Чланак Harmonija iza savršenog ukusa omiljene kafe – šta je zapravo cupping? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dogovorena cena po akciji iznosi 68,7851 EUR. Zatvaranje procesa kupovine akcija (koje se očekuje u narednim mesecima) podleže pribavljanju svih neophodnih regulatornih odobrenja od strane Hrvatske narodne banke, Evropske centralne banke, nadležnog organa u skladu sa hrvatskim Zakonom o proveri stranih ulaganja, kao i organa za zaštitu konkurencije u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori.
Nakon okončanja transakcije za sticanja akcija, AikGroup će biti u obavezi da objavi ponudu za obavezno preuzimanje preostalih akcija PODRAVSKE BANKE, u skladu sa hrvatskim Zakonom o preuzimanju akcionarskih društava.

„Ovo je druga uzastopna godina u kojoj AikGroup širi svoje geografsko prisustvo, što predstavlja značajnu prekretnicu u sprovođenju strategije naše grupe. Naš cilj je da izgradimo značajno prisustvo širom jugoistočne Evrope, a tu ambiciju nastavljamo da ostvarujemo akvizicijom PODRAVSKE BANKE. To će za AikGroup biti ukupno četvrto tržište na kome poslujemo, a drugo na tržištu Evropske unije. Uvereni smo da ćemo svim segmentima klijenata u Hrvatskoj moći da ponudimo vrhunske finansijske usluge i, što je podjednako važno, da ćemo biti pouzdan partner lokalnom tržištu u ostvarivanju održivog rasta“, izjavio je Razvan Munteanu, predsednik Izvršnog odbora AikGroup.

AikGroup je među vodećim finansijskim grupacijama u Jugoistočnoj Evropi, u čijem sastavu se nalaze sledeće finansijske institucije: AikBank, AikLeasing i MV Investment u Srbiji, Gorenjska banka i GB Leasing u Sloveniji, kao i Hipotekarna banka u Crnoj Gori. AikGroup je bankarska grupacija orijentisana na rast sa preko 3.200 zaposlenih koji pružaju širok spektar relevantnih finansijskih rešenja svim segmentima klijenata: građanima, malim i srednjim biznisima i korporativnom sektoru. Na dan 31. decembra 2025. godine, portfolio AikGroup obuhvatao je viš od 10 milijardi EUR ukupne aktive, uz snažnu kapitalnu bazu od 1,4 milijardi EUR.

Ova akvizicija biće prva investicija AikGroup na hrvatskom tržištu. PODRAVSKA BANKA, sa preko 150 godina tradicije, ima snažan fokus na regionalni razvoj i saradnju sa SBB sektorom i prepoznata je kao pouzdani partner lokalnoj zajednici.

Чланак Kostić kupuje Podravsku banku се појављује прво на Biznis i Finansije.

U stara vremena dvoboji su organizovani radi odbrane časti nekog od učesnika, obično na skrivenim mestima, uz pomoć mačeva ili pištolja, a pratile su ih lakše, teže ili čak fatalne povrede. No, ovog marta, na konferenciji DIDS u Domu omladine prisustvovali smo savremenoj verziji duela, takoreći „dvoboju 2.0“. U njemu su glavno oružje bile reči, a cilj nije bio povrediti protivnika, već udruženim snagama, kroz dijalog, naći najbolje rešenje za domaće privrednike koji žele da ostvare što efikasnije prisustvo na internetu.

Ulogu glavnog sekundanta dobio je Miroslav Žeravčić, koordinator u RNIDS-u za poslovnu saradnju sa ovlašćenim registrima. On je suprotstavljenim stranama postavljao ista pitanja, a ispitanici su iznosili svoje argumente za i protiv određenih domenskih ekstenzija.

Na Žeravčićeva pitanja odgovarali su Zoran Buhavac iz kompanije GAMA Electronics, koji je u duelu bio na strani .com domena, kao i „zastupnik“ .rs domena Mladen Savić, inače direktor kompanije True-False Hosting, koja se bavi registracijom nacionalnih i međunarodnih domena.

