Чланак RGZ uvodi novu praksu: Dostavljaće građanima potvrdu da je završen upis u katastar nepokretnosti се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>Чланак RGZ uvodi novu praksu: Dostavljaće građanima potvrdu da je završen upis u katastar nepokretnosti се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>Чланак Prva potpuno AI televizija: Nedovoljno dobro, ali dovoljno jeftino се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>Početkom avgusta u Sjedinjenim Američkim Državama počeo je da se emituje Fairground AI Creator TV, kanal na kome se 24 časa dnevno prikazuju filmovi, serije, animacije, dokumentarne emisije, muzički spotovi i druge video-forme nastale uz pomoć veštačke inteligencije.
Program je besplatno dostupan preko platforme The Roku Channel, a prihodi se ostvaruju od oglasa. Reč je o takozvanom FAST modelu (Free Ad-Supported Streaming Television), koji gledaocima omogućava da preko interneta besplatno prate televizijski program sa reklamama. Sadržaji kompanije Fairground dostupni su i na platformama Xumo Play i Canela, kao i na njenom sajtu.
Osnivači ovaj projekat predstavljaju kao prvi FAST kanal na kome se prikazuju isključivo sadržaji napravljeni upotrebom veštačke inteligencije. Ipak, ovo nije prvi pokušaj da se na taj način napravi program koji se emituje bez prekida. Na platformi Twitch još 2022. godine pokrenut je Nothing, Forever, animirani program po uzoru na seriju Seinfeld, čiji su scenario, dijalozi i pojedini vizuelni elementi nastajali pomoću AI alata.
Fairground je napravio iskorak time što je sadržaje nastale pomoću veštačke inteligencije uvrstio u redovan televizijski program. Umesto pojedinačnih snimaka na društvenim mrežama i eksperimentalnih prenosa na internetu, gledaocima je ponuđen celodnevni program sa utvrđenom programskom šemom i oglasima.
Kompaniju Fairground Entertainment osnovao je 2025. godine Kolin Petri-Noris (Colin Petrie-Norris), osnivač i nekadašnji direktor striming platforme Xumo. Iste godine kompanija je prikupila četiri miliona dolara početnog kapitala. Investiciju je predvodila kompanija Viant Technology, koja se bavi digitalnim i televizijskim oglašavanjem.
Prema podacima Fairground-a, na novom kanalu prikazuju se ostvarenja više od 100 autora i preko 40 studija koji koriste različite alate veštačke inteligencije. Iza ovih sadržaja, dakle, i dalje stoje ljudi. Oni pišu scenarije, zadaju naloge modelima, biraju dobijene kadrove, uređuju zvuk i montiraju konačnu verziju.
Međutim, za takav način rada nije potrebna produkcijska ekipa kakvu zahteva klasično snimanje. Kada se likovi, scenografija, glasovi, muzika i vizuelni efekti generišu pomoću veštačke inteligencije, potreba za angažovanjem glumaca, snimatelja, scenografa, kostimografa, šminkera i tehničkog osoblja znatno se smanjuje, a sa njom i ukupni troškovi produkcije. Istovremeno, smanjuju se izdaci za zakup studija i lokacija, prevoz ekipe, izradu scenografije i druge aktivnosti neophodne za klasičnu produkciju.
Primena generativnih alata neće u potpunosti ukloniti ljudski rad iz filmske i televizijske produkcije, ali bi mogla znatno da smanji broj angažovanih stručnjaka. Poslove koji su do sada zahtevali veliku produkcijsku ekipu ubuduće bi mogao da obavlja znatno manji tim.
Fairground navodi da autori zadržavaju autorska prava, da im se prikazani sadržaji plaćaju i da dobijaju deo ostvarenih prihoda. Visina naknada i način raspodele prihoda nisu objavljeni, kao ni troškovi proizvodnje programa. Bez podataka o gledanosti i prihodima od oglašavanja za sada nije moguće proceniti isplativost ovog kanala.
Prve kritike programa uglavnom su bile negativne. Novinari časopisa The Verge, The Atlantic i The Guardian ukazivali su na neprirodno kretanje likova, neusklađenost glasa i pokreta usana, nedosledan izgled istih likova i predmeta u različitim kadrovima, nepovezanost scena i odsustvo celovite radnje.
Kvalitet programa znatno varira, budući da su prikazana ostvarenja kreirana pomoću različitih generativnih modela, a razlikuju se i po obimu naknadne obrade. Budući da pojedini sadržaji vizuelno i stilski podsećaju na poznate filmove i animirana ostvarenja, postavlja se pitanje njihove originalnosti, ali i porekla podataka korišćenih za obuku modela. Fairground nije objavio koje su alate autori koristili, niti je pružio podatke na osnovu kojih bi se moglo utvrditi da li su tokom njihovog razvoja poštovana autorska prava.
