Biznis i Finansije

Partner zdravijem i sigurnijem stanovanju

bifadmin — Wed, 03 Jun 2026 18:55:34 +0000

MIVUS, Udruženje proizvođača i distributera izolacionih materijala od mineralne vune na teritoriji Srbije, osnovano je 2022. godine. Sa željom da podigne svest javnosti o značaju pravilne izolacije, kako u procesu izgradnje objekata, tako i na polju energetske efikasnosti, zaštite od požara, zvučnog komfora, Udruženje od prvog dana aktivno učestvuje i sarađuje sa različitim institucijama u zemlji i Evropi. Udruženje je važan partner javnog sektora u procesu usaglašavanja regulative i približavanja te uključivanja naše zemlje u svetske i evropske tokove.

Tokom susreta sa medijima otvoreno je nekoliko zanimljivih tema – od uticaja energetske krize na sektor građevinarstva, preko promena regulative u Evropskoj uniji koje će direktno uticati i na Srbiju, do opasnosti koje prate ugradnju zapaljivih materijala pri energetskim sanacijama i novim vidovima izgradnje, kao i važnosti upotrebe ekoloških materijala.

Prema rečima Dušana Korunoskog, generalnog sekretara Udruženja, neophodno je da se sagledaju svi aspekti u procesu primene evropskih propisa u građevinarstvu, kako bi se energetske osobine objekata prilagodile najboljim postojećim praksama. Sa druge strane, istaknuta je neophodnost opsežnih zahvata na energetskim sanacijama postojećih objekata, uz subvencionisanje od strane države koje se isplati već za nekoliko godina kroz uštedu energenata za grejanje i hlađenje. Projekti podrške i subvencija za energetsku sanaciju zgrada ne samo da štede energente u budućnosti i povećavaju vrednost nekretnina a i kvalitet života i zdravlja, već i doprinose novom zamahu ekonomije zemlje kroz efekat snažne industrije građevinarstva koja povlači razvoj drugih sektora privrede.

Nepravilna sanacija i ugradnja gorivih, lošijih i jeftinijih izolacionih materijala, čega bi svi vlasnici objekata i stanova trebalo da budu svesni, može da proizvede i dugoročne posledice. Uvek krećemo od one najopasnije a to je požarna nebezbednost i brzo širenje vatre. Ali tu je i smanjenje vrednosti nekretnina, viša cena osiguranja i slično. Promena regulative, građevinskih propisa i pravilnika je ključna, kao i obezbeđivanje mehanizama za kontrolu izgrađenog i postupanja po propisima. Ekološka svojstva zgrada i zdravije stanovanje, kako se budemo dalje približavali Evropskoj uniji, a i svest u našoj zemlji krene da se menja, biće veoma važan aspekt za svakog novog vlasnika stana ili zgrade. Zato je važno da svi zajedno edukujemo i informišemo i stručnu i opštu javnost o svim navedenim segmentima u oblasti obnove i gradnje objekata – rekao je Korunoski.

Susretu sa novinarima prisustvovali su i predstavnici kompanija članica Udruženja: Knauf Insulation, URSA, Rockwool, Fibran i Thermowool.

Foto: Pixabay

Чланак Partner zdravijem i sigurnijem stanovanju се појављује прво на Biznis i Finansije.

MOL Grupa i partneri pokrenuli proizvodnju gasa na polju ACG u Azerbejdžanu

bifadmin — Wed, 03 Jun 2026 12:43:58 +0000

MOL Grupa i njeni partneri u zajedničkom ulaganju (Joint Venture) ostvarili su prvu proizvodnju gasa na polju ACG u Azerbejdžanu, gde su ranije identifikovana ležišta gasa (non-associated gas – NAG) ispod i iznad postojećih naftnih rezervoara. Partneri su završili bušenje prve proizvodne bušotine i započeli aktivnosti testiranja. Time je po prvi put uspostavljena komercijalna proizvodnja gasa na polju ACG, jednom od najvećih naftnih polja na svetu.

Početna bušotina, izbušena sa postojeće platforme West Chirag, predstavlja važan korak ka iskorišćavanju značajnih rezervi gasa na ovom polju. Pored omogućavanja rane proizvodnje, bušotina će obezbediti dragocene podatke o ležištu i karakteristikama proizvodnje, koji će pomoći u proceni resursne baze i planiranju budućeg razvoja gasnog polja. Procenjuje se da polje Azeri-Chirag-Gunashli (ACG) raspolaže značajnim resursima gasa, sa do 4 biliona kubnih stopa (oko 112 milijardi kubnih metara) gasa na mestu, uz potencijal rasta do 6 biliona kubnih stopa. Gas i kondenzat proizvedeni iz bušotine biće transportovani do terminala Sangachal putem postojeće infrastrukture ACG-a. Nakon Državne naftne kompanije Republike Azerbejdžan (SOCAR) i kompanije BP, koja upravlja zajedničkim ulaganjem, MOL je treći najveći akcionar u projektu ACG.

