Svaka nova godina donosi nove izazove, a poslednjih godina naučili smo da nas uvek može iznenaditi ono čemu smo se najmanje nadali.

Tako se većina ljudi, a i ceo poslovni svet prošle godine u ovo vreme nadao da napokon dolazi kraj pandemiji i da ćemo se pozdraviti sa svim problemima i nestabilnostima koje je ona dovela sa sobom. Ali, situacija se u februaru dodatno zakomplikovala početkom rata u Ukrajini. To je bio potpuno novi izvor niza problema koji su uticali na tržišta i uznemirili ulagače širom sveta.

Zato je Fajnenšel tajms za početak godine izdvojio trendove, rizike i osobe koji bi mogli da budu značajni u 2023. i na koje korporativni svet treba da obrati pažnju.

Nova era u energetici

Godina u koju smo zakoračili mogla bi da predstavlja novu eru u energetici – početak podeljenog globalnog tržišta. Naime, u poslednje tri decenije energija, posebno nafta, uglavnom je slobodno tekla svetom, ali evropske i američke sankcije ruskom izvozu okrenule su tržište naglavačke i podelile svet na istok i zapad.

Zbog sankcija i loših odnosa podstaknutih ratom, ruski izvoz energije sada je fokusiran prema Indiji i Kini. Istovremeno energija iz SAD-a usmerena je na Evropu, a isporuke s Bliskog Istoka mogle bi da popune praznine u oba smera. O tome da li funkcioniše ovakav sistem više će reći cene energije u sledećih 12 meseci, a potencijalno i u godinama koje dolaze.

Među rizicima koji su rezervisani za 2023, Fajnenšel tajms podseća da i u Evropi i u SAD vlasti sve intenzivnije kreiraju regulativu kako bi ostvarile klimatske ciljeve. Stoga se očekuje da će ove godine verovatno biti više sudskih sporova i istovremenih pritiska na pojačanu regulaciju, s direktnim posledicama na način na koji firme prave poslovne planove, posluju i predstavljaju godišnje izveštaje.

Takođe, posebnu ulogu u sektoru u 2023. mogao bi imati Wael Sawan, koji ovog meseca preuzima rukovodstvo Shell-a, najveće evropske energetske kompanije. On će zameniti Bena van Beurdena, a iako firma ostvaruje rekordnu dobit, suočava se s velikim pitanjima o budućnosti pa je Sawan imenovan kako bi sproveo strategiju energetske tranzicije koju je razvio njegov prethodnik. Ali, s obzirom na veličinu i uticaj Shella, čak i mala promena u strategiji mogla bi da ima značajne implikacije za ceo sektor. Upravo zato, tek će se videti hoće li Sawan krenuti u smeru energije s niskom proizvodnjom ugljen-dioksida ili ne.

A s obzirom na to da je prošlogodišnja energetska kriza u prvi plan gurnula pitanje energetske bezbednosti, na početku nove godine otvara se i pitanje hoće li kompanije održati svoja klimatska obećanja i hoće li biti značajnijih rezova u proizvodnji i potrošnji fosilnih goriva.

Jačanje veštačke inteligencije

Kada je u pitanju tehnološki sektor koji je u vreme pandemije doživeo značajan skok, vredi istaći da je veštačka inteligencija napravila korak napred i sve više ulazi u sferu mainstream-a. Sistemi koji pišu ili crtaju kao ljudi ili ChatGPT koji je pokazao kako ovaj novi oblik veštačke inteligencije može da transformiše način na koji ljudi rade za računarima. S prilivom kapitala u sektor, firme se sve više utrkuju kako bi sisteme prilagodile masovnom tržištu.

Zato se očekuje da će godina doneti razvoj na brojnim područjima, budući da se AI širi na područja kao što je proizvodnja videa i zvuka, a tehnološke firme utrkuju se u primeni tehnologije u svakodnevnom radu, komunikaciji i zabavi.

Međutim, kada su u pitanju osobe iz tehnološkog sektora, apsolutni fokus je na Ilonu Masku kojeg je treću godinu zaredom Fajnenšel tajms naveo kao osobu koju treba držati na oku. Razloga za to ima. Osim stalnih događanja i drama vezanih uz Tviter koji je preuzeo u 2022, važnije je hoće li se vratiti onome što radi najbolje, električnim vozilima i svemirskim raketama. A s obzirom na to da se trenutno i dalje čeka hoće li se Mask zaista povući s mesta izvršnog direktora Tvitera, a nakon pada cena deonice Tesle, svi se nadaju da će Mask ponovo fokus staviti na brzorastuće tržište električnih vozila.