Sadašnji kvalitet programa, međutim, nije pouzdan pokazatelj njegovog budućeg tržišnog potencijala. Generativni modeli ubrzano napreduju, što se već ogleda u vernijem prikazu pokreta, većoj doslednosti likova i kvalitetnijoj slici. Ukoliko se takav razvoj nastavi, sadržaji koji danas deluju nedorađeno mogli bi za nekoliko godina da dostignu nivo na kojem način njihove proizvodnje više neće presudno uticati na odluku publike da ih gleda.
Za televizijsku industriju zato nije presudno da li AI sadržaji već sada mogu da dostignu kvalitet klasične produkcije, već koliko koštaju, koliko brzo mogu da se proizvedu i koliko se brzo njihov kvalitet unapređuje. Njihova tržišna prednost ogleda se pre svega u nižim troškovima i kraćem vremenu proizvodnje, dok se razlika u kvalitetu u odnosu na tradicionalnu produkciju postepeno smanjuje razvojem novih generativnih modela.
Isplativost klasičnog televizijskog programa u velikoj meri zavisi od gledanosti, budući da visoke troškove proizvodnje moraju da pokriju prihodi od oglašavanja ili pretplate. Primena veštačke inteligencije mogla bi da promeni takvu računicu: što je proizvodnja jeftinija, zarada manje zavisi od gledanosti. Zato i manja, ali jasno profilisana publika može biti dovoljna, posebno ako je zanimljiva određenim oglašivačima.
Za ulazak na tržište AI televiziji nije neophodno da odmah konkuriše najgledanijim kanalima i visokobudžetnim serijama. Njen prvi komercijalni prostor verovatno će biti specijalizovani kanali i formati koji zahtevaju veliku količinu programa, ali ne i vrhunski produkcijski kvalitet.
Zato će posledice najpre osetiti autori i produkcijske kuće koje stvaraju sadržaje kod kojih su cena i brzina proizvodnje važnije od vrhunskog kvaliteta. To se pre svega odnosi na jednostavnije animacije i dokumentarne emisije, reklamne i muzičke spotove, kao i zabavne formate zasnovane na ustaljenim obrascima. Naručiocima takvih sadržaja često nije potreban proizvod vrhunskog kvaliteta, već onaj koji ispunjava postavljene zahteve, brzo se izrađuje i ne zahteva velika ulaganja.
Ukoliko kvalitet AI sadržaja nastavi da se poboljšava bez srazmernog povećanja troškova, ovakav način proizvodnje mogao bi da postane konkurentan i kod zahtevnijih formata. Programi namenjeni široj publici tada bi mogli da se proizvode uz angažovanje manjih glumačkih i tehničkih ekipa, što bi omogućilo povećanje prihoda bez približno proporcionalnog rasta rashoda.
Najveća opasnost po radna mesta u filmskoj i televizijskoj industriji zato neće nastati tek kada sadržaji proizvedeni uz pomoć veštačke inteligencije nadmaše klasičnu produkciju po kvalitetu. Za promenu odnosa na tržištu biće dovoljno da takvi sadržaji postanu dovoljno prihvatljivi publici, a istovremeno znatno jeftiniji za proizvodnju. U tom slučaju, ekonomska prednost AI produkcije mogla bi da dovede do smanjenja potrebe za angažovanjem dela glumaca, scenarista, animatora i tehničkog osoblja, čak i bez potpunog potiskivanja tradicionalne produkcije.
Autor: Milena Šović, AI Implementation Specialist & Content Trainer
Foto: Pixabay
Чланак Prva potpuno AI televizija: Nedovoljno dobro, ali dovoljno jeftino се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>Чланак Može li i posao kojim se čovek bavi tokom života imati veze sa rizikom od Alchajmerove bolesti се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>Istraživači su analizirali podatke o više od devet miliona ljudi i čak 443 zanimanja. Rezultati, objavljeni u medicinskom časopisu BMJ, doneli su prilično neočekivano otkriće. Od svih analiziranih profesija, najniža smrtnost povezana sa Alchajmerovom bolešću zabeležena je među vozačima taksija i ambulantnih vozila.
Anupama Džene, jedna od autora istraživanja kaže: svega oko jedan odsto taksista u analiziranim podacima umrlo je od Alchajmerove bolesti, u poređenju sa gotovo četiri odsto u opštoj populaciji.
Ali najzanimljivije pitanje nije zašto bi taksi kao zanimanje bio poseban. Pitanje je – šta taksisti svakodnevno „rade sa svojim mozgom“ što mnogi drugi ljudi ne rade?
Taksisti ne voze samo automobil. Njihov mozak neprestano rešava prostorne probleme: gde se nalaze, gde treba da stignu, kojim putem da krenu, šta da urade ako je ulica zatvorena, gde očekivati gužvu i koja od nekoliko mogućih ruta u tom trenutku ima najviše smisla.
Posebno su zanimljiva ranija istraživanja londonskih taksista. Da bi stekli profesionalnu licencu, tradicionalno su morali da savladaju izuzetno složenu mrežu desetina hiljada ulica i znamenitosti. Istraživanja njihovog mozga pokazala su razlike u hipokampusu povezane sa ovim izuzetno zahtevnim prostornim učenjem.
