Na kraju avgusta javni dug je iznosio 41,93 milijarde evra, a njegovo učešće u BDP-u bilo je takođe 43,3 odsto.
Чланак UniCredit na korak od preuzimanja jedne od najvećih nemačkih banaka се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>Ovaj potez predstavlja mnogo više od pojedinačne investicije. On potvrđuje poziciju UniCredit Grupe kao jednog od ključnih aktera buduće konsolidacije evropskog bankarskog sektora i banke koja aktivno oblikuje njegov dalji razvoj.
Commerzbank je jedna od najvećih nemačkih bankarskih institucija sa dugom tradicijom i značajnom ulogom u finansiranju nemačke privrede. Mogućnost da UniCredit preuzme kontrolni uticaj u takvoj instituciji snažna je potvrda finansijske snage, strateške pozicije i poverenja koje Grupa uživa na evropskom tržištu.
Takvi iskoraci zasnivaju se na snažnim poslovnim rezultatima. UniCredit Grupa je u prvoj polovini 2026. godine ostvarila neto dobit od 6,3 milijarde evra, uz visoku profitabilnost i snažnu kapitalnu poziciju, što je svrstava među najuspešnije evropske bankarske grupe. Stabilnost poslovanja potvrđuju i vodeće međunarodne rejting agencije, koje UniCredit-u dodeljuju investicioni rejting sa stabilnim izgledima. U svojim procenama agencije posebno ističu snažnu profitabilnost, međunarodno diversifikovan poslovni model, adekvatnu kapitalnu poziciju i kapacitet za apsorpciju potencijalnih gubitaka.
UniCredit danas posluje na 13 ključnih evropskih tržišta i opslužuje milione klijenata, potvrđujući svoju poziciju jedne od vodećih bankarskih grupacija u Evropi. Najnoviji koraci u Nemačkoj dodatno potvrđuju njenu ambiciju da bude među bankama koje će oblikovati budućnost evropskog finansijskog sektora.
Чланак UniCredit na korak od preuzimanja jedne od najvećih nemačkih banaka се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>Чланак Inovativna rešenja za DNS bezbednost се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>RNIDS je hakaton osmislio kao proces učenja i rada sa stručnjacima u oblasti koja ne dobija mnogo prostora tokom formalnog obrazovanja budućih IT profesionalaca i kojom se i dalje bavi relativno mali broj eksperata, bez obzira na značaj koji ima za funkcionisanje interneta. Za sve prijavljene, mahom studente završnih godina i diplomce na samom početku karijere, organizovana su dva pripremna vebinara o DNS bezbednosti. Potom su timovi zainteresovani za dalji tok takmičenja dostavili predloge rešenja, a pristigla su čak 33 predloga od kojih je žiri izabrao deset za završnicu takmičenja. Odabrani timovi su tokom finala takmičenja u kratkom roku, ali uz podršku mentora iz organizacija partnera na projektu, razvili rešenja koja su predstavili žiriju.
Pobednički tim kreirao je alat koji prepoznaje domene kod kojih bi preusmeravanje internet saobraćaja moglo da omogući neovlašćeno izdavanje digitalnog sertifikata, procenjuje rizik i predlaže mere zaštite. Drugoplasirano je bilo rešenje koje pre izmene DNSSEC ključeva proverava da li planirani koraci mogu da izazovu prekid dostupnosti domena i predlaže bezbedniji raspored izmena. Na trećem mestu našlo se rešenje koje proverava ovlašćenje za korišćenje privatnog DNS servera i odbija lažne odgovore na nepouzdanim mrežama.
Žiri je ocenjivao prezentaciju, inovativnost i upotrebnu vrednost tehničkog rešenja, kao i kvalitet inženjerskog rada. Prema rečima jednog od predstavnika partnerskih organizacija i mentora na takmičenju, učesnici su pokazali odlično tehničko znanje i predstavili projekte koji su se bavili stvarnim izazovima sa kojima se suočavaju registri domena i DNS operatori.
Učesnici hakatona komentarisali su da su za neke servise i alate čuli tek tokom pripreme za hakaton. Kroz vebinare i rad sa mentorima stekli su nova znanja, razvili svest o važnosti DNS-a, a informisali se o načinima na koje mladi iz Srbije mogu da se uključe u procese važne za funkcionisanje interneta koje vode međunarodne organizacije.
