Чланак Zašto je u Srbiji poverenje malo u investicione fondove? се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>U Srbiji posluje oko 30 otvorenih investicionih fondova koji upravljaju sa oko dve milijarde evra imovine. To je u proseku oko 300 evra po stanovniku, gotovo deset puta manje nego u Sloveniji, što pokazuje da domaće tržište investicionih fondova još ima značajan prostor za razvoj.
– „U duhu istorijskog iskustva okrenuto ka izbegavanju rizika, a samim tim to znači da je kapital je pre svega usmeren ka oročenim štednjama i štednjama po viđenju u bankama, dok se investicioni fondovi shvataju kao jedna rizičnija investicija i negde možemo da kažemo da je tržište depozita procenjeno na oko 17 milijardi, a investicionih fondova oko dve milijarde – rekao je Đorđe Ostojić, finansijski analitičar.
Stručnjaci ocenjuju da je upravo nepoverenje prema rizičnijim oblicima ulaganja jedan od glavnih razloga zbog kojeg građani i dalje biraju bankarsku štednju, iako ona često ne prati rast cena i inflaciju.
– Na berzi ima jedno pravilo – ako ne investiraš i novac ti stoji, to je najveći rizik zato što 100 posto onda gubiš. Inflacija čini da tvoj novac gubi vrednost – naveo je Ivan Ivanovski, direktor investicione konsultantske kompanije.
Ipak, ulaganje u investicione fondove više nije rezervisano samo za građane sa velikim kapitalom. Minimalni iznosi za početak ulaganja danas su znatno niži nego što većina misli.
– Uvek možete da očekujete svoj novac nazad. To apsolutno nije sporno Mnogi investicioni fondovi omogućavaju ulaganje već od 500 dinara i mislim da je to dostižno svima – naglasio je Đorđe Ostojić.
Osim investicionih fondova, sve više građana, naročito mlađih, okreće se i drugim oblicima ulaganja – od akcija do digitalne imovine. Srbija je među retkim državama regiona koja ima poseban zakon kojim je uređeno tržište digitalne imovine.
– U banci ćete dobiti neku manju kamatu, ali ste prilično sigurni da će se sredstva na kraju vratiti. Drugi vidovi investiranja između ostalog i digitalna imovina, pruža mogućnost da zaratite i više. Moj savet je da to ljudi rade kod liceniranih pružalaca usluga i da se edukuju po pitanju rizika – rekao je Radoje Marić, direktor kompanije za trgovinu i usluge u oblasti digitalne imovine
Iako tržište investicionih fondova u Srbiji beleži rast, ono je i dalje višestruko manje od tržišta bankarske štednje. Hoće li se to promeniti zavisiće, kažu stručnjaci, pre svega od finansijske pismenosti građana, ali i njihove spremnosti da prihvate veći rizik zarad potencijalno većeg prinosa.> RTS
Foto: alphaspirit, Depositphotos
Izvor: RTS
Чланак Zašto je u Srbiji poverenje malo u investicione fondove? се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>Чланак Koje su obaveze poslodavaca, a koja prava zaposlenih kada su ekstremne vrućine? се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>Poslodavac je dužan da donese Akt o proceni rizika na radnom mestu kojim se uzimaju u obzir rizici po zdravlje zaposlenih na otvorenom. Obaveze poslodavca uključuju:
Reorganizaciju radnog vremena (npr. ranije jutarnje ili večernje smene).
– Kazne za kršenje ovih propisa su drakonske. Prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, novčana kazna za poslodavca sa svojstvom pravnog lica iznosi od 1.500.000 do 2.000.000 dinara, za odgovorno lice od 50.000 do 150.000 dinara, dok je za preduzetnike propisana kazna od 400.000 do 500.000 dinara.
„Upravo zbog tog trenda povećanja temperatura u letnjem periodu, mi smo te smernice revidirali 2024. godine, sa ciljem da pomognemo poslodavcima, zaposlenima i stručnim licima koja se bave poslovima bezbednosti i zdravlja na radu, kako da na najbolji način organizuju poslove u tim periodima sada već ekstremnih temperatura“, objasnila je Božićeva za radio Beograd 1, preneo je Tanjug.
Božićeva je navela da su u smernicama detaljno razmotrene mere, pre svega sa zdravstvenog aspekta.
„Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi rad na radnom mestu gde su primenjene sve mere bezbednosti i zdravlja na radu. Poslodavci ne mogu da utiču na spoljne temperature, ali su dužni da procene rizike – da se ne obavlja težak fizički rad u najtoplijem delu dana, da se vrši česta rotacija zaposlenih, zatim da se organizuju češće pauze“, rekla je Božićeva.
Naglasila je da je posebno važno obezbediti prostor gde zaposleni mogu da se odmore i skinu ličnu zaštitnu opremu koja ih dodatno opterećuje.
Preporuka Vlade Republike Srbije, doneta pre više od 10 godina – da se u periodu od 11 do 16 časova izbegava obavljanje teških fizičkih poslova na otvorenom je i dalje na snazi.
„Kako život i posao moraju da se odvijaju, iako to nije uvek izvodljivo – postoje sve ove organizacione, tehničke i zdravstvene mere“, naglasila je Mira Božić iz Uprave za bezbednost i zdravlje na radu.
Zdravstvene mere podrazumevaju i uputstva radnicima kako da reaguju ako dođe do mučnine, glavobolje ili konfuzije.
„Da ne bi došlo do toplotnog udara – kada dođe do njega, više se prva pomoć ne može primeniti, već se obavezno poziva hitna pomoć“, upozorila je Božićeva.
„Inspekcija rada je organ koji kontroliše i nadzire primenu mera koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu. Inspektori rada mogu naložiti poslodavcima da preduzmu mere koje nisu preduzete, a u slučaju nepoštovanja naloga mogu pokrenuti prekršajne postupke“, rekla je Božićeva na pitanje kome radnici mogu da se obrate ukoliko mere nisu primenjene.
Božićeva je potvrdila da se razmišlja o tome da smernice postanu zakonski obavezujuće.
„O tome se dosta razgovara i razmišlja, i vodimo dijalog sa socijalnim partnerima – sa predstavnicima poslodavaca i predstavnicima reprezentativnih sindikata. Smernice iz 2024. uradili smo uz pomoć projekta Evropske unije u saradnji sa socijalnim partnerima – Unijom poslodavaca, Samostalnim sindikatom i Sindikatom ‘Nezavisnost’ „, rekla je Božićeva za Radio Beograd.
Nemačke kompanije se same organizuju, pa tako građevinske firme pomeraju početak radnog vremena za rane jutarnje sate kako bi se izbeglo popodnevno sunce. Pored toga, logistički gigant DHL je svoje dostavljače opremio specijalnim rashladnim kutijama, peškirima za višekratnu upotrebu i narukvicama koje se aktiviraju vodom.
