Od oktobra, korisnici koji pozovu korisnički servis mogu da razgovaraju sa Anom koja razume prirodan govor, vodi razgovor i pomaže korisnicima da brzo i jednostavno dođu do informacija o kreditu i tarifama, aktiviraju dodatke i tarifne planove ili zatraže SOS kredit – bez čekanja na agenta.

Uvođenje Ane deo je nastojanja A1 Srbija da uz pomoć tehnologije olakšava svakodnevni život korisnicima. Oni mogu svojim rečima da objasne šta im je potrebno, a Ana im pruža informacije ili izvršava podržane zahteve. Kada je potrebna dodatna podrška ili ljudska procena, razgovor preuzima operater.

U prvih nekoliko nedelja od pokretanja, Ana je samostalno rešila više od 80 odsto zahteva, dok su korisnici ocenili razgovor prosečnom ocenom 4,57 od 5. Svaku radnju, uključujući aktivaciju paketa, izvršava u skladu sa pravilima i procedurama A1 Srbija i uz jasnu potvrdu korisnika.

„Tehnologija ima vrednost kada ljudima olakša nešto što im je važno u svakodnevnom životu. Sa Anom želimo da korisnici jednostavnije dođu do informacije ili završe ono zbog čega su nas pozvali, dok su naše kolege tu za situacije koje zahtevaju dodatnu pažnju i ljudski pristup. Istovremeno, imaju više prostora da se posvete složenijim pitanjima i pruže dodatnu vrednost korisnicima. U narednom periodu planiramo dalje unapređenje Aninih mogućnosti, širimo uslugu u domen podrške postpejd korisnicima i gradimo još jednostavnije i bolje korisničko iskustvo“, izjavila je Judit Albers, Generalna direktorka A1 Srbija.

Timovi A1 Srbija i Wonderfula zajedno su razvili rešenje i nastavljaju da ga prate i unapređuju. Saradnja povezuje poznavanje korisničkih potreba i procesa A1 sa Wonderful AI operativnim sistemom i iskustvom kompanije u uvođenju veštačke inteligencije u velikim kompanijama, kako bi podrška na srpskom jeziku bila prilagođena stvarnim situacijama u kojima se korisnici obraćaju kompaniji.

„Ana je prvi korak našeg partnerstva sa A1 Grupom u Srbiji i pokazuje kako veštačka inteligencija postaje deo svakodnevnog poslovanja velike kompanije: od jednog konkretnog slučaja primene ka široj primeni. Naš tim u Beogradu i široj regiji, od prvog je dana radio zajedno sa timom A1 Srbija, na srpskom jeziku i u stvarnim situacijama korisnika. Sve što smo izgradili za Anu biće osnova za naredne korake, počev od podrške postpejd korisnicima i novih slučajeva primene“, rekao je Vedran Bajer, Generalni menadžer za region Adriatika, Baltika i Mađarske u kompaniji Wonderful.

Чланак A1 Srbija predstavlja AI asistentkinju – Anu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Trendovi

12. BRODSKI KONTEJNERI POSTALI SKUPLJI OD ROBE KOJU PREVOZE: Transportni kanibalizam
Okeani su postali previše skupi za obične smrtnike. U teoriji slobodnog tržišta, logistika je servis koji služi trgovini. U praksi, pomorski prevoz tereta se izgleda namerio da „pojede“ svog domaćina. Brodski čelični sef postao je vredniji od većine robe koja se u njemu nalazi. Kartelizacija okeana seli ogromne svote novca iz proizvodnog i prerađivačkog sektora u džepove vlasnika transportnih flota i postaje jedan od važnih faktora koji određuju ko će na svetskom tržištu preživeti, a ko bankrotirati.

14. KONCENTRACIJA STRANIH INVESTICIJA: Puno para za malo projekata
Globalizacija, kakvu smo poznavali, preminula je nakon duže i teške bolesti. Ožalošćeni su porodica, prijatelji i siromašne države čije ekonomije do sada nisu uspjele da osjete blagodeti direktnih stranih investicija. Investira se i dalje, ali broj sektora u koje se ulaže sve je manji i uglavnom je unutar već bogatih razvijenih zemalja.

18. Privredni kolaps pograničnih regiona na istoku EU: Ratne pepeljuge
Strategija EU za spasavanje regiona koji se graniče sa ratnim zonama i zbog sukoba Rusije i Ukrajine postaju ekonomski mrtvi, naišla je na žestoke kritike stanovnika na tim teritorijama jer se podrška oslanja na preraspodelu već postojećih sredstava za regionalni razvoj. Oni koji su istureni kao bedem u „odbrani evropskih vrednosti“, poručuju Briselu da tapšanje po ramenu više ne prolazi i zahtevaju da se dugoročno izdvoji dodatni novac kako bi se ravnopravno podelio ogroman finansijski teret rata „pred vratima“.

20. Sektorski rizici u Centralnoj i Istočnoj Evropi: Srbija, najveći paradoks u regionu
Privredni rast u Centralnoj i Istočnoj Evropi usporava, a najopasniji rizici prete tekstilnoj industriji, transportu, građevinarstvu i metalurgiji. Međutim, najveći paradoks u ovom regionu predstavlja Srbija, koja se po projektovanom privrednom rastu za 2026. nalazi u samom vrhu, ali je ujedno i najrizičnija destinacija za ulaganja, ocenjuje međunarodna kompanija za procenu rizika Coface u svom najnovijem istraživanju „CEE Sectorial Heatmap“.

24. Strani konsultanti o stanju srpske privrede i mogućnostima za ulaganja: Nema više i jare i pare
Srpska ekonomija je prividno stabilna, ali ispod površine je školski primer privrede „sa dva lica“ u kojoj izrazito dominiraju strane firme nad domaćim preduzećima, naročito nemački i kineski kapital. Najveći problem u operativnom poslovanju je sve veći nedostatak potrebne radne snage, što je uzrokovalo „rat platama“. Borba za kvalifikovane radnike u najvažnijim industrijskim čvorištima postala je pogubna po isplativost poslovanja u Srbiji, tvrde analitičari stranih konsultantskih kuća.

26. Iskorišćenost spoljnotrgovinskih preferencijala u izvozu Srbije: Roba kaska za povlasticama
Srpski izvoznici neujednačeno koriste trgovinske povlastice zasnovane na sporazumima o slobodnoj trgovini, zavisno od države u koju izvoze ali i od industrije u kojoj posluju. Pored bujanja protekcionizma, veliki problem je to što međudržavne ugovore na visokom nivou ne prate uputstva u praksi, pa pravila na tržištima poput Kine, Japana ili UAE, za domaće firme predstavljaju „crnu kutiju“. Iskustva srpskih izvoznika pokazuju i da digitalizacija carinskih procedura u nekim slučajevima komplikuje i usporava trgovinu, umesto da je olakša.