„DNS SEC(urity) hakaton je pokazao da najbolja odbrana od budućih DNS pretnji možda već sedi u beogradskoj učionici i spremna je da isporuči rešenje,” prokomentarisao je Ulrih Viser, stručnjak iz ICANN-a, mentor i član žirija hakatona nakon okončanja takmičenja.
Partneri RNIDS-a pri realizaciji hakatona bile su međunarodne organizacije RIPE NCC, Netnod, ICANN i domaćin takmičenja, Računarski fakultet u Beogradu. Pored razvoja rešenja, takmičenje je učesnicima pružilo priliku da razmene znanje i uspostave kontakte koji im mogu koristiti u daljem školovanju i radu.
Foto: RNIDS/TwoTech Solutions
Чланак Inovativna rešenja za DNS bezbednost се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>Чланак “Da doživite stotu“ – sigurnost za vas, podrška za vaše najmilije се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>Ugovaranje polise je jednostavno – potrebni su samo lična karta ili pasoš, bez provere zdravstvenog stanja, u skladu sa uslovima osiguranja. Osigurana suma može iznositi do 600.000 dinara, dok premija počinje od 600 dinara mesečno. Plaćanje je moguće na mesečnom ili godišnjem nivou. U slučaju smrti osiguranika, ugovorena osigurana suma isplaćuje se korisnicima osiguranja, u skladu sa uslovima osiguranja.
Od lansiranja na tržište, “Da doživite stotu“ svrstava se među najprodavanije proizvode životnog osiguranja DDOR osiguranja. Ovaj rezultat ukazuje na to da građani prepoznaju značaj finansijske zaštite i mogućnost da učine nešto važno za sigurnost svojih najbližih.
Jer planiranje budućnosti znači i brigu o onima koje volimo. Životno osiguranje “Da doživite stotu“ pruža mogućnost da se, napravi korak ka većoj finansijskoj sigurnosti porodice.
Чланак “Da doživite stotu“ – sigurnost za vas, podrška za vaše najmilije се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>Чланак Kašnjenje po kreditima deset puta manje nego pre deset godina се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>Ukupan dug privrede, građana i preduzetnika po bankarskim kreditima krajem septembra iznosio je oko 4.818 milijardi dinara, što je bilo za 1,3 odsto više nego u avgustu. U oktobru je taj rast usporio na 0,46 odsto, pa je dug dostigao 4.840 milijardi dinara, objavilo je Udruženje banaka Srbije.
Prošlog meseca u Srbiji je bilo 1.116.619 kreditnih kartica, a iznos docnje po osnovu njihovog korišćenja dostigao je 1,5 milijardi dinara. Učešće docnje u ukupnom dugu po kreditnim karticama smanjeno je sa 15,1 odsto u 2017. na 4,1 odsto krajem oktobra 2026.
Ukupan dug po bankarskim kreditima porastao je sa 4.214 milijardi dinara, koliko je iznosio 31. oktobra 2025, na 4.840 milijardi dinara godinu dana kasnije. Najveći deo odnosio se na pravna lica (2.524 milijarde dinara) i stanovništvo (2.211 milijardi), dok su krediti preduzetnicima iznosili 104,6 milijardi dinara.
Učešće docnje u ukupnom dugu po bankarskim kreditima smanjeno je na 1,8 odsto, sa 1,9 odsto godinu dana ranije. Poređenja radi, pre deset godina iznosilo je 18,6 odsto.
Foto: Pixabay
Чланак Kašnjenje po kreditima deset puta manje nego pre deset godina се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>Чланак Evropska komisija nije registrovala suštinski napredak Srbije u pregovorima sa EU се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>Nazadovanje je registrovano u reformi javne uprave, slobodi izražavanja, obrazovanju i kulturi, kao i u spoljnoj politici. U oblasti pravosuđa i osnovnih prava nije bilo napretka, dok je u borbi protiv korupcije ostvaren samo ograničen napredak.
