Privredna mapa Niša promenila se „iz korena“ u poslednjih tridesetak godina. Nekadašnji industrijski giganti koji su izgradili grad odavno su otišli u stečaj, a zamenile su ih privatne firme i novi vlasnici. Međutim, u toj smeni vlasništva i privrednih modela, više od šest decenija neprekidno radi jedna „fabrika“ koja proizvodi znanje. Univerzitet u Nišu nije samo obrazovna institucija, već najvažniji privredni, tehnološki i demografski pogon celog regiona, iz koga je samo prošle akademske godine na tržište rada izašlo više od 2.700 diplomiranih stručnjaka, među njima preko 700 magistara i 74 doktora nauka.

„Tokom poslednjih šest godina imali smo oko 23.500 studenata u jednoj školskoj godini, sa neznatnim godišnjim varijacijama od 100 do 200 studenata. Ove godine, zabeležen je porast broja upisanih studenata na svim fakultetima, pri čemu su mesta za domaće studente na Medicinskom i Građevinskom fakultetu bila popunjena već u prvom upisnom roku. Interesovanje za studije medicine je veliko već godinama, ali nas je iznenadio ovoliki rast interesovanja među mladima za građevinu, jer je na tom fakultetu prethodnih godina bilo slobodnih mesta i po završetku upisnih rokova. Značajan je i porast interesovanja na Elektronskom i Mašinskom fakultetu, ali tradicionalno najveće interesovanje i najveća konkurencija bila je za studijske programe Psihologija i Arhitektura“, kaže za B&F Miroslav Lazić, prorektor Univerziteta u Nišu.

On ističe da je niški Univerzitet s jedne strane veliki poslodavac, koji je prošle akademske godine zapošljavao 1.924 nastavnika i saradnika i 670 nenastavnih radnika, a sa druge „proizvođač“ znanja za privlačenje novih investitora i „rasadnik“ zapošljavanja za privredu.

„Kada investitori razmatraju najbolju lokaciju za ulaganja, uzimaju u obzir mnogo faktora, od ukupne saobraćajne povezanosti do dostupnosti stručnih kadrova. Zahvaljujući radu Univerziteta, Niš ima odlične stručne kadrove u najrazličitijim oblastima. Pored toga, troškovi zarada su još uvek niži kod nas nego u većini drugih evropskih zemalja“, navodi naš sagovornik.

Lazić najavljuje da će se niški Univerzitet u narednim godinama posvetiti uvođenju novih studijskih programa, kako bi privukao što veći broj studenata i omogućio mladima da zbog oblasti koje ih interesuju ne moraju da odlaze u Beograd ili Novi Sad.

Devizni prihodi

Pored velikog interesovanja mladih „kod kuće“, niški Medicinski fakultet beleži i najveći broj stranih studenata u okviru Univerziteta. To ovoj visokoškolskoj ustanovi, kao i celom gradu, donosi devizne prihode, kaže za B&F Aleksandar Mitić, dekan Medicinskog fakulteta u Nišu.

Prema njegovim rečima, ove jeseni fakultet će na različitim godinama studija imati oko 550 studenata iz inostranstva, od kojih najveći broj dolazi iz Indije, Nigerije i Tunisa, ali nastavu pohađaju i mladi iz Nemačke, Engleske, Kanade, Italije, Grčke, Alžira, Maroka… „Nastojimo da broj stranih studenata stalno uvećavamo, od Ministarstva prosvete dobili smo proširenje liste, a zaposlili smo i nove, mlade stručnjake“, ističe Mitić.

On objašnjava da studenti iz inostranstva koji polože prijemni ispit ne mogu da studiraju o trošku državnog budžeta, već svoje studije sami plaćaju. Strani studenti za studije medicine plaćaju godišnju školarinu koja iznosi od 6.000 do 6.500 evra. Za stomatologiju, koja je od prošle godine akreditovana za strane studente, cena iznosi 7.500 evra godišnje.

„Sastavni deo studiranja su i dodatni troškovi. Studenti koji ovde dolaze moraju da plate i kiriju, da kupuju stvari za svakodnevni život. Kao i svi mladi, oni vole da posećuju kafiće i da se zabavljaju. Sve to doprinosi ekonomiji grada. Koliko je meni poznato, strani studenti su rado viđeni gosti u lokalnim kafićima i restoranima“, ukazuje Mitić.