30. Tržište radne snage u Srbiji posle četvrt veka tranzicije: Čestitamo, dobili ste posao (do petka)
Pre četvrt veka, na početku tranzicije, Srbija se skoro ugušila u masovnoj nezaposlenosti zbog propasti društvenih fabrika. Sada je stopa nezaposlenosti na „istorijskom minimumu“, ali oni koji se vode kao zaposleni zarobljeni su u nesigurnim poslovima i hronično umorni od života pod večitim otkaznim rokom.

32. Gubitak „tihog znanja“ u domaćoj industriji: Nestanak u nepovrat
U srpskoj javnosti se već decenijama raspravlja o „odlivu mozgova“. U isto vreme, unutar domaćih fabrika, nečujno nestaje jedno specifično znanje koje se ne predaje na fakultetima, ne nalazi se u fabričkim procedurama i uputstvima, ne može ga zameniti veštačka inteligencija, niti ga je moguće stvoriti novcem. To je znanje stečeno ljudskim iskustvom.

34. Novi Zakon o zaštiti potrošača i prekršajna odgovornost: Rigoroznije kazne i duži rokovi zastarelosti
Novi Zakon o zaštiti potrošača propisuje oštriju kaznenu politiku kroz uvećane novčane kazne, produženje roka zastarelosti gonjenja na tri godine i uvođenje zaštitnih mera poput zabrane rada. Sudovi visinu kazne odmeravaju i na osnovu dobiti koju je trgovac ostvario kršenjem zakona i broja oštećenih kupaca, čime prekršajni postupak postaje efikasniji mehanizam za suzbijanje nepoštene poslovne prakse.

38. Zeleni porezi u Srbiji: Rok se približava
Zeleni porezi nisu tema za sutra, oni su obaveza koja je već danas tu. Deluju apstraktno, zvuče kao nešto „što još uvek nije za nas“, ali rokovi za pripremu i podnošenje poreskih prijava se ubrzano približavaju, obaveze postaju sve jasnije, a trošak je realan i izvestan.

40. ESG nakon usklađenosti: Nova osnova konkurentnosti banaka u Srbiji?
Uporedna studija koju je kompanija PwC sprovela među bankama iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Severne Makedonije pokazuje da prava primena održivosti tek predstoji, iako najveći broj banaka ima ESG strategiju. Dok udeo ugljenično intenzivnih sektora u portfolijima dostiže 39%, a većina banaka uključuje ove faktore u procenu kapitala, neujednačeni podaci ostaju najveća prepreka. Pošto nijedna banka u regionu nema automatizovan sistem upravljanja ESG podacima, sektor je na prekretnici između teorijske usklađenosti i stvarnog upravljanja finansijskim rizicima.

Sektorske analize privrede

44. Poljoprivreda – tabele

45. Poljoprivreda između dežurne razvojne šanse i realnosti: Statistika u suficitu, poljoprivrednici u deficitu
Ekonomski bilans poljoprivrede Srbije ukazuje na svojevrsni tržišni apsurd. Površine se povećavaju ali proizvođača je sve manje i štale se prazne, hrana je jeftina u otkupu a skupa za građane. Mada su izdvajanja za poljoprivredu dostigla maksimalan udeo u republičkom budžetu prethodne godine, većina proizvođača je na ivici likvidnosti.

48. Energetika i rudarstvo – tabele

49. Energetika i rudarstvo u raskoraku: Milijarde ispod zemlje, minusi sa mreže
Poslovanje domaće teške industrije obeležila su potpuno suprotna kretanja u energetici i rudarstvu. Dok se proizvodnja struje i prerada nafte suočavaju sa uvoznim troškovima, sušom i spoljnim pritiscima, vađenje i izvoz ruda metala beleže odličnu zaradu.

52. Građevinarstvo i građevinski materijali – tabele

53. Godišnji dosije građevinarstva i građevinskog materijala: Expo gura, ugljenik potiskuje
Građevinarstvo je nakon „klimave“ 2025. i prilično usporenog početka 2026. godine, u drugom kvartalu ostvarilo veliki skok, pre svega zahvaljujući izgradnji zgrada, od kojih se najveći broj zida u Beogradu. Dok Expo forsira građevinske aktivnosti, proizvođači građevinskih materijala su u sve nezavidnijem položaju zbog prevelikih troškova energije u proizvodnji i ogromnih izdataka koje je doneo „porez na ugljenik“ za izvoznike u EU. Primetno je da se zbog toga povećava ponuda građevinskog materijala na domaćem i na tržištu Zapadnog Balkana.

56. Prehrambeni proizvodi – tabele

57. Domaća sirovina postaje najveći rizik za srpsku prehrambenu industriju: Prednost se pretvara u usko grlo
Iako prerada hrane i dalje generiše stabilan suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, strukturni problemi u poljoprivredi prete da prerađivače povuku za sobom kroz urušavanje domaće sirovinske baze.

62. Proizvodnja pića – tabele

63. Skroman oporavak u proizvodnji pića: Između zdravice i otrežnjenja
Industrija pića u Srbiji beleži skroman oporavak, uz smanjenje broja preduzeća i blagi rast broja preduzetnika. Najbolje se kotiraju voda i sokovi, proizvodnja piva usporava ali zato predvodi u poskupljenjima, dok vinarima ponestaje domaćeg grožđa i čeka ih promena propisa koja bi mogla značajno da utiče na njihovo poslovanje.

66. Trgovina na veliko i malo – tabele

67. Pretumbacije u sektoru trgovine: Trgovci menjaju vlasnike i tuže državu, a građani stežu kaiš
Dok domaći trgovinski sektor prolazi kroz krupne promene – od pada dobiti i međunarodnih tužbi zbog ograničenja marži koje je naložila država, do velikih vlasničkih preuzimanja – položaj standardnog radnika u trgovini ostaje isti, a nije se usrećio ni prosečni kupac. Zvanična statistika pokazuje da zarade u maloprodaji i dalje zaostaju gotovo za trećinu u odnosu na republički prosek, dok se rast prometa u prodavnicama zasniva prvenstveno na kupovini neophodnih životnih namirnica.

72. Farmacija – tabele

73. Farmaceutski sektor između rasta vrednosti i pada proizvodnje: Lekovi skuplji, rafovi prazniji
Uprkos prošlogodišnjem rastu farmaceutskog tržišta na 2,07 milijardi evra, u prvoj polovini tekuće godine proizvodnja lekova u Srbiji pala je skoro za petinu. Kriza u Apoteci Beograd dodatno slabi maloprodajno tržište lekova na recept, koje je samo tokom 2025. opalo za 2,8 miliona evra. Iako je država letos smanjenjem participacije pokušala da olakša kupovinu građanima, lekovi su u septembru u proseku bili za 7,8% skuplji nego u istom periodu prošle godine.