Na krovnom nivou, relevantna savetodavna tela i Evropska agencija za bezbednost i zdravlje na radu (EU-OSHA) preporučuju državama članicama uvođenje strogih mera hidratacije, aklimatizacije i modifikacije radnih rasporeda u slučajevima visoke izloženosti toploti.
Чланак Koje su obaveze poslodavaca, a koja prava zaposlenih kada su ekstremne vrućine? се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>Чланак Zašto su štampane knjige postale važan resurs za razvoj veštačke inteligencije? се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>Tema je privukla pažnju nakon što je portal 404 Media otkrio da je kompanija ISBNdb nudila AI laboratorijama uslugu masovne nabavke štampanih knjiga, dok su sudski dokumenti u sporu protiv kompanije Anthropic pokazali da je ona već kupovala velike količine knjiga, digitalizovala ih i koristila za obuku svojih modela.
Na prvi pogled, to deluje nelogično. Ako se na internetu nalazi ogromna količina teksta, zašto AI kompanije kupuju štampane knjige? Odgovor je jednostavan: problem više nije nedostatak podataka, već nedostatak pouzdanog, kvalitetnog teksta napisanog ljudskom rukom.
Internet je nekada bio glavni izvor tekstova za obuku velikih jezičkih modela. Knjige, naučni radovi, novinski članci, blogovi i forumi predstavljali su ogroman korpus sadržaja koji su pisali ljudi. Međutim, od pojave generativne veštačke inteligencije krajem 2022. godine, na internetu sve više sadržaja čine tekstovi koje su napisali sami AI modeli.
Istraživači ovaj talas automatski generisanog sadržaja često nazivaju AI slop (AI-generisani sadržaj niskog kvaliteta). Problem nije samo u tome što takav tekst može biti netačan ili površan, već i što nove generacije modela sve češće uče na sadržaju koji su stvorili njihovi prethodnici. Taj rizik u naučnoj literaturi poznat je kao postepeno urušavanje modela (model collapse), odnosno postepeno opadanje kvaliteta modela usled obučavanja na sintetičkim podacima.
Zbog toga kompanije sve više traže izvore za koje mogu biti sigurne da su nastali pre masovne upotrebe generativne veštačke inteligencije i da su taj sadržaj napisali ljudi. Upravo su zato štampane knjige ponovo postale jedan od najvrednijih izvora podataka za razvoj savremenih AI sistema.
Za obuku velikih jezičkih modela nije dovoljno samo to da je tekst napisao čovek. On mora biti kvalitetan, raznovrstan i pouzdan. Upravo zato su štampane knjige postale jedan od najvrednijih izvora podataka.
Za razliku od većeg dela sadržaja na internetu, knjige prolaze kroz uređivanje, lekturu i korekturu, a obuhvataju različite oblasti – od književnosti i istorije do medicine, prava i tehničkih nauka. Osim kvalitetnog teksta, one sadrže i pouzdane metapodatke, poput godine izdanja, autora, jezika i oblasti kojoj pripadaju.
Posebno su tražena izdanja objavljena pre kraja 2022. godine, jer je verovatnoća da sadrže AI-generisani tekst praktično zanemarljiva. Istovremeno, milioni naslova i dalje postoje isključivo u štampanom obliku, pa biblioteke, antikvarnice i prodavci polovnih knjiga postaju važan izvor visokokvalitetnog teksta napisanog ljudskom rukom za razvoj savremenih AI sistema.
Javnost je za ovu praksu saznala u julu 2026. godine, kada je portal 404 Media objavio istraživanje o kompaniji ISBNdb. Pored svoje baze bibliografskih podataka, kompanija je na sajtu nudila uslugu masovne nabavke štampanih knjiga za AI laboratorije – od hiljadu do čak milion naslova po narudžbini.
Klijenti su mogli da biraju knjige prema godini izdanja, jeziku, žanru ili oblasti, a ISBNdb je nudio i potpisivanje ugovora o poverljivosti (NDA), uz obećanje da identitet kupca nikada neće biti otkriven. U marketinškom materijalu kompanija je čak priznala da bi ovakva praksa mogla izazvati negativne reakcije javnosti, ako bi se saznalo da AI kompanije uništavaju velike količine knjiga.
Nakon objavljivanja teksta, stranice sa ovom ponudom su uklonjene, a ISBNdb je saopštio da su želeli samo da tastiraju interesovanje tržišta i da kompanija nikada nije kupovala niti prodavala knjige za obuku modela veštačke inteligencije. Ipak, arhivirane verzije sajta pokazuju da je takva ponuda zaista postojala.
Da bi što brže digitalizovale velike količine knjiga, AI kompanije koriste postupak poznat kao destruktivno skeniranje. On je brži i jeftiniji od klasičnih metoda, ali podrazumeva trajno uništavanje knjige.
Proces počinje sečenjem poveza, nakon čega se razdvojene stranice propuštaju kroz industrijske skenere velikih kapaciteta, koji brzo mogu da skeniraju veliku količinu materijala. Zatim se pomoću OCR tehnologije fotografije stranica pretvaraju u mašinski čitljiv tekst koji se može koristiti za obuku modela.
Pošto je povez uništen, knjiga se više ne može vratiti u prvobitno stanje i najčešće završava u reciklaži. Kod savremenih izdanja to obično nije veliki problem, ali ako se na ovakav način digitalizuju retke ili vantiražne knjige, svaki uništeni primerak predstavlja trajan gubitak kulturnog nasleđa.
Iako postoje nedestruktivne metode skeniranja, one su znatno sporije i skuplje. Zato se sve češće postavlja pitanje da li ekonomska efikasnost treba da ima prednost nad očuvanjem knjiga, posebno kada je reč o retkim i teško dostupnim izdanjima.
Dok se nakon otkrića 404 Media raspravljalo da li je ponuda ISBNdb-a ikada zaživela u praksi, sudski postupak protiv kompanije Anthropic pokazao je da ovakva praksa već postoji. Interna dokumenta otkrila su da je kompanija u okviru projekta Project Panama nabavljala velike količine novih i polovnih knjiga, slala ih na destruktivno skeniranje, a dobijene digitalne kopije koristila za obuku svojih modela.
Kako bi organizovao ovaj proces, Anthropic je angažovao Toma Turvija, nekadašnjeg rukovodioca projekta Google Books. Prema internim dokumentima, kompanija je smatrala da je kupovina i skeniranje legalno nabavljenih knjiga pravno sigurniji pristup od oslanjanja na piratske digitalne biblioteke.
Slučaj Anthropic pružio je prvi konkretan dokaz da fizičke knjige ponovo postaju jedan od najvažnijih izvora podataka za razvoj velikih jezičkih modela.