„Nakon uspešne proizvodnje nafte na polju ACG, početak proizvodnje gasa predstavlja važan korak u daljem razvoju ovog nalazišta i rezultat je snažne saradnje sa našim partnerima na projektu. Naše dugogodišnje partnerstvo sa SOCAR-om u Azerbejdžanu predstavlja jedan od ključnih oslonaca međunarodnog portfolija istraživanja i proizvodnje MOL Grupe. Posvećeni smo tome da naše bogato iskustvo u istraživanju i proizvodnji iskoristimo za dalji razvoj azerbejdžanskog sektora eksploatacije ugljovodonika, kao i za jačanje sigurnosti snabdevanja energentima u Centralnoj Evropi“, izjavio je Zsombor Marton, izvršni potpredsednik za istraživanje i proizvodnju MOL Grupe.

MOL Grupa je ušla na tržište Azerbejdžana 2020. godine kupovinom udela od 9,57% u polju Azeri-Chirag-Gunashli (ACG), jednom od najvećih naftnih polja na svetu, kao i efektivnog udela od 8,9% u naftovodu Baku-Tbilisi-Ceyhan (BTC), kojim se sirova nafta transportuje do mediteranske luke Džejhan. Azerbejdžan ima važnu ulogu u energetskom snabdevanju Centralne i Istočne Evrope – do sada je gotovo 18 miliona barela nafte sa polja ACG dopremljeno preko naftovoda BTC i tankera do rafinerija MOL Grupe, uključujući Slovnaftovu rafineriju u Bratislavi i rafineriju INA u Rijeci. Zaključno sa 2025. godinom, ACG je učestvovao sa 14% u ukupnoj proizvodnji i sa 26% u ukupnim rezervama MOL Grupe.

U decembru 2025. godine, MOL Grupa i SOCAR potpisali su ugovor o istraživanju, razvoju i podeli proizvodnje za kopneno područje u regionu Šamahi-Gobustan u Azerbejdžanu. MOL Grupa, kao operator projekta, poseduje 65% udela, dok SOCAR ima 35% u zajedničkom istraživačkom projektu. U narednoj fazi planirano je sprovođenje seizmičkih istraživanja tokom 2026. godine, nakon čega će uslediti istražno bušenje.

Kao deo međunarodnog portfolija, MOL Grupa posluje u oblasti istraživanja i proizvodnje nafte i gasa u deset zemalja, dok proizvodnju ostvaruje u osam zemalja: Hrvatskoj, Azerbejdžanu, Iraku, Kazahstanu, Rusiji, Pakistanu, Egiptu i Mađarskoj. Kako bi ostvarila cilj iz ažurirane strategije SHAPE TOMORROW da u narednih pet godina održava proizvodnju od najmanje 90.000 barela ekvivalenta nafte dnevno, MOL nastavlja da jača svoj međunarodni portfolio i razvija nova strateška partnerstva. U tom cilju, kompanija je nedavno potpisala sporazume o saradnji sa nacionalnom naftnom kompanijom Kazahstana (KazMunayGas), nacionalnom naftnom kompanijom Azerbejdžana (SOCAR), nacionalnom naftnom kompanijom Turske (TPAO) i Nacionalnom naftnom korporacijom Libije (NOC).

Чланак MOL Grupa i partneri pokrenuli proizvodnju gasa na polju ACG u Azerbejdžanu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Konkurs Fondacije Studenica za dodelu nagrade Miroslav Majkl Đorđević

bifadmin — Wed, 03 Jun 2026 11:23:02 +0000

I ove godine Fondacija Studenica je raspisala konkurs za nagradu „Miroslav Majkl Đorđević“ koja se dodeljuje istaknutim pojedincima iz Srbije ili onima srpskog porekla širom sveta, za izuzetna dela filantropije, dobročinstva i zadužbinarstva.

Nagrada nosi ime po Miroslavu Majklu Đorđeviću (1936-2023), osnivaču Fondacije Studenica i uglednom poslovnom čoveku, lideru dijaspore i velikom srpskom dobrotvoru koji je emigrirao u Ameriku 1956. godine, ali je svojim filantropskim delovanjem i predanošću neprekidno radio na pomoći srpskom narodu, rodnoj Srbiji i njenom društvenom i ekonomskom napretku i povezivanju sa dijasporom. Кroz Fondaciju Studenica stipendirao je preko 2.000 srpskih studenata i talentovanih mladih ljudi u Srbiji, regionu, kao i na prestižnim američkim univerzitetima, verujući da obrazovanje predstavlja ključ razvoja jedne nacije.

Nagrada se dodeljuje sa namerom da se očuva nasleđe Miroslava Majkla Đođevića, da se inspirišu drugi da slede njegov primer u izgradnji bolje i povezanije zajednice, kao i da se obnovi i ojača tradicija zadužbinarstva. Za nagradu mogu biti predloženi pojedinci nespornog ugleda koji su se istakli dobrotvornim delima i izuzetnim filantropskim doprinosom, i to kako oni u otadžbini, tako i oni srpskog porekla širom sveta.

Obrazložene predloge kandidata za nagradu mogu podneti pojedinci, organizacije i kompanije kao i neprofitne organizacije, medijske kuće, marketinške agencije i svi zainteresovani pojedinci.

Glavni kriterijumi su: merljiv pozitivan efekat koji kandidat svojim delovanjem ima na zajednicu; zatim vrednosti koje promoviše – poslovni moral, društveni ugled i prepoznatljivost, uticaj na druge da se pridruže dobročinstvu kao i obim i kontinuitet ulaganja u filantropske projekte, tj. filantopski staž. Uzimaju se u obzir poduhvati u svim segmentima društvenog života: razvoj nauke i obrazovanja, zaštita životne sredine i kulturnog nasleđa, unapređenje ljudskih prava, pomoć ugroženim kategorijama stanovništva itd.