78. Metalska i elektro industrija – tabele

79. Domaća metalska i elektroindustrija pod pritiskom: Dekarbonizacija i zarobljeni kapital na teretu domaćih metalaca
Zbog usporavanja tražnje u EU i prelivanja ekoloških troškova na domaće dobavljače, srpska metaloprerada ostala je sa 20 odsto više robe u skladištima, što je za samo dve godine dovelo do gašenja 260 preduzeća.

82. Motorna vozila – tabele

83. Polarizacija u srpskoj autoindustriji: Rekordi u Kragujevcu, a kriza u lancu dobavljača
Pokretanje serijske proizvodnje električnog i hibridnog modela Fiat Grande Panda u Kragujevcu stvorilo je utisak da je domaća autoindustrija jača nego ikada. Izvoz je zabeležio istorijski skok i izbacio sektor u sam vrh spoljne trgovine. Međutim, iza ovog rekordnog rezultata odvija se dramatična borba.

88. Guma i plastika – tabele

89. Izvoz gume i plastike ne posustaje: Dva lica rasta u istom sektoru
Nakon prošlogodišnjeg rekordnog plasmana na strana tržišta od 2,8 milijardi evra, sektor gume i plastike je tokom prvih sedam meseci 2026. godine bio među pet oblasti prerađivačke industrije sa najvećom vrednošću izvoza. Međutim, dok u proizvodnji gume ubedljivo preovlađuju velike strane kompanije, industrija plastike pretežno se oslanja na domaća mala i srednja preduzeća, pa se i njihova otpornost na aktuelne geopolitičke potrese značajno razlikuje.

92. Turizam i ugostiteljstvo – tabele

93. Ugostiteljstvo i turizam u eri skupog života: Troši se i dalje, ali uz veći oprez
Iako građani Srbije i dalje nemaju mnogo prostora u kućnim budžetima za dodatnu potrošnju, oni nisu odustali od putovanja, restorana, pa ni od sve skuplje pljeskavice u lepinji. Zato promet u ugostiteljstvu raste dvocifrenim stopama, dok turizam beleži više gostiju i noćenja, ali i kraće odmore i promenu načina putovanja ovdašnjih građana.

96. Informacione tehnologije – tabele

97. Ko dobija najviše od rasta IKT industrije: Digitalna elita i analogna privreda
Iako statistika potvrđuje stalni uspon domaćeg IKT sektora, zvanični podaci o izvozu od 4,55 milijardi evra i neto zaradama od preko 300.000 dinara otvaraju pitanje dugoročne održivosti ovakvog razvoja. Oslanjanje na uslužno programiranje stvorilo je izdvojen poslovni sistem koji, i pored suficita od 3,53 milijarde evra, malo utiče na tehnološki napredak domaćih preduzeća.

102. Telekomunikacije – tabele

103. Nastavlja se koncentracija na tržištu telekomunikacija: Teren raščišćen, igrača sve manje
Nakon prošlogodišnjeg preuzimanja poslovanja United grupe, nastavljena je koncentracija domaćeg telekomunikacionog tržišta. Time je posredno otvoren put za modernizaciju i razvoj 5G mreže, dok ključni problem ostaje preveliki nivo duga koji je od ranije izašao iz okvira mogućnosti nacionalnog operatera.

106. Banke – tabele

107. Bankarski sektor u prvih šest meseci 2026: Dobit i dalje u zaletu
Visoki profiti bankarskog sektora odavno više nisu glavna vest u novinama. Petu godinu u nizu domaći zajmodavci knjiže rekordnu dobit, a eskalacija krize na Bliskom istoku dovela je do novog talasa rasta kamata. Ipak, krajnji rezultat domaćeg bankarskog sektora u prvih šest meseci tekuće godine zabeležio je pad, usled viših troškova zarada i lošijeg rezultata iz ostalog poslovanja.

112. Osiguranje – tabele

113. Tržište osiguranja u 2026: Rast uprkos nestabilnim okolnostima
Iako se aktuelni geopolitički rizici prenose i na globalno tržište osiguranja, u prvih šest meseci tekuće godine osiguravači u Srbiji su uvećali prihod od premije. Posebno je važan podatak da je udeo osiguranja života u ukupnoj premiji konačno porastao posle više godina smanjivanja. Ove godine očekuje se i usvajanje novih zakona u sektoru osiguranja, ali tek po izboru nove vlade.

Preprodaja na nebesima

118. Trgovina polovnim crkvenim zvonima: Zvonjava iz „druge ruke“
Teološke razlike ne sprečavaju hrišćanske crkve da međusobno trguju, uključujući i polovna zvona. Iako „penzionisano“ crkveno zvono može biti i do tri puta jeftinije od tek izlivenog, na putu do njegovog novog odredišta nagomila se mnogo skrivenih troškova i problema koji neretko obesmisle početnu uštedu. Zato se na ovom, vrlo specifičnom tržištu pojavljuje sve više licenciranih agencija koje nude svoje usluge po principu „ključ u ruke“.

Vremeplov

122. Tužbe stranih kompanija protiv jugoslovenske „piratske“ industrije: Rat formulama
Sudovi u Kraljevini Jugoslaviji bili su zagušeni tužbama koje su pokretale strane kompanije protiv domaćih privrednika zbog krađe tehnologija i formula za proizvodnju. Ovi sporovi su se razvlačili u nedogled, sve dok strani investitori i kreditori ne bi zapretili da će potpuno obustaviti ekonomsku saradnju sa Jugoslavijom ako ne stane na put krađi patenata.

Liste najvećih preduzeća u Srbiji

126. Po dobiti

130. Po poslovnom prihodu

134. Po okruzima (po dobiti, po poslovnom prihodu)

Rang liste su napravljene na osnovu podataka dobijenih od APR-a

Чланак Biznis Top 2025/26 се појављује прво на Biznis i Finansije.

Po prvi put tu su se pojavile i kineske kompanije, njih tridesetak, sa svojim modelima vještačke inteligencije, AI agentima, robotima, dronovima.

Pozornicu na kojoj je devet robota, kineskih, plesalo „kao jedan“, sa lijeve strane krasio je prototip drona, „letećeg automobila“ za dvije osobe kineske kompanije Xpeng Aridge. Sa desne strane pozornice ista kompanija parkirala je svoj Land Aircraft Carrier, futuristički dizajniran kombi čija je osnovna namjena da se u njegovom gepeku transportuje i puni baterije njihov „leteći automobil“.

Tako se kineska tehnologija našla u centru i na marginama Web Summita, i bukvalno i simbolički.

Zašto Evropa kasni?

Kako je objasnio Deli Zhao, osnivač i predsjednik kompanije Xpeng Aridge, tehnologija nije problem već dobijanje svih neophodnih dozvola, najprije u Kini kako bi 7.000 kupaca koji su već napravili prednarudžbe bili u stanju da se stvarno koriste svojom novom igračkom.

Napraviti leteći automobil je lakši dio posla, ali dobiti dozvole za korištenje je komplikovano, a u Evropi biće praktično nemoguće, barem kada se radi o kineskim letećim automobilima. Ne zato što su kineski, Bože sačuvaj, već onako.