Konsenzus oko najboljeg rešenja

Još na početku dvoboja ostvaren je konsenzus da je za kompanije, naravno ukoliko imaju mogućnosti, najbolje da registruju i .com i .rs, jer će tako ojačati svoj kredibilitet ali i sprečiti nekoga zlonamernog da registruje drugi domen pod svojim imenom i da kupce dovodi u zabludu. Na taj način, firme će sebi povećati i šanse da dođu do domaće i inostrane publike, ukoliko planiraju širenje na strana tržišta u budućnosti.

No, za razliku od glavnih junaka stripa Alan Ford koji nas uče da je bolje imati novac nego ga nemati, učesnici ove konferencije su svesni da najveći deo srpske privrede čine mikro preduzeća sa ograničenim finansijskim i tehničkim kapacitetima. Zato im savetuju da registruju domene shodno svojim mogućnostima.

To znači da ako planiraju da posluju samo na srpskom tržištu, onda je za njih najbolji izbor .rs, zato što sajtovi na ovim domenima, naravno uz odgovarajuću optimizaciju, imaju veću vidljivost na Google pretragama koje se obavljaju na našoj teritoriji nego sajtovi na .com domenima. S druge strane, ako se pretrage vrše iz inostranstva, sajtovi na .rs domenima koji nisu internacionalno optimizovani – što znači da je njihov sadržaj samo na srpskom jeziku – neće biti dobro pozicionirani na najvećem internet pretraživaču.

Značaj poverenja u poslovanju

Na pitanje kako domenska ekstenzija utiče na percepciju neke firme ili brenda, kao i na poverenje potencijalnih korisnika njenih usluga i proizvoda, odgovori uglavnom idu u prilog .rs domenima.

Kako kaže Mladen Savić, istraživanja pokazuju da se u Srbiji više veruje preduzećima koja imaju sajtove na našem nacionalnom domenu. Razlozi za to poverenje su raznovrsni. Neki su emotivni ali ima i racionalnih, kao što je mogućnost da se pretragom .rs domena pomoću WhoIs alata dođe do najznačajnijih podataka o kompanijama, poput matičnog broja preko kog se one dalje mogu proveravati na sajtu Agencije za privredne registre (APR).

„Tu su i razlozi koji se oslanjaju na prostu logiku. Zamislite da želite da naručite neki deo za auto i slučajno naletite na dve onlajn prodavnice delova. Jedna ima ekstenziju .cz a druga .rs. Koju ćete odabrati? Logika nalaže da će vam brže stići delovi iz Srbije nego iz Češke. Naravno, ne mora da znači da kompanija sa .cz ekstenzijom nema predstavništvo u Srbiji, ali da biste to utvrdili vi morate da istražujete. Mnogi korisnici jednostavno ne žele time da se bave, pa će se bez mnogo razmišljanja obratiti firmi za koju su sigurni da posluje na našoj teritoriji”, navodi Savić.

Dodatna prednost .rs domena je ta što kompanije koje ga registruju kod domaćih registara, za svaki problem i u svakom trenutku mogu da nazovu korisničku podršku i uvek će im se javiti neko ko govori srpski jezik i razume se u problematiku. To ne mora biti slučaj sa .com domenima, premda često jeste, jer se i oni mogu registrovati preko domaćih firmi koje pružaju ove usluge.

Zoran Buhavac zato svima koji su u mogućnosti da to urade i koji mogu imati bilo kakve koristi od inostranog tržišta, preporučuje da registruju oba domena, jer na isti način na koji .rs uliva poverenje građanima Srbije, .com uliva poverenje u međunarodnom poslovanju.

„Živimo u povezanom svetu, u kom vlasnik restorana iz Niša, iako posluje lokalno, može imati korist od sajta na engleskom jeziku na međunarodnom domenu, jer se deo stranaca koji planiraju put u Srbiju informiše preko interneta gde ovde može dobro da se jede. Inače, kada smo već kod hrane, domen na godišnjem nivou košta manje od celog ručka, za taj iznos biste u restoranu platili samo glavno jelo“, pojašnjava Buhavac koliki je to zapravo trošak.