Privatnost na ceni

Avgust i septembar su po pravilu meseci kada se zakupi najviše stanova, jer dolazi nova generacija brucoša u Niš, potvrđuje agent za prodaju nekretnina u agenciji „Bulevar nekretnine“ Dušan Žikić.

„Prethodnih godina, razlike između avgusta i septembra u poređenju sa ostalim mesecima u godini bile su još veće, jer su studenti tokom juna napuštali stanove kako ne bi preko leta plaćali zakup, a onda na jesen tražili nove. Sada su cene zakupa više, pa oni koji nađu stan po odgovarajućoj ceni zadržavaju ga i tokom leta. Prosečna cena zakupa garsonjera i manjih stanova bila je ranije 150 do 200 evra, a sada je zakup takvih stanova 300 evra. Tržište je i uređenije, veći broj stanodavaca traži depozit i potpisivanje ugovora o zakupu, i to su neki od razloga što se studenti sada, više nego ranije, opredeljuju da zadrže stan i tokom letnjih meseci“, objašnjava Žikić za B&F.

On napominje da su u Nišu najtraženiji mali stanovi u kojima živi po jedna osoba ili dvosobni u kojima žive po dva studenta ili studentkinje, pa dele troškove. Takvi stanovi čine čak 80% ukupno iznajmljenih stanova, ističe stručnjak za nekretnine i dodaje da za razliku od ranije, sada gotovo da nema interesovanja za sobe ili stanove u kućama u kojima žive i vlasnici.

„Stanari priželjkuju privatnost, ne žele da dele sa stanodavcem isti ulaz, kuhinju ili kupatilo. Ranije je bilo nezamislivo da jedan student sam iznajmi veći stan koji košta 400 ili više evra. Sada ima ljudi koji raspolažu sa dovoljno novca da svojoj deci pruže maksimalno dobre uslove za studiranje. Postoje u gradu i tri, četiri veća objekta u kojima je smešteno više studenata, slično WG konceptu u Nemačkoj, gde svaki stanar ima svoju sobu a ostale prostorije deli sa cimerima. Uglavnom se radi o objektima koji su prvobitno bili planirani kao poslovni prostor u Nišu, ali kako nisu mogli da budu korišćeni za tu namenu, adaptirani su u apartmane za izdavanje. Reč je o svega nekoliko objekata u kojima nema više od 40 studenata“, navodi Žikić.

Dvostruka korist za privrednike

Vlasnik mlekare „Milk House“ Zvezdan Gavriloviić kaže za B&F da sa početkom školske godine beleže rast prodaje, naročito onih proizvoda koji se prodaju u pekarama i troše u menzama.

„Mi snabdevamo studentske menze različitim proizvodima i naravno, kada dođe 1. oktobar imamo povećanje prodaje. Kada studenti krenu na nastavu, raste i prodaja našeg jogurta u pekarama, jer je doručak u Nišu nezamisliv bez ovog mlečnog proizvoda. Sa početkom rada fakulteta i dolaskom velikog broja mladih ljudi, osetno se povećava prodaja mleka, sireva, pavlake i drugih naših proizvoda kojima snabdevamo radnje“, nabraja Gavrilović.

On ističe da za njihovo poslovanje Univerzitet u Nišu ma veliki značaj, jer ovoj firmi obezbeđuje stručne kadrove. Poznata niška mlekara, koja ima oko 250 zaposlenih, najviše sarađuje sa Ekonomskim, Mašinskim i Poljoprivrednim fakultetom. Studenti sa tih fakulteta dolaze na praksu u „Milk House“, a neki od njih dobijaju posao za stalno.

Govor Ive Andrića niškim akademcima

Univerzitet u Nišu osnovan je 1965. godine, a na samom početku u njegovom sastavu bili su Pravno-ekonomski, Medicinski i Tehnički fakultet. Univerzitet je u prvoj godini rada imao 234 nastavnika i saradnika i 10.500 studenata. U javnosti je nedovoljno poznato da je na svečanosti organizovanoj povodom početka rada niškog Univerziteta govorio jedini jugoslovenski nobelovac Ivo Andrić.

Od osnivanja do sada na niškom Univerzitetu diplomiralo je 76.369 studenata, master akademske studije završilo je 10.150 visokoškolaca, magistrirao je 2.621 poslediplomac, a doktorirala su 2.653 visokoškolca. Univerzitet trenutno ima 149 akreditovanih studijskih programa.

Biljana Ljubisavljević

Biznis i finansije 250, oktobar 2026.