Odluku o dobitniku nagrade „Miroslav Majkl Đorđević“ donosi petočlani žiri kojeg imenuje Upravni odbor Fondacije Studenica. Nagradu čini skulptura, umetnički autorski rad alumniste Fondacije Studenica, koja simbolizuje dobročinstvo i filantropiju. Dobitnik nagrade biće i medijski promovisan od strane Fondacije Studenica i partnera.

Кrajnji rok za predlaganje je 25. septembar, a nagrada će biti dodeljena na posebnoj svečanosti nakon odluke Žirija. Zvanični obrazac za prijavu preuzima se na sajtu Fondacije Studenica. Prijava se šalje u naznačenom roku, u elektronskom obliku putem e-pošte na priloženu adresu. Dodatne informacije o konkursu mogu se saznati na: www.sr.studenica.org

Чланак Konkurs Fondacije Studenica za dodelu nagrade Miroslav Majkl Đorđević се појављује прво на Biznis i Finansije.

Evropske integracije i svakodnevno poslovanje u Srbiji: Čekanje na formalno članstvo je preskupo

bifadmin — Wed, 03 Jun 2026 11:01:36 +0000

Srbija nije formalna članica EU, ali mnogi srpski privrednici odavno sarađuju sa preduzećima u Evropskoj uniji i koriste sredstva iz evropskih fondova. Privrednici na oba tržišta ne mogu da čekaju formalno članstvo Srbije jer je to previše skupo i priželjkuju da se što pre usaglase i procesi sertifikacije u industrijskoj proizvodnji. Međutim, ekonomska integracija ne bi smela da favorizuje velike kompanije, već da ojača mala i srednja preduzeća.

Srbija trenutno izvozi u Evropsku uniju robu vrednu više od 20 milijardi evra godišnje. To je zajednički rezultat kompanija iz EU koje su uložile u Srbiju i domaćih preduzeća koja samostalno izvoze svoje proizvode na tržište Unije. EU je najveći spoljnotrgovinski partner Srbije sa udelom većim od 60% u ukupnoj trgovinskoj razmeni naše zemlje i izvor više od dve trećine ukupnih stranih direktnih investicija u proteklih 15 godina.

Ekonomsko povezivanje ne može da čeka na formalno članstvo, što potvrđuju i primeri brojnih preduzetnika iz Srbije koji su iskoristili evropske fondove da unaprede svoje poslovanje i povećaju izvoz na tržište EU, istakao je šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Andreas fon Bekerat na događaju „EU nedelja mogućnosti“.

„U periodu od 2014. do 2027. godine za Srbiju je namenjeno oko sedam milijardi evra, od čega je šest milijardi bespovratnih sredstva, a veliki deo tog iznosa je već isplaćen“, navodi Bekerat i napominje da su korisnici tog novca pored preduzeća bili i poljoprivrednici, naučne i kulturne institucije, civilno društvo i lokalne zajednice.

Neki od najboljih rezultata postignuti su u oblasti inovacija. Mnogi inovativni preduzetnici u Srbiji iskoristili su podršku EU da razviju tehnološki vrlo napredna rešenja i sa njima izađu na svetsko tržište. Nasuprot tome, nedovoljno su iskorišćene mogućnosti koje nude IPARD fondovi poljoprivrednicima i proizvođačima hrane u Srbiji da modernizuju svoje poslovanje, ocenjuje Bekerat, pa su potrebni zajednički napori da se ova sredstva ubuduće efikasnije upotrebe.

Brže i jeftinije međunarodne transakcije

Najnoviji primer ekonomskog povezivanja pre formalnog članstva je pristup Srbije jedinstvenom sistemu plaćanja SEPA, koji će omogućiti građanima i privrednicima da međunarodne transakcije obave brže i jeftinije, ističe Bekerat. To potvrđuje i Igor Savić iz Narodne banke Srbije (NBS), koji podseća da je do sada trebalo nekoliko dana da se primi devizni priliv iz inostranstva, a ubuduće će sredstva biti raspoređena istog dana i odmah dostupna korisniku.

Sistem je tehnički i operativno spreman u 18 poslovnih banaka u Srbiji, koje su već najavile da će pojednostaviti procedure i smanjiti tarife za međunarodna plaćanja u evrima, od čega će najveću korist imati izvoznici, naročito mala i srednja preduzeća, ocenjuje Savić.

Usluga će biti dostupna u svim filijalama banaka, uključujući i manje sredine, a pored nižih transakcionih troškova, SEPA će domaćim privrednicima omogućiti lakši pristup partnerima u EU i otvoriti vrata za veće korišćenje sredstava iz evropskih fondova, predočava Savić.

Zajednički interesi srpskih i privrednika iz EU

SEPA nije samo pitanje uštede, saglasna je i Silvija Rakić iz Saveta evropskih poslovnih udruženja i privrednih komora u Srbiji (CEBAC). To je signal firmama iz EU koje već posluju ili planiraju da uđu na srpsko tržište da dolazi do promena koje omogućavaju bolje upravljanje likvidnošću. SEPA je dobar primer da ekonomsko povezivanje ne može da čeka na formalno članstvo, ističe Rakić, jer je to za privrednike preskupo. Zato je za 2.000 kompanija iz EU koje CEBAC zastupa, ali i za privrednike u Srbiji, od ogromne važnosti da se što pre usaglase i industrijski standardi, kako firme ne bi prolazile dvostruku sertifikaciju prilikom izvoza svojih proizvoda.