Komisija ocenjuje da su tokom izveštajnog perioda, od 1. septembra 2025. do 1. septembra 2026, produbljeni društvena polarizacija i politički sukobi. Masovni studentski i građanski protesti nastavljeni su zbog optužbi za korupciju i izostanak odgovornosti institucija, naročito nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Istrage o korupciji pokrenute nakon nesreće još nisu završene.
U oblasti pravosuđa Komisija upozorava na značajno povećanje političkih pritisaka na sudstvo i tužilaštvo, kao i na neadekvatnu reakciju nadležnih institucija na nedozvoljene uticaje.
U borbi protiv korupcije ostvaren je ograničen napredak. Prema izveštaju GRECO-a iz avgusta 2026, Srbija je zadovoljavajuće ispunila samo tri od 24 preporuke iz petog kruga evaluacije. Većina aktivnosti iz prethodnog antikorupcijskog plana nije realizovana.
U oblasti slobode izražavanja zabeleženo je dalje nazadovanje. Komisija ukazuje na sve teže uslove za rad novinara, povećanje pritisaka i pretnji, politički i ekonomski uticaj na uređivačku politiku, kao i nedoslednu primenu medijskih zakona.
Iako je izbor novog Saveta REM-a odblokiran u julu 2026, regulator nije uspeo da obezbedi efikasan nadzor nad medijskim izveštavanjem tokom izborne kampanje.
Izmene šest izbornih zakona predstavljale su korak napred, ali nisu ispunjene sve ključne preporuke ODIHR-a. Komisija upozorava na potrebu sprečavanja zloupotrebe javnih resursa, pritisaka na birače i ugrožavanja bezbednosti novinara.
Takođe ocenjuje da su parlamentarna kontrola i nadzorna funkcija Narodne skupštine ograničene, dok se politička debata i donošenje odluka u Srbiji faktički odvijaju pod uticajem predsednika Republike na način koji nije predviđen Ustavom.
U oblasti spoljne politike zabeleženo je nazadovanje. Stopa usklađenosti Srbije sa odlukama EU iznosila je 63 odsto na dan 1. septembra 2026, u poređenju sa 67 odsto prethodne godine.
Srbija se nije uskladila sa restriktivnim merama EU protiv Rusije i Belorusije uvedenim zbog ruske agresije na Ukrajinu, a Komisija ukazuje i na izjave pojedinih srpskih zvaničnika koje su suprotne pozicijama EU.
Uprkos negativnim ocenama u političkim i institucionalnim oblastima, Srbija je, prema proceni Komisije, ispunila uslove za otvaranje Klastera 3, koji obuhvata konkurentnost i inkluzivni rast. Međutim, njegovo otvaranje zavisi od političke odluke država članica.
Srbija je do sada otvorila 22 od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja, a privremeno zatvorila dva.
Evropska komisija poručuje da će dalji napredak zavisiti od stvarnog sprovođenja reformi, posebno u oblasti vladavine prava, nezavisnosti pravosuđa i osnovnih prava, kao i od normalizacije odnosa sa Kosovom.
Foto: Drew tilk, Unsplash
Чланак Evropska komisija nije registrovala suštinski napredak Srbije u pregovorima sa EU се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>Чланак Srbija ima neiskorišćen izvozni potencijal od 90 miliona dolara za smrznuto bobičasto voće се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>Analizom su izdvojena 23 sektora koja su zajedno činila više od 75% ukupnog robnog izvoza Srbije u 2025. i nastala je sa ciljem da identifikuje proizvode i tržišta sa prostorom za rast, ali i sektore posebno izložene promenama u međunarodnoj trgovini.
Među proizvodima sa značajnim neiskorišćenim potencijalom izdvajaju se i hleb, peciva, kolači i keks, sa prostorom za dodatnih 40 miliona dolara izvoza na svetsko tržište. Slede sveže višnje i trešnje sa 33 miliona i ostali drveni nameštaj sa 32 miliona dolara. Preparati za ulepšavanje i šminku imaju dodatni potencijal od 25 miliona dolara, a ostali sirevi od 20 miliona. Na tržištu EU iskorišćeno je tek oko 43% procenjenog potencijala poslastica od šećera i 46% preparata za ulepšavanje i šminku. Pored globalnog potencijala, analiza posebno razmatra mogućnosti za rast izvoza na tržištu EU, na kojem za smrznute maline i kupine postoji dodatni procenjeni potencijal od 55 miliona dolara.
