Naime, konkurs za za generalnog direktora Elektroprivrede Srbije (EPS) završen je 15. septembra, a u agenciji „Boyden Western Balkan“ u Srbiji, koja je zadužena da obavi selekciju kandidata, zavladalo je iznenađenje brojem prijava.

Blic piše da su se, između ostalih, za ovu funkciju prijavili i sadašnji vršilac dužnosti direktora Dušan Živković, ali i njegov prethodnik Miroslav Tomašević.

Da podsetimo, nakon što je Milorad Grčić podneo ostavku, na njegovo mesto postavljen je Miroslav Tomašević, inženjer sa dugogodišnjim iskustvom rada u toj kompaniji. Za vreme njegovog rukovođenja ova kompanija je od uvoznika opet počela da izvozi struju, ali i da beleži veliku dobit – u prvih šest meseci ove godine ona je iznosila oko 527 miliona evra. Kako se navodi u izveštaju EPS-a ovo je posledica dobre hidrologije, manjih troškova nabavke uglja za termoelektrane, prihoda od izvoza struje i smanjenja troškova.

Smena za smenom

Sve do juna ove godine Miroslav Tomašević je bio v.d. direktor EPS-a. Prethodna resorna ministarka Zorana Mihajlović je ocenila pozitivno njegov rad.

Međutim, u međuvremenu mnogo toga se promenilo. Za početak, promenila se vlada. Na Mihajlovićkino mesto došla je Dubravka Đedović a EPS je transformisan u akcionarsko društvo. Prva odluka novog Nadzornog odbora kompanije bila je smena Tomaševića, koji je tek iz medija saznao da je smenjen.

Potom je na njegovo mesto postavljen Dušan Živković, koji je bio angažovan u EPS-u od 2007. godine. On je do kraja 2013. bio menadžer sektora za investicije, zatim je radio kao asistent menadžera RES, a oko dve godine kasnije, u oktobru 2015. godine je prešao na poziciju menadžera za razvoj proizvodnje sa koje je izabran za novog v.d. Pred njim je bilo, kao što će biti i pred novim rukovodstvom, mnogo zadataka. Jedan od najvažnijih je profesionalizacija upravljanja ovog preduzeća i smanjenje zagađenja tokom proizvodnje struje. Pitanje je da li će sa takvim zadacima EPS moći da ispunjava i svoju dosadašnju socijalnu ulogu preduzeća koje zapošljava mnoštvo kadrova i koje obezbeđuje struju po veoma pristupačnim cenama za krajnje korisnike.

Izvor: Fonet, Blic, Insajder

Foto: Anja-van-de-gronde, Unsplash

Чланак Na konkurs za direktora EPS-a pristiglo 40 prijava се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ukupno 23 javna preduzeća u narednom peirodu promeniće pravnu formu – postaće akcionarsko društo ili društvo sa ograničenom odgovornošću, predviđeno je novim Predlogom zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije, koji je u četvrtak usvojila Vlada Srbije.

Iako se u predlogu zakona ne navodi o kojim konkretno javnim preduzećima je reč, pretragom podataka u evidenciji Agencije za privredne registre došli smo do liste koju čine sledeća 23 javna preduzeća:

Jugoimport – SDPR,

Javno komunalno preduzeće Usluga Priboj,

Nacionalni park Kopaonik,

Nacionalni park Đerdap, Donji Milanovac,

Nacionalni park Tara, Bajina Bašta,

JP za razvoj planinskog turizma Stara planina Knjaževac,

Službeni glasnik,

Pošta Srbije,

Srbijašume,

Javno preduzeće za skloništa Beograd,

Javno preduzeće za gazdovanje šumama Srbijašume,

Nacionalni park Fruška gora, Sremska Kamenica,

Javno stambeno preduzeće Priština,

JP Nacionalni park Šar planina, Štrpce,

Javno vodoprivredno preduzeće Srbijavode Beograd,

JP za podzemnu ekspoataciju uglja Resavica,

Srbijagas,

Putevi Srbije,

Skijališta Srbije,

Zavod za udžbenike,

JP Nuklearni objekti Srbije, Vinča,

JP Emisiona tehnika i veze Beograd i

JP za razvoj i unapređivanje informisanja putem elektronskih medija na srpskom jeziku u AP Kosovo i Metohija „Mreža-Most“ Beograd.

