao potpuna, dok je najveći pad zabeležen kod kvaliteta obrazloženja zakona, jer se razlozi za izmene često svode na prepisivanje predloženih odredaba.

Administrativno opterećenje privrede i dalje je visoko i iznosi 2,7% BDP-a, što ukazuje da se ona suočava sa značajnim troškovima, koje je potrebno smanjiti.

Novi Regulatorni indeks Srbije možete pogledati na RIS_2025_2026_PPT

Чланак Regulatorni indeks Srbije: Javne rasprave kvalitetnije, ali primena propisa i dalje najslabije ocenjena се појављује прво на Biznis i Finansije.

EPS je tokom 2024. godine prvo mesto osvojio zahvaljujući poslovnim prihodima vrednim oko 444 milijarde dinara. Oni su tada činili 2,3% poslovnih prihoda celokupne privrede. Naplaćeni su pre svega zahvaljujući prodaji proizvoda i usluga na domaćem tržištu, i to u iznosu od 435,2 milijarde dinara, piše Forbes.

U 2025. godini EPS je ostvario oko 460 milijardi dinara poslovnih prihoda. Delimično, veći prihodi su ostvareni i zahvaljujući većoj ceni struje za domaćinstva. Prvih devet meseci važila je dotadašnja cena.

„Počev od 1. oktobra 2025. godine, primenjuje se Odluka o regulisanoj ceni električne energije za garantovano snabdevanje, koja je dobila saglasnost regulatora. Njom je došlo do rasta prosečne prodajne cene od 8,5% zbirno, pri čemu je rast od 1,9% posledica spuštanja granice između „crvene“ i „plave“ zone. Rast od 6,6% je posledica rasta cena pristupa distributivnom i prenosnom sistemu. U 2025. realizovana je prosečna prodajna cena električne energije na garantovanom snabdevanju u iznosu od 10,579 din/kWh (2024. godina: 10,310 din/kWh)“, vidi se u napomenma uz finansijski izveštaj EPS.

Prodaja na stranom tržištu je skoro prepolovljena. Sa oko 6,3 milijardi je spala na 3,3 milijarde dinara. EPS je godinu završio sa dobitkom od 38,6 milijardi što je blizu 60 odsto više nego u 2024. godini.

NIS pod pritiskom sankcija

Ziđin Koper uvdostručio dobitak

Iz Bora u svet

Srbijagas bez subvencija

Чланак Kako su prošle firme sa najvećim prihodima u 2025: EPS naplatio više, Srbijagas bez subvencija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Stari pasoši u upotrebi dok ne im ne istekne rok važenja

Srbija pregovara sa nekoliko država o ukidanju viza

Чланак Koliko će koštati novi srpski pasoš i do kada vam važe stara dokumenta? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Svaka ova akcija ima početnu vrednost od 100 dinara, a njihovo izdavanje je ključni deo plana restrukturiranja (UPPR) o kome je Nedeljnik detaljno pisao.

Cilj UPPR je da se izbegne stečaj  tako što se onima kojima  duguje novac, umesto gotovine, daju udeli u vlasništvu.

Podsećamo da ovo preduzeće više ne izdaje istoimene dnevne novine, a izašla je i iz vlasničke strukture preduzeća „Politika Novine i Magazini“, pošto je njen udeo kupila firma „Media 026“ iz sela Vučak kod Smedereva.

Kako je EPS ušao u vlasničku strukturu?

Na novoj listi najvećih vlasnika prvo mesto sada ubedljivo zauzima Elektroprivreda Srbije (EPS) sa 27,29 odsto udela, što iznosi 14, 67 miliona akcija. Politika AD je tokom godina nagomilala dug za neplaćenu struju EPS-u koji je na kraju aprila iznosio blizu 1,5 milijardi dinara (oko 12,8 miliona evra)

Odmah iza njih je država Srbija sa 16,37 odsto vlasništva. Većina državnih preduzeća je izabrala da odmah uzme akcije, dok je NLB Komercijalna banka to odbila i tražila da joj se dug od preko 1,5 milijardi dinara isplati u novcu tokom narednih 10 godina.