On upozorava firme koje previše opušteno pristupaju registraciji .com domena da je teže naći slobodne generičke domene nego nacionalne, pre svega zato što ih koristi ceo svet. Dakle, treba ih registrovati na vreme kako bi se izbegla ne tako retka situacija da firme prvo registruju .rs, misleći da će lako registrovati .com ako se prošire na strano tržište, a onda se nađu u problemu kada shvate da je .com sa njihovim nazivom već zauzet. Međutim, to nije nepremostiv problem. Rešenja ima više, u zavisnosti od toga koliko je novca kompanija opredelila za ove namene. Jedno od najjeftinijih je da, ako već ne može da registruje svoj naziv, firma uvek može registrovati .com domene sa nazivima svojih proizvoda i usluga.

„Ovde moram da napomenem da pitanje domena nije tehničko, već strateško. Razumem da kompanije koje dugo postoje ne mogu da menjaju svoj naziv zbog domena, ali smatram da one koje su tek u postupku osnivanja treba ozbiljno da pristupe smišljanju svog imena, kako bi mogle da registruju željeni domen, ali i da se odgovarajuće promovišu i dođu do što većeg broja klijenata“, ukazuje Buhavac.

Konkretni primeri

Na pitanje kako srpske firme mogu da znaju koji domen je najbolji izbor za njih, Mladen Savić odgovara da bi svakome ko želi da posluje u Srbiji prioritet morala biti registracija .rs domena, „jer treba da budeš tamo gde ti je publika“. On smatra da je jedini razlog da neko ne registruje .rs domen – da uopšte ne posluje u Srbiji. Međutim, ukoliko je u pitanju kompanija koja planira da posluje i na srpskom i na inostranom tržištu, kao na primer neki tehnološki startap, onda Savić preporučuje registrovanje oba domena.

Istu poruku ima i za IT firme koje planiraju da se iz Srbije bave autsorsingom u inostranstvu: „Da imam takvu kompaniju, prvo bih registrovao .rs a potom i .com, pa bih sadržaj sa srpskog sajta objavljivao i na međunarodnom, ali na engleskom jeziku”.

Zoran Buhavac bi, pak, išao obrnutim redom. Za tehnološki startap i za autsorsing firmu bi mu prioritetno bilo da registruje .com, međutim, dodaje da bi poželjno bilo uz to registrovati i .rs. Prema njegovim rečima, moćne inostrane kompanije uglavnom prvo registruju .com, a onda i nacionalne domene na svakom tržištu na kom će poslovati, pa sadržaj svojih sajtova prilagođavaju tim tržištima.

Dakle, i veliki igrači su svesni značaja nacionalnih domena, čija popularnost u svetu stabilno raste. I sam Buhavac ističe da oni imaju mnoštvo prednosti, a jedna od njih je i kulturološki značaj. Posebnu vrednost u tom pogledu ima .срб, naš nacionalni domen za sajtove na ćiriličnom pismu. Iako je manje popularan od .rs, .срб je veoma važan za Srbiju jer doprinosi očuvanju njenog nacionalnog identiteta, zaključuje Buhavac.

Biznis i finansije 244, april 2026.

Marija Dukić 

Foto: Miloš Nikodijević 

Чланак Da li je za poslovni sajt bolje da bude na .rs lii na .com domenu? се појављује прво на Biznis i Finansije.

U navedenom periodu kupoprodaja stanova je porasla za 5,5% dok je njihova vrednost skočila za 17,4%. Osim stanovima, vrednost je porasla i garažnim prostorima ali je broj kupoprodajnih ugovora u tom segmentu smanjen za 4,8%. Vrednost kuća je povećana za 8,8% ali je broj njihovih prodaja bio manji za 1,4%. I prodaja i vrednost su istovremeno rasle kod građevinskog zemljišta i poslovnih prostora, dok je jedino kod poljoprivrednog zemljišta zabeleženo smanjenje broja ugovora (10,8%), kao i smanjenje vrednosti tržišta (14,1%).