Država vlasnik u 305 preduzeća

Javno preduzeće postaće društvo kapitala. Društvo kapitala je, kako se navodi u obrazloženju zakona, privredno društvo sa pravnom formom akcionarskog društva ili društva s ograničenom odgovornošću u kojem Republika Srbija ima svojstvo člana, odnosno akcionara sa više od 50 odsto osnovnog kapitala društva, kao i privredno društvo u kojima Republika Srbija ima kontrolno vlasništvo po drugom osnovu.

Prema raspoloživim podacima elektronske evidencija Agencije za privredne registre, kako se ističe, „na dan 9. maj 2023. godine Republika Srbija ima u svom portfelju 305 privrednih subjekata.

Od toga je 266 aktivnih privrednih subjekata od kojih je 22 u procesu privatizacije, zatim dva u likvidaciji i 37 u stečaju“.

Kada je reč o organizacionoj formi tih preduzeća, navodi se da ima ukupno 184 društva sa ograničenom odgovornošću, 91 akcionarsko društvo, 23 javna preduzeća i sedam ostalih.

Promena pravne forme

Novim zakonom se predviđa da javno preduzeće „vrši promenu pravne forme u društvo s ograničenom odgovornošću ili akcionarsko društvo“.

„Prilikom promene pravne forme osnovni kapital javnog preduzeća se konvertuje u akcije, odnosno udele u zavisnosti od forme privrednog društva. Prilikom sprovođenja promene pravne forme zadržava se pravni subjektivitet i poslovni identitet javnog preduzeća, bez likvidacije, bez prestanka poslovanja i bez prekida pravnog kontinuiteta, zadržavajući svoj identitet u pravnom i poslovnom smislu. Vlada donosi akt o kriterijumima za izbor pravne forme društva kapitala u koju će se javno preduzeće transformisati“, navodi se u predlogu zakona.

Ova preduzeća su dužna da Ministarstvu privrede dostave spisak nepokretne imovine nad kojom imaju pravo svojine, odnosno pravo korišćenja, „najkasnije u roku od tri godine od dana početka primene ovog zakona“.

„Vlada, na predlog Ministarstva privrede, odlučuje o nepokretnoj imovini na kojoj društva kapitala imaju pravo korišćenja, u skladu sa zakonom, a koja će biti preneta u vlasništvo društva kapitala, nakon čega će društvo kapitala izvršiti upis prava svojine“, stoji u predlogu zakona.

Vlada će, na predlog Ministarstva, najkasnije godinu dana od dana početka primene ovog zakona, doneti potrebne akte za promenu pravne forme javnih preduzeća u formu akcionarskog društva ili društva s ograničenom odgovornošću.

Direktori da polažu ispit

Predlog zakona predviđa, kako se navodi „uređivanje pitanja korporativnog upravljanja u skladu sa najboljom međunarodnom praksom“.

„Predlog zakona predviđa da se stručno usavršavanje predstavnika Republike Srbije u Skupštini društva kapitala, lica koje obavlja funkciju direktora društva kapitala, lica u nadzornom odboru društva kapitala koja su 100 odsto u vlasništvu Republike Srbije kao i svakog lica koje ispunjava uslove za imenovanje u organe društva kapitala, vrši prema Programu stručnog usavršavanja iz oblasti korporativnog upravljanja koji donosi Ministar privrede, a sastoji od edukativnog dela za polaganje ispita, koji uključuje predavanja u oblasti korporativnog upravljanja i pisanog ispita radi provere znanja iz oblasti korporativnog upravljanja“, navodi se u analizi efekata novog zakona.