Neki poverioci, poput stranih investitora i beogradskih komunalnih preduzeća, glasali su protiv ovakvog rešenja, ali su morali da ga prihvate, jer zakon predviđa da odluka većine obavezuje sve, pa su i oni koji su želeli novac postali vlasnici akcija kompanije koja se više ne bavi izdavanjem novina, već upravljanjem imovinom i rešavanjem starih dugova.

„Ostali“ akcionari

Zbog toga što je u opticaj ubačeno skoro 40 miliona novih akcija, nekadašnji  suvlasnici sada imaju mnogo manji udeo u firmi nego ranije.

Fond PIO je pre ovog procesa držao skoro 30 odsto vlasništva, a sada je njegov deo pao na 8,32 odsto.

Na listi 10 najvećih sada se nalaze i Elektrodistribucija Srbije sa 7,42 odsto, Dunav osiguranje sa 4,14 odsto i Agencija za osiguranje depozita sa 3,61 odsto. Ovim je država praktično potvrdila potpunu kontrolu nad preduzećem kroz svoje različite institucije i preduzeća, pošto praktično upravlja sa oko 85 odsto kapitala Politike AD.

Izvor: Nedeljnik

Foto: konradbak, Depositphotos

Чланак EPS postao najveći akcionar Politike AD: Završena konverzija duga u akcije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Do 31. jula svi startapi koji već imaju potencijalnog poslovnog partnera i žele da testiraju svoje rešenje kroz pilot projekat, pre nego što krenu u ozbiljniju saradnju ili izlazak na tržište, mogu da apliciraju za “Proof of Concept Co-Financing Instrument” program koji nudi do 60.000 evra podrške po učesniku.

Na jesen će biti otvoren i Test Farms program koji startapima u kasnijoj fazi razvoja omogućava da svoja rešenja testiraju direktno na poljoprivrednim gazdinstvima širom Evrope, uz podršku od 4.000 evra za troškove testiranja.

– Udeo agri-tech inovacija u ukupnom broju inovacija je svega 4%, što pokazuje da je potencijal za razvoj značajan. Zato želimo da povežemo domaće timove sa programima, partnerima i finansijskom podrškom koje EIT Food nudi i pomognemo im da svoje ideje pretvore u uspešna tržišna rešenja. Kao EIT Food Country Representative za Srbiju, NALED je na raspolaganju svim zainteresovanima za dodatne informacije, podršku u odabiru odgovarajućeg programa i procesu prijave – rekao je Todo Terzić, šef Jedinice za hranu i poljoprivredu u NALED-u i predstavnik EIT Food-a za Srbiju, na radionici održanoj povodom predstavljanja programa i poziva.

Ovom prilikom, svoja iskustva sa EIT Food-om predstavili su i startapi koji su u prethodnom periodu imali priliku da unaprede svoj biznis uz podršku nekog od EIT-ovih programa.

Jedna od njih je kompanija Atfield Technologies, koja razvija digitalna rešenja za upravljanje vinogradima, a koja je kroz Bilbao Campus Experience program proširila poslovanje na špansko tržište, dok je u okviru Test Farms inicijative svoje rešenje za praćenje mikroklime testirala u realnim uslovima, uz podršku lokalnih vinogradara i agronoma.

– EIT Food nam je omogućio da rešenje testiramo u realnim uslovima sa vinogradarima u Španiji i predstavimo ga investitorima iz cele Evrope, a podrška u vidu profesionalne promocije i umrežavanja na sajmovima poput NextBITE-a kao krovnog događaja koji na jednom mestu okuplja ključne aktere evropskog inovativnog ekosistema u oblasti poljoprivrede, donelo nam je veću vidljivost i otvorilo nove poslovne prilike – rekao je Srđan Tadić iz Atfield Technologies.

Podršku je koristio i tim iz kompanije Climate Smart Solutions, nastale iz naučnoistraživačkog rada. Učešće u programu EIT Jumpstarter pomoglo im je da naučnu ideju razviju u proizvod spreman za tržište.