Rezultat je da će Evropljani moći na kineskom Tik-toku gledati kako se Kinezi voze letećim automobilima, a ako im nije jasno šta gledaju, uvijek će moći pitati američki ChatGPT. Ako su daleko od urbanih centara i bez signala na mobitelu, američki Starlink obezbijediće im pristup internetu bilo gdje.

Od AI-ja dva putića

Ono što ovogodišnji Web Summit jasno pokazuje da su na sceni dva različita koncepta kada se radi o vještačkoj inteligenciji.

„Kineska prednost je je primjena AI na širokoj bazi u postojećim industrijama, što će kinesku industriju i njihove proizvode učiniti dodatno konkurentnijim u narednim godinama uz dodatnu ekspanziju njihove proizvodne baze. Kina se fokusira na primjenu AI u proizvodnji a u SAD i EU uglavnom u uslužnim djelatnostima“, objasnila je Dan Wang, direktorica za Kinu u konsalting kompaniji, Euroasia Group.

So na ranu zapadnjaka sa priličnim zadovoljstvom dodao je i osnivač i direktor Web Summita, Paddy Cosgrave, slavodobitno najavljujući na ceremoniji otvaranja da je Revolut, globalna tehnološko finansijska kompanija i internet banka, digla ruke od Antropikovih „black box“ modela i prešla na open source kineske modele „jer su značajno brži“ a o cijeni da i ne govorimo.

Kada su se svjetla pozornice ugasila, ono što se videlo na štandovima kineskih kompanija je da je njihov fokus na praktičnoj primjeni AI i robota u kompanijama širom Kine.

Pekar, lekar, apotekar – može robot biti bilo šta

Od robota koji omogućavaju da se lijekovi iz apoteke mogu dobiti i usred noći, jer ih bez greške nalaze na policama, uzimaju i prenose do noćnog šaltera, robota recepcionera u hotelima pa do onih koji dopunjavaju robu na policama prodavnica, jasno je da se ne radi o igračkama već o čistoj poslovnoj računici.

Cijena ovih robota je oko 100 hiljada eura, ali se očigledno brojnim biznismenima ova investicija isplati, pogotovu kada se suoče sa činjenicom da radnika koji im trebaju jednostavno nema.

Olujno nevrijeme koje je najavljeno za srijedu, paralisalo je Lisabon i centralni Portugal. Odlukom vlade javne institucije i škole su zatvorene, a željeznički i autobuski saobraćaj je reduciran zbog bojazni da bi razorna oluja mogla dovesti i do ljudskih žrtava.

Na kraju su i organizatori Web Summita morali priznati poraz pred neukrotivom prirodom i kasno naveče u utorak obavijestili su učesnike da će u srijedu vrata Web Summita ipak biti zatvorena a da se nadaju nastavku u četvrtak. Ako priroda dopusti.

Dražen Simić

Foto: Web Summit (CC BY 4.0)

Чланак Web Summit: Kina je već u budućnosti, Evropa još traži dozvolu za ulazak се појављује прво на Biznis i Finansije.

U toj novoj ulozi, poznata aroma dobija sasvim drugačiji format kroz Melem x Bananica limitiranu kolekciju. Balzam i ulje za usne, krema za ruke, krema za tuširanje, puter za telo i univerzalna zaštitna mast donose Bananica iskustvo u svet svakodnevne nege, od malih rituala tokom dana do onih trenutaka koje čuvamo samo za sebe.

Melem je razvio ovu kolekciju oslanjajući se na gotovo 50 godina tradicije i ekspertizu u nezi i zaštiti kože. U saradnju donosi provereni kvalitet kozmetičkih formulacija i poverenje koje se prenosi s generacije na generaciju. Sastojci su odabrani za kozmetičku primenu, sa fokusom na negu kože i prijatan osećaj pri upotrebi.

Bananica je generacijama sinonim za malo zadovoljstvo koje dobro poznajemo. Sada ta ista emocija dobija novo izdanje i prati nas kroz rituale nege, kao poznat miris na jednom potpuno neočekivanom mestu.

Kad se spoje dva poznata brenda, granice kategorija postaju mnogo zanimljivije. U Melem x Bananica kolekciji, Melemova stručnost daje poznatoj Bananica emociji novu ulogu u svakodnevnoj nezi. Prepoznatljiv miris privlači pažnju, a kvalitet Melem nege daje razlog da proizvodi postanu deo naših malih rituala.

Neočekivano? Na prvi pogled možda. Ali kada ih vidite zajedno, čini se kao da su se Melem i Bananica oduvek čekali.

Bananicu dobro poznajemo. Samo je nikada do sada nismo upoznali ovakvu.

Чланак Kada Bananica izađe iz omota i uđe u svet nege се појављује прво на Biznis i Finansije.

Novac i visok položaj nisu garancija poštenja. Upravo od te neprijatne činjenice polazi ekonomista i kolumnista Tim Harford u tekstu za Financial Times, povezujući istraživanja o dječjim slatkišima, neplaćenim pecivima i diplomatskim parking kaznama.

Zajednička tema je ponašanje ljudi kada mogu da ostvare ličnu korist na tuđi račun, naročito ako vjeruju da posljedice neće snositi.

Slatkiši kao test odnosa prema drugima

Ig Nobelovu nagradu za ekonomiju za 2026. dobili su Paul Piff, Daniel Stancato, Stéphane Côté, Rodolfo Mendoza-Denton i Dacher Keltner za istraživanje povezanosti višeg društvenog statusa i neetičkog ponašanja.

Ova duhovita naučna priznanja dodjeljuju se za dostignuća koja prvo nasmiju, a zatim podstaknu na razmišljanje. Ovogodišnja nagrada ponovo je skrenula pažnju na njihov rad iz 2012, objavljen u časopisu “Proceedings of the National Academy of Sciences”.

Istraživanje je obuhvatilo sedam studija, od ponašanja vozača do spremnosti na laganje u pregovorima i varanje radi nagrade. Autori su izvijestili o većoj sklonosti neetičkom ponašanju kod učesnika višeg društvenog statusa.

Eksperiment sa slatkišima imao je važnu pojedinost: učesnici su prethodno poređenjem sa drugima podstaknuti da sebe dožive kao relativno više ili niže na društvenoj ljestvici. Oni iz prve grupe uzimali su više slatkiša iz posude za koju im je rečeno da je namijenjena djeci u obližnjoj laboratoriji.

Bilo im je dozvoljeno da uzmu poneki slatkiš, ali je svako uzimanje smanjivalo količinu koja bi ostala djeci. Istraživači su taj postupak koristili kao pokazatelj davanja prednosti sopstvenim potrebama.

Nalazi se odnose na konkretne studije i njihove mjere društvenog statusa. Ne predstavljaju osnov da se nepoštenje pripiše svakom imućnom pojedincu.