Inače, tehnološki sektor će 2022. godinu pamtiti po tome što je pogođen promenom u finansijskoj klimi i što se izduvao balon rastućih deonica. Rizik koji se ovde dodatno pojavljuje je mogućnost ekonomskog pada u 2023. godini. Već se sada mnoge tehnološke firme bore s otpuštanjem radnika i smanjenjem investicija, a sada postoji opasnost da ih smanjena potražnja dodatno natera na rezove i podstakne tehnološku depresiju.

Regulacije na tržištu privatnog kapitala

Kada je u pitanju tržište privatnog kapitala, visoke kamatne stope gotovo su udvostručile troškove kamata za brojna preduzeća, a vreme sada postaje neprijatelj divova privatnog kapitala koji su do sada imali luksuz da čekaju promene na tržištima uzrokovane neočekivanim događajima.

Istovremeno, ​Jonathan Kanter, pomoćnik glavnog državnog tužioca SAD-a, vodi sveobuhvatnu reformu s fokusom na privatni kapital. Naime, Kanter je zabrinut zbog veličine i uticaja ove industrije, a za Fajnenšel tajms je istakao da smo svedoci promene načina na koji tržišta funkcionišu. Njegov stroži pristup već je do sad uspeo da natera trgovce da preispitaju spajanja i brojne rukovodioce da podnesu ostavke na višestrukim pozicijama u korporacijama, zbog čega Fajnenšel tajms njegov pristup stavlja u kategoriju najvećih regulatornih rizika u ovoj godini.

Osim njega, oči treba usmeriti na još jednu osobu. Orlando Bravo, milijarder i suosnivač firme Thoma Bravo, istakao se svojom sposobnošću prikupljanja kapitala i brzog ulaganja. U oko dve godine njegova firma je prikupila više od 55 milijardi dolara i pristala da privatizuje više od desetak javnih softverskih firmi. A s obzirom na to da je prošle godine otkupio sedam firmi koje se kotiraju na berzi, u ovoj će morati da pokaže da se nije zaleteo.

Kancelarije prazne zbog hibridnog rada

Laganu godinu definitivno ne očekuju oni koji se bave komercijalnim nekretninama. Pad je već počeo i očekuje se da će se nastaviti. Dok su vlasnici poslovnih prostora, trgovina i skladišta širom sveta još pokušavali da se izbore s pandemijom, prošle godine su ih dodatno pogodile rastuće kamatne stope. Sada se očekuje da će veći troškovi zaduživanja, inflacija i pretnja recesije neke iz ovog sektora u 2023. gurnuti na ivicu, a u prvoj polovini godine se očekuju i prisilne prodaje.

Sandeep Mathrani, koji preuzeo je mesto šefa WeWorka 2020. godine, obećao je da će firmu koja pruža usluge coworkinga dovesti do profitabilnosti nakon što je 2019. njena vrednost pala a ulazak na berzu propao. Firma za sada i dalje posluje s gubitkom, a Fajnenšel tajms ga ističe kao osobu na koji treba obratiti pažnju jer će Mathranijev uspeh da firmu dovede do plusa dati inpute o tome kako će se druge kompanije snaći u svetu rada koji se brzo menja.

Takođe, u 2022. su se nametnuli termini poput “zombie offices” koji opisuju radne prostore koji ne zadovoljavaju nove zakone o zaštiti životne sredine. Na njih sada obraća pažnju sve više kompanija, a ove godine slični termini mogli bi da nastave da ruše vrednost kancelarija. Stoga će najmodavci morati da ulažu u svoje prostore kako bi zadovoljili nova pravila i nastavili da privlače klijente.

Čudo godine bio bi povratak na “staro normalno” – kada bi se zapravo dogodio. Naime, tokom cele pandemije vlasnici nekretnina nadali su se da će se u nekom trenutku sve vratiti na staro i da će se ljudi vratiti u kancelarije. To danas zvuči gotovo nemoguće, a firme imaju sve manje potrebe za kancelarijama. Stope popunjenosti poslovnih prostora u Velikoj Britaniji su upola manje od nivoa pre pandemije pa tako hibridni rad, izgleda, s pandemijom i bez nje ostaje najveći problem za ovaj sektor.

Kriptovalute tonu

Nakon velikog pada tržišta na leto 2022. godine, industriju je pre kraja godine dodatno uzdrmao bankrot kripto menjačnice FTX. Njen kolaps potkopao je jedno od svetih načela industrije – da je decentralizacija njena temeljna postavka i snaga, a i najnoviji podaci ukazuju upravo na suprotno, koncentraciju i centralizaciju. Kripto-industrija izgubila je niz istaknutih firmi prošle godine, a pitanje decentralizacije verovatno će se ponovno postaviti u 2023.

