U tom megamarketu ističu da je svrha ove mere sprečavanje eventualnih zloupotreba, kao što je kupovina velikih količina radi dalje prodaje.

– Na ovaj način omogućavamo i što većem broju naših potrošača da dođu do željenog proizvoda tokom trajanja akcije – navode u ovom trgovinskom lancu. – Nastojimo da svojim potrošačima ponudimo najbolje akcije i količine planiramo tako da zadovolje potrebe velikog broja kupaca za traženim artiklima.

Na popustu su tunjevina, čips i beli sir, a građani mogu da pazare šest proizvoda na akciji prilikom jedne kupovine. Ovo nije prvi put da se primenjuje ovakva mera, ali je trgovci ne koriste često. U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije ističu da građani koji pazare za sopstvene potrebe ne bi smeli da se ograničavaju, ali da znaju za problem prekomerne kupovine radi preprodaje.

– Pojedinci kupuju velike količine robe na akciji koju posle preprodaju drugim radnjama ili na pijacama – kažu u NOPS. – Ipak, ograničenje bi moglo da se tumači i kao nepoštena poslovna praksa. Ako neko kupuje kao potrošač za lične potrebe ne bi smela da mu se ograničava količina. Ukoliko hoće da pazari, na primer devet ili deset proizvoda za sebe, i doneo je takvu ekonomsku odluku na osnovu informacije da je taj artikal na popustu. Kada je došao u market, saznao je da to ne može da učini, a utrošio je vreme i novac da dođe do prodavnice.

Ukoliko ta mera ima svrhu da spreči nekoga da robu pazari u komercijalne svrhe, onda je to, kako kažu, razumljivo, mada nije najbolje rešenje.

Treba sprečiti skladištenje

Deo potrošača ima razumevanja za odluku trgovinskog lanca da ograniči kupovinu proizvoda na akciji.

– Cena je povoljna i treba sprečiti skladištenje – smatra jedan tviteraš. – Osim toga, više ljudi će uspeti da kupi jeftiniji proizvod.

S druge strane, pojedini građani izražavaju bojazan da je ova mera povezana sa krizom i da bi uskoro mogla da se proširi na brojne artikle.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Trgovinski lanac ograničio kupovinu na 6 proizvoda iz asortimana na akciji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Inače, Lucid grup je takođe nova kompanija za proizvodnju električnih automobila, piše Lider.

Blumberg objašnjava da su, u odnosu na početnu javnu ponudu od 78 dolara, u sredu akcije Rivijana skočile za 67 odsto. To znači da im nedostaje oko 25 odsto dobitka da u tržišnoj vrednosti prestignu Folksvagen AG, jednog od najvećih svetskih proizvođača automobila. U međuvremenu, Lucid je ove godine zabeležio porast cene akcija za 339 odsto, prenosi T portal.
„To je jednostavno neverovatno jer kompanija još nije ni zabeležila nikakav vidljiv prihod“, rekao je Majkl Hjuson, glavni tržišni analitičar u CMC marketsu, govoreći o proceni vrednosti Rivijana.

Inače, električna vozila posebno privlače interes ulagača od sredine 2020. godine, kada su vlade, kreatori politika i korporacije najavili planove za ulaganje u industriju kao oblik borbe protiv klimatskih promena. Nedavni izuzetno dobri rezultati Tesle i ulaganje u električna vozila kompanije za iznajmljivanje automobila, Herc, dodatno su povećali akcije kompanija.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Kompanija bez prihoda ima neverovatan rast akcije na berzi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Američke tehnološke akcije sada vrede više nego sve evropske akcije zajedno, podatak je Bank of Amerika global riserča.

Kompanija je istakla da je ovo prvi put da tržišna kapitalizacija američkog tehnološkog sektora, sa 9,1 biliona dolara, premašuje sva evropska tržišta, koja uključuje Ujedinjeno Kraljevstvo i Švajcarsku koja ukupno vrede 8,9 biliona američkih dolara, piše Klix.ba.

Poređenja radi, 2007. godine evropske akcije vredele su četiri puta više od američkih tehnoloških akcija.

Pet najvećih tehnoloških imena – Epl, Majkrosoft, Alfabet, Amazon i Fejsbuk – činilo je 17,5 posto S&P 500 u januaru, a premeštanje kapitala u ovaj sektor tokom pandemije koronavirusa povećalo je taj udeo znatno iznad 20 odsto.

Potrošački tehnološki gigant Epl sam vredi više od 2 biliona dolara.

Kupovina Amazonovih akcija još je neverovatnijih dimenzija. Kompanija prerasta u dominantnu silu u e-trgovini od 1990-ih, ali eksplozija IT industrije u oblaku pomogla je porastu njenih akcija u protekloj deceniji. Cena njene akcije u četvrtak je bila oko 20 puta veća nego u augustu 2010. godine, prenosi portal Klix.