Foto: Privatna arhiva

Чланак Razvoj jugoistoka Srbije nezamisliv bez niškog Univerziteta се појављује прво на Biznis i Finansije.

Rang listu je, šestu godinu zaredom, objavila The Employer Branding Agency, na osnovu nezavisnog online istraživanja sprovedenog od 31. jula do 12. oktobra 2026. godine na uzorku od gotovo 5.000 ispitanika starosti od 18 do 65 godina iz svih regiona Srbije. Istraživanje meri reputaciju poslodavaca kod opšte populacije, odnosno opštu reputaciju, želju ispitanika da budu deo tima, utisak o poslovanju kompanije i njenom odnosu prema zaposlenima. Ispitanicima su ponuđeni najveći poslodavci iz 15 industrija, uz mogućnost ličnog izbora.

„Ovo priznanje nam je posebno važno jer dolazi od građana Srbije, od ljudi koji nas poznaju kao potrošači, komšije, a neki i kao buduće kolege. To što nas iz godine u godinu prepoznaju kao jednog od najpoželjnijih poslodavaca u zemlji pokazuje da se ono što radimo za naše zaposlene vidi i van kompanije. Priznanja potvrđuju da smo na dobrom putu, ali naš zadatak ostaje isti: da gradimo okruženje u kojem zaposleni mogu da se oslone na kompaniju i profesionalno i lično“, izjavila je Ivana Marković, direktorka ljudskih resursa (CPO) i članica Uprave kompanije Lidl Srbija.

Lidl Srbija je i u prethodnim istraživanjima zauzimao visoke pozicije: drugo mesto 2023. godine, prvo mesto u izdanju 2024/2025. i peto mesto u izdanju 2025/2026.

„Lidl je godinama u samom vrhu liste, a ove godine je ubedljivo najpoželjniji poslodavac u sektoru Retail  – Trgovine. Povratak na drugo mesto pokazuje da ljudi prepoznaju ulaganje u zaposlene i jasan odnos prema timu“, izjavio je Miloš Cevizović, CEO i suosnivač The Employer Branding Agency.

Sveobuhvatna podrška zaposlenima kao temelj uspeha

Holistički pristup dobrobiti zaposlenih kompanije Lidl Srbija ogleda se u paketu benefita koji obuhvata različite aspekte života zaposlenih. Svi zaposleni imaju privatno zdravstveno osiguranje sa godišnjim pokrićem pod potpuno jednakim uslovima za sve pozicije u kompaniji, godišnje sistematske preglede, kao i pristup programu Employee Assistance Program, kroz koji oni i članovi njihovih užih porodica mogu besplatno i poverljivo da se konsultuju sa psiholozima, pravnicima i finansijskim savetnicima, 24 sata dnevno. Nakon pet godina rada u Schwarz grupaciji zaposleni imaju i mogućnost Sabbatical-a, tj. neplaćenog odsutva u trajanju od jednog do tri meseca za putovanja, lične projekte ili predah od svakodnevnih obaveza, nakon čega se vraćaju na svoje radno mesto. Paket upotpunjuju popust na Fitpass Elite, porodične pogodnosti, poklon-kartice za kupovinu u Lidlu, popusti kod partnera, kupovina na rate i rad od kuće za administrativne pozicije.

Pored priznanja javnosti, Lidl Srbija i 2026. godine, šesti put zaredom, nosi sertifikat „Top Employer“, koji dodeljuje Top Employers Institute, kao i priznanje „Employer Partner“ SELECTIO Grupe. Kompanija poseduje i međunarodni „Enterprise Seal“ sertifikat, kojim se potvrđuje visok i ujednačen kvalitet HR praksi u 31 zemlji u kojoj Lidl posluje.

Чланак Lidl Srbija najpoželjniji poslodavac u sektoru trgovine i drugi u ukupnom plasmanu u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Stanovnici Beča koji već imaju uput specijaliste za ugradnju veštačkog kuka ili kolena od maja 2026. godine mogu jednostavno da pronađu odgovarajući termin za operaciju. Potrebno je da se prijave putem platforme op-termin.wien ili telefonske zdravstvene službe na broju 1450, učitaju svoj uput i odaberu šta im je važnije: što raniji termin ili operacija u klinici po sopstvenom izboru.

„Kada je reč o operaciji kuka ili kolena, pristup mora da bude jednostavan, transparentan i pravedan. Upravo to omogućavamo novom platformom za zakazivanje operacija. Na taj način olakšavamo put do lečenja i skraćujemo vreme čekanja na operacije“, izjavio je gradski odbornik za zdravstvo Peter Haker.