Da li AI kompanije smeju da kupuju knjige, digitalizuju ih i koriste za obuku svojih modela? Jedan od najvažnijih odgovora do sada dao je savezni sudija Vilijam Alsap u predmetu Bartz v. Anthropic.
U junu 2025. godine sud je zaključio da digitalizacija legalno kupljenih štampanih knjiga i njihovo korišćenje za obuku velikih jezičkih modela može predstavljati fair use, odnosno dozvoljenu upotrebu prema američkom autorskom pravu. Istovremeno je napravljena jasna razlika u odnosu na piratske digitalne biblioteke, poput LibGen-a, čije korišćenje nije obuhvaćeno ovom odlukom.
Ipak, ova presuda ne znači da je pitanje konačno rešeno. Odnosi se na konkretan slučaj, dok se pred američkim sudovima i dalje vode brojni sporovi protiv AI kompanija zbog načina na koji su prikupljale podatke za obuku svojih modela.
U prvim godinama razvoja generativne veštačke inteligencije najveća prednost bile su računarska snaga i specijalizovani procesori. Danas, sve veću vrednost imaju kvalitetni podaci na kojima se modeli obučavaju.
Zato AI kompanije sve češće sklapaju ugovore sa medijima, izdavačima i drugim vlasnicima velikih kolekcija tekstova, dok štampane knjige ponovo postaju jedan od najtraženijih izvora sadržaja koji su napisali ljudi. Slučajevi ISBNdb-a i Anthropic-a pokazuju da je trka za kvalitetnim podacima već počela.
Istovremeno, ostaju otvorena pitanja gde su granice dozvoljene upotrebe autorskih dela i kako sačuvati retke knjige. Jasno je, međutim, da će budućnost veštačke inteligencije sve manje zavisiti samo od procesora, a sve više od pristupa najkvalitetnijim tekstovima koji su produkt ljudskog razmišljanja i rada.
Autor: Milena Šović, AI Implementation Specialist & Content Trainer
Foto: Pixabay
Чланак Zašto su štampane knjige postale važan resurs za razvoj veštačke inteligencije? се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>Чланак Fizička kondicija dece u Evropi na najnižem nivou u poslednjih 60 godina се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>Kako je navedeno u istraživanju objavljenom u časopisu „Sports medicine – Open“, mladi ne dostižu potreban nivo kondicije u pogledu snage, fleksibilnosti i telesnog sastava, piše Euronews.
U studiji, u kojoj je učestvovalo 417.362 mladih starosti od šest do 16 godina iz 20 evropskih zemalja, u periodu od 1965. do 2023. godine, navodi se da je snaga gornjeg dela tela generalno opala od 1970-ih, s kratkim periodom stabilnosti između 1980. i 2000. godine pre ponovnog pada, a da se snaga donjeg dela tela, merena testovima skakanja, povećavala do 1980-ih, ali se od tada stalno smanjuje.
Navode i da je najgori trend bio u fleksibilnosti, koja pokazuje kontinuirani pad koji se ubrzao od 2000. godine.
Što se tiče kardiorespiratorne kondicije – sposobnosti srca, pluća i krvnih sudova da efikasno dostavljaju kiseonik radnim mišićima tokom produžene fizičke aktivnosti – autori su primetili da, nakon dugotrajnog pada, najnoviji podaci ukazuju na to da se trend možda stabilizovao između 2015. i 2023. godine.
Pokazalo se i da se nazire kriza gojaznosti kod dece i da se očekuje da će broj slučajeva do 2040. godine dostići 228 miliona, ali da su nivoi i dalje ispod onih zabeleženih u prethodnim decenijama.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje da se deca i adolescenti svakodnevno imaju najmanje 60 minuta umerene do intenzivne telesne aktivnosti, uključujući aktivnosti za jačanje mišića i kostiju najmanje tri puta nedeljno.
Kako je navela SZO, fizička neaktivnost uzrokuje oko šest odsto koronarne bolesti srca, sedam odsto dijabetesa tipa 2, 10 odsto raka dojke i 10 odsto raka debelog creva.
Pored toga, fizičkoj neaktivnosti pripisuju se prevremena smrt (devet odsto slučajeva), smrtnost od svih uzroka (7,2 odsto) i smrt od kardiovaskularnih bolesti (7,6 odsto).
Чланак Fizička kondicija dece u Evropi na najnižem nivou u poslednjih 60 godina се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>Чланак Partnerstvo domaćeg investicionog fonda i niškog preduzeća се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>Domaći investicioni fond Adval Capital kupio je početkom godine 49% udela u preduzeću DMV iz Niša, jednom od vodećih proizvođača LED informacionih sistema u jugoistočnoj Evropi. To je izazvalo iznenađenje u niškoj javnosti, jer malo ko je ranije uopšte čuo da u našoj zemlji postoji domaći investicioni fond koji je spreman da ulaže u ovdašnje firme.
Dušan Šarković, osnivač i vlasnik preduzeća DMV, kaže za B&F da jeste reč o poslovnom partnerstvu koje nije često na našim prostorima, ali da do ovakvog dogovora nije došlo preko noći.
„Sa predstavnicima fonda Adval Capital prvi put sam se sreo na jednom forumu u Naučno-tehnološkom parku Niš. Njihova priča mi je bila zaista zanimljiva – da su fond osnovala dvojica braće koja su od roditelja nasledila fabriku za proizvodnju stočne hrane, razvila je, prodala investicionom fondu, pa potom strateškom investitoru i novac uložila u sopstveni fond“, priča Šarković.
„Razgovarali smo više od godinu dana“, nastavlja naš sagovornik, „i drago mi je što sam ja sa svojih 60 godina video da mogu da učim od mlađih ljudi. Motivisali su me da počnem da razmišljam o drugačijem vođenju posla, jer sam u međuvremenu upoznao i njihove druge aktivnosti. Video sam kako koriste svoju energiju, a još više pamet i sposobnost, i sa kojom odlučnošću preduzimaju neke korake koji nisu svojstveni za našu sredinu“.
Uspešni niški preduzetnik napominje da su u kompaniji DMV svih proteklih 36 godina radili „inženjerski“ i ceo njegov tim je takav jer je i sam inženjer po obrazovanju. Iako je bio svestan da im je potrebna drugačija unutrašnja organizacija da bi postizali još bolje rezultate na tržištu, ističe da za to nije imao dovoljno snage ni vremena jer su ga dnevne obaveze stalno „gazile“.
„Tokom razgovora sa predstavnicima fonda Adval Capital shvatio sam da delimo istu viziju o tome šta treba da uradimo u DMV-u, kako ga ’utegnemo’ i unapredimo da radi još uspešnije. Ono što je meni najbitnije, video sam da saradnjom sa fondom mogu da postignem da poslovanje DMV-a bude stabilno i samoodrživo. To mi je veoma važno, jer ne želim da firma koju sam gradio svih proteklih godina postane teret drugima kada se povučem iz posla, ni mojim saradnicima, ni mojoj porodici, a ni meni u starosti. Posavetovao sam se sa porodicom i doneli smo odluku da sa fondom Adval napravimo tim koji će zajednički ići napred“, navodi Šarković.