– Da bi se procenjeni potencijal ostvario do 2030. godine, kompanijama je neophodno obezbediti jednostavniji pristup informacijama o carinskim procedurama, potrebnim sertifikatima i zahtevima održivosti. Za izlazak na udaljena tržišta, posebno za proizvode visoke vrednosti poput smrznutih malina, predlažemo namensku podršku za sertifikaciju i sufinansiranje zakupa skladišnih kapaciteta u ključnim logističkim centrima. Time bismo malim i srednjim preduzećima olakšali pripremu za izvoz i plasman robe do novih kupaca – izjavio je dr Radovan Kastratović, konsultant NALED-a, drugog dana konferencije „Međunarodna ekonomska pozicija Srbije – MEPS 2026“ koju organizuju PKS i Institut ekonomskih nauka.
Iako Evropska unija predstavlja ključno tržište za izvoznike iz Srbije, analiza ukazuje i na značajne mogućnosti za plasman proizvoda na drugim tržištima. Za smrznuto voće prepoznate su prilike u Nemačkoj i Francuskoj, ali i u SAD i Ujedinjenom Kraljevstvu. Za električne provodnike mapiran je potencijal u Italiji, Mađarskoj, Rusiji i Velikoj Britaniji, a za hleb, peciva, kolače i keks izdvajaju se Hrvatska i Slovenija, kao i BiH, Crna Gora i Severna Makedonija.
Potrebu za širenjem baze proizvoda i kupaca potvrđuje podatak da električne mašine i oprema, mehanički uređaji, vozila i njihovi delovi zajedno generišu oko 30% ukupnog izvoza Srbije. Takva struktura povećava izloženost promenama u evropskoj industriji, naročito automobilskoj. Analiza preporučuje podršku tehnološkom unapređenju domaćih malih i srednjih preduzeća kako bi postali sertifikovani dobavljači velikih sistema, uključili se u proizvodnju složenijih komponenti i kreirali veći deo stvorene vrednosti u zemlji.
Posebnu pažnju zahteva metalska industrija, koja je u EU 2025. izvezla robu vrednu 1,62 milijarde evra, a čak 90% vrednosti izvoza obuhvaćeno je CBAM režimom. Dodatne izazove predstavljaju visoka zavisnost od evropskog tržišta, trgovinske mere EU, kao i rastući zahtevi u oblasti održivosti.
– Zato preporučujemo formiranje namenskog fonda za podršku izvoznicima pogođenim CBAM-om i novim ekološkim zahtevima, koji bi podržao ulaganja u čistije tehnologije. Malim i srednjim preduzećima potrebno je olakšati pristup zelenom finansiranju kroz kreditne garancije i kombinovanje javnih i privatnih izvora sredstava. Uz to, neophodna je sistemska stručna podrška za merenje emisija i izveštavanje, uz pristupačne digitalne alate i razmenu podataka između institucija, kako firme iste podatke ne bi dostavljale više puta. Tako bi se smanjili troškovi usklađivanja i domaćim dobavljačima olakšao put ka međunarodnim lancima snabdevanja – zaključuje Kastratović.
Foto: Pixabay
Чланак Srbija ima neiskorišćen izvozni potencijal od 90 miliona dolara za smrznuto bobičasto voće се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>Чланак Javni dug porastao na 41,96 milijardi evra се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>Na kraju avgusta javni dug je iznosio 41,93 milijarde evra, a njegovo učešće u BDP-u bilo je takođe 43,3 odsto.
Javni dug je na kraju prošle godine bio 39,34 milijarde evra, odnosno 43,7 odsto BDP-a.
Izvor: Beta
Ilustracija: ChatGPT
Чланак Javni dug porastao na 41,96 milijardi evra се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>Чланак Bank of America: Promena vlasti u Srbiji ne nosi rizik po ekonomsku stabilnost се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>Politička promena u Srbiji ne bi trebalo da dovede do slabljenja fiskalne discipline, rasta javnog duga ili promene monetarne politike, ocenila je Bank of America u izveštaju objavljenom danas, preneo je Nedeljnik.rs.