„Do sada je zakazano više od 245 operacija i više od 460 prvih konsultacija. One se po pravilu obavljaju u roku od 21 dana. Ako su pacijenti fleksibilni u pogledu izbora klinike, do termina mogu da dođu i znatno brže“, objašnjava Mihael Binder, medicinski direktor Bečkog udruženja zdravstvenih ustanova.

Чланак Do operacije kuka i kolena u Beču u samo tri klika се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naše višedecenijsko iskustvo, od pružanja direktne brige deci bez roditeljskog staranja, preko programa podrške porodicama u krizi, samo je potvrdilo ispravnost naše vizije i misije – da svako dete treba da odrasta u bezbednom porodičnom okruženju, i da je važno na vreme reagovati na izazove, kako oni ne bi prerasli u trajne posledice i začarani krug ponavljanja istih negativnih iskustava i obrazaca, iz generacije u generaciju.

Naučili smo i da niko sam ne može otkloniti sve probleme, i zato aktivno radimo na unapređenju sistema podrške deci, mladima i porodicama u Srbiji, i zajedno sa partnerima, gradimo usluge koje odgovaraju njihovim stvarnim potrebama.

Naše iskustvo pokazuje da je najdelotvornija podrška ona koja stiže na vreme. Zato stalno ulažemo u preventivne programe podrške roditeljima, osnaživanja mladih i jačanja porodice, kako bi svako dete dobilo priliku da odrasta u sigurnom i podsticajnom okruženju.

U 2025. godini 4.874 dece i mladih bilo jе na domskom i hraniteljskom smeštaju, dok zvanični podaci o porodicama u riziku od izdvajanja dece ne postoje. Kada se u obzir uzmu činjenica da se deca smeštaju u alternativnu brigu kada je ozbiljno ugroženi njihov život i razvoj, kao i podatak da je prema poslednjem dostupnom izveštaju Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, o radu centara za socijalni rad za 2022. godinu, čak 180.000 dece i mladih koristilo neku vrstu pomoći ili usluge socijalne zaštite, i da je stopa rizika od siromaštva i socijalne isključenosti u Srbiji prošle godine iznosila 23,2%, odnosno da je skoro četvrtina stanovništva živela u uslovima siromaštva, ozbiljne materijalne uskraćenosti ili veoma niskog intenziteta rada, može se izvesti zaključak da je značajan broj ovih porodica i u riziku koji može dovesti do izdvajanja dece.

Činjenica da nisu dostupni noviji podaci otežava sagledavanje stvarnih potreba dece, mladih i porodica, kao i planiranje delotvornih mera podrške u sistemu socijalne zaštite.

Dodatno zabrinjava činjenica da usluge podrške porodici u riziku u Srbiji ne postoje ili su nedovoljno razvijene i neravnomerno dostupne, iako je potreba za njima velika.

Nisu definisani standardi za ove usluge, lokalne samouprave nemaju obavezu da ih obezbede svojim građanima, najčešće se finansiraju projektno, i nije obezbeđena njihova održivost i kontinuitet.

Jedno od osnovnih prava svakog deteta jeste da odrasta u porodici koja brine o njegovim potrebama i pruža mu sigurnost, ljubav i podršku. Istovremeno, roditelji se neretko suočavaju sa izazovima zbog kojih im je potrebna dodatna stručna, savetodavna ili materijalna podrška kako bi mogli adekvatno da odgovore na potrebe svoje dece. Zato su svima dostupni i održivi programi usmereni na jačanje porodice i prevenciju izdvajanja dece iz porodičnog okruženja od ključnog značaja za dobrobit dece i razvoj zajednice.

Prevencija i podrška koje donose rezultate

Kroz naš Program „Jačanje porodice“ usmeren na intenzivnu, terensku i sveobuhvatnu podršku roditeljima koji se suočavaju sa ozbiljnim krizama i poteškoćama u brizi o deci, u proteklih 14 godina, podržali smo više od 2.200 porodica u riziku, sa oko 9.000 članova, u devet lokalnih zajednica širom Srbije. Uspešnost našeg rada je 94.5%, što znači da je većina porodica unapredila svoje funkcionisanje i uspela da obezbedi minimalne uslove za bezbedno odrastanje svoje dece, i da su sposobne da samostalno funkcionišu po izlasku iz programa podrške.