DMV i Adval Capital priveli su kraju proceduru oko prodaje udela u vlasništvu niške firme u februaru ove godine, ali zajednički rade već godinu dana na njenom poboljšanju.
„Mi smo bili tipična srpska firma koja je krenula iz garaže i svih proteklih godina nismo imali dovoljno ni znanja ni energije da napravimo dobru organizaciju unutar preduzeća. Strukturu smo uglavnom pravili prema ljudima i prema tome šta ko može da uradi. Sada smo formirali sektore i imamo jednu jednostavniju i jasniju formu, kojom može bolje da se upravlja“, ističe Šarković i dodaje da su već vidljive koristi od novog načina vođenja posla, u finansijama, razvoju, proizvodnji, prodaji…
Restrukturiranju DMV-a prethodila je odluka da na mestu generalnog direktora zaposle profesionalca, Miloša Manića koji je vodio kompaniju Leoni.
„Manić je rukovodio sa 12.000 radnika i mi sad u šali kažemo da je to bilo malo lakše nego upravljati sa naših 250 zaposlenih. On je skoro godinu dana kod nas, ali već prvog dana kada je došao ’uhvatio je konce’ i vrlo brzo se snašao. Doneo je neku novu dinamiku, atmosferu i energiju, pa i restrukturiranje i poslovanje idu nekim normalnim tokom. Naravno, ne teče stalno samo ’med i mleko’. Izazovi na tržištu su sve veći, ali mislim da mi stabilno idemo napred“, ocenjuje Šarković.
Iako je došlo do promena u organizaciji i u upravljanju poslovanjem, niško preduzeće ostaje verno svojoj delatnosti. Osnivač DMV-a podseća da su krenuli prvo sa industrijskom elektronikom, a potom sa sportskim semaforima.
„U to doba, ranih devedesetih, globalizacija se nije videla baš tako jasno kao sada. Možda smo imali sreću ili neki dobar osećaj da krenemo u proizvodnju gabaritnih proizvoda kojima firme iz Kine ne mogu tako lako da zapljusnu tržište u Evropi ili u svetu. Potom smo dvehiljaditih krenuli sa proizvodnjom saobraćajne signalizacije, ali sportske semafore i dalje radimo“, napominje preduzetnik iz Niša.
„Uvek smo se trudili da u oblasti izmenljive saobraćajne signalizacije budemo svetski igrači i da na vreme uvodimo nove proizvode. Sada imamo mobilnu saobraćajnu signalizaciju i prikolice sa vazdušnim jastucima za spašavanje života u slučaju udesa. Izvozimo u preko 90 zemalja, a planiramo da širimo tržište. Na tržištu je konkurencija jaka i sve je jača. Ljudi to najviše vide na primeru automobilske industrije, ali slično se događa u svim sektorima. Suštinski cilj ove transformacije u preduzeću je upravo to – da dobijemo dodatnu snagu da se borimo na tržištu“, poručuje Šarković.
Stefan Dobrić, investicioni menadžer fonda Adval Capital priznaje da njegov susret sa vlasnikom firme DMV Dušanom Šarkovićem nije bio slučajan, a kasnije se ispostavilo da je bio veoma koristan za obe strane.
„Pre foruma u Naučno-tehnološkom parku Niš istraživao sam koje firme će tamo biti prisutne i nameravao sam da potražim Dušana, jer je po podacima iz APR-a njegova firma načelno odgovarala svim našim kriterijumima za ulaganje. Odgovarala nam je veličina firme, to što je pretežno izvoznik, što ima inovativne proizvode, mogućnosti za dalji rast i to što bi vrednost naše investicije iznosila između pet i 10 miliona evra. Razgovori sa Dušanom pokazali su da imamo iste ideje o budućem razvoju firme. Želimo da DMV nastavi da razvija tehnologiju koja joj je omogućila da bude to što jeste, da ulažemo u nove proizvode i da se probijemo na nova tržišta“, ističe Dobrić za B&F.
On objašnjava da investicioni fond Adval Capital nije poznat široj javnosti u Srbiji jer je u pitanju relativno mlad fond, koji aktivno postoji od 2022. godine. Fond je u vlasništvu Miodraga i Radivoja Perovića i ulaže u kompanije sa potencijalom za rast i međunarodnu ekspanziju. Fond je usmeren na partnerstva sa osnivačima i upravljačkim timovima, na podršku u razvoju organizacije i širenju na nova tržišta.
„Miodrag i Radivoje su dvehiljaditih preuzeli upravljanje porodičnom firmom Patent Co, koja je nastala devedesetih i bavila se proizvodnjom stočne hrane i suplemenata stočne hrane. Poslovanje te firme su podigli na visok nivo, a onda su prodali deo udela jednom investicionom fondu i nastavili da je unapređuju. Potom su, zajedno sa fondom, prodali 100% udela kompaniji Raiffeisen Ware Austria i formirali sopstveni fond Adval Capital“, priča Dobrić.
Fond ulaže u mala i srednja preduzeća u Srbiji i regionu. Ulaže i u takozvanu TIC industriju, sektor koji obezbeđuje usklađenost proizvoda, usluga i procesa sa globalnim, nacionalnim i industrijskim standardima. U toj oblasti, fond je kupio firme Aero Lab i Tehpro iz Beograda, a u planu su i nova ulaganja.
„U ostalim delatnostima ne planiramo nove investicije u ovoj godini, izuzev ako ne naiđemo na neki ’dragulj’ od firme, jer smo zaista puno zauzeti radom u kompanijama u koje smo uložili novac“, kaže Dobrić.
Biljana Ljubisavljević
Biznis i finansije 247/248, jul/avgust 2026.
Foto: DMV
Чланак Partnerstvo domaćeg investicionog fonda i niškog preduzeća се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>Чланак Gde je Srbija na evropskoj lestvici minimalnih zarada? се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>Чланак Gde je Srbija na evropskoj lestvici minimalnih zarada? се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>Чланак Zašto Dunav presušuje: Klimatske promene jesu uzrok, da li su i jedini krivac се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>U nedelju, 2. avgusta nivo reke kod Bezdana, na ulazu Dunava iz Hrvatske u Srbiju, pao je na -159 centimetara. Boljitka nema, a neće ga skorije ni biti, kažu hidrolozi.
Hidrološka situacija u Vojvodini i dalje je kritična, a vodostaj Dunava kod merne stanice Bezdan juče (u četvrtak) je iznosio -167 centimetra (podaci Republičkog hidrometeorološkog zavoda).