Otuda i jedna od hipoteza koja može pomoći u tumačenju novog istraživanja: ako se deo mozga važan za prostornu memoriju i navigaciju intenzivno koristi godinama, moguće je da takva vrsta mentalnog treninga doprinosi njegovoj otpornosti.
U prilog tome ide još jedan zanimljiv rezultat.
Kod vozača autobusa i dostavljača nije pronađen isti obrazac. I oni provode veliki deo radnog dana za volanom, ali se mnogo češće kreću unapred poznatim i ponavljajućim rutama. Ako je hipoteza istraživača tačna, razlika možda nije u vožnji već u neprekidnom donošenju odluka o prostoru i pravcu kretanja.
Džena to objašnjava jednostavnim poređenjem. Očekivati isti efekat od povremene vožnje kao od celodnevnog rada taksiste bilo bi slično očekivanju da pola milje hodanja proizvede iste rezultate kao trčanje šest kilometara dnevno.
Još važnije, ovakva studija pokazuje povezanost, a ne dokazuje uzročno-posledičnu vezu. Na rezultate mogu uticati i drugi faktori, a niža smrtnost od Alchajmerove bolesti među pripadnicima određenih profesija sama po sebi ne znači da ih je njihov posao zaštitio od bolesti.
Istraživačima je, međutim, zanimljivo što efekat nije pronađen kod drugog oblika demencije povezanog sa smanjenim protokom krvi kroz mozak. To dodatno otvara pitanje da li bi upravo intenzivna upotreba moždanih sistema zaduženih za navigaciju mogla biti deo objašnjenja.
Profesor inženjerstva Hatim Šarif ukazuje na druga istraživanja koja navode da život u prostorno složenijem okruženju – sa mnogo raskrsnica, znamenitosti i različitih mogućnosti za dolazak do odredišta – može biti povezan sa manjim rizikom od Alchajmerove bolesti.
Zajednički imenitelj ponovo nije automobil. To je mentalna mapa.
Kada se čovek potpuno prepusti GPS-u, uređaj obavlja deo posla koji je nekada morao da obavlja mozak. Kada povremeno sam pokušava da pronađe put, pamti orijentire, razmišlja o alternativnim pravcima ili se snalazi u nepoznatom prostoru, aktivira upravo sposobnosti koje savremena tehnologija sve češće preuzima. To ne znači da isključivanje navigacije predstavlja recept za prevenciju demencije. Bilo bi naučno neodgovorno iz ovih podataka izvući takav zaključak.
Ali, istraživanje otvara mnogo širu i korisniju temu i nudi bar neka preventivna rešenja.
Mozak, baš kao i druge sposobnosti, dobija zadatke. Ako tehnologija pamti brojeve telefona, bira najbrži put, podseća na obaveze, završava rečenice, pronalazi informacije i sve češće razmišlja umesto korisnika, pitanje budućnosti možda neće biti samo šta sve tehnologija može da uradi za čoveka. Biće važno i koje poslove ipak vredi ostaviti sopstvenom mozgu.
Ponekad najkorisniji i „najzdraviji“ put možda nije onaj koji GPS prvi ponudi.
Чланак Može li i posao kojim se čovek bavi tokom života imati veze sa rizikom od Alchajmerove bolesti се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>Чланак Zašto svi žele u EU, osim bogatih država? се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>Island će tako ostati deo Evropskog ekonomskog prostora i Šengenske zone, uz zadržavanje pristupa jedinstvenom evropskom tržištu.
Na referendum je izašlo 82,5 odsto birača, što pokazuje koliko je pitanje odnosa sa EU važno za stanovnike ove ostrvske države.
Island se nalazi u bitno drugačijem položaju. Ova zemlja već koristi većinu ekonomskih prednosti evropskog tržišta preko Evropskog ekonomskog prostora, dok joj bezbednost garantuje članstvo u NATO.
Islandu bi puno članstvo prvenstveno donelo mesto u evropskim institucijama i pravo učešća u donošenju odluka. Zauzvrat bi morao da prihvati prenošenje dela nadležnosti na Brisel.
Za države koje već imaju visok životni standard, stabilne institucije i pristup jedinstvenom tržištu, Evropska unija mora da ponudi ubedljivije političke razloge za članstvo, smatra Akhvlediani.
Kao argumente za približavanje Evropskoj uniji navodili su i rat u Ukrajini, promene u odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama i sve izraženije nadmetanje velikih sila na Arktiku.
Ribarstvo na Islandu nije samo važna privredna grana. Ono je deo nacionalnog identiteta i simbol kontrole zemlje nad sopstvenim prirodnim resursima.
Prema oceni Akhvlediani, birači su šire geopolitičke rizike upoređivali sa veoma konkretnim domaćim interesima. Ribarstvo i očuvanje suvereniteta za njih su bili neposredniji i politički važniji od prednosti dublje evropske integracije.
Protivnici članstva zato nisu želeli da odluke o zaštiti domaće proizvodnje budu prenete na zajedničke evropske institucucije.