Poseban vid podrške za trudnice i majke beba bez osnovnih uslova za život, usmeren na prevenciju napuštanja i izdvajanja dece na najranijem uzrastu, u protekle 3 godine omogućio je da 22 majke i 34 dece, prebrode poteškoće i ostanu zajedno.

U mreži naših hraniteljskih porodica u SOS Dečijem selu Kraljevo od 2005. do 2022. godine obezbedili smo sigurno i podsticajno okruženje za odrastanje 169 dece bez roditeljskog staranja iz cele Srbije. Mnogi od njih su sada samostalni, mladi ljudi, i sami roditelji, uspešno funkcionišu i integrisani su u svoje zajednice.

Kroz rad našeg Centra „Jaki mladi“ pružili smo podršku za više od 1.600 mladih iz osetljivih grupa kako bi se lakše osamostalili i uključili na tržište rada, a osnažili smo i sedam organizacija civilnog društva u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, Kruševcu, Zaječaru, Somboru i Požegi, koje rade sa mladima u riziku.

Dnevni boravak za decu i mlade sa problemima u ponašanju u Kraljevu, obezbedio je u poslednje tri godine stručnu podršku za 35 dece i mladih, kao i 39 roditelja. Kroz preventivne aktivnosti usmerene na sprečavanje vršnjačkog nasilja, do sada je obuhvaćeno više od 600 dece iz 16 škola.

Kroz naše programe hitne pomoći posle zemljotresa, velikih poplava i tokom migrantske krize, kao i naše redovne programe, u proteklih 21 godinu podržali smo više od 116.000 dece, mladih i odraslih osoba u riziku.

Aktivno zagovaramo za poboljšanje zakonodavnog okvira i sistemske podrške porodici i deci, i nastojimo da kroz različite obuke podignemo kompetencije profesionalaca u institucijama i organizacijama socijalne zaštite i obrazovanja. Razvili smo snažna partnerstva sa institucijama, organizacijama civilnog društva, akademskom zajednicom, jedinicama lokalne samouprave, poslovnim sektorom i medijima.

Članica smo Srpskog filantropskog foruma i radimo na unapređenju okvira i podsticajnih mera za dobročinstvo, doniranje, volonterski rad i socijalno preduzetništvo.

Kao humanitarna organizacija, koja se finansira iz donacija, naročito smo zahvalni građanima, kompanijama i drugim donatorima, koji svojom podrškom omogućavaju naš rad i veće šanse za bolji život ugroženoj deci i porodicama u Srbiji.

Uz njihovu podršku, nastavićemo da zagovaramo za razvoj i licenciranje usluga i veća ulaganja u prevenciju, kako bi svako dete i svaka porodica dobili podršku onda kada im je najpotrebnija. Pozivamo sve građane, kompanije, institucije i zajednice da daju svoj doprinos za lakši i bolji život ugrožene dece i porodica, u svom okruženju i Srbiji.

Чланак SOS Dečija sela Srbija već 21 godinu podržavaju decu, mlade i porodice u krizi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Finski organi za licenciranje i nadzor naložili su da Google privremeno zaustavi radove u blizini mesta Muhos na severu zemlje, kao i na lokaciji Otanmaki, pošto pre krčenja terena nisu sprovedene obavezne procene uticaja na životnu sredinu.

Na parceli od 330 hektara u Muhosu posečeno je oko 250.000 stabala, dok ekolozi procenjuju da je u Otanmakiju posečeno još 150.000.

Ostalo samo blato i ostaci korenja

„hladan tuš“ za vladu

Sumnje u ekonomsku korist od data centara

Чланак Google posekao 400.000 stabala u Finskoj zbog data centra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sloboda interneta u Srbiji nastavila je da opada, ocenjuje organizacija Freedom House u izveštaju Freedom on the Net 2026. Srbija je osvojila 66 od mogućih 100 poena i zadržala status „delimično slobodne“ zemlje, dok je godinu ranije imala 67 poena.

Pritisak na novinare i građane koji protestuju

U izveštaju se navodi da su vlasti tokom perioda obuhvaćenog analizom nastavljale pritisak na učesnike masovnih protesta pokrenutih nakon pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu u novembru 2024. godine, u kojem je poginulo 16 ljudi.

Prema oceni Freedom Housea, korisnici društvenih mreža i novinari privođeni su zbog sadržaja povezanih s demonstracijama, odnosno izveštavanja o njima, kao i zbog objava koje su vlasti mogle da protumače kao kritiku.

