Ubrzo su iz njene kuhinje počeli da izlaze specijaliteti – ajvar, ljutenica, pinđur, slatka i džemovi. Međutim, Jeleni to nije bilo dovoljno. Ostvarila je saradnju sa socijalnom franšizom BIO IDEA.

– Ja u svojoj proizvodnji imam lufta, pravljenje zimnice je sezonski posao, pa sam tražila šta mogu da radim u zimskom periodu. Sa profesorom sa Fakulteta za opštu i fizičku hemiju Stevanom Blagojevićem, došli smo do ideje da se ostaci od paprike ne bacaju, da se ne proizvodi bio otpad, već da mi to sušimo i da ubacujemo kao aktivnu komponentu u sapune, kao i da od toga pravimo maske za lice – objašnjava Jelena za Telegraf Biznis.

Ovu ideju poržale su i Ujedinjene nacije kroz UNDP program.

– Napravili smo jednu seriju, držali smo i radionice za zainteresovane, a uskoro krećemo u ozbiljnu proizvodnju. Meni je najvažnije to što smo organizovale radionice i obuke za žene, da svaka od njih može da se samozaposli. Važno je raditi na buđenju svesti vezane za upravljanje otpadom – kaže naša sagovornica koja se trudi da daje podršku ženama iz socijalno ugroženih grupa.

Sapuni od otpadnog ulja

Ona objašnjava da su na jednoj od tih radionica pravili sapune od otpadnog ulja.

– Od ulja koje je ostalo nakon prženja pomfrita, pravili smo kozmetičke proizvode. Ipak, mi smo se odlučili za maske od onoga što ostaje nakon što se paprika ispeče i oguli za potrebe pravljenja ajvara – kaže ona.
Jelena objašnjava kako izgleda taj proces.

– Ostatak od paprike koja ide u ajvar se osuši, pa se samelje i taj prah je glavna komponenta u koju se ubacuju još dve komponente i to bude maska. Kod sapuna se samleveni prah ubacuje u smesu za sapun. Moj sin je tinejdžer i ova maska mu je pomogla sa problemom sa kanama, a u planu nam je da pravimo sapun od paprike za umorne noge – kaže naša sagovornica.

Ona kaže da se ništa se radi proizvoljno i da je sve naučno utemeljeno.

– Prošle godine sam, recimo, sušila sve ostatke. Iz moje radionice nije izašao gram otpada. Sušeni paradajz stoji mi spakovan i čekamo da nam klikne šta da radimo a njim. Svi imamo problem sa odnošenjem otpada i dobro je da svako od nas uradi šta je do nas da probamo da ga smanjimo. Evo, ovde u Medveđi svaka kuća pravi ajvar i sve žene su mi rekle da im objasnim kako se to suši, da i one to rade. Buđenje svesti je jako važno – kaže ona.

Jelena je, inače, jedna od 100 najuspešnijih poslovnih žena iz ruralnih područja, koje su dobitnice ovogodišnjeg konkursa Pošta Srbije, kojim ovo javno preduzeće podržava žensko preduzetništvo i daje svoj doprinos unapređenju položaja žena na tržištu rada.

Izvor:Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак Kako se pravi ajvar uz nula otpada се појављује прво на Biznis i Finansije.