Najveći deo ukupne vrednosti prometa na tržištu nepokretnosti investiran je u stanove, sa iznosom od 4,8 milijardi evra i udelom od 60 odsto ukupno prometovane vrednosti. Grad Beograd dominira u ukupnoj vrednosti prometovanih stanova na nivou Republike Srbije, sa udelom od 53 odsto.

Najskuplje i dalje u Beogradu

Najskuplji kvadrat stana u Srbiji prošle godine prodat je po ceni od 15.298 evra na teritoriji beogradske opštine Savski venac, dok je najveća suma u iznosu od 1,8 miliona evra izdvojena za stan na lokaciji „Beograd na vodi“, stoji u saopštenju RGZ-a.

Najskuplja kuća prodata je takođe na teritoriji gradske opštine Savski venac (Grad Beograd) za 3,8 miliona evra, a na teritoriji iste gradske opštine je najskuplje garažno mesto plaćeno 66.000 evra.

Najskuplji kvadrat poslovnog prostora prometovan je na teritoriji beogradske opštine Stari grad za 8.974 evra, a najviša postignuta cena poslovnog prostora je 2,8 miliona evra.

Foto: moerschy, Pixabay

Чланак Vrednost nekretnina obara rekorde се појављује прво на Biznis i Finansije.

April 2026. godine ostaće upamćen kao trenutak u kojem je „velika primopredaja“ bogatstva prešla kritičnu tačku. Prema najnovijoj studiji investicione banke Goldman Sachs, generacija milenijalaca sada kontroliše više od 25% ukupnog privatnog investicionog kapitala u Sjedinjenim Američkim Državama. Ovaj transfer, koji se odvija brže nego što su demografi predviđali, donosi sa sobom potpuno novu „matematiku“ odlučivanja i investicionu psihologiju.

Transfer od 84 triliona dolara: Više od običnog nasledstva

Nova definicija rizika

Чланак Velika smena kapitala: Kako investiraju milenijalci се појављује прво на Biznis i Finansije.

Obradović je istakla da Grčka najverovatnije neće zvanično suspendovati novi sistem ulaska u Evropsku uniju za građane Srbije, ali da se očekuje njegova obustava tokom leta, kako bi se izbegle velike gužve na granicama.

„Od 1. juna do 30. avgusta biće suspendovan za građane Srbije. Primenjivaće se u noćnim satima, ali neće uticati na dodatne gužve“, navela je ona.

Direktor Jute Aleksandar Seničić nedavno je rekao da je Grčka srpskoj delegaciji na sastanku usmeno obećala da tokom letnje turističke sezone neće doći do potpune primene EES sistema na granicama za državljane Srbije.

„Preduzeli smo konkretne korake, imali smo sastanke sa Grcima, i krajem maja ćemo imati sastanak na visokom nivou u Atini, a prethodno u Solunu sa direktorom granične policije sa kojim očekujemo dogovor o otvaranju maksimalnog broja prelaza i proširenju traka sa šest na deset, i dodatne za autobuse, kako bi se ubrzao protok putnika u špicu sezone“, rekao je Seničić za Prvu televiziju.

EES je novi digitalni sistem kontrole ulaska u Šengen zonu koji podrazumeva uzimanje biometrijskih podataka putnika, poput otisaka prstiju i fotografisanja, čime se zamenjuje dosadašnje pečatiranje pasoša.

Izvor: BizSrbija

Foto: Unsplash

Чланак Grčka suspenduje EES sistem od 1. juna do 30. avgusta се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako će ograničenje uticati na Srbiju?