Rakić vidi zajednički interes i u tome da se intenzivira ekonomsko povezivanje na Zapadnom Balkanu, jer preduzeća iz EU taj prostor posmatraju kao jedinstveno tržište, koje je primarno i za izvoznike iz Srbije. Ovi i drugi koraci u daljem ekonomskom povezivanju, osigurali bi veću stabilnost i predvidivost u poslovanju, nezavisno od političkih promena u vlasti.

Dodatni modeli finansiranja

Zakoni u Srbiji predstavljaju dobru osnovu za dalje ekonomsko povezivanje, ali problemi se javljaju u njihovoj primeni, u brzini kojom se donose podzakonska akta koja su, pritom, neretko protivurečna i stvaraju nedoumice.

„Skorašnji primer je odluka Srbije da uvede karbonsku taksu, svoju verziju mehanizma CBAM koji je usvojila Evropska unija, ali zakonodavac je istovremeno ukinuo uredbu o podsticajima za reciklere. To izlaže kompanije velikim troškovima za skladištenje otpada, pri čemu nemaju informacije kada i kako će se ta situacija razrešiti“, upozorava Rakić.

Trenutno, tržišne integracije najviše pogoduju velikim kompanijama i zato Rakić predlaže da se za mala i srednja preduzeća u Srbiji, koja nemaju dovoljno kapaciteta da iskoriste postojeća sredstva iz evropskih fondova, uvedu dodatni modeli finansiranja. Reč je o mešovitom finansiranju razvojnih fondova i privatnih investitora, koje bi od firmi zahtevalo manje učešće i garancije u pribavljanju sredstava.

Teško rešiva jednačina

Kada je reč o problemima u svakodnevnom poslovanju, Mihailo Vesović iz Privredne komore Srbije (PKS) skreće pažnju da je trenutna situacija na granicama sa šengen zonom neodrživa. Evropska unija je izdvojila 57 miliona evra za modernizaciju 11 glavnih graničnih prelaza, ali je uvođenjem EES sistema dovela u pitanje izvoz i uvoz robe u zemljama Zapadnog Balkana, smatra Vesović.

„Privrednici u ovim državama ne mogu da se izjednačavaju sa privrednicima na primer u SAD, jer konkretno Srbija ne može da izveze ništa van zemlje a da ta roba ne ide preko teritorije EU. Ako EU ne nađe sistemsko rešenje u naredna dva meseca koje bi vozačima kamiona omogućilo da dobiju isti status kao vozači u železničkom ili avionskom saobraćaju, to bi za lokalne firme u celom regionu proizvelo velike ekonomske posledice, a strane kompanije ne bi imale interesa da ovde nastave ili započnu svoje poslovanje“, ukazuje Vesović.

Dugoročnije gledano, jedan od najvećih problema za srpska preduzeća po njegovom mišljenju je činjenica da ona troše struju koja se 60% proizvodi iz lignita. Sa uvođenjem karbonske takse u Evropskoj uniji, privreda u Srbiji našla se pred teško rešivom jednačinom – kako da zadrži tamošnje tržište i da istovremeno ne uđe u dugove koje bi nametnula isforsirana energetska tranzicija, imajući u vidu da su Srbiji za zamenu uglja čistijom energijom potrebne decenije.

Uključiti male firme u lanac dobavljača

S druge strane, Srbiji su neophodni zakoni koji će podstaći privrednike da na domaćem tržištu ispunjavaju standarde koji će im olakšati da se bolje i brže prilagođavaju propisima na stranim tržištima, ističe Vesović. On napominje da su mala i srednja preduzeća koja posluju u mašinskoj i elektroindustriji, u sektoru gume i plastike, u jednom delu hemijske industrije, a posebno u IT delatnosti, najbolje pozicionirana u izvozu. Međutim, njima je nužna sistemska podrška da bi se dalje razvijala, jer su za to potrebna velika finansijska sredstva i stručni kadrovi.

Kao jedan od dobrih primera Vesović navodi podršku koju PKS pruža kroz Evropsku mrežu preduzetništva (EEN) za povezivanje domaćih preduzeća sa partnerima u inostranstvu. Nemanja Savić, vlasnik firme „Smart Fire Block“ koja se bavi pasivnom zaštitom od požara, potvrđuje da su zahvaljujući ovom programu uveli inovativne materijale, smanjili otpad u proizvodnji i postali mnogo vidljiviji među mogućim partnerima u EU.

Savić smatra da pored uključivanja domaćih proizvođača u lanac nabavke za multinacionalne kompanije, podršku bi trebalo proširiti i na mikro i mala preduzeća, kako bi ona postala kvalitetni dobavljači za domaće firme srednje veličine. „Time bi se naše tržište mnogo čvršće integrisalo, obezbedilo brže, kvalitetnije i stabilnije snabdevanje repromaterijalima koji su neophodni u svakodnevnoj proizvodnji“, poručuje Savić.

Biznis i finansije 245, maj 2026.

Foto: alphaspirit, Depositphotos

Чланак Evropske integracije i svakodnevno poslovanje u Srbiji: Čekanje na formalno članstvo je preskupo се појављује прво на Biznis i Finansije.