Šta je prodavac peciva otkrio o direktorima

Harford podsjeća i na priču o ekonomisti Paulu Feldmanu, koji je izgradio posao dostavljajući hiljade bejglova, peciva u obliku prstena, u više od stotinu kancelarija na području Vašingtona.

Sistem naplate zasnivao se na povjerenju: zaposleni uzmu pecivo i ostave novac u kutiji. Feldman je pažljivo pratio koliko je peciva nestalo i koliko je novca naplaćeno.

Prema priči koju su autori Freakonomicsa Steven Levitt i Stephen Dubner objavili 2004. godine, manje kancelarije imale su bolju naplatu. Feldman je smatrao i da ljudi urednije plaćaju tamo gdje vole šefa i posao, mada je taj dio njegovog zaključka bio zasnovan na ličnim zapažanjima.

Posebno je zanimljivo njegovo iskustvo sa jednom kompanijom: peciva dostavljena na sprat sa rukovodstvom češće su ostajala neplaćena nego ona na nižim spratovima. Ni zaposlenje koje zahtijeva bezbjednosnu provjeru, prema njegovim zapažanjima, nije garantovalo veću urednost u plaćanju.

Diplomate su promenile ponašanje kada je stigla kazna

Još upečatljiviji primjer ponudili su ekonomisti Raymond Fisman i Edward Miguel, proučavajući neplaćene parking kazne diplomata pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku.

Do promjene režima sprovođenja pravila 2002. godine, diplomatski imunitet praktično ih je štitio od prinudne naplate. Svi su djelovali u istom gradu i sličnim okolnostima, ali su razlike među predstavništvima bile velike.

Diplomate iz zemalja sa višom percipiranom korupcijom u prosjeku su gomilale više neplaćenih kazni. Među najizraženijim primjerima bili su Kuvajt, Egipat, Čad, Sudan i Bugarska. Nasuprot tome, Danska, Norveška i Švedska u periodu prije strože primjene pravila nijesu imale evidentirane neplaćene prekršaje.

Potom su vlasti dobile mogućnost da oduzimaju diplomatske tablice vozilima sa nagomilanim neplaćenim kaznama. Ponašanje se naglo promijenilo: u konačnoj objavljenoj verziji istraživanja autori navode prosječan pad neplaćenih prekršaja veći od 98 odsto.

Pouka je da na ponašanje utiču i društvene norme i vjerovatnoća da će kršenje pravila imati stvarne posljedice.

Kada se posumnja u istraživanje o poštenju

Harford izdvaja i posebno ironičan slučaj: rad o smanjenju nepoštenja koji je kasnije povučen zbog problema sa podacima.

Studija iz 2012. tvrdila je da ljudi iskrenije popunjavaju formular ako izjavu o istinitosti potpišu na početku, umjesto na kraju. Takvo rješenje djelovalo je jednostavno i primjenjivo u poslovanju i javnoj upravi.

Međutim, istraživači Uri Simonsohn, Leif Nelson i Joe Simmons, poznati kao tim Data Colada, iznijeli su dokaze koji, prema njihovoj analizi, ukazuju na manipulaciju podacima u dvije studije unutar tog rada.

Jedna je bila povezana sa radom Dana Arielyja, a druga sa Francescom Gino. Kako prenosi Financial Times, Ariely negira da je mijenjao podatke i tvrdi da ih je dobio od treće strane, dok Gino odbacuje optužbe i navodi da za uočene nepravilnosti postoje nevina objašnjenja.

Povlačenje rada i navodi o manipulaciji podacima ne utvrđuju sami po sebi ko je odgovoran za njihovu izmjenu. Harford, međutim, u ovom slučaju vidi ozbiljan razlog da se preispita koliko nauka može da se osloni na povjerenje bez provjere.

Za kompanije i institucije iz ovih primjera proizlazi praktična poruka: položaj, ugled i potpisana izjava nijesu dovoljna zaštita od zloupotreba. Povjerenje treba da prati sistem provjera i odgovornosti koji važi i za ljude na vrhu.

Izvor: Financial Times, Tim Harfordm, Investitor.me

Ilustracija: AI

Чланак Od slatkiša do korupcije: Zašto varaju i oni koji imaju dovoljno се појављује прво на Biznis i Finansije.

Napad na kripto-berzu Binance, izveden 29. oktobra, mogao bi da postane prekretnica u načinu na koji industrija digitalne imovine pristupa bezbednosti.

Prema pisanju Rojtersa, hakerska grupa povezana sa Severnom Korejom uspela je da ukrade kriptovalute vredne 6,3 milijarde dolara. Reč je o napadu koji stručnjaci opisuju kao najveću krađu kriptovaluta u istoriji.

Posebno zabrinjava način na koji je napad izveden. Hakeri nisu morali da probiju sve bezbednosne sisteme kompanije. Umesto toga, iskoristili su pristup zaposlenih i slabosti u internim kontrolama.

Iako je napad trajao relativno kratko, pripreme su trajale mesecima.

Kako su hakeri uspeli da prevare Binance?

Prema preliminarnoj istrazi kompanije, napad je započeo još u junu. Jedan zaposleni preuzeo je kompromitovani softverski alat.

Binance je otkrio problem, zamenio uređaj i promenio pristupne podatke. Međutim, napadači su već prikupili informacije o zaposlenima i njihovim ulogama.

U septembru je usledila nova faza. Drugi softverski inženjer učestvovao je u lažnom razgovoru za posao. Verovao je da komunicira sa legitimnom kompanijom. Tokom tog procesa preuzeo je zlonamerni programski kod.

Napadači su zatim iskoristili kompromitovani računar i interni alat zasnovan na veštačkoj inteligenciji kako bi proširili pristup sistemima.

Konačni napad izveden je 29. oktobra. Samo tokom prva četiri minuta ukradeno je 233,46 miliona XRP tokena. Kasnije su prebačene i druge kriptovalute, uključujući bitkoin.

O detaljima napada Rojters je izvestio u posebnoj analizi objavljenoj 3. novembra.

Najveći problem nije tehnologija, već ljudski faktor

Stručnjaci za sajber bezbednost smatraju da napad pokazuje jednu od najvećih slabosti kripto-industrije. Kompanije mogu da ulože milijarde u zaštitu infrastrukture. Ipak, jedan kompromitovani nalog ili računar može otvoriti put do ogromne količine novca.

Džonatan Aleksander, tehnološki direktor kompanije OpenZeppelin, koja posluje u okviru S&P Global, upozorava da problem nije samo u sprečavanju prvog upada.

Mnogo važnije pitanje jeste šta napadač može da uradi kada jednom dobije pristup sistemu. Upravo zato stručnjaci insistiraju na dodatnim kontrolama. Među njima su ograničenja transakcija, automatsko prepoznavanje neuobičajenih aktivnosti i mehanizmi za hitno zaustavljanje transfera.