Drastična promena izgleda reke donela je i ozbiljne probleme. Kako u plovidbi jer je nekoliko teretnih brodova ostalo nasukano između Bezdana i Bogojeva, tako i u poljoprivredi. U severnom delu Bačke obustavljeno je navodnjavanje.
Hidrolozi su ovih dana upozorili da bi moglo da bude restrikcija u vodosnabdevanju u pojedinim delovima zemlje. Svedoci smo i da je osegla voda na nekim od plaža na kojima su se ljudi kupali ranijih godina, poput Lida u Zemunu.
Umesto vode je zemlja, skoro pa šetalište.
Do sada je najniži nivo Dunava zabeležen 1909. godine i bio je -143 centimetra. Od maja ove godine, Dunav je u konstantnom opadanju, kažu hidrolozi. Najviši nivo reke Dunav u istoriji iznosio je 850 centimetara. To znači da je sada Dunav niži za čak devet metara.
RHMZ je na sajtu u četvrtak objavio novo upozorenje koje je na snazi do 13. avgusta – da će se na Dunavu, Savi i na Tisi kod Titela vodostaji narednih dana kretati ispod niskih plovidbenih nivoa.
Na Kolubari sa pritokama, na Toplici i Vlasini, kao i na Crnom i Belom Timoku proticaji su se približili minimalnim srednje mesečnim vrednostima.
Srbija se iz godine u godinu suočava sa sve dužim i intenzivnijim sušama. One su posledica promenjene klime. Ipak, da li u ovoj situaciji na Dunavu sama klima može da bude jedini uzročnik problema ovih razmera?
Slike viđene ovih dana i apeli da se štedi voda samo su ponovo otvorili pitanje koliko su za stanje naših reka odgovorne klimatske promene, a koliko briga i upravljanja vodnim resursima.
Kažu da je današnji Dunav posledica dve paralelne priče – klimatskih promena koje nesumnjivo posledično donose sve manje vode i sistem koji se na tu novu realnost nije dovoljno pripremio.
Hidrolozi ukazuju da se bez obilnih padavina u čitavom slivu stanje neće popraviti. Klimatolozi kažu da su ovakve suše očekivana posledica klimatskih promena i da će biti sve češće. Stručnjaci u oblasti zaštite životne sredine upozoravaju da država godinama zna da će se to dešavati, ali da prilagođavanje kasni.
Nedovoljna ulaganja u vodnu infrastrukturu, izostanak mera prilagođavanja, veliki gubici u vodovodnim sistemima i neplansko upravljanje vodama učinili su da posledice suše budu mnogo ozbiljnije nego što bi morale da budu, kažu sagovornici Forbes Srbija.
Drugim rečima, klima stvara problem, a način na koji upravljamo vodama određuje koliko će on biti težak.
Ta organizacija prepoznatljiva je po okupljanju različitih inicijativa, ali i po pokretanju sopstvenih inicijativa usmerenih na zaštitu životne sredine, prirode i prirodnih dobara.
Macić kaže da ovi klimatski modeli pokazuju da ćemo u naredne dve dekade imati dve ili tri ovakve godine (po dekadi). Upozorava da iz godine u godinu, gotovo sve reke beleže sve niže minimalne proticaje. Posebno tokom letnjih meseci, kada je vodni stres najizraženiji.
Ranije klimatske projekcije se potvrđuju i klima naše zemlje postaje sve sušnija. Neposredni efekti jesu smanjenje protoka u rekama sa nepovoljnim posledicama po živi svet i od njega zavisne ekosisteme.
Međutim, da li da li će se neka nepogoda, poput ove suše, pretvoriti u katastrofu direktno zavisi od toga kako upravljamo vodnim dobrima, kako ih štitimo. Takođe i kako planiramo i u šta investiramo, upozorava sagovornik.
Na pitanje šta je pokazalo aktuelno stanje, ukazuje da sadašnje stanje odlikuje neefikasnost, slaba organizacija i pripremljenost. Takođe i nedelotvoran nadzor, ali i vrlo očit nedostatak pravovremenog preduzimanja mera adaptacije i zaštite voda.
„Organi javne vlasti ne mogu reći da nisu znali i da su iznenađeni jer je naša država još 2010. podnela prvi izveštaj prema Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime. Prvi nacionalni plan adaptacije na izmenjene klimatske uslove je donet 2015. Poslednji dokument javne politike u nizu je Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period od 2023. do 2030. godine“
Macić kaže da je odavno prisutna, čak donekle i planirana, a sada se naročito dramatično nameće hitna potreba za adaptivnim upravljanjem vodnim dobrima.
Ulaganje u ovaj sektor je nedovoljno.
Svake godine, svaka lokalna samouprava mora da opredeli dovoljna sredstva za ovu namenu.
Takođe, zahvata se previše vode. Imamo ogromne gubitke od oko 250 miliona m3 godišnje i nema adekvatnog upravljanje tim gubicima, upozorava. Problema na rekama ima još.
Kao primer navodi da još nisu zamenjene ni azbestne cevi kao u Svrljigu gde je čak magistralni vod vodovoda Manojlica dužine 19km izgrađen od azbestno cementnih cevi 1986.
Ne radi se samo o gubicima vode, već i o sredstvima utrošenim za njen tretman i energije da se prečisti i potisne u sistem.
Prilagođavanje na klimatske promene zahteva ozbiljniji pristup
Strategija upravljanja vodama je postavila cilj smanjenja gubitaka na mreži na 25 odsto. U mnogim lokalnim samoupravama, ovaj procenat je znatno veći, više od 50 odsto, dodaje Macić.
„Oni se moraju smanjiti na ekološki, ekonomski i tehnički prihvatljiv nivo, jer sadašnje rasipništvo ne možemo sebi priuštiti“, upozorava sagovornik.
Mišljenja je i da se velika sredstva troše na izgradnju i planiranje nepotrebnih akumulacija koje su planirane još sedamdesetih. Navodi primer Svračkova na Rzavu, Selove na Toplici, Bogovine na Crnom Timoku..
Umesto toga potrebna je rekonstrukcija postojećih mreža, njihovog unapređenja i zaštite i produženja veka postojećih akumulacija izgrađenih mahom šezdesetih i sedamdesetih.
Takođe je očigledno zbog pogoršanje kvaliteta voda usled upuštanja netretiranih otpadnih voda u vodotoke.
Oni se primiču biološkim minimumima što utiče na njihovu sposobnost sampoprečišćavanja, kaže.
Takođe ni izgradnja kanalizacione mreže i prečišćavanje otpadnih voda istorijski nije pratila izgradnju vodovodne mreže.
Čini se da konkretne i praktične akcije prilagođavanja na klimatske promene u Srbiji izostaju, kao i sistemski pristup. Planovi koji se tiču klime postoje, ali primena mahom izostaje. Ne postoji ni svest kreatora politika da se promene klime uključe u planiranje sektorskih politika, kaže Micić.