Analitičari banke smatraju da su strahovanja investitora zbog decentralizovanog odlučivanja u studentskom pokretu preterana, a da bi nova vlast, ukoliko sprovede najavljene institucionalne reforme, mogla da ubrza evropske integracije i poboljša investicionu poziciju zemlje.
Banka je zadržala pozitivnu preporuku za srpske državne obveznice denominovane u stranoj valuti i ponovila strategiju kupovine srpskih obveznica koje dospevaju 2033. godine.
Bank of America očekuje da bi Srbija početkom 2027. mogla da dobije investicioni kreditni rejting agencije Fič (Fitch), koja je trenutno ocenjuje sa BB plus uz pozitivne izglede.
Ipak, njeni analitičari napominju da je malo verovatno da će do unapređenja doći na narednom planiranom preseku, 20. novembra, jer do tada možda neće biti formirana nova vlada.
Jedna od glavnih bojazni investitora odnosi se na sposobnost studentskog pokreta da koordinira rad nove vlasti, s obzirom na to da nema centralizovano rukovodstvo.
Bank of America ocenjuje da su te zabrinutosti preterane, podsećajući da je pokret tokom gotovo dve godine protesta pokazao sposobnost organizovanja i koordinacije, a zatim uspeo da protestnu aktivnost pretvori u izbornu pobedu.
Analitičari ne očekuju značajnije popuštanje fiskalne politike, pre svega zato što izborni program ne sadrži konkretna obećanja o povećanju plata, penzija, socijalnih davanja ili subvencija.
Umesto toga, predviđa veću transparentnost javnih finansija i nabavki, progresivnije oporezivanje dohotka i imovine i ograničavanje diskrecionih ovlašćenja vlade u određivanju zarada u javnom sektoru, piše Nedeljnik.rs.
Jedini konkretan cilj značajnijeg povećanja ulaganja odnosi se na istraživanje i razvoj, čija bi izdvajanja trebalo povećati sa sadašnjih oko jedan odsto BDP-a na dva odsto do 2032. godine.
Banka očekuje i kontinuitet u spoljnoj politici, odnosno nastavak evropskih integracija, protivljenje sankcijama Rusiji i nepriznavanje nezavisnosti Kosova. Najavu poštovanja postojećih obaveza države lokalni stručnjaci tumače i kao signal da bi trebalo da bude nastavljena saradnja sa MMF-om, dodaju u analizi.
Bank of America ne očekuje promenu režima stabilnog kursa dinara prema evru niti ugrožavanje nezavisnosti Narodne banke Srbije.
Ipak, smatra da postoji mogućnost promene rukovodstva centralne banke zbog političke povezanosti guvernerke Jorgovanke Tabaković sa SNS-om i ukazuje da njen mandat traje do 2030. godine, dok mandati pojedinih viceguvernera ističu 2027. i 2028. godine.
Izborni program Studentske liste predviđa i povećanje udela javnog duga u dinarima sa sadašnjih 22,5 na 30 odsto do 2032. godine.
Srbija bi to mogla da postigne većim oslanjanjem na dinarske obveznice, uključujući hartije namenjene građanima.
„Tokom mandata nove vlade dospevaće evroobveznice vredne oko 5,4 milijarde evra, a refinansiranje polovine tog iznosa dinarskim zaduživanjem moglo bi da doprinese ostvarenju cilja“, ističu iz Bank of America.
Dugoročno, zaključuju, veći priliv kapitala i napredak ka EU mogli bi ponovo da otvore pitanje fleksibilnijeg kursa ili revalvacije dinara.
Kao glavne rizike za Srbiju banka navodi odlaganje formiranja vlade, eventualni populistički zaokret u ekonomskoj politici i rast cena energenata. Nasuprot tome, ubrzanje reformi i evropskih integracija, kao i niži troškovi energije, mogli bi dodatno da poboljšaju investicionu poziciju zemlje.
Kao najvažniji srednjoročni pozitivni faktor Bank of America izdvaja mogućnost ubrzanja pregovora sa EU. Srbija je, kako napominju, od 35 pregovaračkih poglavlja privremeno zatvorila dva, dok 13 još nije otvoreno.