SAD predlažu carine za robu nastalu prinudnim radom

bifadmin — Wed, 03 Jun 2026 10:14:44 +0000

SAD su predložile nove carine od najmanje 10% na uvoz robe iz 60 zemalja koja je proizvedena prinudnim radom, objavio je Rojters.

Carine ne bi stupile na snagu odmah već posle javne rasprave i revizije pre primene, što bi trebalo da se odvija u julu.

One od 10% bi se primenjivale na uvoz iz Kanade, Meksika, Evropske unije, Tajvana i Ujedinjenog Kraljevstva i još nekih zemalja, a carine od 12,5% iz drugih velikih ekonomija, uključujući Kinu, Indiju, Japan, Južnu Koreju, Brazil i Švajcarsku.

Kancelarija trgovinskog predstavnika SAD je obrazložila da će se niža stopa primenjivati na robu iz ekonomija koje imaju zabrane uvoza proizvoda nastalih prinudnim radom ili su se obavezale da će ih uvesti, dok su višu stopu dobile one koje nisu uspele da uvedu i efikasno sprovode takve mere.

Međutim, Amerika planira i izuzetke od novog carinskog režima. Kako piše Blumberg, kvote bi mogle biti niže na tekstil iz zemalja u koje ona izvozi takođe tekstil i odeću. Pojedini proizvodi potpuno su izuzeti od novih carina, uključujući govedinu, paradajz, banane, kafu, sok od pomorandže i druge prehrambene artikle. Metali, koji su već obuhvaćeni drugim dažbinama, takođe su izuzeti, kao i određena goriva i hemikalije.

Foto: Masatisc; Pixabay

Чланак SAD predlažu carine za robu nastalu prinudnim radom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Srebro, ipak, ne sija zlatnim sjajem

bifadmin — Wed, 03 Jun 2026 09:00:20 +0000

Od januarske apsolutne rekordne vrednosti, pa do kraja maja srebro je na berzama izgubilo gotovo 40% vrednosti. Cena je sa oko 118 dolara pala na oko 74 dolara po unci. U ovakvim trenucima se uvek, naravno, postavlja pitanje da lij je ovo „povratak u realnost“ ili predaha pred novi rast, podseća Bloomberg Adrija.

Za razliku od zlata, koje je uprkos takođe značajnoj korekciji (-20%) zadržalo veći deo prethodnog rasta, srebro je pokazalo svoju odliku zbog koje su mnogi isprva i sumnjali u njegov potencijal, a to je ekstremna volatilnost.

Prvobitne prednosti, koje su srebru pomogle da stopom rasta nadmaši zlato u 2025., kao što su značajna praktična industrijska uloga a ne samo investiciona – sada ga čine osetljivijim na ekonomske trzavice i sektore pogođene bliskoistočnim ratom.

Još dok je cena srebra snažno rasla, pojavljivali su se signali da je optimizam preteran. Jedan od najvažnijih pokazatelja bio je odnos cene zlata i srebra (engl. gold-to-silver ratio), koji se u januaru spustio na 50, što je najniži nivo u više od decenije. To je značilo da je srebro raslo mnogo brže od zlata, iako nije imalo podjednako snažne fundamentalne razloge za takvo kretanje. Do maja tekuće godine, odnos se popeo na 63. Dakle, optimizam je splasnuo.

Srebro je u prethodnom periodu, zapravo, „guralo“ narativ. Jeste da je potražnja u 2025. bila dosta veća nego ranijih godina – pre svega zbog cvetanja industrija koje koriste srebro u proizvodnji – ali su na rast više uticala očekivanja. Investitori su se možda čak i zaleteli u stavu da će eksplozivna ulaganja u veštačku inteligenciju (AI), data centre, EV i solarnu energiju dovesti do višegodišnjeg manjka srebra na tržištu, što bi za posledicu imalo rast cene.

Tržišta, međutim, znaju da razlikuju dizanje panike od realnih osnova za strah, i da se relativno brzo konsoliduju. Slično se sada dešava sa peskom, kao građevinskim materijalom bez koga se ne može.

Srebru je, doduše, u tom momentu naruku išlo i drastično poskupljenje zlata, koje je podstaklo potragu za jeftinijom alternativom, pa se deo kapitala, tradicionalno rezervisanog za zlato, prelio u srebro. Dakle, poklopilo se više kockica da bi srebro zasijalo tako jako u 2025. Dodatni zamah dali su špekulativni trgovci koji su kupovali srebro kladeći se na dalji rast.

I dok zlato podržavaju kupovine centralnih banaka, geopolitički rizici i status sigurnog utočišta, srebro je mnogo više oslonjeno na industrijsku aktivnost. Da bi opravdalo visoku cenu, nije dovoljno da investitori budu optimistični, već da fabrike, solarni sektor i tehnološka industrija nastave da kupuju velike količine metala. A to je sada usporilo u odnosu na očekivanja.

Industrijska tražnja više nije bezgranična

Više od polovine globalne potražnje za srebrom dolazi iz industrije, pri čemu se posebno ističe ulaganje u zelenu energiju, koje je bilo jedan od motora rasta srebra. Međutim, visoka cena je imala „svoju cenu“, odnosno neželjene posledice. Proizvođači solarnih panela su počeli da sve intenzivnije traže zamene za srebro, između ostalog videvši priliku u bakru, kako bi smanjili troškove proizvodnje. Kineski proizvođači uveliko ubrzavaju prelazak na tehnologije koje koriste ili manje srebra ili ga zamenjuju drugim materijalima.

