Sve to iz razloga da bi suficit u agrorazmeni sa inostranstvom što pre nadmašio dve, tri milijarde evra.

Energetska kriza i rat u Ukrajini ostavljaju trag na svetskom tržištu. Naglo je porasla potražnja za oružjem i energentima, ništa manje i za hranom. Uvećanoj brizi država, kompanija i ljudi kako da se prehrambeno obezbede doprinela je i ovogodišnja suša zahvatajući bezmalo ceo svet. Ponegde, pre svega u Evropi, poprimila je razmere kakve nisu zabeležene nekoliko vekova unazad. Stradala je i poljoprivreda.

Katastrofalna suša

Srbija nije izuzetak. Jara i dug bezvodni letnji period sasekli su pojedine useve, posebno u ovdašnjem podneblju najvažniju kulturu – kukuruz. Umesto uobičajenih 7,5 miliona tona, sa preko 950 hiljada hektara rodilo je tek 3,8 miliona, upola manje. Jedva će biti za domaće potrebe, i to najviše stoga što je poslednjih godina uočljivo smanjen stočni fond, pa su i potrebe domaćih uzgajivača stoke znatno manje. Od izvoza, poslednjih godina standardno više od tri miliona tona, ovoga puta neće biti ništa.

Katastrofalno je prošla i soja, ništa bolje ni šećerna repa. Podbacili su stočno hranivo, uljana repica, ali i osnovne povrtarske biljke, krompir i pasulj. Zapravo, ove sezone ratar je imao koristi samo od pšenice i suncokreta, voćari pre svega od jabuke. Kiks ratarske proizvodnje je doveo do velikog skoka cena hrane za stoku, pa je srpsko stočarstvo, odavno u dubokoj krizi, dodatno potonulo i našlo se sasvim blizu dna.

Naravno, Srbija je agrarno područje u kojoj jedini prihod za oko 570.000 porodica potiče iz poljoprivrede. Za državu njene veličine Srbija je i veliki izvoznik hrane, poljoprivreda je ovdašnja privredna delatnost koja u inorazmeni kontinuirfano beležo suficit; lane je iznosio 1,65 milijardi evra.Svetska potražnja za hranom

Žestoka suša će svakako bitno uticati na ovogodišnje rezultate. Nije samo prinos bitno umanjen, otežani su i priprema zemljišta i jesenja setva. Rekordno skupi gorivo i đubrivo primoravaju seljake da redukuju obradu.

Istovremeno, na svetskom tržištu prilike nikada nisu bile povoljnije za izvoznike hrane. Suša je svuda okrnjila bilanse. Rat ne samo da je prepolovio poljoprivrednu delatnost u Ukrajini, u svetskim razmerama velikom izvozniku agroproizvoda, već je i podstakao kupovinu za rezerve.

Cene hrane su izrazito visoke, kod ne tako malog broja osnovnih useva i rekordne. Istina, poskupeli su i inputi koji se koriste u poljoprivredi, pa će seljak ove jeseni morati da uloži i do 30 odsto više novca kako bi zasnovao proizvodnju.

Vreme za državu

Po običaju, srpski seljak nema dovoljnu akumulaciju kako bi iz sopstvenih prihoda obezbedio dovoljno novca za novu setvu. Pogotovo nema u godini u kojoj je suša desetkovala rod osnovnih useva. Osloniti se na banke je preskupo.

U ovakvim prilikama na scenu stupa država, što je, inače, praksa i u najrazvijenijim agrarnim državama. Naša vlada je reagovala suzdržano – samo je seljacima, na najviše 12 meseci, odložila otplatu pristiglih rata kredita iz ranijih godina. A morala bi, i ima prostora, da učini mnogo više.

Nema potrebe ni da novi ministri predugo razmišljaju o načinu podrške sušom gotovo zateturanom agraru. Potrebno je da se uradi ono što je, naročito u otežanim prilikama, praksa u Evropskoj uniji. Nameće se ukidanje državne akcize na dizel gorivo upotrebljeno u poljoprivredi. Ovakav namet ne postoji nigde na Starom kontinentu i srpskog seljaka direktno ometa da bude konkurentan paoru iz evropskih država sa kojim se, inače, suočava na tržištu.

Prema izvozu

Možda je još i važnije da Srbija uveća agrarni budžet, već godinama se kreće između 2,85 i 3,9 odsto ukupne države kase. Svejedno što postoji zakonska odredba po kojoj bi morao biti pet odsto, koliko je iznosio samo jednom, za mandata Ivane Dulić Marković.