Takav rezultat bi, zajedno sa napretkom Crne Gore i drugih država kandidata, olakšao predstavljanje politike proširenja članicama koje prema tom procesu imaju sve više rezervi.
Ipak, islandsko odbijanje pregovora ne mora da znači odbacivanje evropskog projekta. Zemlja će ostati tesno povezana sa Unijom kroz Evropski ekonomski prostor i jedinstveno tržište.
Norvežani su ulazak u Evropsku uniju odbili na referendumima 1972. i 1994. godine. Zemlja ima pristup jedinstvenom tržištu, dok istovremeno zadržava kontrolu nad ribarstvom, energetikom i drugim strateškim oblastima.
Švajcarska je izabrala drugačiji put. Umesto članstva i učešća u institucijama Evropske unije, ona odnose sa Briselom razvija kroz veliki broj bilateralnih sporazuma.
Bogate evropske države izvan Unije imaju ono što siromašnije kandidatkinje nemaju, održive alternative koje im donose većinu ekonomskih koristi bez političke cene punopravnog članstva.
Prema njenoj oceni, rezultat referenduma više govori o specifičnim islandskim okolnostima nego o privlačnosti Evropske unije i politici proširenja u celini.
Ipak, glasanje nosi važnu poruku za Brisel. Evropska unija ne može da očekuje da će duboka ekonomska integracija sama po sebi dovesti do političkog članstva.
Za Ukrajinu, Moldaviju i države Zapadnog Balkana koristi su jasnije. To su veća bezbednost, pristup fondovima, stabilnije institucije i snažnija podrška reformama.
Za Island, Norvešku i Švajcarsku računica je složenija. Brisel zato mora uverljivije da objasni vrednost političkog uticaja, učešća u odlučivanju i veće uloge u evropskoj bezbednosnoj arhitekturi.
Чланак Zašto svi žele u EU, osim bogatih država? се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>Чланак Kako je skromni rumunski činovnik porazio državne lutrije u svetu се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>Statistika kaže da je nekoliko puta veća šansa da vas tokom života pogodi grom nego da uplatite listić za loto koji će vas preko noći pretvoriti u milionera. Ipak, za jednog čoveka ovi zakoni prirode i matematike nisu važili. Ili, tačnije rečeno, on ih je razumeo bolje od ostalih.
Stefan Mandel, računovođa poreklom iz Rumunije, postao je fenomen u industriji igara na sreću, kao čovek koji je 14 puta osvojio glavnu premiju na lutrijama širom sveta. Ono što njegovu priču čini neverovatnom jeste činjenica da Mandel nikada nije varao, nije hakovao softvere, niti je imao insajderske informacije. Njegovo jedino oružje bili su matematika, strpljenje i sistem koji je funkcionisao sa vojničkom preciznošću.
„Ja sam čovek koji rizikuje, ali na proračunat način“, izjavio je Mandel godinama kasnije u jednom od svojih retkih intervjua za rumunske medije. „Brijanje brade je takođe lutrija. Uvek postoji šansa da se posečem, dobijem infekciju i umrem, ali ja to ipak radim jer su šanse u moju korist.“
Mandel je rođen 1940. godine u siromašnoj jevrejskoj porodici u Rumuniji. Zbog loše materijalne situacije nije mogao da studira, već se odmah posle srednje škole zaposlio kao računovođa u jednom državnom rudarskom preduzeću. Njegova mesečna plata iznosila je svega 360 leja, što je u to vreme imalo vrednost od oko 88 američkih dolara. Taj novac jedva je pokrivao osnovne životne namirnice, pa je ubogi računovođa neprekidno razmišljao kako da pobegne iz zemlje. Izlaz je pronašao u – lutriji.
Mandel je sate provodio za kuhinjskim stolom, analizirajući radove iz teorije verovatnoće koje je napisao matematičar Leonardo Fibonači u 13. veku. Shvatio je da lutrija, ukoliko se posmatra isključivo kao niz brojki, ima jednu suštinsku manu – sistem je zasnovan na pretpostavci da će igrači kupovati samo mali broj nasumičnih kombinacija. Niko u državnoj administraciji nije računao na mogućnost da neko pokuša da kupi sve kombinacije.
Mandel je mnogo pre pojave veštačke inteligencije razvio model koji je uspevao da predvidi pet od šest pobedničkih cifara, čime je broj potrebnih kombinacija smanjio sa nekoliko miliona na svega nekoliko hiljada. Zajedno sa grupom prijatelja koji su uložili sitne svote, odlučio je da testira formulu. Umesto utešne nagrade kojoj se nadao, Mandel je osvojio glavnu premiju.
Nakon što je isplatio uloge prijateljima i podmirio poreze, ostalo mu je dovoljno novca da potplati korumpirane državne službenike i dobije dozvolu za izlazak iz Rumunije, koja se tada nalazila iza „gvozdene zavese“. Prva stanica bio je Izrael, a krajnje odredište Australija, gde će njegova operacija dobiti industrijske razmere.
Australijska lutrija imala je mnogo veći fond, ali i neuporedivo veći broj mogućih kombinacija, preko 3,8 miliona. Mandel je shvatio da takav sistem zahteva nova pravila igre. Ona su bila jednostavna u teoriji, ali zastrašujuće složena u praksi.