Kao primer pogrešnih odluka navodi da se po inerciji planiraju nova skijališta kao recimo na Goliji.
S druge strane imamo situaciju da se skijališta na Alpima na sličnim i većim nadmorskim visinama trajno zatvaraju zbog nedostatka snega.
Na reci Šumanki se planira akumulacija Ključ, a ta reka već nekoliko godina unazad presušuje.
Svakako su velike ravničarske reke izložene većem broju pritisaka, ali su brdsko – planinske mnogo osetljiviji ekosistemi, navodi neke od probllema Micić.
Najveće izvore zagađenja voda predstavlјaju netretirane industrijske i komunalne otpadne vode.
Tu su i drenažne vode iz polјoprivrede, ocedne i procedne vode iz deponija, kao i zagađenja vezana za plovidbu rekama i rad termoelektrana…
Vodno zemljište je veoma ugroženo ilegalnom gradnjom, čak i u zaštićenim područijima, zonama neposredne zaštite vodoizvorišta.
Brojni brdsko – planinski vodotoci su devastirani gradnjom mini hidroelektrana u nizu. Vlasina, Jošanica, Tripušnica su neki od najesktremnijih primera, upozoravaju u organizaciji Polekol.
„Dominantan su faktor ugrožavanja Peka, Peštana, Turije, Kolubare, Borske, Kriveljske, Bele reke, Jablanice
Zagađenje vodotokova i podzemnih voda je još jedan klјučni ekološki problem povezan sa kamenolomima koji takođe doživljavaju veliku ekspanziju. Ono što usložnjava našu situaciju jeste to da Srbija raspolaže sa samo osam odsto domicilnih voda“, dodaje Macić.
Ipak kako kaže imamo i keca u rukavu“ u vidu rezervi podzemnih voda. Samo uz odgovornan odnos i rigorizno sprovođenje mera zaštite možemo očuvati ovaj izvor sigurnosti, kaže.
Podseća da su još 2008. godine rađene analize koje su pokazale da se na delu rečnih tokova 2020. može dogoditi situacija da se smanji proticaj vode od 12, 5 do 13 odsto.
Analiza iz 2017. pokazala je da smanjenje proticaja do 2050. moze da bude oko 40 do 50 odsto.
„Nesumnjivo je da promene klime utiču i predstavljaju pola rizika od situacije u kojoj smo i kojoj ćemo biti. Drugu polovinu je naše činjenje ili nečinjenje. Kad dođete u situaciju da Dunav ima nivo kao sada to je višestruki problem…“, kaže.
Dodaje da Dunav od svog izvorišta na Alpima čitavim tokom dalje ima probleme sa niskim vodostajem.
Objašnjava da je jedan od razloga to što nema dovoljno snega na Alpima, a takođe je problem i sa pritokama Dunava koje od svog izvora do ušća u Dunav ne prehranjuju tu reku dovoljno.
Klimatske promene i ovolike temperature zasigurno utiču i na biljni i životinjski svet u vodi.
Pomori ribe su posledice stanja tokova ne samo trenutnog zagađenja kada neko nešto ispusti u vodu, što se dešava, veći i zato što usled manje vode nema kiseonika.
„Kjučni problem je iracionalno i bahato korišćenje resursa vodnih. Prema korišćenju vode treba da se odnosimo kao recimo i prema svom novčaniku“, ilustruje primer Božanić.
Zato kako kaže, država mora da da smernice.
„Važno je da država stane iza problema i da se kaže napravili smo analizu mi ćemo za pet ili 10 godina doći u problem velikih razmera i da savetuje građane šta mogu da urade i kako da o tome svemu vode računa. Država ima ulogu da definiše pravila i pomogne stanovništvu i usmeri ga i da svako na lokalu propiše mere koje su specifične za taj lokal“.
Građani mogu da smanje upotrebu vode, da manje koriste klimu i čeliče se, ali sušina je da građanin ne mora da zna sta može, ne mora da bude toliko svestan na razmere problema, neko treba to da mu predoči, dodaje Božanić.
Ukazuje da su nedostajale padavine da bi Dunav imao veći vodostaj s proleća.
Celu ovu problematičnu situaciju dodatno komplikuje nedostatka snega na Alpima u kombinaciji sa manjkom kiše. Jelena Jerinić kaže da se očekuje blagi porast vodostaja ovih dana.
Posle toga Dunav će ići opet u stagnaciju. „Nadajmo se nekoj kiši da se nastavi se trend porasta, ali kako sada stoje stvari to je taj porast 20-ak centimetara…ali da kažemo da sve znači na ovu sušu“, dodaje ona.
Ipak Jerinić kaže da ne očekuju da se hidroloska situacija značajnije popravi, dok ne padne velika količina padavina po čitavom slivu Dunava i da obuhvati sve zemlje kroz koje Dunav porotiče.
Tek onda možemo očekivati da se situacija popravi, a to neće biti pre jeseni, dodaje.
Za „spas“ Dunava kaže potrebno je da padne makar 100 do 200 litara kiše.
„I to da zavisi od toga kako pada. Ako padne u jednoj tački 100 litara a okolo nema nista, to apsolutno ne može da popravi hidrološku situaciju. Potrebno je da jednolično pada po celom slivu, da se zemljiste natopi vodom i tek onda možemo da očekujemo poboljsanje stanja na rekama“, kaže Jerinić.
Sada to nije slučaj, ali sa druge strane imamo sušu na Dunavu.
Može da se desi da za dva meseca imamo visku vodu na Dunavu, dakle čudne oscilacije i ekstreme, kaže Jerinić.
Ukazuje i na još jednu važnu stavku koja se ipak može planirati:
„Sada je recimo prilika da se očiste korita, izvade zarđali brodovi da bi se korito proširilo i primilo sve veću količinu vode koja će nadamo se skorije i doći. To bi moglo da bude dobro u celoj ovoj teškoj situaciji, a da li će se to uraditi i ko je odgovoran to je pitanje“, zaključuje naša sagovornica.
Чланак Zašto Dunav presušuje: Klimatske promene jesu uzrok, da li su i jedini krivac се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>Чланак Generali ostvario odličan rast operativnog i prilagođenog neto rezultata zahvaljujući svim poslovnim segmentima се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>· Neto prilivi u životnom osiguranju bili su veoma snažni i dostigli su 8,3 milijarde evra. Vrednost novog poslovanja (New Business Value) značajno je porasla na 1,9 milijardi evra (+21,1%).
· Kombinovani racio iznosio je 91,5% (+0,5 procentnih poena), dok je nediskontovani kombinovani racio bio 93,8% (+0,7 procentnih poena). Oba pokazatelja odražavaju uticaj prirodnih katastrofa od +1,9 procentnih poena.