Organizacija beleži i fizičko nasilje i uznemiravanje novinara na internetu i van njega, kao i korišćenje strateških tužbi protiv javnog učešća (SLAPP) kojima se mediji mogu izlagati pravnim i finansijskim pritiscima. Zabeleženi su i koordinisani pokušaji gašenja Instagram naloga aktivista, novinara i medijskih organizacija.

Kao još jedan problem izveštaj izdvaja promene u vlasništvu nad medijima. Telekom Srbija, kao državna kompanija, i akteri bliski vlastima nastavili su da preuzimaju medije, uključujući digitalne platforme.

Blokiranje sajtova za kockanje oborilo ocenu

Ukupna ocena Srbije smanjena je za jedan poen, sa 67 na 66, a konkretan razlog za taj pad u metodologiji izveštaja jeste blokiranje veb-sajtova za kockanje tokom perioda koji je analiziran. Taj podatak odnosi se na kategoriju ograničavanja sadržaja na internetu i ne znači da je organizacija sve druge navedene probleme ocenila kao nov razlog za smanjenje ukupnog rezultata.

U tri glavne oblasti koje Freedom House prati, Srbija je dobila 21 od 25 poena za prepreke pristupu internetu, 23 od 35 za ograničavanje sadržaja i 22 od 40 za kršenje prava korisnika. U odnosu na prethodni izveštaj, promena je zabeležena u drugoj kategoriji, u kojoj je ocena pala sa 24 na 23 poena.

Izveštaj, dakle, ne ukazuje samo na dostupnost interneta, već i na uslove u kojima građani mogu da objavljuju informacije, kritikuju vlast, organizuju se i učestvuju u javnom životu. Freedom House je dokumentovao i privođenja zbog aktivnosti na internetu, uznemiravanje novinara i pritiske na medije, dok se pokušaji gašenja naloga na društvenim mrežama navode kao dodatni oblik ugrožavanja digitalnog prostora.

Zbog svega navedenog, Srbija je i ove godine ostala u kategoriji „delimično slobodnih“ zemalja.

Izvor: Freedom House

Foto: lightsource, Depositphotos

Чланак Freedom House upozorava na pad slobode interneta u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Odluka o pokretanju likvidacije doneta je u sredu, a kao razlog za prestanak poslovanja u dokumentaciji je navedeno da dalji rad fabrike nije ekonomski opravdan.

Radnici su najpre upućeni na četvorodnevno plaćeno odsustvo, a potom su obavešteni da dođu u fabriku kako bi potpisali otkaze. Kako je za RTS potvrdio jedan od zaposlenih, na sastanku im je rečeno da će sve obaveze prema radnicima biti ispunjene u skladu sa zakonom i važećim propisima.

Prema dokumentaciji dostupnoj na sajtu Agencije za privredne registre (APR), kompanija raspolaže dovoljnim sredstvima za izmirenje svih svojih obaveza.

Fabrika „Kaizen“ poslovala je u Smederevu od aprila 2016. godine. Likvidacija označava kraj njenog poslovanja nakon više od deset godina rada u ovom gradu.

Foto: lacheev, Depositphotos

Чланак Turska fabrika „Kaizen“ u Smederevu odlazi u likvidaciju, oko 350 radnika ostaje bez posla се појављује прво на Biznis i Finansije.

Srpska kompanija Orion Telekom našla se u zvaničnom saopštenju američkog tehnološkog giganta NVIDIA, objavljenom tokom jedne od najvažnijih svetskih konferencija posvećenih veštačkoj inteligenciji, NVIDIA GTC u Berlinu.

U objavi kojom NVIDIA predstavlja novu eru telekomunikacija i transformaciju postojećih mreža u globalno povezanu AI infrastrukturu, Orion Telekom naveden je među devet međunarodnih operatora koji grade ili proširuju infrastrukturu zasnovanu na tehnologiji kompanije NVIDIA.

Posebno je značajno to što je Orion svrstan među pet operatora koji proširuju postojeću AI infrastrukturu, rame uz rame sa kompanijama kao što su Deutsche Telekom, Fastweb + Vodafone, Cassava Technologies i Kazakhtelecom.

Ovo pozicioniranje predstavlja važan međunarodni iskorak za srpsku kompaniju, ali i snažan signal da Srbija postaje relevantna tačka na mapi razvoja evropske infrastrukture veštačke inteligencije.

Orion realizuje dogovoreno i otvara novu fazu AI razvoja

Za razliku od brojnih projekata koji su i dalje u fazi najava, Orion je već sproveo ključne korake svoje razvojne strategije: obezbedio je infrastrukturne pretpostavke za nove AI kapacitete i otvorio narednu fazu njihovog razvoja i proširenja.