Istovremeno, prema procenama Silver Institutea i Metals Focusa, industrijska potražnja za srebrom trebalo bi da padne između dva i tri% ove godine, na oko 640 do 650 miliona unci, što bi bio najniži nivo u poslednje četiri godine. Pad se prvenstveno povezuje s usporavanjem kupovine upravo u solarnoj industriji, odnosno s optimizacijom potrošnje i sve češćom zamenom srebra jeftinijim materijalima.

To bi bila druga uzastopna godina pada industrijske tražnje, nakon što je i tokom 2025. godine zabeleženo slabljenje pojedinih segmenata potrošnje. To ne znači da će srebro nužno izgubiti svoj značaj na tržištu, ali svakako signalizira da industrijska tražnja ima svoju granicu prema visokim cenama, preko koje ne prelazi. Za razliku od investitora u zlato, proizvođači solarnih panela ili elektronike ne kupuju metal zato što očekuju rast njegove vrednosti, već zato što im je potreban u proizvodnji. A kada cena postane previsoka, počinje potraga za alternativama, i srebro gubi tu bitku u poređenju sa zlatom i njegovim „čvršćim oklopom“.

Rat više pomaže zlatu nego srebru

Na prvi pogled, moglo bi se očekivati da će rat između SAD, Izraela i Irana, praktično zatvaranje Ormuskog moreuza i poskupljenje energenata biti idealno okruženje za rast svih plemenitih metala. Međutim, tržište je poslednjih meseci demantovalo tu očekivanu logiku.

Rast cena nafte povećao je inflatorna očekivanja, a samim tim i verovatnoću da će Fed duže zadržati visoke kamatne stope ili čak dodatno pooštriti monetarnu politiku. Iako američki predsednik Donald Trump uporno pritiska centralnu banku da snizi kamate, dok istovremeno podržava novog šefa Feda Kevina Warsha, tržišta Powellovog naslednika ipak više vide kao zagovornika strože borbe protiv inflacije nego kao Trumpovu marionetu, barem zasad.

To je negativno uticalo na zlato, ali još više na srebro. Kako je zlato pre zaštita od krize nego nužda, a srebro pre industrijska komponenta nego zaštita, onda je jasno koliko mnogo zavisi od ekonomskog rasta i usporavanja globalne privrede. Dakle, trenutna geopolitička situacija u isti mah povećava tražnju za sigurnim utočištima, i smanjuje optimizam u vezi s industrijskom aktivnošću.

Da li je pad gotova priča?

Najveći argument u korist srebra i dalje ostaje strukturni jaz između ponude i potražnje. Dugoročno, energetska tranzicija, elektrifikacija vozila i razvoj AI-ja povećavaju potrebu za metalima sa visokom provodljivošću, među kojima srebro zauzima posebno mesto (uprkos jeftinijim alternativama). Brojne investicione kuće i dalje očekuju da će prosečna cena srebra u 2026. godini ostati visoka. Ali kratkoročno gledano, argumenti u korist opreza sada su daleko jači nego prethodnih meseci.

Ako rat na Bliskom istoku nastavi da održava visoke cene energije, inflacija ostane povišena, a centralne banke odlože smanjenje kamata, srebro bi moglo ostati pod pritiskom. Tome treba dodati i faktor usporavanja industrijske tražnje i sve agresivnije pokušaje proizvođača da smanje zavisnost od srebra.

Pred tržištem su sada dva scenarija: prema prvom, pad cene od gotovo 40% već je eliminisao najveći deo preteranog optimizma i otvorio prostor za novi rast ukoliko se industrijska tražnja oporavi, a prema drugom scenariju, čak i nakon oštre korekcije – srebro ostaje skupo u odnosu na tempo rasta industrijske tražnje, što znači da postoji rizik od dodatnog prilagođavanja cene naniže. Čini se da, zasad, trgovci više veruju drugoj priči.

Izvor: BizSrbija

Foto: Pixabay

Чланак Srebro, ipak, ne sija zlatnim sjajem се појављује прво на Biznis i Finansije.

Svetu je potreban „treći ekonomski pol“

bifadmin — Wed, 03 Jun 2026 08:00:31 +0000

Potrebno je da bude uspostavljen novi ekonomski savez između EU i istomišljenika među azijskim saveznicima kako bi se svetske ekonomije spasile od „Trampovog šoka”, navodi se u novom izveštaju istraživačkog centra za spoljne poslove Četam Haus (Chatham House).

Autor izveštaja je Krion Batler, bivši direktor za međunarodne ekonomske poslove u Sekretarijatu za nacionalnu bezbednost u kabinetu Vlade Ujedinjenog Kraljevstva i učesnik na samitima G7 i G20, prenosi Gardijan.

Ko bi činio „treći ekonomski pol“

On poziva da se formira „treći ekonomski pol” koji bi u početku činile zemlje EU i članice Sveobuhvatnog i progresivnog sporazuma za transpacifičko partnerstvo (CPTPP) koje su posvećene poštovanju trgovine zasnovane na pravilima.