Evropska komisija je kao ključne oblasti za napredak izdvojila pravosuđe, slobodu medija, izbornu reformu i usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
Analitičari banke ocenjuju da je program studentskog pokreta usklađen sa evropskim zahtevima u najmanje tri od te četiri oblasti.
Ubrzanje evropskih integracija moglo bi da podstakne priliv stranih direktnih investicija i drugog kapitala, ocenjuju u analizi.
Izvor: Nedeljnik.rs
Foto: maurice98, Depositphotos
Чланак Bank of America: Promena vlasti u Srbiji ne nosi rizik po ekonomsku stabilnost се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>Чланак NLB Organic: Pet najboljih projekata nagrađeno sa 3,5 miliona dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>Od pokretanja konkursa, kroz koji NLB već petnaest godina pruža podršku domaćim organskim proizvođačima, prijavljeno je više od 960 projekata, a nagrađeno 59 ideja koje su svojim inovativnim pristupom i potencijalom doprinele razvoju održive poljoprivrede.
Dve glavne nagrade od po milion dinara osvojili su Sandra Aleksić, za projekat „BioHrsk“, posvećen proizvodnji domaćih grickalica od organskog povrća, i Aleksandar Manić, za unapređenje organskog uzgoja ovaca i proizvodnje mlečnih proizvoda.
Specijalne nagrade od po 500.000 dinara pripale su Predragu Nikoliću u kategoriji mladih poljoprivrednika, za razvoj održive proizvodnje i plasmana mesa buše, i Ani Dolovac Šarović u kategoriji žena u organskoj proizvodnji, za projekat smanjenja bacanja hrane kroz sušenje i preradu, uz primenu principa cirkularne ekonomije.
U novouvedenoj kategoriji „Čuvari starih sorti“, među 17 prijavljenih projekata, nagradu od 500.000 dinara osvojila je Snežana Čolović, koja se bavi organskim uzgojem starih sorti jabuka.
„Petnaest godina NLB Organic konkursa svedoči o kontinuitetu naše podrške domaćim proizvođačima, dok rekordno interesovanje u jubilarnoj godini potvrđuje koliko znanja, ideja i potencijala postoji u srpskoj poljoprivredi. Ove godine posebnu pažnju posvetili smo očuvanju nasleđa. Uz novu kategoriju ‘Čuvari starih sorti’, u saradnji sa udruženjem ‘Okvir života’ podržavamo proces upisa 21 sorte voća u Registar priznatih sorti Republike Srbije, kako bi dobile zvanično priznanje i mogućnost budućeg korišćenja u proizvodnji. Želimo da sačuvamo ono što su generacije pre nas stvarale i negovale, ali i da pružimo podršku onima koji će to nasleđe dalje razvijati“, izjavio je Vlastimir Vuković, predsednik Izvršnog odbora NLB, na svečanoj dodeli nagrada.
Na ovogodišnji konkurs najveći broj prijava stigao je iz oblasti stočarstva (43), kombinovane biljne proizvodnje i prerade (22) i biljne proizvodnje (18), dok su među prijavljenim projektima bile zastupljene i inicijative iz oblasti pčelarstva, prerade, turizma i korišćenja održivih izvora energije.
Чланак NLB Organic: Pet najboljih projekata nagrađeno sa 3,5 miliona dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>Чланак Intesa Sanpaolo ostvarila rekordnu neto dobit u prvih devet meseci 2026. се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>„Ovi rezultati potvrđuju snagu našeg poslovnog modela i našu sposobnost da u potpunosti realizujemo Poslovni plan za period 2026–2029“, izjavio je generalni i izvršni direktor Intesa Sanpaolo Karlo Mesina (Carlo Messina).
Neto dobit porasla je za 8% na godišnjem nivou, pri čemu je u trećem kvartalu ostvareno više od 2,6 milijardi evra, što je najbolji treći kvartal do sada.
Profitabilnost je i dalje među najvišima u evropskom bankarstvu: anualizovani prinos na kapital (ROE) iznosi 21%, a anualizovani prinos na materijalni kapital (ROTE) 26%, dok je zarada po akciji porasla za 10% na godišnjem nivou.