Rok da polože ispit biće – godinu dana od stupanja zakona na snagu za postojeće direktore i predstavnike države u upravi, odnosno godinu dana od dana imenovanja, ako je ovaj zakon već stupio na snagu.

Radi provere znanja iz oblasti korporativnog upravljanja, polaganje ispita, kao povereni posao, organizuje i sprovodi – Privredna komora Srbije.

Deo strategije

U obrazloženju predloga zakona podseća se da je Vlada 24. juna 2021. godine donela Akcioni plan za period od 2021. do 2023. godine, za sprovođenje Strategije državnog vlasništva i upravljanja privrednim subjektima koji su u vlasništvu Srbije za period od 2021. do 2027. godine, kao dokument javne politike koji se donosi radi sprovođenja ciljeva Strategije.

U skladu sa definisanim ciljevima, aktivnostima i merama u navedenim dokumentima izrađen je Predlog zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije.

Izvor: N1

Foto:Pixabay

Чланак Ukupno 23 javna preduzeća u Srbiji prelaze u doo ili akcionarsko društvo се појављује прво на Biznis i Finansije.

Javno preduzeće ne može da se privatizuje, a akcionarsko društvo može. To je razlog zašto su na vesti da će EPS i „Pošta Srbije” biti pretvoreni u akcionarska društva prve reakcije opozicionih stranaka bile da država hoće da privatizuje ova preduzeća. Međutim, pošto će sve javne firme morati da se pretvore u akcionarska društva ili društva sa ograničenom odgovornošću do 1. januara 2025, ova novina iz Nacrta zakona o javnim preduzećima baca drugačije svetlo na pomenute vesti. Transformacija znači da država ostaje vlasnik, ali otvara mogućnosti da neka javna preduzeća budu poverena na upravljanje profesionalnim menadžerima.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, naglašava da se pretvaranje javnih firmi u akcionarska društva može uraditi, a da ne mora da se ide u proces privatizacije.

Akcionarsko društvo podrazumeva da i neki drugi osim države može dobiti deo vlasništva

– Vlasnik javnog preduzeća je država. Ona će biti vlasnik i u novoj firmi, ali akcionarsko društvo podrazumeva da i neki drugi mogu dobiti deo vlasništva. To mogu biti građani, zaposleni, bivši vlasnici i penzioneri. U slučaju EPS-a, pošto je reč o najvećem državnom preduzeću, država će pojedinačno ostati većinski akcionar. Sa aspekta upravljanja to ne znači ništa, država će i dalje upravljati tim preduzećem. Ali to može da znači i drugo. Ako korporatizuje javno preduzeće možda će država da se opredeli da ne bude upravljač i to poveri profesionalnim menadžerima. Pri čemu država postavlja ciljeve i kontroliše sprovođenje, a neko ko upravlja odgovara za realizaciju ciljeva. Tako radi Češko elektroprivredno preduzeće (ČEZ), u kome je država većinski vlasnik, ali ona uopšte ne upravlja firmom već samo postavlja ciljeve – objašnjava Savić.

Profesor Ekonomskog fakulteta kaže da transformacija u akcionarsko društvo, otvara mogućnost da se EPS privatizuje, ali to ne mora nužno da bude učinjeno. Država može da proda i veći deo akcija, uz zadržavanje zlatne akcije, odnosno strateške kontrole nad preduzećem, što znači da bez države ne može da se poveća cenu električne energije, otpusti radnik, gradi proizvodni kapacitet. Postoje i takve situacije gde države nisu većinski vlasnici, ali zadržavaju zlatnu akciju i odlučuju o kapitalnim stvarima i ne mešaju se u svakodnevno upravljanje.