Ako bi se podrška poljoprivredi određivala prema izvoznim rezultatima, kakav je običaj upravo u poljoprivredno najuspešnijim državama, visina agrarnog budžeta bi iznosila između osam i deset odsto ukupnog. Netom izabrani kabinet Ane Brnabić i ne mora previše da razmišlja kada bude donosio prve odluke, tim pre što se uveliko radi na osmišljavanju rebalansa aktuelnog budžeta o na planu za narednu godinu.

Uvećanje agrarnog budžeta se nameće kao prioritet, gotovo isto onoliko koliko je to i briga o energetskoj sigurnosti. Razlozi su jaki i uočljivi. Sušna godina je oštetila poljoprivrerdu koliko to učini i elementarna nepogoda.

Mnogo seljaka nema novca ni za setvu, prvi korak u zasnivanju nove proizvodnje. Nasuprot tome, i prilike na svetskom tržištu hrane sugerišu da agrarne države ponude više. Cene su rekordne, trebalo bi da se iskoristi kurentan period po hranu i agrar.

Pravo je vreme da se poljoprivreda podrži i većim agrarnim budžetom, a seljak će uloženo vratiti na najbolji način – uvećanjem suficita u agrorazmeni koji bi, uz pomoć, brzo mogao da premaši dve, pa i tri miljarde evra.

Izvor: 021.rs, autor Živan Lazić

Foto: Pixabay

Чланак Kriza hrane: Srbija mora što pre da uveća agrarni budžet се појављује прво на Biznis i Finansije.

Retko ko je tako drastično pogođen do sada nezabeleženim rastom cene na energetskom tržištu.

Podsetimo, još u julu cena struje na evropskim berzama se vrtela oko 50 evra za megavat, da bi u roku od dva meseca dostigla 170, a poslednjih nekoliko nedelja premašuje 280 evra.
Istovremeno cena gasa se sa 350 prvo podigla na 850, potom i na 1.700 dolara za hiljadu kubika.

Tu nije kraj, pre samo 15 meseci cena barela nafte je bila 15 dolara, trostruko niža od proizvodnih troškova, a poslednjih meseci se kreće u rasponu od 78 do 93 dolara.

Veliki trošak gorivo

Poljoprivreda troši pojedine energente u velikim količinama. Tako za obradu jednog hektara pod šećernom repom, od pripreme parcele do odnošenja repe na lager u šećerani, paor utroši između 85 i 100 litara. Naravno da svaki seljak itekako vodi računa kada i od koga kupuje gorivo.

Još na početku leta litar dizela je plaćao između 125 i 133 dinara, od sredine septembra cena se kreće između 175 i 183 dinara. Razlika je 50 dinara po litri, odnosno 4.500 po hektaru u uzgoju „kraljice polja“. Kako je hemijska industrija poznata po visokom utrošku energije, te u ovoj branši na energente često ode i polovina troškova proizvodnje, znatno su poskupela i sredstva za zaštitu bilja, odnosno farmaceutski preparati za pomoć životinjama. Poskupljenja se i dalje nižu.

Možda je najizrazitije u proizvodnji đubriva. Lane je seljak za jesenje đubrenje kilogram NPK plaćao 1.070, ove jeseni čak 1.650 dinara. Još je drastičnije poskupljenje azotnih đubriva. Proletos je urea koštala 260 do 280 evra po toni, dok se cena sada kreće oko 730 evra.

Razlog je što gas nije samo energent kojim se u fabrikama koriste za pogon. Za proizvođače đubriva gas je i sirovina iz koje se izdvaja azot, ključan sastojak đubriva.

Skromna kupovna moć

Naravno da su uvećani i seljački troškovi vezani za transport robe do prodajnog mesta, troškovi čuvanja u silosima i skladištima, veterinarske usluge… Sve skupa, izuzetno visok rast cena energenata i energije je žestoko opteretio poljoprivrednu proizvodnju i cene agrarnih proizvoda nisu mogle da se održe na prethodnom nivou. Tim pre što je poskupljenje pšenice, kukuruza, ulja, mesa i drugo globalna pojava, pa nije moguće uvozom uticati na cene domaćih proizvođača.

Velika većina primarnih useva je u inostranstvu i skuplja nego što je u Srbiji. Ipak, još uvek skromno, mada stalno rastuće, domaće tržište ne dopušta prevelik rast cena hrane. Ovdašnji kupac je i dalje ispod prosečne kupovne moći.