Takvi sistemi mogli bi da spreče da pojedinačni bezbednosni propust preraste u katastrofalan finansijski gubitak.

Aleksander smatra da zaštitni mehanizmi ne moraju da budu u suprotnosti sa osnovnim principima decentralizovanih finansija.

Napad na Binance nije izolovan slučaj

Prema podacima kompanije Chainalysis, od 2021. godine ukradeno je više od 22,3 milijarde dolara u kriptovalutama.

Ovi gubici pokazuju koliko je digitalna imovina privlačna organizovanim hakerskim grupama.

Za razliku od tradicionalnih finansijskih sistema, transferi kriptovaluta često se odvijaju veoma brzo. Kada sredstva napuste kontrolu berze, njihov povraćaj može biti izuzetno težak.

Dodatni problem predstavlja činjenica da napadači mogu relativno lako da identifikuju digitalne novčanike u kojima se nalaze ogromne količine imovine.

Aleks Pruden, direktor kompanije Project Eleven, upozorava da se stručnjaci za bezbednost suočavaju sa izrazito nepovoljnim odnosom snaga.

Napadačima je dovoljno da uspeju jednom. Kompanije, s druge strane, moraju neprekidno da održavaju visok nivo zaštite.

Veštačka inteligencija postaje novi bezbednosni rizik

Napad je otvorio i pitanje upotrebe veštačke inteligencije unutar finansijskih kompanija.

Interni AI alati mogu da ubrzaju razvoj softvera i automatizuju poslovne procese. Međutim, ukoliko napadači dobiju pristup tim sistemima, posledice mogu biti ozbiljne.

U slučaju Binance platforme, prema nalazima kompanije, kompromitovani interni AI alat imao je ulogu u širenju pristupa napadača.

Pruden očekuje da će ovaj incident podstaći dodatna ulaganja u zaštitu AI sistema.

To znači da kompanije više neće moći da posmatraju sajber bezbednost isključivo kroz zaštitu servera, lozinki i korisničkih naloga.

Biće neophodno kontrolisati i pristup automatizovanim alatima koji imaju mogućnost da izvršavaju zadatke unutar poslovne infrastrukture.

Američki regulatori zabrinuti i za banke

Posledice napada već prevazilaze tržište kriptovaluta.

Kako je Rojters objavio 5. novembra, američki bankarski regulatori kontaktirali su pojedine banke kako bi proverili moguće bezbednosne slabosti.

Razlog je sve veća povezanost tradicionalnih finansijskih institucija sa tržištem digitalne imovine.

Posebnu pažnju izaziva činjenica da kripto-berze u SAD ne posluju pod jedinstvenim federalnim sistemom sajberbezbednosnih pravila.

Regulativa se razlikuje od države do države.

Njujork, na primer, zahteva od licenciranih kompanija posebne programe sajber bezbednosti, višefaktorsku autentifikaciju i imenovanje odgovornih rukovodilaca za zaštitu informacionih sistema.

U drugim državama zahtevi mogu biti znatno manje detaljni.

Tradicionalne banke, nasuprot tome, podležu strožem i kontinuiranom nadzoru federalnih regulatora.

Može li kripto-industrija da povrati poverenje investitora?

Binance je najavio da će nadoknaditi gubitke korisnicima pogođenim napadom. Kompanija je takođe najavila dodatna ulaganja u bezbednost i sisteme za otkrivanje pretnji pomoću veštačke inteligencije.

I druge velike kripto-berze počele su da preispituju svoje zaštitne mehanizme.

Prema ranijem izveštaju Rojtersa, Coinbase je preventivno prilagodio pojedine bezbednosne procedure, dok je Kraken saopštio da prati razvoj situacije i analizira moguće pouke. Sve su glasniji i zahtevi za efikasnijom razmenom informacija među berzama.

Cilj je da kompanije brže identifikuju ukradena sredstva i spreče njihovo dalje prebacivanje.

Ipak, najveći izazov ostaje poverenje investitora.

Kripto-industrija godinama pokušava da postane ravnopravan deo globalnog finansijskog sistema. Sve veće interesovanje banaka, investicionih fondova i institucionalnih ulagača dodatno povećava značaj njene bezbednosti.

Napad na Binance pokazuje da tehnološki razvoj sam po sebi nije dovoljan.

Za dugoročnu stabilnost tržišta biće presudno da kripto-kompanije uspostave bezbednosne standarde koji mogu da izdrže i najsofisticiranije napade. Jer, u industriji koja upravlja milijardama dolara, jedna greška zaposlenog više nije samo interni problem kompanije. Ona može da postane rizik za čitavo finansijsko tržište.

Izvor: Bonitet.com

Чланак Opljačkana platforma sa kriptovalutama: Hakeri ukrali 6,3 milijarde dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naravno da se u tom stilu ponašala i (bivša) vlast u Srbiji, pa se često ističe da je rast BDP-a tokom pet poslednjih sezona, od 2021. godine, nakon pandemije, do kraja 2025. godine, iznosio 20,3 odsto. U proseku otprilike četiri odsto godišnje, što je za evropske prilike impozantno.

Tek nešto manje u prvi plan dolazi i podatak o rastu minimalne zarade u istom razdoblju sa 184 na 337 dinara po času rada. Uvećanje od blizu 80 odsto na prvi mah deluje gotovo nestvarno. Međutim, nevolja je što su to bezmalo i jedina dva ekonomska pokazatelja za pohvalu, po drugim pokazateljima slika o Srbiji mnogo je oporija.

Srbija sve manja

Možda je najneugodniji podatak da se Srbija neprekidno smanjuje, u poslednje vreme godišnje umire oko 98.000 ljudi, dok je novorođenih između 58.000 i 61.000. Minus, dakle, premašuje 37.000 ljudi po sezoni.

Istovremeno u penziju po sezoni odlazi oko 80.000 ljudi, ali broj mladih koji ulaze u radni period života ne prelazi 65.000 i stalno se umanjuje. Jasno je da je radnih ljudi sve manje, pa se sve češće mogu naći penzioneri koji su iz penzije nastavili da rade.

Tako je lane preko 40.000 penzionera bilo uredno prijavljeno za rad od četiri sata dnevno i njihovi poslodavci su na takav rad uredno plaćali dažbine. Procenjuje se da je još oko 75.000 najstarijih žitelja radilo neprijavljeno, pa je jasno da na srpskom tržištu postoji manjak radne snage, posebno kada su u pitanju (naj)mlađe generacije.

Kada se ima u vidu da je, prema evidenciji Zavoda za zapošljavanje, krajem prošle godine bilo 2.364.301 stalno zaposlenih, oko 28.000 manje nego prethodne godine, dok je broj nezaposlenih ostao gotovo isti, 272.400, jasno je da se smanjuje broj onih koji redovno zarađuju platu i tako je već četiri godine zaredom.