– Tokom sedmomesečnog Jumpstarter programa, imali smo obuke i mentorsku podršku u razvoju biznis modela. Naučili smo da koncizno predstavimo vrednost našeg rešenja investitorima, što je bilo posebno važno za nas koji dolazimo iz sveta nauke – izjavio je Vladimir Koči ispred Climate Smart Solutions.

Novi poziv za EIT Jumpstarter očekuje se u martu 2027, dok je početak narednog ciklusa EIT Food Accelerator Network-a planiran za februar 2027. Pored toga, EIT Food kroz partnerstvo sa vodećim evropskim univerzitetima pruža mogućnost studentima da steknu međunarodno obrazovanje u oblasti hrane i poljoprivrede kroz specijalizovane master programe.

Pored evropskih programa poput EIT Food-a, inovacioni timovi u Srbiji mogu da računaju i na podršku domaćeg ekosistema kroz programe namenjene startapima u najranijim fazama razvoja. O izazovima sa kojima se osnivači tada najčešće suočavaju govorila je Anđela Terzić, pomoćnica direktora za razvoj i podršku inovacionog preduzetništva u Naučno-tehnološkom parku Beograd, koja je predstavila program Raising Starts, namenjen timovima u idejnoj i ranoj fazi razvoja.

Чланак EIT Food nudi do 2,5 miliona evra startapima za razvoj inovacija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dok se o AI-ju najčešće govori u budućem vremenu, M&I Systems je pred partnerima i klijentima iz vodećih kompanija regiona uživo demonstrirao poslovanje zasnovano na AI-native saradnji između čoveka i ERP-a.

U takvom okruženju, AI agenti nisu izdvojeni alati, već prirodan deo poslovnih procesa i svakodnevnog rada korisnika. Suština AI-native ERP-a upravo je u tome da inteligencija bude direktno ugrađena u operativno okruženje zaposlenih, kako bi im omogućila brže, sigurnije i kvalitetnije donošenje odluka.

Za M&I Systems to nije novina, već nastavak poslovanja dugog 35 godina, kako je istakao Vladan Balaban, predsednik M&I Systems Group:

„Trideset pet godina svaku promenu pretvaramo u priliku. Strateški partner ne isporučuje softver – on razume ljude koji tim sistemima upravljaju. Ono što smo na Digital Day-u pokazali nije obećanje za sutra, već rešenja koja već rade u kompanijama. AI ne menja samo alat, menja način na koji posao funkcioniše – a naša uloga je da klijente kroz tu promenu provedemo sigurno. Tehnologija je danas svima dostupna; razlika je u tome ko je razume, ko je primenjuje i ko stoji iza nje.”

Na događaju je prezentovana AI transformacija za kompanije – utkana u Beyond AI Business Platform, naš centralni portfolio poslovnih rešenja. U praksi, to znači nov način rada: umesto formi i menija, korisnici sa sistemima komuniciraju na prirodnom jeziku. AI agenti pritom poznaju kontekst biznisa i izvršavaju zadatke ili korisnicima promptno pružaju informacije o poslovanju. Taj princip danas primenjujemo kroz ceo naš portfolio – bilo da je u pitanju ERP, CRM ili neko drugo poslovno rešenje.

Menja se način rada, ne samo alat

Ključna poruka dana bila je jasna: ERP u eri veštačke inteligencije više nije administrativni sistem za evidenciju – on postaje inteligentni centar kompanije, koji anticipira, preporučuje i deluje. Time se menja ne samo tehnologija koju kompanije koriste, već i način na koji posluju i donose odluke.

Najviše reakcija i pitanja publike izazvale su demo sesije Snježane Pivaš, direktorke R&D sektora, i Gorana Varađanina, direktora Sektora za inteligentnu automatizaciju. Umesto slajdova o budućnosti, prisutni su videli nekoliko konkretnih situacija iz svakodnevnog poslovanja:

•      ERP koji odgovara na pitanje postavljeno običnim jezikom („Pitaj svoj ERP“) – sa brojkama i kontekstom, umesto novog izveštaja;

•      sistem koji sam prognozira potražnju i predlaže dopunu zaliha – manje vezanog kapitala, manjkova i propuštene prodaje;

•      agenti koji poznaju poslovni kontekst ERP-a i izvršavaju delegirane zadatke – predefinisani ili prilagođeni kroz Beyond Agent Studio;

•      digitalnog radnika koji, čim se prodaja u Salesforce-u zatvori, automatski otvara nalog u ERP-u i pokreće realizaciju – bez kopiranja podataka i bez čekanja.