Takođe, pad Sama Bankman-Frieda znači da kripto ove godine treba novo „lice“. Cathie Wood, investitorka i osnivačica Ark Investmenta, mogla bi postati novo zaštitno lice kripta u 2023. godini nakon što je, uprkos padu, u novembru istakla da očekuje da će bitkoin do 2030. biti procenjen na milion dolara. Ali, nakon kolapsa FTX-a, kripto-mjenjačnice su pod lupom i potrošača i regulatora, a na tržištu koje muči stabilnost poslovanja ostaje velika briga.

Izvor: Bankar.me/24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Fajnenšel tajms: Ekonomski trendovi, rizici i ljudi koji će imati ključnu ulogu u 2023. се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Prema novembarskoj srednjoročnoj projekciji, ukupna inflacija će ostati na povišenom nivou do kraja ove i početkom naredne godine, ali će se nakon toga naći na opadajućoj putanji. Znatniji pad inflacije očekujemo u drugoj polovinu 2023. a povratak u granice cilja u drugoj polovini 2024. godine“ – navodi se u NBS izveštaju o inflaciji za novembar ove godine.

Kako dalje navode, na smirivanje inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnih izgleda globalnog privrednog rasta.

Smanjenju inflacije će navode, prvenstveno doprineti efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova, usporavanja uvezene inflacije, slabljenje globalnih troškovnih pritisaka i završetak njihovog prenosa na potrošačke cene kao i dezinflatorno dejstvo agregatne tražnje, prvenstveno usled znatno niže eksterne tražnje.

Inflacija u Srbiji

Prema izveštaju NBS inflacija u Srbiji u najvećoj meri opredeljena je troškovnim pritiscima iz međunarodnog okruženja, na koje mere monetarne politike Narodne banke Srbije imaju mali ili gotovo nikakav uticaj.
Međugodišnja inflacija u Srbiji, kao i u drugim zemljama, tokom trećeg tromesečja nastavila je da raste i u septembru je iznosila 14,0 odsto, što je bilo u skladu sa očekivanjima Narodne banke Srbije, u odnosu na jun, kada je iznosila 11,9 odsto.

Iako su cene naftnih derivata smanjile doprinos međugodišnjoj inflaciji tokom trećeg tromesečja zbog korekcije naniže svetske cene nafte, poskupljenja električne energije i čvrstih goriva, usled prisutnog rizika njihove raspoloživosti u zimskom periodu, i uticala na to da se doprinos cena energije ukupnoj inflaciji poveća na 3 procentna poena.

U izveštaju NBS se navodi da su povišene proizvođačke i uvozne cene uticale na na to da i međugodišnja bazna inflacija (po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) poraste na 8,6 odsto u septembru, ali se ona zadržala znatno ispod ukupne inflacije. Nižem nivou bazne inflacije nastavila je da doprinosi učuvana relativna stabilnost devinog kursa u izuzetno neizvesnim međunarodnim okolnostima.

Borba protiv visoke inflacije

Evropska centralna banka (ECB) odlučna je sada da nastavi borbu protiv visoke inflacije, saopštila je njena predsednica Kristin Lagard (Christine Lagarde) na bankarskom kongresu u Frankfurtu. Isotvremeno američka centralna banka poručuje da će kamate još rasti neko vreme, ali da onda kreće i usporavanje.

„Očekujemo dalje povećanje kamatnih stopa. Na kraju ćemo ih podići na nivo koji će s vremenom vratiti inflaciju na nivo srednjoročnog cilja“, rekla je Lagard u Frankfurtu milsćei na povećanje stopa 15. decembra.

FED će u decembru povećati kamate za 0,50 postotnih bodova, nakon serije povećanja za 0,75 bodova.

Na poslednjoj sednici Feda većina čelnika centralne banke iznela je stav da bi uskoro mogao usporiti tempo povećanja kamata. I to je dobra vest koju očekuje ceo svet.
Cene

Od izbijanja rata u Ukrajini cene svih životnih namirnica idu uzlaznom putanjom. Nema sumnje da je najviše poskupela hrana ali i gas, gorivo i struja. Osim što cene postaju sve nepristupačnije prosečnom stanovništvu, još veća je bojazan da će zbog prevelike tražnje i sankcija nastati nestašica.

Tokom septembra i oktobra svetske cene prirodnog gasa, uglja i električne energije, koje od kraja 2021. godine imaju snažan negativan uticaj na makroekonomska kretanja u Srbiji, su snižene, a tome su doprinele povoljne vremenske prilike i veća popunjenost skladišta u Evropi od očekivane.
U nameri da uspori poskupljenja, vlada je u novembru prošle godine počela sa ograničavanjem cena osnovnih životnih namirnica.

Agroekonomski analitičar Milan Prostran nedavno je ocenio da će cene hrane nastaviti da rastu do polovine sledeće godine, a da će na zaustavljanje najveći uticaj imati kupovna moć građana.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Koje su prognoze za 2023. godinu za kretanje inflacije, kamata i cena се појављује прво на Biznis i Finansije.