· Operativni rezultat ostvario je odličan rast i dostigao 4,5 milijardi evra (+11,2%), zahvaljujući doprinosu svih poslovnih segmenata.
· Segment upravljanja imovinom i kapitalom ostvario je snažan rast operativnog rezultata (+31,3%) zahvaljujući odličnim performansama oba poslovanja.
· Prilagođeni neto rezultat značajno je porastao na 2,5 milijardi evra (+13,7%), uz podršku izuzetnih operativnih performansi Grupe. Prilagođena zarada po akciji povećana je na 1,68 evra (+14,3%).
· Ukupna imovina pod upravljanjem Grupe dostigla je 944 milijarde evra (+4,9% u odnosu na kraj 2025. godine).
· Veoma snažna kapitalna pozicija potvrđena je koeficijentom solventnosti od 216% (219% na kraju 2025. godine), zahvaljujući stabilnom generisanju kapitala i uzimajući u obzir program otkupa sopstvenih akcija u vrednosti od 500 miliona evra.
Filip Done, CEO Generali Grupe, je rekao: „Ovaj izvanredan rezultat pokazuje veoma snažan napredak u realizaciji našeg plana Lifetime Partner 27: Driving Excellence, koji je pokrenut zahvaljujući odličnim rezultatima svih poslovnih segmenata. Kako životna, tako i neživotna osiguranja nastavila su da beleže stabilan rast operativnog rezultata i tehničke profitabilnosti, uprkos povećanom uticaju prirodnih katastrofa. Naša platforma za upravljanje imovinom dodatno je proširila portfelj eksternih klijenata, dok je Banca Generali još jednom potvrdila uspešnost svog poslovnog modela. Ovakvi rezultati odražavaju posvećenost svih naših kolega i distributivne mreže. Zajedno ćemo nastaviti da težimo izvrsnosti u odnosima sa klijentima, razvoju naših ključnih poslovnih sposobnosti i unapređenju poslovanja, koristeći mogućnosti koje nam pružaju veštačka inteligencija i podaci, uz snažan fokus na održivost. Gledajući unapred, nastavićemo da gradimo na ovom pozitivnom zamahu zahvaljujući doslednosti, disciplini i dugoročnoj viziji. Ostajemo potpuno posvećeni ostvarivanju ambicioznih ciljeva našeg plana i stvaranju vrednosti za sve naše zainteresovane strane.“
Чланак Generali ostvario odličan rast operativnog i prilagođenog neto rezultata zahvaljujući svim poslovnim segmentima се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>Чланак Pouzdano poslovanje i kontinuitet rasta – Rezultati OTP Grupe za prvu polovinu 2026. godine се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>Polugodišnja dobit pre oporezivanja beleži rast od 3% na godišnjem nivou u HUF i za 8% uz prilagođavanje za kursne razlike. Ukupni prihodi veći su za 5%, ponajpre zahvaljujući neto prihodu od kamata koji beleži rast od 13% na godišnjem nivou i 19% uz prilagođavanje za kursne razlike. Neto kamatna marža porasla je za 31 bazni poen na 4,61%, uz podršku rasta obima poslovanja i povoljnih kretanja marži na pojedinim tržištima, uključujući Mađarsku i Uzbekistan.
Operativni troškovi beleže rast za 12% na godišnjem nivou, odnosno 16% uz prilagođavanje za kursne razlike. Rast je uglavnom posledica povećanja plata usled inflatornih pritisaka, većeg broja zaposlenih, amortizacije IT investicija, kao i većih troškova infrastrukture, softvera i marketinga. Odnos troškova i prihoda se ipak zadržao na umerenom nivou od 42,0%.
Osnovni pokazatelji kvaliteta kreditnog portfolija ostali su povoljni. Pokazatelj kredita u Fazi 3 beleži poboljšanje od 0,3 procentna poena od kraja 2025. godine na 3,2%, dok je udeo kredita Faze 2 u padu. Ukupni troškovi rizika smanjeni su za 16% u odnosu na prethodnu godinu, uprkos posebnim rezervisanjima koja se odnose na ograničenja kamatnih stopa u Mađarskoj.
Kreditna aktivnost ojačala je tokom drugog kvartala. Konsolidovani krediti sa urednom otplatom beleže rast od 8% tokom prve polovine godine i od 17% u odnosu na prošlu godinu uz prilagođavanje za kursne razlike. Hipotekarni krediti ostali su ključni pokretač rasta, sa povećanjem od 12% tokom prvog polugodišta, uz podršku „Home Start“ programa u Mađarskoj. Potrošački krediti veći su za 7%, dok se rast kredita privrede i kredita MSE segmenta ubrzao tokom drugog kvartala. Izloženost lizingu takođe beleži dinamičan rast.
Depoziti klijenata beleže rast od 6% tokom prve polovine godine uz prilagođavanje za kursne razlike. Neto odnos kredita i depozita Grupe iznosio je 78% na kraju juna, što potvrđuje da je brz rast kreditiranja i dalje bio podržan uravnoteženom i stabilnom strukturom finansiranja.
OTP Grupa zadržala je snažnu kapitalnu poziciju. Na kraju juna 2026. godine, CET1 pokazatelj iznosio je 17,6%, dok je ukupni pokazatelj adekvatnosti kapitala unapređen na 20,3%. Uz srazmerno priznavanje godišnjih posebnih stavki, CET1 pokazatelj dostigao bi 17,9%. Emisija Tier 2 kapitala u iznosu od milijardu evra, a koja je realizovana u junu, bila je najveća transakcija na tržištu kapitala OTP Banke i značajno je doprinela povećanju ukupne adekvatnosti kapitala.
U svetlu ostvarenih rezultata u prvoj polovini 2026. godine i osnovnih trendova, rukovodstvo je revidiralo jedan element svojih projekcija za 2026. godinu: u prvoj polovini 2026. godine konsolidovana neto kamatna marža dostigla je 4,61%, što je više od 4,34% na nivou cele 2025. godine. Uzimajući u obzir očekivano kretanje marže u drugoj polovini godine, rukovodstvo sada očekuje da će neto kamatna marža na nivou cele godine biti viša od 4,34%, koliko je iznosila u 2025. godini. Organski rast kredita sa urednom otplatom, prilagođen deviznim razlikama, mogao bi da ostane na približno 15%, dok se očekuje da profil kreditnog rizika bude u najvećoj meri sličan prošlogodišnjem. Odnos troškova i prihoda mogao bi biti nešto viši nego u 2025. godini, a prinos na kapital (ROE) blago niži usled očekivanog smanjenja stepena zaduženosti.