Чланак EU uvodi limit na keš kupovine, ograničenje do 10.000 eur се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ako vam ovo zvuči poznato, niste jedini. Tehnološke kompanije već godinama koriste isti narativ. Razvile su toliko moćnu veštačku inteligenciju da je gotovo opasno pustiti je u svet. Najnoviji primer dolazi iz kompanije Anthropic, koja tvrdi da njen model Claude Mythos može da pronađe bezbednosne propuste bolje od ljudskih stručnjaka i da bi, ako padne u pogrešne ruke, posledice po ekonomiju i nacionalnu bezbednost mogle biti ozbiljne.

Ovakve izjave, međutim, izazivaju skepticizam, piše BBC. Kritičari smatraju da je reč o pažljivo građenom narativu straha koji skreće pažnju sa stvarnih problema koje AI već stvara, od ekološkog uticaja do eksploatacije radne snage. Istovremeno, takav diskurs jača poziciju kompanija, jer sugeriše da su baš one jedine sposobne da kontrolišu sopstvenu tehnologiju i zaštite društvo od njenih rizika.

„Ako ove tehnologije predstavljate kao gotovo natprirodne, ljudi počinju da veruju da su nemoćni“, upozorava Šenon Valor sa Univerziteta u Edinburgu. „A onda se okreću upravo tim kompanijama kao jedinim rešenjima.“

AI i kraj sveta

Ovo nije prvi put da se slična priča ponavlja. Još 2019. godine, dok je bio u OpenAI, direktor Dario Amodei učestvovao je u odluci da se model GPT-2 ne objavi zbog potencijalnih zloupotreba. Onda je nekoliko meseci kasnije ipak bio pušten u javnost. Danas se slična retorika koristi i za mnogo naprednije sisteme.

Paradoks je očigledan. Kompanije istovremeno upozoravaju na apokalipsu i nude sopstvene proizvode kao rešenje. Sem Altman je godinama govorio da bi AI mogao dovesti do kraja sveta, ali i da će doneti ogromne poslovne prilike. Slične izjave dolaze i od lidera poput Bila Gejtsa i Demisa Hasabisa, koji su 2023. upozorili da bi rizik od AI mogao biti ravan nuklearnom ratu ili pandemijama.

Preuveličavanje sposobnosti bez jasnih dokaza

Ipak, stručnjaci dovode u pitanje konkretne tvrdnje o Mythos modelu. Heidi Klaf ističe da Anthropic nije objavio ključne metrike, poput stope lažno pozitivnih nalaza, što je standard u industriji sajber bezbednosti. Bez tih podataka, teško je proceniti stvarnu efikasnost sistema. Takođe, model nije upoređen sa postojećim alatima koje inženjeri koriste decenijama.

To ne znači da opasnosti ne postoje. AI zaista može brzo da analizira ogromne količine koda i identifikovati ranjivosti, što može biti korisno, ali i rizično. Problem je, prema stručnjacima, u preuveličavanju tih sposobnosti bez jasnih dokaza.

U međuvremenu, AI kompanije menjaju sopstvene principe. Google je ublažio ograničenja oko razvoja AI za vojnu upotrebu, dok je OpenAI vodio pravne bitke da promeni svoj neprofitni status. Anthropic je, s druge strane, odustao od ranijih obećanja da neće razvijati modele bez garantovane bezbednosti.

Istovremeno, realni problemi rastu. AI sistemi greše u medicinskim dijagnozama, data centri povećavaju emisiju gasova, a deepfake tehnologija postaje gotovo nemoguća za kontrolu. Uprkos tome, fokus javne debate često ostaje na dalekim scenarijima „kraja sveta“.

„Ako AI može da uništi čovečanstvo, sve ostalo deluje manje važno“, kaže Valer. „To je narativ koji ide u korist kompanijama.“

Priče iz Silicijumske doline

U isto vreme, isti lideri koji upozoravaju na katastrofu obećavaju i utopiju, od rešavanja klimatskih promena do kolonizacije svemira. Ta kombinacija apokalipse i spasenja, smatraju stručnjaci, služi da obeshrabri regulaciju i predstavi AI kao silu van ljudske kontrole.