Savez bi trebalo da isključi SAD i Kinu, jer su prve napravile dramatičan raskid sa pravilima, dok se druge nikada nisu u potpunosti posvetile pravilima STO (Svetske trgovinske organizacije), tvrdi se u izveštaju.

Navodi se i da je Kina „daleko od jedine zemlje koja se tako ponaša, ali kao druga po veličini nacionalna ekonomija posle SAD, postala je veoma remetilački faktor.”

Ekonomski potencijal

Uspostavljanje „trećeg pola” omogućilo bi zemljama istomišljenicima da očuvaju i unaprede osnovna pravila u najvećem dostupnom ekonomskom prostoru, s obzirom na to da zemlje EU i CPTPP zajedno čine 32% globalnog BDP-a. Ostale zemlje bi uključivale Južnu Koreju, Brazil, Tursku i Južnu Afriku.

Kako piše Gardijan, u izveštaju se ocenjuje da je verovatno samo pitanje vremena kada će pun set Trampovih politika značajno smanjiti trend rasta i ekonomsku stabilnost u SAD, a verovatno i u širem svetu.

Velika Britanija bi, kako navode, bila u dobroj poziciji da dalje razvija ovu grupu. „To je takođe zemlja koja će verovatno biti najviše oštećena ako prevlada trenutni trgovinski nered“, navodi se u izveštaju, uz dodatak da je „treći pol neophodan“ bez obzira na to ko se nalazi u Beloj kući.

Izvor: Nedeljnik

Foto: Pixabay

Чланак Svetu je potreban „treći ekonomski pol“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Digitalni evro je pitanje strateške autonomije Evrope

bifadmin — Wed, 03 Jun 2026 07:18:46 +0000

U svetu finansija trenutno se vodi tihi rat za digitalni suverenitet Evrope. Dok Evropska centralna banka (ECB) sve glasnije upozorava na rizike koje donose privatni stablecoini (digitalne valute vezane za stabilnu imovinu), najveće evropske banke ne gube vreme i ubrzano razvijaju sopstvene digitalne proizvode.

Sukob u vrhu: Frankfurt protiv privatnog novca

Evropska centralna banka zauzela je čvrst stav: budućnost digitalnog novca u Evropi mora se graditi na digitalnom evru, a ne na privatnim rešenjima. Izabel Šnabel, članica Izvršnog odbora ECB-a, upozorila je da privatne inovacije mogu doneti koristi, ali i ozbiljne opasnosti po finansijski sistem.

Glavni rizici koje ističe ECB:

Masovno povlačenje depozita: U kriznim trenucima, novac bi mogao brzo da „pobegne“ iz banaka u digitalne tokene.
Slabljenje monetarne politike: Centralne banke bi mogle izgubiti kontrolu nad tokovima novca.
Dominacija dolara: Širenje stablecoina moglo bi dodatno ojačati američku valutu, čak i bez jačih ekonomskih temelja, samo zbog „mrežnog efekta“.

„Digitalni dolar“ kao pretnja suverenitetu

Predsednica ECB-a, Kristin Lagard, odbacila je ideju da bi privatni stablecoini vezani za evro trebalo da imaju glavnu ulogu, naglašavajući da bi oni mogli ugroziti finansijsku stabilnost.

S druge strane, američki zvaničnici, poput guvernera FED-a Kristofera Volera, otvoreno kažu da širenje stablecoina zapravo širi uticaj američke monetarne politike širom sveta.

Pitanje opstanka: Strateška autonomija Evrope

Boris Vujčić, guverner Hrvatske narodne banke i budući potpredsjednik ECB-a, poručuje da Evropa ne sme prepustiti budućnost plaćanja američkim kartičnim sistemima ili dolarizovanim tokenima.

Prema njegovim rečima, digitalni evro je pitanje strateške autonomije starog kontinenta.

Ova debata između Frankfurta i Vašingtona je mnogo više od tehnologije – to je borba za kontrolu nad infrastrukturom u kojoj ćemo svi poslovati u decenijama koje dolaze

Izvor: Blic

Foto: Markus Winkler, Unsplash

Чланак Digitalni evro je pitanje strateške autonomije Evrope се појављује прво на Biznis i Finansije.

Studentski arhitektonsko-urbanistički konkurs Ekoton 26 Novi prostori suživota

bifadmin — Tue, 02 Jun 2026 13:01:51 +0000

CRH u regionu Adrije i Zapadnog Balkana, u saradnji sa Udruženjem arhitekata Srbije, raspisuje regionalni studentski konkurs „Ekoton 26: Novi prostori suživota“. Cilj konkursa je identifikacija inovativnih i održivih rešenja koja odgovaraju na savremene ekološke, društvene i prostorne izazove.

Ekoton – prelazna zona između dva različita ekosistema, gde je biodiverzitet najbogatiji – u arhitektonskom smislu može se razumeti kao prostor interakcije između grada i prirode, ili kao kontrastni ambijenti koji se vremenom formiraju unutar grada (planirani prostori naspram neformalnih naselja, napuštene strukture u urbanom kontekstu, dodirne zone životnih prostora različitih društvenih grupa itd.). Konkurs poziva studente da identifikuju sopstvene lokalne „ekotone“ kao zone sa potencijalom za generisanje novih prostornih modela kroz inovativne građevinske tehnologije, usmerene ka regeneraciji pejzaža i zajednica.