„Ostvarili smo najviše prihode u istoriji, uz rast u svim segmentima zahvaljujući dobro diversifikovanom poslovnom modelu“, dodao je Mesina.
Prihodi od provizija i osiguranja ostvarili su najbolji rezultat u prvih devet meseci i u trećem kvartalu do sada, uz rast od 5%, odnosno 6%.
Neto prihod od kamata porastao je za 2%, dok su ukupni prihodi uvećani za više od milijardu evra na godišnjem nivou. Očekuje se da će neto prihod od kamata u 2026. biti znatno viši od 15 milijardi evra, uz dalji značajan rast u 2027.
Finansijska sredstva klijenata premašila su 1,5 biliona evra, što je rast od 100 milijardi evra na godišnjem nivou, uz značajan rast imovine pod upravljanjem (+6%).
Krediti klijentima porasli su za 4%, a direktni depoziti za 8%. U prvih devet meseci Intesa Sanpaolo odobrila je 66,4 milijarde evra novih kredita stanovništvu i privredi, od čega oko 15,1 milijardu evra za finansiranje održive tranzicije i 4,4 milijarde evra za inicijative sa pozitivnim društvenim učinkom.
„Stroga disciplina u sprovođenju Poslovnog plana i kontroli troškova i dalje doprinosi efikasnosti našeg poslovnog modela“, naglasio je Mesina.
Operativni troškovi smanjeni su za 1,3% u odnosu na prvih devet meseci 2025.
Pokazatelj odnosa troškova i prihoda smanjen je na 36,7%, što je najniži nivo u prvih devet meseci do sada i među najboljima u Evropi.
„Naša pozicija banke bez nenaplativih kredita i dalje jača“, istakao je Mesina.
Neto udeo nenaplativih kredita iznosi 0,8%, što je istorijski minimum, dok je priliv novih problematičnih plasmana i dalje na istorijski niskom nivou.
Anualizovani trošak rizika iznosi 19 baznih poena, uz veću pokrivenost nenaplativih kredita rezervisanjima i bez znakova pogoršanja kvaliteta portfolija.
„Intesa Sanpaolo i dalje nudi jedan od najviših i najodrživijih dividendnih prinosa u evropskom bankarstvu“, rekao je Mesina.
U 2026. Intesa Sanpaolo će akcionarima isplatiti 9,4 milijarde evra kroz dividende i otkup sopstvenih akcija, uz dividendni prinos od oko 7,5%, što je najbolji rezultat u Evropi.
Privremena dividenda od 3,8 milijardi evra, što iznosi 22 evrocenta po akciji i predstavlja rast od 18% na godišnjem nivou, biće isplaćena 25. novembra.
Stopa osnovnog akcijskog kapitala (CET1) iznosi oko 13,1%, uzimajući u obzir otkup sopstvenih akcija vredan 2,3 milijarde evra, finalizovan u oktobru, i racio isplate dobiti od 95%.
„Naša ponuda pruža akcionarima Monte dei Paschi di Siena priliku da se pridruže vodećoj bankarskoj grupi u Italiji i jednoj od najvećih finansijskih institucija u Evropi“, istakao je Mesina.
Transakcija će ojačati sposobnost Grupe da upravlja štednjom stanovništva, podrži italijanska preduzeća u ekspanziji u zemlji i inostranstvu i efikasnije konkuriše u Evropi, uz zadržavanje snažne povezanosti sa lokalnim zajednicama.
Očekuje se da će spajanjem nova Grupa u 2029. ostvariti neto dobit veću od 16 milijardi evra, uz ukupne isplate akcionarima procenjene na oko 61 milijardu evra u periodu 2025–2029, što je 11 milijardi evra više nego što je predviđeno Poslovnim planom Intesa Sanpaola objavljenim u februaru.
Transakcija će snažno ubrzati realizaciju Poslovnog plana za 2026–2029: uz nulti rizik integracije, omogućiće Grupi da ciljeve Plana ostvari tri godine ranije od predviđenog, u korist svih zainteresovanih strana.
Чланак Intesa Sanpaolo ostvarila rekordnu neto dobit u prvih devet meseci 2026. се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>