Treba odati priznanje da blizu 600.000 žitelja Srbije živi od povremenih poslova. Ono što je novo jeste da nije u pitanju manja ponuda radnih mesta, već gazde ne uspevaju da angažuju radnike.

Uvažavati i stavove poslodavaca

Ne pomaže ni što se broj onih koji napuštaju Srbiju u poslednje vreme smanjuje i već nekoliko godina ne prelazi 25.000 po sezoni, dok istovremeno na naše prostore za poslom godišnje dolazi više od 35.000 stranaca, od kojih u proseku 18.000 ostaje više sezona.

Trenutno je preko 100.000 stranih radnika angažovano kod srpskih poslodavaca, ali ni to nije dovoljno da se popune sve radne pozicije. Prema preciznoj evidenciji Zavoda za statistiku, u periodu od 2011. do 2022. godine Srbiju je napustilo 267.243 njenih žitelja, ali je istovremeno u ove krajeve na rad došlo 149.162 stranca.

Kako nešto manje od četvrtine zaposlenih radi u javnom sektoru, dok je broj samozaposlenih ispod 60.000, jasno je da gro zapošljavaju privatni poslodavci. Bilo bi prirodno da se radna i politika zapošljavanja vode tako da vode računa o interesima onih koji svoje znanje, imovinu i novac ulažu da bi sebi zaradili profit, ali i znatno većem broju drugih obezbedili platu. U tom pogledu u Srbiji mnogo toga ne štima.

Nagli rast minimalca

Jedna od dominantnih orijentacija vlasti je usmerenost na minimalnu zaradu. Ima i te kako osnova voditi računa o tome da najmanja plata bude dovoljna makar za preživljavanje, ali fokusiranje samo na radnike sa najmanjim primanjima neće ekonomiju Srbije, a sa njom i čitav život, snažno pokrenuti nabolje.

A vlast u Srbiji, naročito pet poslednjih leta, opet ko o čemu, ona o minimalcu. I nije reč samo o stalnoj priči, već i o konkretnim potezima. Tako je u poslednjem petogodištu rast minimalne plate bio brži valjda od svega drugog u ovdašnjoj ekonomiji. Sa nekadašnjih 184 dinara došlo se do 337 po radnom satu, što je uvećanje od skoro 80 odsto.

Jeste lepo da i zaposleni od koga se, u smislu radnog učinka, najmanje zahteva, zaradi toliko da pokrije prosečnu potrošačku korpu, i u tom smislu rast minimalca sa 31 na 58 hiljada dinara odista zadivljuje. Kao što je poznato, visinu najniže zarade određuje država i obavezna je za sve poslodavce.

Problem je što ovakav nagli rast najniže zarade ne mogu lako da isprate svi poslodavci. Snalaze se kako mogu, često tako što zarade drugim zaposlenima povećavaju ne samo u znatno nižem procentu, nego često i nedovoljno da bi se ispratio stalan rast cena.

Drugim rečima, izdvajanje za zarade zaposlenih sa najnižim kvalifikacijama za mnoge preduzetnike postalo je teret koji ih onemogućava da iz profita uvećavaju i zarade drugim kategorijama zaposlenih.

Glasači vladajuće stranke

Nije teško objasniti otkud toliki fokus na minimalac i radnike sa najnižim primanjima. Reč je o socijalnoj grupi koja čini veliki deo pristalica partija na vlasti. Poslodavci nisu previše reagovali na, za srpske prilike, sasvim solidan minimalac, njihove primedbe se odnose na ono što vlast nije činila.

Dakle, na izostanak sistemske pomoći države oko doobrazovanja zaposlenih, posebno u privatnim preduzećima, pa srpske firme, pre svega proizvodne, gube konkurentnost. Za javnost je bilo veliko iznenađenje kada je pre nepune godinu dana izašlo na videlo da su poređenja pokazala da su ovdašnja, i to proizvodna, preduzeća za 26 odsto manje konkurentna od rivala iz Bugarske, dok je minus u odnosu na rumunske firme i preko pedeset odsto.

Osnovni razlog pada konkurentske sposobnosti je zastarelo znanje radnika u preduzećima širom Srbije. I to ne samo onih koji rade za minimalac, već i mnogo više onih što rade u značajnijim radnim procesima.

U jednom dužem periodu, dobrim delom zahvaljujući nedovoljnoj pomoći države, izostala je edukacija zaposlenih i to je dovelo do toga da firme iz susednih zemalja boljom konkurentnošću sve brže sa evropskog tržišta potiskuju naše. Pouka je više nego jasna, valja voditi računa o celokupnoj ekonomiji, a ne samo o segmentu u kome su dominantno zaposleni pristalice i potencijalni glasači vlasti.

Izvor: 021.rs, autor Živan Lazić

Foto: Pixabay

Чланак Penzionera sve više, radnika sve manje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Šta je sve potrebno da bi jedan burger, pomfrit ili sladoled svaki put imali prepoznatljiv ukus? Iza ponude McDonald’s restorana nalazi se čitav lanac koji povezuje pažljiv izbor sirovina, proverene dobavljače i standardizovane procese pripreme hrane. Kompanija se u nabavci oslanja na proverene izvore širom sveta, uključujući i domaće poljoprivrednike i proizvođače, a priprema hrane odvija se u skladu sa globalnim i lokalnim propisima i internim standardima kvaliteta.

Razmere ovog poslovanja najbolje ilustruju podaci za 2025. godinu. McDonald’s je u Srbiji nabavio 9.230 tona mesa, od kojeg je pripremljeno više od 13 miliona burgera sa 100 odsto goveđeg mesa, kao i pet miliona burgera i wrapova sa pilećim mesom. Za pripremu više od 12 miliona porcija pomfrita nabavljeno je 2.400 tona krompira, dok je 880 tona mleka upotrebljeno za proizvodnju sladoleda i šejkova, kojih je gostima posluženo više od tri miliona.

Iza prepoznatljivih proizvoda nalaze se i specifičnosti njihovih receptura. Goveđi burgeri pripremaju se od 100 odsto goveđeg mesa, uz jednostavno začinjavanje solju i biberom, još od 1965. godine. Za pomfrit se koristi ceo krompir, a među sortama su Russet Burbank i Umatilla. Chicken McNuggets pripremaju se od 100 odsto belog pilećeg mesa, bez veštačkih konzervansa, boja i aroma, dok McCrispy burger sadrži ceo komad belog pilećeg mesa. Za Filet-O-Fish koristi se bakalar sa Aljaske, iz ribarskih područja kojima se upravlja u skladu sa principima održivosti.