„Cilj ovog konkursa je uspostavljanje regionalne mreže mladih inovatora, kao i stvaranje baze vizionarskih prostornih modela koji će pomoći oblikovanju zajednica za bolje sutra. Naša zajednička misija je da gradimo budućnost u kojoj se ideje ne zadržavaju samo na papiru, već hrabro transformišu izgrađeni prostor. Upravo zato tražimo vašu svežu energiju, oštre umove i ‘zelena’ razmišljanja koja menjaju pravila igre, verujući da vi – mladi, kreativni i radoznali – možete i morate oblikovati pametniju i lepšu budućnost“, izjavio je Siniša Mauhar, direktor CRH za Adriju i Zapadni Balkan, povodom pokretanja konkursa Ekoton 26.

Radovi treba da odgovore na jedan od tri konkursna zadatka: Urbana regeneracija – Uvođenje prirode u grad; Ruralna reanimacija – Integrisanje tehnologija u selo; i Socijalna kohezija – Prostori za jačanje zajednice. Predložena rešenja mogu uključivati zelene mostove za divlje životinje, ekološke nadvožnjake, linearne parkove iznad saobraćajnih koridora i propusne pešačke rute, kišne bašte, revitalizaciju ruralnih pejzaža kroz transformaciju napuštenih objekata u savremene prostore, ekološku i modularnu gradnju, centre zajednice, međugeneracijske parkove, fleksibilne kulturne hubove, kao i inkluzivne urbane intervencije dostupne svima, bez obzira na uzrast, status ili fizičke sposobnosti.

Konkurs je otvoren za sve studente osnovnih i master studija iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije, bez obzira na oblast studija, teritorijalnu pripadnost ili lične karakteristike.

Studenti mogu slobodno uključiti kvalifikovane stručnjake u svoje timove kao konsultante, čija stručnost i znanje mogu doprineti unapređenju konkursnih rešenja.

Rok za predaju radova je 28. septembar, a rezultati će biti objavljeni do kraja oktobra. Prijave se podnose anonimno, pod šifrom, putem sajta: https://ekoton-studentski.konkurs.rs/. Putem iste platforme učesnici mogu postavljati pitanja organizatorima i preuzeti kompletnu konkursnu dokumentaciju, koja je dostupna i na sajtu Udruženja arhitekata Srbije.

CRH u regionu Adrije i Zapadnog Balkana obezbedio je ukupni nagradni fond od 30.000 evra. Prva nagrada iznosi 15.000 evra, druga 10.000 evra, a treća 5.000 evra (neto).

Radove će ocenjivati žiri sastavljen od eminentnih stručnjaka: profesor Branislav Mitrović (predsednik žirija), arhitekta i akademik, profesor Dejan Miljković, arhitekta i akademik, profesorka Zorica Savičić, univerzitetski profesor, Anđela Karabašević, arhitektkinja, dobitnica Grand Prix nagrade na 41. Salonu arhitekture, autorka Ložionice – savremenog centra za kreativne industrije i digitalno upravljanje u Beogradu, i Siniša Mauhar, direktor CRH za Adriju i Zapadni Balkan.

Чланак Studentski arhitektonsko-urbanistički konkurs Ekoton 26 Novi prostori suživota се појављује прво на Biznis i Finansije.

Izabrani Junaci mikrobiznisa 2026: Preduzetnici koji svojim radom pokreću lokalne zajednice i ekonomiju Srbije osvojili milion dinara

bifadmin — Tue, 02 Jun 2026 12:16:27 +0000

Na svečanoj ceremoniji održanoj u Privrednoj komori Srbije proglašeni su pobednici konkursa Junaci mikrobiznisa 2026, koji je pokrenut sa ciljem da prepozna, podrži i predstavi male preduzetnike koji svakodnevno, sopstvenim radom, idejama i istrajnošću, stvaraju novu vrednost u svojim zajednicama.

Među 200 kandidata, titule heroja male privrede poneli su preduzetnici koji su pokazali da veliki poslovni uspesi često počinju iz malih sredina, porodičnih radionica, lične hrabrosti i spremnosti da se ideja pretvori u posao.

Prvo mesto osvojila je kompanija „Kristal papir“ Stefana Vučkovića iz Lapova, kojoj je pripala nagrada od 500.000 dinara. Drugo mesto zauzela je kompanija „Nugatelina“ Ivane Kostić iz Pirota, uz nagradu od 300.000 dinara, dok je treće mesto pripalo kompaniji „Serqet Leather“ Marka Krstića iz Aleksinca, koja je osvojila 200.000 dinara.

Ovogodišnji finalisti pokazali su da preduzetništvo nije samo poslovni poduhvat, već i lična odluka da se preuzme odgovornost, stvori prilika tamo gde je nema i doprinese razvoju lokalne zajednice. Njihove priče potvrđuju da mali biznisi imaju veliku ulogu u svakodnevnom životu građana, zapošljavanju i jačanju domaće privrede.

Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali poručio je preduzetnicima da su oni pokretačka snaga Srbije i inspiracija za društvo. Istakao je da će država nastaviti da radi na stvaranju stabilnog i predvidivog poslovnog okruženja kroz direktne podsticaje, reforme i rasterećenje privrede.

Чланак Izabrani Junaci mikrobiznisa 2026: Preduzetnici koji svojim radom pokreću lokalne zajednice i ekonomiju Srbije osvojili milion dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.