Foto: OTP Grupa
Чланак Pouzdano poslovanje i kontinuitet rasta – Rezultati OTP Grupe za prvu polovinu 2026. godine се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>Чланак Tržišno okruženje izuzetno promenljivo, ali u celini povoljno za MOL Group u drugom kvartalu 2026. godine се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>Predsednik i generalni direktor MOL Group, Žolt Hernadi, izjavio je povodom rezultata:
„Dosadašnji tok 2026. godine pokazao je da je reč o izuzetno promenljivoj godini, čak i prema merilima prethodnih godina, ali je MOL Group još jednom dokazala da je sposobna da izađe još snažnija i iz otežanih okolnosti. Prvi kvartal godine u velikoj meri obeležili su operativni izazovi. Snabdevanje naftovodom Družba nikada ranije nije bilo obustavljeno toliko dugo, ali smo tu situaciju iskoristili kako bismo dodatno diverzifikovali svoj portfolio snabdevanja.
U drugom kvartalu 2026. godine spoljno okruženje išlo je u prilog našim rezultatima, ali smo istovremeno ostvarili i važne pomake u sprovođenju strategije istraživanja i proizvodnje. Do kraja jula preuzeli smo kiparsku podružnicu kompanije Shell, što predstavlja našu najznačajniju akviziciju u segmentu Upstream u ovoj deceniji, i time stekli udeo od 35 odsto u gasnom polju Afrodita. Visoke cene nafte i gasa, kao i visoke rafinerijske i petrohemijske marže, značajno su doprinele našim rezultatima.
Imajući u vidu promenljivost energetske industrije, uvek se pripremamo za najizazovnije okolnosti, čak i kada su spoljni uslovi povoljni. Aktuelni toplotni talas to potvrđuje: snabdevanje energijom i vodom, koje je neophodno za naš svakodnevni život i poslovanje, ne može se uzimati zdravo za gotovo – moramo naporno da radimo kako bismo ga zaštitili. Naš zadatak je da postanemo još otporniji: da očuvamo finansijsku i operativnu disciplinu, ojačamo konkurentnost i nastavimo da realizujemo strateške investicije. To ostaju temelji dugoročnog uspeha MOL Group.“
Segment Upstream ostvario je snažne rezultate tokom kvartala, zahvaljujući povoljnim kretanjima cena nafte i gasa koja su podržala profitabilnost. Prosečne ostvarene cene ugljovodonika u drugom kvartalu 2026. godine premašile su 93 američka dolara po barelu ekvivalenta nafte. Proizvodnja je ostala stabilna na nivou od 95,6 hiljada barela ekvivalenta nafte dnevno, uprkos posledicama produžene obustave proizvodnje u iračkom regionu Kurdistan. Veći obim proizvodnje u Mađarskoj, Azerbejdžanu i Pakistanu delimično je nadoknadio izgubljene količine iz Iraka. MOL Group je tokom kvartala nastavila da unapređuje svoj međunarodni portfolio kroz razvojne i istraživačke aktivnosti, uključujući projekte na moru u Hrvatskoj i Libiji. Pored toga, segment Upstream potpisao je sa kompanijom Shell ugovor o kupoprodaji udela, kojim će MOL steći udeo od 35 odsto u gasnom polju Afrodita u vodama Kipra. Reč je o najvećoj akviziciji ovog segmenta od 2020. godine.
Segment Downstream ostvario je znatno bolje rezultate u odnosu na isti period prethodne godine. Tome su doprineli značajno povoljniji tržišni uslovi u rafinerijskom i petrohemijskom poslovanju, dok je ponovno uspostavljanje snabdevanja sirovom naftom putem naftovoda Družba krajem aprila takođe imalo pozitivan efekat. Obim prerade povećan je u odnosu na prethodni kvartal, iako je na iskorišćenost kapaciteta i dalje uticala obustava rada postrojenja AV3 u Rafineriji Dunav. Rezultati petrohemijskog poslovanja značajno su poboljšani zahvaljujući povoljnijim maržama tokom kvartala.
Segment Potrošačkih usluga poslovao je u izazovnom regulatornom okruženju. Obim prodaje goriva povećan je u odnosu na isti period prethodne godine zahvaljujući većoj potražnji, ali su ograničenja cena goriva i marži značajno smanjila jedinične marže na većini tržišta. Kontinuirani rast poslovanja koje nije povezano sa prodajom goriva delimično je ublažio ove negativne efekte. Fresh Corner je nastavio da širi svoju mrežu, koja je do kraja kvartala dostigla 1.421 prodajno mesto.
Segment cirkularne ekonomije ostao je profitabilan i tokom drugog kvartala 2026. godine zahvaljujući kontinuiranim merama za unapređenje efikasnosti i sezonskim faktorima, dok je sistem povratne naknade za ambalažu nastavio da funkcioniše uz visoku stopu korišćenja. Segment je nastavio i sa realizacijom ključnih strateških inicijativa, uključujući pripreme za projekat proizvodnje energije iz otpada.
Rezultati segmenta Gas Midstream odražavali su manju regionalnu potražnju za prekograničnim transportom u odnosu na isti period prethodne godine. Obim transporta na domaćem tržištu povećan je uporedo sa intenzivnijim aktivnostima skladištenja, dok su kursne razlike delimično pozitivno uticale na rezultate.
MOL Group je tokom celog kvartala zadržala snažnu finansijsku poziciju. Operativni novčani tok pre promena obrtnog kapitala dostigao je 1,9 milijardi američkih dolara u prvoj polovini 2026. godine. Odnos neto duga i EBITDA poboljšan je i na kraju juna iznosio je 0,49, dok je raspoloživa likvidnost iznosila približno pet milijardi američkih dolara. MOL je tokom kvartala izdao senior neobezbeđene obveznice u vrednosti od 850 miliona poljskih zlota, u okviru ulaska na poljsko kreditno tržište, i produžio revolving kreditne linije u Mađarskoj i Hrvatskoj.
Među ključnim korporativnim događajima tokom kvartala izdvaja se potpisivanje Akcionarskog ugovora u vezi sa kompanijom NIS između MOL-a i Republike Srbije 16. juna, dok pregovori sa prodavcem i nadležnim organima napreduju ka završnoj fazi. MOL Group je takođe primila prvu ratu naknade iz osiguranja u iznosu od 100 miliona američkih dolara u vezi sa požarom u postrojenju AV3, dok se završetak radova na sanaciji očekuje u septembru.
Kvartal je obeležila i tragična eksplozija u petrohemijskom postrojenju MOL-a u Tisaujvarošu, u kojoj je jedna osoba izgubila život, dok je nekoliko osoba povređeno. MOL Group nastavlja da bezbednosti daje najviši prioritet u svim segmentima poslovanja i ostaje posvećena pružanju podrške svima koji su pogođeni ovom nesrećom.
Чланак Tržišno okruženje izuzetno promenljivo, ali u celini povoljno za MOL Group u drugom kvartalu 2026. godine се појављује прво на Biznis i Finansije.
]]>