Kada robu iznosi na tržište i određuje cenu seljak mora da računa i na mogućnosti potencijalnih mušterija. Drugim rečima, na kupca može da prevali samo deo uvećanih troškova. Ne mali deo moraće sam da otrpi.

Rival evropskom seljaku

Slične nevolje zadesile su i seljake širom Evrope. Svuda su države reagovale i dodatno podržale poljoprivrednu proizvodnju. Podsetimo, i pre aktuelnih nedaća tamo su državne subvencije, u raznim vidovima, bile od pet do deset puta puta veće nego u Srbiji.

Ne može se reći da ovdašnja vlast nije uočila problem i da nije preduzela mere podrške pojedinim delatnostima. Tako je subvencija za litar mleka sa sedam povišena na deset dinara, uvećana je podrška umatičenju svakog grla stoke. Istovremeno je i agrarni budžet sa ovogodišnjih 50 milijardi povećan na 62 miljarde dinara, a tu su i 15 miliona Evropske banke za obnovu i razvoj i novac iz evropskog IPARD programa. Računa se da će sledeće godine srpska poljoprivreda raspolagati sa oko 650 miliona evra ukupne podrške. Nominalno, više nego ikada do sada.

Međutim, do sada podrška agraru je bila bezmalo simbolična, pogotovo kada se ima u vidu obim podrške selu i agraru u evropskim državama. A našem seljaku je na inotržištu najveći konkurent upravo evropski paor. I neobično teško je poljoprivredniku iz Srbije da se nosi sa tehnološki naprednijim i od države višestruko više podsticanim rivalom iz Evropsku unije.

Ozbiljnije reformiše agrarni budžet

Agrarni budžet osnovan je 1997. godine, dok je ministar bio Ivko Đonović, dugogodišnji i veoma uspešni direktor „Takova“. S obzirom na prilike u kojima se Srbija nalazila, određeno je da iznosi pet odsto ukupnog državnog budžeta.

U zemljama razvijene poljoprivrede agrarni budžet je ravan udelu poljoprivrede u stvaranju bruto-društvenog proizvoda. Čini se da je period izrazito visokih cena energenata i pravo je vreme da se i naš agrarni budžet podesi prema evropskim pravilima.

Pogledajmo šta nam statistike kazuju o promenama. Prošle godine vrednost srpske poljoprivredne proizvodnje je oko 5,75 miljardi evra, odnosno 11,5 odsto ukupnog nacionalnog BDP. U prosečnim sezonama udeo poljoprivrede je oko deset, dok u rodnim godinama dostiže i 14 odsto.

Saglasno evropskim principima ovdašnji agrarni budžet bi trebalo da iznosi deset odsto, tim pre što je Srbija izrazito agrarna država i ima interes da razvija delatnost od koje živi oko 630.000 srpskih domaćinstava, više od trećine stanovništva.

Seljak višestruko vrati

Sada je poljoprivredni budžet zakonski određen na pet odsto, u praksi je do sada samo jednom, za ministarskog mandata Ivane Dulić, dostigao ovaj limit. U praksi se kretao između 3,2 i 4,4 odsto ukupnog državnog budžeta. Skromni državni podsticaj je najvažniji razlog zašto srpski seljak često gubi utakmicu na tržištu i što stalno kaska u tehnološkom i ekonomskom razvoju.

Do sada nezabeležena energetska kriza je pogodan trenutak da država koriguje pristup poljoprivredi i agrarni budžet osetnije uveća. Za narednu godinu, državni proračun predviđa 14,5 milijardi evra, pa bi agrarni budžet, do sada, praktično, crkavica, morao u mnogo većoj meri da preuzme ulogu okosnice razvoja poljoprivede.

Prema evropskim pravilima iznosio bi oko 1,45 milijardi evra. Možda je ovolika svota, gotovo dva i po puta veća od predviđenog, malo i veća, ali vreme je da srpska država u poljoprivredu ubaci milijardu evra podrške. Odavno seljaci mnogostruko vraćaju. Po okončanju naredne godine trebalo bi da se sačini efekat uvećanog ulaganja i na osnovu tog podatka da se odredi visina podrške agraru narednih godina.

Izvor: 021.rs, autor Živan Lazić

Foto: Pixabay

Чланак Veća podrška agraru neophodna od strane države се појављује прво на Biznis i Finansije.