Ali, kako ističu kritičari, AI nije božanstvo, već proizvod. I kao i svaka druga tehnologija, može se regulisati.

Na kraju, pitanje nije da li je AI potencijalno opasan, već koliko verujemo pričama koje dolaze iz iste industrije koja od tog straha direktno profitira. Jer istorija Silicijumske doline već pamti velika obećanja koja se nisu ostvarila. Ona idu od metaverzuma do kriptovaluta koje su navodno trebalo da zamene globalni finansijski sistem, zaključuje BBC.

Izvor: Trender

Foto: Pixabay

Чланак Zašto AI kompanije hoće da ih se svi plašimo? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema podacima platforme CompaniesMarketCap (stanje na 15. april 2026.), rang lista je formirana na osnovu ukupne aktive banaka — uključujući gotovinu, kredite, investicije i fizičku imovinu.

Kineske banke vladaju svijetom

Na vrhu liste nalaze se četiri kineske državne banke:

• Industrial and Commercial Bank of China – 7,3 biliona $
• Agricultural Bank of China – 6,8 biliona $
• China Construction Bank – 6,2 biliona $
• Bank of China – 5,3 biliona $

Zajedno, ove četiri institucije kontrolišu 25,5 biliona dolara, odnosno oko četvrtinu ukupne aktive top 50 banaka.

Američke banke: Manje aktive, ali veća tržišna moć

Najveća američka banka, JPMorgan Chase, nalazi se na petom mestu sa 4,4 biliona dolara aktive, dok Bank of America drži 3,4 biliona.

Ipak, JPMorgan ostaje najvrednija banka na svijetu po tržišnoj kapitalizaciji, što ukazuje na razliku između veličine bilansa i tržišne percepcije vrednosti.

Evropa i Japan zatvaraju vrh liste

Top 10 kompletiraju:

• BNP Paribas
• HSBC
• Crédit Agricole
• Mitsubishi UFJ Financial Group

Evropske banke imaju značajnu zastupljenost, ali su u proseku manje od azijskih konkurenata.

Azija drži skoro polovinu globalne bankarske moći

Regionalna raspodela pokazuje jasnu dominaciju Azije:

• Azija: 49,1 bilion $ (19 banaka)
• Evropa: 28,8 biliona $ (18 banaka)
• Sjeverna Amerika: 22,1 bilion $ (11 banaka)
• Ostali: 1,8 biliona $

Čak 13 kineskih banaka čini oko 39% ukupne aktive među 50 najvećih — što jasno pokazuje koliko je finansijska moć koncentrisana u toj zemlji.

Šta zapravo čini imovinu banaka?

Veliki dio aktive banaka čine gotovina i likvidna sredstva, krediti privredi i građanima, investicije (obveznice, akcije) te nekretnine i oprema.

Regulatori širom svijeta zahtevaju od banaka da drže značajne rezerve likvidnosti kako bi izdržale finansijske šokove i krize.

Banke su veće nego ikad — i sve više azijske

Podaci jasno pokazuju dva ključna trenda: globalna bankarska moć se seli ka Aziji, pre svega Kini i da zapadne banke i dalje dominiraju tržišnom vrednošću i uticajem.

Za investitore i donosioce odluka, ovo znači da se finansijski centar sveta postepeno pomera — ali ne i potpuno premešta.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

Чланак Banke su veće nego ikad — i sve više azijske се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sinestezija je neurološki fenomen gde aktivacija jednog čula, kao što je sluh, pokreće aktivaciju drugog, obično nepovezanog čula, kao što je vid. To znači da ljudi sa sinestezijom često doživljavaju dodatne senzacije u poređenju sa ostatkom populacije,prenosi 021.rs.

Šta je sinestezija?

Šta je uzrokuje?

Sinestete imaju više veza u svom mozgu

Sinestete imaju malo drugačiju aktivnost u mozgu

Da li vas to čini kreativnijim?

Чланак Da li ste ikada osetili ukus reči ili videli boje dok slušate muziku? се појављује прво на Biznis i Finansije.