Razvoj projekta Orion AI Factory u Srbiji, uz pripremu regionalne ekspanzije, pokazuje da kompanija ambiciozne planove pretvara u konkretnu infrastrukturu, dugoročna partnerstva i investicione projekte.

Upravo ta sposobnost realizacije, uz obezbeđene kapacitete i jasnu strategiju daljeg širenja, čini Orion strateški važnim infrastrukturnim projektom za razvoj NVIDIA ekosistema u Evropi. Zvanično uvrštavanje u globalnu objavu kompanije NVIDIA potvrđuje vidljivost Oriona među međunarodnim operatorima koji stvaraju novu generaciju AI infrastrukture.

Od srpskog telekomunikacionog operatora do regionalnog AI infrastrukturnog lidera

Orion Telekom prolazi kroz jednu od najznačajnijih transformacija u svojoj istoriji: od tradicionalnog telekomunikacionog poslovanja ka razvoju nove generacije digitalne infrastrukture, AI fabrika i platformi koje kompanijama i institucijama omogućavaju primenu napredne veštačke inteligencije.

U središtu ove strategije nalazi se razvoj Orion AI Factory infrastrukture u Srbiji, sa planiranom regionalnom ekspanzijom i ambicijom da jugoistočna Evropa dobije sopstvene kapacitete za razvoj, treniranje i primenu najnaprednijih AI modela.

Dugoročna vizija kompanije podrazumeva izgradnju povezane mreže AI infrastrukturnih kapaciteta širom jugoistočne Evrope, koja će region povezati sa globalnim tržištem veštačke inteligencije. Takva infrastruktura nije namenjena isključivo lokalnom tržištu: ona predstavlja osnovu za pružanje AI usluga međunarodnim tehnološkim kompanijama, velikim industrijskim sistemima, finansijskim institucijama i javnom sektoru.

Srbija dobija priliku da postane deo globalnog AI lanca vrednosti

U trenutku kada se najveće svetske ekonomije nadmeću u obezbeđivanju računarskih kapaciteta za veštačku inteligenciju, prisustvo jedne srpske kompanije u zvaničnoj objavi kompanije NVIDIA otvara novu perspektivu za domaću tehnološku industriju.

Umesto da Srbija bude samo korisnik AI tehnologija razvijenih u inostranstvu, Orionova strategija usmerena je na to da region postane mesto na kojem se gradi infrastruktura neophodna za funkcionisanje globalne AI ekonomije.

Objava na konferenciji NVIDIA GTC dodatno učvršćuje međunarodno pozicioniranje Oriona i predstavlja važnu referencu u razgovorima sa globalnim tehnološkim partnerima, investitorima i budućim korisnicima AI kapaciteta.

Ovo je mnogo više od tehnološke vesti. To je pokazatelj da kompanije iz Srbije mogu postati relevantni učesnici u izgradnji infrastrukture na kojoj će počivati buduća svetska ekonomija.

Чланак Nvidia svrstala srpski Orion Telekom među vodeće svetske operatore koji grade ai infrastrukturu budućnosti се појављује прво на Biznis i Finansije.

Platforma je predstavljena u okviru inicijative UniCredit Banka za privredu Srbije, kroz koju Banka domaćim kompanijama pruža ne samo finansijsku podršku, već i savremena rešenja koja podstiču njihov rast, razvoj i konkurentnost.

DealSync predstavlja novi pristup spajanjima i akvizicijama za mala i srednja preduzeća, omogućavajući im pristup međunarodnoj mreži potencijalnih poslovnih partnera i profesionalnoj podršci tokom celog procesa transakcije.

DealSync kombinuje napredne AI alate sa znanjem i iskustvom UniCredit M&A stručnjaka kako bi identifikovao najrelevantnije potencijalne partnere za svaku transakciju. Platforma omogućava efikasno i poverljivo upravljanje procesom, od iskazivanja interesa i pametnog povezivanja učesnika, do uspostavljanja kontakta i razmene dokumentacije.