Tehnološki sektor koja pretiče Evropu takođe se odražava i u ukupnim performansama američkog i evropskog tržišta. Od početka 2010. S&P 500 uzleteo je gotovo 200 odsto, dok je u istom peridou Euro Stoxx 50 porastao za 13,4 odsto, a britanski FTSE 100 za nešto manje od 11 odsto.

Izvor: Bankar.rs

Чланак Američke tehnološke akcije vrede više nego sve evropske akcije zajedno се појављује прво на Biznis i Finansije.

Razlog za to je bila namera Ankare da počne da buši naftu na delu mora koji Grčka smatra svojim. U obrazloženju turske vlade se navodi da je ta zona tursko područje, u skladu sa sporazumom sa libijskom vladom u Tripolisu. I Grčka i Turska su tamo poslale svoje vojne brodove. Smirivanju situacije doprinelo je posredovanje nemačke kancelarke Angele Merkel.

Doduše, samo na kratko. Prošle sedmice Grčka i Egipat su potpisali sporazum, kojim su utvrdlili svoje ekonomske zone u istočnom delu Sredozemnog mora. S obzorom da se taj sporazum kosi sa ekonomskom zonom na koju Turska polaže pravo, Ankara preti vojnom akcijom.

„Sporazum koji je sada potpisan u direktnoj je vezi sa sporazumom o Ekskluzivnoj ekonomskoj zoni (EEZ) koji su Turska i Libija potpisale u novembru 2019. godine. Grčka i Egipat su u tome videli veliku povredu svojih interesa. Ja ne znam u kojoj meri je sporazum između Atine i Kaira savršeno ispregovaran. Ali na kraju krajeva cilj je bio da se Turskoj postave granice”, rekao je za DW stručnjak za Bliski istok Štefan Rol iz berlinske Fondacije nauka i politika.

Napetosti ima, ne samo između Grčke i Turske, već i između Egipta i Turske.

„Sigurno je da se pre svega radi o nalazištima nafte. Za Egipat je veoma važno da dođe do njih. Energetska strategija Egipta ima za cilj veliki izvoz nafte. Međutim, spor sa Turskom je mnogo, mnogo dublji. On potiče još od vojnog puča 2013. godine u Egiptu, koji je bio usmeren protiv tada vladajućeg Muslimanskog bratstva. Kairo zamera Turskoj da podržava

Muslimansko bratstvo, što je delimično tačno. Mnogi kadrovi Muslimanskog bratstva su u egzilu u Turskoj. Egipatsko vođstvo se u velikoj meri oseća ugroženo od strane Turske i optužuju je da planira kontra-puč. Postojeći spor dobio je novu dinamiku nakon potpisivanja tursko-libijskog sporazuma o Ekskluzivnoj ekonomskoj zoni (EEZ) i angažmana Turske u Libiji. Za Kairo je to jedna potpuno nova situacija, da je Turska toliko aktivna u Libiji i da je čak i plaćenike dovela u zemlju, koji se bore na strani vlade u Tripoliju, a protiv generala Haftara, kojeg podržava Egipat. Za Kairo je to velika pretnja što se Ankara odjednom umešala u dešavanja u neposrednom susedstvu“, kaže Rol.

Ekskluzivna ekonomska zona (EEZ) oko koje su dogovor postigli Egipat i Grčka, delimično se preklapa sa ekonomskim zonama na koje turska i libijska vlada polažu pravo. Da li to neminovno vodi ka oružanom sukobu?

„Ne mogu da zamislim da će zbog toga doći do oružanog aukoba. Ni Turska, ni Grčka, a naročito Egipat, nisu za direktnu konfrontaciju, jer bi ishod tog sukoba bio neizvestan. Ni Evropska unija, ni NATO nisu uopšte zainteresovani za to da između Grčke i Turske dođe do sukoba. I ranije je uvek bilo trenutaka eskalacije, ali su oni uvek stavljeni pod kontrolu.

Trenutno je reč samo o pretnjama. Ali u tom regionu se nikad ne zna. To može da se desi iz puke slučajnosti. Na nekom mestu se zapuca i onda takav jedan incident dobije zamah. Međutim, niko ozbiljno nije zainteresovan za tako nešto”, objašnjava Rol.

Prema njegovim rečima, kada je reč o sukobima u istočnom delu Sredozemnog mora, SAD još uvek nisu odlučile na koju stranu bi trebalo da stanu: u ratu u Libiji na stranu Turske i protiv Egipta i Rusije ili obrnuto? A sad ima i novih momenata. Odnos SAD prema Egiptu više nije toliko neopterećen kao što je nekad bio. U međuvremenu ima problema. U mnogo čemu Egipat se ponaša slično kao Turska. Poput Ankare, i Kairo je protiv volje SAD kupio ruske sisteme naoružanja. Svako igra svoju igru i ne poštuje tradicionalne savezničke strukture, tvrdi Rol.

Izvor: B92

Чланак Svako igra svoju igru i ne poštuje tradicionalne savezničke strukture се појављује прво на Biznis i Finansije.