Poenta nije bila pojedinačni alat, već sinergija: kada ERP, AI agenti i CRM rade kao jedan sistem, podaci prestaju da budu pasivni i počinju da pokreću konkretne akcije.

Tehnologiju birate prema potrebama, a partnera prema poverenju

Kada tehnologija postane dostupna svima, ona prestaje da bude prednost. Prava prednost postaje ono što se ne može kupiti – sposobnost da se brzo uči, prilagođava i donose prave odluke. A malo koja odluka ima toliku težinu kao izbor ERP-a – sistema koji vodi celu kompaniju narednih deset i više godina.

Upravo o tome je bila panel diskusija „Pravi ERP za vaš biznis: kako ga prepoznati”, u kojoj su učestvovali stručnjaci za tri vodeće platforme iz M&I Systems Group: Jasmina Patačko, Veljko Ćeran i Miloš Stefanović. Poruka panela je jednoglasna: tehnologiju birate prema potrebama kompanije, ali je jednako važno izabrati pravog partnera za implementaciju i održavanje nakon go-live faze – onog koji razlikuje trend od onoga što zaista ostaje i koji može da isprati svaki tehnološki ciklus. Panel je potvrdio i da nijedan sistem ne spašava neuređene procese – uspeh se gradi na ljudima, jasnoj strukturi i edukaciji – i da pravo pitanje nije „koji je ERP najbolji”, nego „koji je pravi za vas”, što zavisi od industrije, veličine, zrelosti i ambicije kompanije.

„ERP u eri veštačke inteligencije prestaje da bude sistem za evidenciju i postaje centar inteligencije i odlučivanja u kompaniji. Zato izbor više nije samo odabir tehnologije, već partnera koji ume da razlikuje prolazni trend od onoga što stvarno donosi vrednost – i koji uz vas ostaje kroz sve izazove. Jedinstvena pozicija M&I Systems Group kao partnera se ogleda najpre u činjenici da imamo u ponudi sva tri rešenja i da možemo da sagledamo i predložimo koje rešenje je pravi izbor za klijenta.”
– rekla je Anđa Vujović, direktorka poslovnih operacija (COO) M&I Systems Group

Iskustvo koje stoji iza svake reči

Sposobnost da se AI pokaže u produkciji, a ne na slajdovima, ne nastaje preko noći. Iza nje stoji dugi niz godina rada M&I Systems Group sa brojnim klijentima iz različitih industrija – od prvih ERP sistema, preko digitalizacije procesa, do veštačke inteligencije ugrađene u srce poslovnih rešenja. Danas M&I Systems Group čini 7 članica sa timovima u četiri zemlje (Srbija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Sjedinjene Američke Države), više od 400 stručnjaka i preko 500 klijenata – referentna lista koja govori sama za sebe.

Tu je i ekosistem partnerstava sa vodećim svetskim kompanijama – SAP, Microsoft, Salesforce, IBM i Celonis – zahvaljujući kojem M&I Systems Group poznaje i isporučuje sve relevantne platforme. To je i razlog zašto ne nastupaju kao prodavac jednog rešenja, već kao partner koji pomaže klijentu da izabere pravo. Ili, kako je poručeno sa događaja: M&I Systems nije samo partner za ERP – on je partner za inteligentno poslovanje.

Digital Day 2026 realizovan je uz podršku kompanije Salesforce, tehnološkog partnera M&I Systems Group, čija platforma – povezana sa ERP-om i poslovnim tokovima – čini okosnicu povezanog i predvidivog poslovanja kod M&I klijenata.

Чланак M&I Systems Group demonstrirao AI transformaciju poslovanja na delu се појављује прво на Biznis i Finansije.