Filip Stikić, član Izvršnog odbora i direktor za Korporativno bankarstvo u UniCredit Banci, izjavio je: „Uvođenjem DealSync platforme na srpsko tržište potvrđujemo našu posvećenost pružanju inovativnih rešenja domaćoj privredi i izuzetne rezultate koje ostvarujemo na domaćem tržištu. Kao prva banka u Srbiji koja je predstavila ovakvku platformu, naši klijenti dobijaju pristup alatu koji otvara nove mogućnosti za razvoj kompanija, privlačenje investicija i realizaciju strateških poslovnih planova. Ovo je još jedan korak u okviru naše inicijative UniCredit Banka za privredu Srbije, kojom želimo da budemo dugoročan i pouzdan partner kompanijama u svim fazama njihovog rasta i transformacije”.

Posebna vrednost DealSync-a ogleda se u tome što M&A usluge čini dostupnijim malim i srednjim preduzećima, segmentu koji tradicionalno nije imao jednostavan pristup širokim mrežama investitora i potencijalnih kupaca. Kroz međunarodnu mrežu UniCredit Grupe i inovativan model rada, kompanije mogu da istraže mogućnosti za rast, privlačenje kapitala, strateška partnerstva, kao i prodaju ili sukcesiju poslovanja.

Spajajući ekspertizu UniCredit-a, naprednu tehnologiju I duboko razumevanje potreba kompanija, DealSync donosi novi pristup pronalaženju poslovnih I investicionih prilika na domaćem I međunarodnom tržištu.

Kroz kontinuiran dijalog sa privredom, UniCredit Banka nastavlja da razvija usluge koje odgovaraju na konkretne izazove kompanija i podržavaju njihov održiv rast i razvoj.

Чланак UniCredit Banka predstavila DealSync – prvu AI platformu za M&A na domaćem tržištu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema pisanju BBC-ja na srpskom, novac je deljen i pred parlamentarne izbore 2020, predsedničke i parlamentarne izbore 2022, kao i godinu dana kasnije, pred parlamentarne i beogradske izbore.

Ministar finansija Siniša Mali, međutim, ističe da je pomoć isplaćivana i u godinama kada nije bilo izbora, poput 2021, kao i da su pojedine isplate 2016. i 2017. usledile nekoliko meseci nakon glasanja.

Najnoviju (predizbornu) tranšu pomoći Mali objasnio je viškom prihoda posle rebalansa budžeta, koji država zato „deli sa građanima“. Analiza Centra za visoke ekonomske studije (CEVES), međutim, pokazuje da se iza rebalansa ne krije samo veći prihod već i promena načina na koji država raspoređuje novac.

Rebalans menja budžetske prioritete

Naime, rebalansom je planirani budžetski deficit povećan sa tri na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP-a), odnosno sa oko 2,9 na 3,4 milijarde evra. Istovremeno, država računa na veće neporeske prihode, uključujući uplate dobiti i dividendi.

Prema analizi CEVES-a, ukupni budžetski rashodi i izdaci povećani su za oko 1,45 milijardi evra, odnosno 1,5 odsto BDP-a. Oko 1,2 milijarde evra dodatnog fiskalnog prostora usmereno je na transfere, subvencije i jednokratne mere. To je približno četiri petine ukupnog neto povećanja rashoda, dok su kapitalni rashodi povećani za oko 170 miliona evra. Važno je, pritom, da kategorija transfera, subvencija i jednokratnih mera obuhvata i druge izdatke, a ne samo neposrednu novčanu pomoć građanima.

CEVES ocenjuje da takva struktura budžeta ima pretežno distributivni i kratkoročno potrošački karakter, dok je razvojno-investicioni efekat slabiji. Drugim rečima, veći deo dodatnih sredstava usmeren je na transfere i tekuću potrošnju, a manje na ulaganja koja bi dugoročno mogla da povećaju proizvodne kapacitete i produktivnost privrede.

To ne znači da su jednokratne isplate same po sebi ekonomski neopravdane. One mogu biti značajna pomoć domaćinstvima koja teško podnose rast troškova života, posebno penzionerima i socijalno ugroženim građanima. Ključno pitanje je, međutim, da li su takve mere usmerene ka onima kojima je pomoć najpotrebnija, koliko su fiskalno održive i šta država zbog njih odlaže ili smanjuje na drugim rashodnim stavkama.

Takođe, budžetski račun podrazumeva i pitanje šta će država u narednim godinama moći da finansira, koliko će je koštati veći deficit i da li će zbog današnjih prioriteta biti manje prostora za ulaganja koja donose dugoročnu korist.

Izvor: BBC na srpskom, CEVES

Foto: RichardsDrawings, Pixabay

Чланак Novčana pomoć pred izbore i budžetski račun koji ostaje се појављује прво на Biznis i Finansije.