Stoga je Mandel tražio isključivo one igre na sreću gde je glavni dobitak bio najmanje tri puta veći od ukupnog broja kombinacija. Na primer, ako je fond 10 miliona dolara, a uplata svih kombinacija košta nepunih četiri miliona, matematika garantuje ogromnu zaradu.
Pošto sam nije imao tolike milione, Mandel je osnovao investicioni fond i privukao hiljade malih ulagača koji su verovali njegovim proračunima. Rumunskom računovođi je išlo na ruku to što je u tadašnje vreme zakon dozvoljavao da igrači sami štampaju svoje listiće kod kuće i donose ih na uplatna mesta. Mandel je napunio magacin u Melburnu najsavremenijim računarima i laserskim štampačima koji su radili 24 sata dnevno, štampajući milione kombinacija sa unapred unetim brojevima.
Tokom osamdesetih godina, Mandelov fond je na ovaj način osvojio čak 12 glavnih premija širom Australije, usput pokupivši i stotine hiljada manjih dobitaka. Australijske vlasti uhvatila je panika. Sistem je bio apsolutno legalan, ali je potpuno obesmišljavao koncept igre. Država je reagovala tako što je izmenila propise. Nadležni su prvo zabranili kompjuterski štampane listiće a potom i mogućnost da veliku količinu kupona kupuje samo jedna osoba. Mandel je morao da potraži novo igralište.
Početkom devedesetih, rumunski računovođa je našao novu metu – državnu lutriju američke savezne države Virdžinije, gde je u februaru 1992. godine premija narasla na čak 27 miliona dolara. Listić je koštao jedan dolar, ali pravila su nalagala da igrači biraju šest brojeva od 1 do 44, što je značilo da postoji ukupno 7.059.052 mogućih kombinacija.
Matematička jednačina je bila jasna, ali se Mandel suočio sa logističkim košmarom. Kako fizički kupiti i platiti više od sedam miliona listića u roku od samo 72 sata, koliko iznosi period između dva kola? Dovitljivi Rumun je angažovao firmu iz Melburna da odštampa listiće, što je trajalo tri meseca. Zatim je tone papira brodovima i avionima prebacio u SAD. Tamo je unajmio mrežu od 35 regionalnih koordinatora i preko stotinu kurira koji su doslovno okupirali benzinske pumpe i prodavnice širom Virdžinije, kupujući listiće u blokovima od po nekoliko hiljada komada.
Uprkos vrhunskoj organizaciji, došlo je do drame samo nekoliko sati pre zatvaranja uplatnih mesta, jer je jedan od prodajnih lanaca odustao od uplata zbog preopterećenosti sistema. Mandelov tim je uspeo da uplati „samo“ 6,4 miliona od potrebnih sedam miliona kombinacija, odnosno oko 99,3%. To je značilo da je ipak postojao rizik od neuspeha. Ali, Mandel i članovi njegovog fonda imali su i zrno sreće. Osvojili su premiju od 27 miliona dolara i dodatnih 900.000 dolara po osnovu sporednih nagrada.
Ovaj istorijski dobitak izazvao je potres u Americi. Državne institucije bile su ubeđene da je reč o prevari neviđenih razmera ili pranju novca. Usledila je četvorogodišnja istraga u kojoj su učestvovali FBI, CIA i Interpol, ali istražitelji i poreski inspektori morali su na kraju da zatvore slučaj bez ijedne optužnice. Svaki popunjeni listić bio je uredno plaćen, porez je bio obračunat, a novac ulagača čist. Pokazalo se da je Mandel jednostavno koristio „rupe“ u zakonu i osnovnu matematiku da bi osvojio neverovatne sume novca.
Kako bi sprečio da se ovakav scenario ikada ponovi, američki Kongres je ubrzo doneo niz zakona kojima je zabranjeno štampanje listića van zvaničnih uplatnih mesta, kao i kupovina srećki putem interneta. Virdžinija je tako postala poslednja stanica Mandelovog loto carstva.
Iako je on sam inkasirao milione, sudbina ulagača bila je drugačija. Zbog ogromnih troškova transporta, štamparija, logistike i dugogodišnjih pravnih bitki, pojedinačni ulagači su dobili znatno manje sume od onih koje su očekivali.
Šta je bilo sa Mandelom? Posle neuspešnih preduzetničkih poduhvata u Velikoj Britaniji i propalih poslova sa osiguranjem u Izraelu, nekadašnji rumunski činovnik je 1995. godine proglasio bankrot. Ipak, ostalo mu je dovoljno novca da ostatak života provede leškareći.
Danas, osamdesetšestogodišnji Stefan Mandel vodi povučen život na tropskom ostrvu Vanuatu u Južnom Pacifiku. Daleko od očiju javnosti, kamera i poreskih uprava, čovek koji je porazio teoriju verovatnoće uživa u penziji pored plaže. Svoju tajnu formulu nikada nije u potpunosti otkrio. Kada ga je jedan novinar agencije Associated Press upitao za detalje njegovog sistema, Mandel je odgovorio: „To bi bilo kao da tražite od Koka-kole da vam oda svoj tajni recept.“
Zorica Žarković
Biznis i finansije 247/248, jul/avgust 2026.