Deo lanca snabdevanja čine i domaće kompanije, a dugogodišnja partnerstva sa lokalnim proizvođačima doprinose i autentičnosti ponude. Jedan od primera je saradnja sa kompanijom Desing iz Knjaževca, koja već više od 30 godina proizvodi prelive za McDonald’s sladolede. Posebno mesto u ponudi zauzima i saradnja sa Plazmom, jednim od najprepoznatljivijih domaćih brendova. Zahvaljujući ovom partnerstvu, gosti McDonald’s restorana mogu da uživaju u kombinaciji omiljenog ukusa Plazme i prepoznatljivih McDonald’s deserata. Posebno se izdvaja Plazma toping, koji predstavlja jedinstven dodatak ponudi i nešto što gosti mogu da pronađu samo u McDonald’s restoranima. Ova posebna kombinacija donosi spoj dva omiljena ukusa i pruža drugačije iskustvo uživanja u desertima, dodatno izdvajajući McDonald’s ponudu od konkurencije. Ovakva partnerstva pokazuju kako se prepoznatljivi domaći ukusi mogu povezati sa ponudom međunarodnog restoranskog sistema i stvoriti nešto novo i drugačije za goste.

Pažnja se posvećuje i sastavu proizvoda. McDonald’s je tokom godina radio na pojednostavljivanju receptura, a među supstancama koje se ne koriste u njegovoj hrani nalaze se crvena boja br. 3, TBHQ, BHT/BHA, titanijum-dioksid i azodikarbonamid. Kompanija istovremeno navodi da se u pojedinim proizvodima veštački konzervansi mogu koristiti kada su potrebni za očuvanje bezbednosti, kvaliteta, ukusa i vrednosti hrane.

McDonald’s u Srbiji posluje kroz mrežu od 42 restorana, u kojima se svakodnevno pripremaju milioni proizvoda. Iza prepoznatljivog ukusa koji gosti poznaju tako stoje pažljivo birane sirovine, dugogodišnja partnerstva i organizovan sistem koji povezuje dobavljače i restorane širom zemlje.

Чланак KAKO NASTAJE UKUS KOJI PREPOZNAJEMO – ZAVIRITE IZA KULISA MCDONALD’S RESTORANA се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pre samo dve godine na prvom mestu ove liste bile su pazarske mantije. Međutim, u izdanju iz avgusta ove godine na vrh je dospela komplet lepinja, koja je prvo mesto zadržala i posle prošlonedeljnog ažuriranja.

Na listi 72 najbolja jela iz Srbije, odmah iza komplet lepinje nalaze se leskovački roštilj i pazarske mantije, dok četvrtu poziciju zauzima samo lepinja. Slede sarma, mađarski perkelt, leskovački voz, burek sa sirom, gomboce i petrovački kulen.

Rangiranje se zasniva na ocenama korisnika platforme, a ne na izboru stručnog žirija. TasteAtlas prikuplja glasove za tradicionalna jela iz različitih zemalja, a zatim ih obrađuje uz filtere kojima nastoji da izdvoji verodostojne ocene i ukloni neprimerene ili neautentične glasove.

Ovakve liste nisu zvanična gastronomska priznanja, ali predstavljaju zanimljiv pokazatelj toga koja nacionalna jela privlače najviše pažnje međunarodne publike.

Ilustracija: Gemini

Чланак Komplet lepinja i dalje na vrhu liste najboljih srpskih jela се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako prenosi Visual Capitalist, svetska privreda bi do 2040. godine mogla da dostigne vrednost od 227.000 milijardi dolara, što je nominalni rast od 83 odsto u odnosu na procenjenih 124.000 milijardi dolara u 2026. godini. Najveće promene očekuju se u ekonomskom odnosu snaga između SAD i Kine, ali i u sve većem uticaju azijskih privreda, dok se Srbija na globalnoj rang-listi nalazi na 74. mestu.

Prema projekcijama Centra za ekonomska i poslovna istraživanja (Cebr), objavljenim u izveštaju World Economic League Table 2026, SAD će i 2040. ostati najveća pojedinačna svetska ekonomija, ali će Kina znatno smanjiti zaostatak. Američki BDP trebalo bi da dostigne 52.900 milijardi dolara, a kineski 47.900 milijardi.

Poređenja radi, u 2026. godini američka ekonomija procenjena je na 31.600 milijardi dolara, a kineska na 20.900 milijardi. Razlika između dve najveće privrede tako bi se smanjila sa sadašnjih 10.700 milijardi na oko 5.000 milijardi dolara.

Udeo SAD u svetskom BDP-u trebalo bi da opadne sa 26 odsto u 2026. na 23 odsto u 2040. godini, dok bi kineski udeo porastao sa 17 na 21 odsto. Kina je, inače, već najveća svetska ekonomija prema paritetu kupovne moći, koji uzima u obzir razlike u cenama između zemalja.

Azija povećava udeo u svetskoj ekonomiji

Uspon Kine deo je šireg pomeranja težišta svetske ekonomije ka Aziji. Udeo ovog kontinenta u globalnom BDP-u trebalo bi da poraste sa oko 32 odsto u 2026. na 39 odsto u 2040. godini. Istovremeno, udeo Evrope smanjiće se sa 26 na 21 odsto, a Severne Amerike sa 30 na 27 odsto.

Pored Kine, značajan uspon očekuje se i u Indiji i Indoneziji. Indija bi do 2040. mogla da se popne sa četvrtog na treće mesto najvećih svetskih ekonomija, uz rast BDP-a sa 4.500 na 14.100 milijardi dolara. Time bi njena privreda premašila zbirni BDP Nemačke i Japana, za koje se predviđa da će dostići 7.800, odnosno 5.900 milijardi dolara.

Cebr kao jednu od prilika za indijsku privredu izdvaja premeštanje proizvodnje i diversifikaciju lanaca snabdevanja, jer kompanije nastoje da smanje zavisnost od Kine. Kao primer navodi se širenje Eplove proizvodnje u Indiji.

Nemačka bi u istom periodu pala sa trećeg na četvrto mesto, dok bi Japan sa petog skliznuo na šesto, pošto bi ga pretekla Velika Britanija.

Još veći skok očekuje Indoneziju, koja bi sa 17. mesta mogla da stigne na osmo. Njen BDP trebalo bi da poraste na 4.200 milijardi dolara, čime bi pretekla Italiju, čija se ekonomija procenjuje na 3.800 milijardi. Italija bi zbog toga ispala iz prvih deset svetskih ekonomija.

Srbija na 74. mestu

Prema projekcijama Cebr-a, Srbija će 2040. godine zauzimati 74. mesto među 190 posmatranih ekonomija, sa procenjenim BDP-om od 213 milijardi dolara. Njen udeo u svetskoj ekonomiji iznosiće oko 0,1 odsto.

Važno je napomenuti da su sve vrednosti izražene u tekućim američkim dolarima, odnosno da projekcije nisu prilagođene inflaciji. Zbog toga predviđeni rast od 83 odsto ne predstavlja isto toliko povećanje realne proizvodnje, već odražava i očekivane promene cena i valutnih odnosa.

Izvor: Visual Capitalist

Foto: Shutter_M, Depositphotos

Чланак Kako će izgledati svetska ekonomija 2040. godine i gde je tu Srbija се појављује прво на Biznis i Finansije.