Foto: HayDmitriy, Depositphotos
Чланак Kako je skromni rumunski činovnik porazio državne lutrije u svetu се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>Чланак Ove godine za 27% više pregledanih dečjih sedišta na MOL Serbia radionicama се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>Najveći broj pregledanih sedišta zabeležen je u Beogradu, gde je tokom ovogodišnjih radionica pregledano 141 sedište, što je za gotovo 60 odsto više u odnosu na 84 pregledana sedišta tokom prošlogodišnjeg ciklusa. Veliko interesovanje zabeleženo je i u drugim delovima Srbije, a među pojedinačnim lokacijama posebno se izdvojio Čačak, gde je tokom jedne radionice pregledano čak 30 sedišta.
„Drago nam je što iz godine u godinu vidimo sve veće interesovanje roditelja za ovu temu. Rezultati ovogodišnjih radionica pokazuju da postoji jasna potreba za praktičnom edukacijom koja roditeljima omogućava da odmah provere i unaprede način na koji prevoze svoju decu. Za MOL Serbia bezbednost najmlađih učesnika u saobraćaju predstavlja posebno važnu temu i zato nam je zadovoljstvo što, zajedno sa Agencijom za bezbednost saobraćaja i njihovim stručnim trenerima, možemo da doprinesemo stvaranju bezbednijih navika u svakodnevnom saobraćaju. Uspeh ovogodišnjeg ciklusa dodatno nas ohrabruje da nastavimo sa ovakvim inicijativama i u budućnosti“, izjavila je Sanja Švonja, ekspert za korporativni marketing i komunikacije, Mol Serbia.
„Bezbednost dece u saobraćaju jedan je od najvažnijih prioriteta Agencije za bezbednost saobraćaja. Najveći broj dece koja stradaju u saobraćaju strada upravo kao putnik u vozilu, zbog čega je odgovornost odraslih da dete u svakom trenutku bude pravilno prevezeno u odgovarajućem auto-sedištu. Posebna vrednost ovih radionica je u tome što roditelji, uz podršku obučenih trenera, mogu odmah da provere da li sedište koriste pravilno i da isprave eventualne greške. Činjenica da je ove godine pregledano 318 dečjih auto-sedišta pokazuje da interesovanje roditelja raste, ali i potvrđuje koliko je važno da ovakve aktivnosti nastavimo i dodatno širimo. Saradnja sa kompanijom MOL Srbija dobar je primer kako zajedničkim delovanjem institucija i društveno odgovornih kompanija možemo da menjamo navike i približavamo se našem najvažnijem cilju – da od 2030. godine nijedno dete ne izgubi život u saobraćaju“, izjavio je Branko Stamatović, v. d. direktora Agencije za bezbednost saobraćaja.
Radionice su bile prilika da roditelji uz pomoć stručnih trenera provere način postavljanja dečjih auto-sedišta, dobiju konkretne preporuke i odgovore na pitanja u vezi sa njihovom pravilnom upotrebom. Edukativni deo programa dodatno je obogaćen kvizom, kroz koji su učesnici mogli da provere svoje znanje o bezbednosti dece u saobraćaju.
Podaci iz ovogodišnjeg ciklusa pokazuju da je interesovanje za ovakvu vrstu praktične edukacije nastavilo da raste. Dok je tokom 2025. godine pregledano 251 dečje auto-sedište, ovogodišnji rezultat od 318 pregleda predstavlja značajan korak napred i potvrđuje važnost kontinuiranog informisanja i edukacije roditelja.
MOL Serbia će i u narednom periodu nastaviti da podržava aktivnosti usmerene na unapređenje bezbednosti u saobraćaju i podizanje svesti o odgovornom ponašanju svih učesnika u saobraćaju, sa posebnim fokusom na zaštitu najmlađih.
Чланак Ove godine za 27% više pregledanih dečjih sedišta na MOL Serbia radionicama се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>Чланак Bambi i Lidl pokreću društveno odgovornu kampanju „Sačuvajmo Bambijev svet” za zaštitu biodiverziteta na Fruškoj gori се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>Pripremne aktivnosti za realizaciju ovog projekta započele su još u junu, kroz volontersku akciju zaposlenih u kompaniji Bambi, koji su ličnim primerom pokazali posvećenost inicijativi. Vođeni idejom da simbol kompanije bude i povod za konkretan angažman i ulaganje u lokalna staništa u kome danas žive jeleni i košute u Srbiji, volonterski tim je pripremio teren za mikrostanište na Fruškoj gori, pre početka akcije u septembru.
Iz kompanije Bambi ističu da ime brenda nosi posebnu emotivnu i prirodnu simboliku, ali i odgovornost prema zaštiti prirode.
“Naše ime nas povezuje sa jelenima i košutama, pa je želja da pružimo konkretnu podršku njihovom očuvanju bio potpuno prirodan korak za našu kompaniju. Inicijativa ‘Sačuvajmo Bambijev svet’ pokazuje našu posvećenost ulaganju u zaštitu životne sredine u okviru šire strategije održivog razvoja. Zahvaljujući partnerstvu sa kompanijom Lidl, sprovodimo konkretne mere zaštite staništa i pozivamo sve potrošače da se tokom septembra pridruže ovoj važnoj misiji kupovinom bilo kog proizvoda iz Bambi portfolija u svim Lidl radnjama u Srbiji”, izjavila je Jovana Važić, menadžerka za korporativne poslove i održivost u kompaniji Bambi.
Očuvanje biodiverziteta je jedan od ključnih stubova održivosti u kompaniji Lidl, koja istovremeno radi na smanjenju štetnog uticaja na životnu sredinu u svim fazama svog poslovanja.
“Izuzetno nam je drago što smo u prilici da kroz našu razvijenu mrežu prodavnica širom Srbije omogućimo potrošačima da podrže ovu društveno odgovornu inicijativu. Zaštita životne sredine i podrška lokalnoj zajednici nalaze se u samom središtu našeg poslovanja, pa je partnerstvo sa kompanijom Bambi na projektu ‘Sačuvajmo Bambijev svet’ prirodan korak u nastojanju da udruženim snagama ostvarimo dugoročne pozitivne promene“, rekla je Marija Kojčić, rukovodilac Korporativnih komunikacija kompanije Lidl Srbija.
Zeleni razvojni centar ima bogato iskustvo u realizaciji ekoloških projekata sa dugoročnim i merljivim rezultatima. Primenjujući svoju stručnost, njihov tim vrši nadzor nad pravilnim sprovođenjem projekta, zaštitnim merama i redovnim monitoringom uspostavljenih mikrostaništa.
“Podrška koja dolazi kroz inicijativu ‘Sačuvajmo Bambijev svet’ omogućiće nam sprovođenje konkretnih mera na terenu, od obnove vegetacije i postavljanja prirodnih izvora hrane i vode, do unapređenja opštih uslova u staništu za jelene i košute. Planirano je postavljanje video-nadzora radi kontinuiranog praćenja kretanja životinja i napretka projekta, dok će naš stručni tim redovno održavati stanište i dopunjavati zalihe hrane i vode tokom minimum dve naredne godine. Naš cilj je da poboljšamo uslove staništa i dostupnost prirodnih resursa, čime smanjujemo verovatnoću da životinje napuštaju svoje prirodno okruženje u potrazi za hranom”, istakli su Predrag Ratić i Dušan Jakovljević iz Zelenog razvojnog centra.
Чланак Bambi i Lidl pokreću društveno odgovornu kampanju „Sačuvajmo Bambijev svet” za zaštitu biodiverziteta na Fruškoj gori се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>Чланак U EU za tri decenije nestalo gotovo pola livadskih leptira се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>Leptiri nisu važni samo zbog svoje uloge u oprašivanju i lancu ishrane. Zbog velike osetljivosti na temperaturu, padavine, vegetaciju i stanje staništa, oni su i svojevrsni biološki pokazatelji promena u životnoj sredini.
Naučnici, međutim, pad populacije leptira ne pripisuju isključivo klimatskim promenama. Među glavnim uzrocima su gubitak i degradacija staništa, intenziviranje poljoprivrede, promene u korišćenju zemljišta i fragmentacija prirodnih područja, dok klimatske promene dodatno pojačavaju pritisak na već ugrožene vrste.
Istraživanja u Grčkoj već pokazuju kako zajednice leptira menjaju svoj način života usled rasta temperatura.
U Nacionalnom parku Dadija, na severoistoku zemlje, naučnici su uporedili populacije leptira zabeležene 1998. godine sa istraživanjima sprovedenim 2011. i 2012. godine. U tom periodu prosečna godišnja temperatura u ovom području porasla je za oko 0,95 stepeni Celzijusa.
Vrste karakteristične za niže predele postale su brojnije, dok su neke vrste koje žive na većim nadmorskim visinama počele da se povlače. Naučnici smatraju da su ove promene povezane sa dugoročnim promenama u životnoj sredini, uključujući zagrevanje klime.
Istraživanja na Olimpu pokazuju da bi mnogi oprašivači, uključujući leptire, mogli da izgube pogodna staništa i pomere se ka višim nadmorskim visinama.
Međutim, nisu sve vrste u istoj poziciji. Dok neke mogu da promene područje na kojem žive ili prošire svoj areal, vrste koje već nastanjuju najviše planinske predele imaju sve manje prostora za povlačenje.
Zabrinjavajuć primer dolazi sa planine Falakro na severu Grčke. Ona je nekada bila stanište balkanskog endemskog leptira Polyommatus orphicus i biljke Onobrychis alba, kojom se hrane njegove larve.
Istraživači su 2024. godine obišli šest lokacija na kojima je ova vrsta ranije potvrđena, ali nisu pronašli ni leptira ni biljku od koje zavisi njegov opstanak.
Na tom području zabeležena je ozbiljna degradacija staništa, uključujući prekomernu ispašu i propadanje vegetacije, dok su klimatske promene i neuobičajeno sušan period navedeni kao mogući dodatni faktori.
Naučnici ipak nisu proglasili leptira izumrlim, jer nedostatak opažanja nije dovoljan dokaz za potpuni nestanak vrste. Ali činjenica da na nekadašnjim staništima nije pronađena ni vrsta ni biljka od koje zavisi izazvala je ozbiljnu zabrinutost zbog mogućeg lokalnog izumiranja.
Promene u populaciji leptira pokazuju koliko su ekosistemi međusobno povezani. Opstanak pojedinih vrsta zavisi od određene biljke, biljka od odgovarajućeg staništa, a stanište od niza klimatskih i drugih uslova.
Zato pad broja leptira nije samo priča o jednom insektu. On može biti signal mnogo većih promena u ekosistemu.
Klimatske promene mogu uticati i na vreme pojavljivanja i razmnožavanja insekata. Ako leptiri počnu da se pojavljuju ranije, a biljke kojima se hrane ne prilagode svoj životni ciklus istim promenama, može doći do poremećaja u čitavom ekosistemu.
Evropski podaci o padu populacije livadskih leptira za 47 odsto zato predstavljaju upozorenje o stanju biodiverziteta. Leptir, zapravo, nije cela priča, on je glasnik promena koje se već događaju u prirodi.
Izvor: Greek reporter
Foto: erik_karits, Pixabay
Чланак U EU za tri decenije nestalo gotovo pola livadskih leptira се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>Чланак Gotovinski krediti na rekordnom nivou: Građani Srbije bankama duguju 9 milijardi evra za keš pozajmice се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>Taj iznos znači da gotovinski krediti sada čine skoro polovinu ukupnog zaduženja stanovništva, kako pokazuju avgustovski podaci Udruženja banaka Srbije.
A sa godišnjom stopom rasta od 20,6 procenata, keš krediti rastu sporije samo od potrošačkih kredita, čiji udeo je daleko niži u ukupnom zaduženju građana.
Prema oceni stručnjaka za bankarstvo Vladimira Vasića, gotovinski krediti „popularnost“ duguju merama Narodne banke Srbije.
Centralna banka je, naime, krajem avgusta prošle godine dala „smernice“ za finansijske institucije kada je reč o kreditima za zaposlene sa redovnim primanjima do 100.000 dinara i za penzionere.
Za gotovinske, potrošačke kredite do milion dinara kao i za refinansiraje, nominalna kamatna stopa trebalo je da bude za 3 procentna poena niža od proseka te banke, sa postavljenom donjom granicom od 7,5%. Za penzionere su tada predviđeni gotovinski krediti sa uključenim životnim osiguranjem, gde je očekivana kamatna stopa takođe niža za 3 procentna poena, ali sa donjom granicom od 10,5%.
„Očigledno su mnogi građani ne samo refinansirali postojeće gotovinske kredite, nego su verovatno i pridodali koliko su mogli u pokušaju da iskoriste razlike u visini kamata. Treba uzeti u obzir da su gotovinski krediti i inače popularni, jer se naši ljudi ne ustručavaju da uzmu novac i potroše, dok je za banke to pouzdan i ‘brz’ biznis“, kaže Vasić za Nedeljnik.
Štaviše, samo 1,1 odsto zaduženih građana bilo je u docnji na kraju avgusta, i to uključujući i stambene i potrošačke kredite.
Vladimir Vasić smatra da građani Srbije nisu ni prezaduženi, a poziva se na procenu da se u proseku duguje oko 2.000 evra, koliko iznosi i prosečna štednja.
„Zato verujem da je najvažnije pitanje kako upravljati sa tim što uzmemo odnosno ‘kupimo’ od banke. Ukoliko se gotovinski kredit potroši na nešto jednokratno, poput letovanja, onda to i nije finansijski najpoželjnija odluka. Ali ako se uloži u obrazovanje, onda je daleko verovatnije da će se zaduživanje isplatiti“, zaključuje Vasić.
Чланак Gotovinski krediti na rekordnom nivou: Građani Srbije bankama duguju 9 milijardi evra za keš pozajmice се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>Чланак Koji troškovi najviše opterećuju domaćinstva u EU, a koji u Srbiji? се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>U odnosu na januar 2025. godine – udeo potrošnje za rekreaciju, sport i kulturu u EU je povećan za 1,2 procetna poena, za restorane i ugostiteljstvo 0,3 procentna poena i za obrazovanje – 0,1 procentni poen.
Stanovanje, voda, struja, gas i ostala goriva učestvuju sa 16,1 odsto, što je nešto više od proseka u EU. S druge strane, troškovi transporta u rashodima srpskog domaćinstva učestvuju sa devet odsto, što je znatno manje nego u EU.
Чланак Koji troškovi najviše opterećuju domaćinstva u EU, a koji u Srbiji? се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>