– Navodim primer EPS-a jer nisu sva javna preduzeća podjednako interesantna. Prilično je veliki broj njih koja niko ne bi uzeo zbog stanja u kome se nalaze ili zbog činjenice da delatnost nije profitabilna. Država ne namerava prvi put da transformiše javne firme u akcionarska društva, ona je to i ranije najavljivala. Bio bih zadovoljan da uradi pravu procenu vrednosti javnih preduzeća, ustanovi sa čim raspolaže, šta su problemi, gde su gubici i uska grla i da tačno zna šta se nalazi u portfelju vlasništva države. EPS je najpodesniji za privatizaciju sa većinskim ili manjinskim partnerom i 2005. sam predlagao da to bude manjinski partner. Ne treba država mnogo da mudruje treba da oformi ekipu jakih stručnjaka da ih uputi u ČEZ da prepišu šta su oni tamo uradili i da to primene u Srbiji, ako imaju političku snagu i volju. EPS bi postao za četiri, pet godina uspešno preduzeće – smatra Savić.

Akcionarsko društvo može se vlasnički transformisati

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, navodi da se Nacrtom zakona o javnim preduzećima, koji bi trebalo da usvoji vlada, postavlja rok od godinu dana da se izvrši transformacija iz javnih preduzeća u akcionarska društva i društva sa ograničenom odgovornošću. Zakon će se primenjivati od 1. januara 2024, što znači da je rok 1. januar 2025.

– Pošto su dva prethodna zakona o javnim preduzećima iz 2012. i 2016. takođe proklamovala profesionalno i korporativno upravljanje, u obrazloženju novog nacrta nema objašnjenja zašto to do sada nije sprovedeno u praksi. Pozitivna stvar je da se postavljaju uslovi za predstavnika države u skupštinama društava kapitala. To do sada nije bilo uređeno i nismo znali kako se oni biraju. Ta osoba moraće da ima fakultet, pet godina iskustva i najmanje tri godine rukovodećeg staža – napominje Nenadić.

Podseća da kod nas akcionarsko društvo, u kome je jedini vlasnik država ima skupštinu akcionara gde samo jedan predstavnik države donosi sve bitne odluke uključujući i odluku o izboru direktora. Novi zakon sada predviđa konkurs, ali ga ne bi raspisivala vlada već skupština akcionara i nadzorni odbor.

– Najbitnija promena je to što se akcionarsko društvo može vlasnički transformisati, to jest može se privatizovati ili dozvoliti ulazak privatnog kapitala, a tako nešto sa javnim preduzećima nije moguće. Pošto je to najkrupnija novina logično je pomisliti da u bližoj ili daljoj budućnosti neko od ovih preduzeća bude prodato. To što će da se promeni vlasnički oblik ni na koji način nije garancija boljeg upravljanja javnom firmom. Mi i sada imamo društva kapitala koja primenjuju zakon o javnim preduzećima poput železničkih firmi i društva kapitala koja ne primenjuju zakon o javnim preduzećima kao što je „Telekom” – navodi Nenadić.

Pretvaranje firme u akcionarsko društvo ne mora da znači  privatizaciju

Nenad Gujaničić, iz brokerske kuće „Momentum sekjuritis”, takođe potvrđuje da pretvaranje firme u akcionarsko društvo ne mora da znači početak bilo kakve privatizacije odnosno prodaje državnog udela u kompaniji. Štaviše, firma može biti kotirana na berzi, a država ne mora da proda sopstveni vlasnički udeo (uostalom kao bilo koji akcionar). Recimo, „Telekom Srbija” je nominalno korporatizovan (država većinski vlasnik), ali nije izašao na berzu ni deset godina nakon što su građanima podeljene akcije.

Dodaje da je višedecenijska praksa pokazala da korporativna organizaciona forma predstavlja najefikasniji način organizovanja velikih kompanija. Njene glavne karakteristike su razdvajanje vlasništva od upravljanja i kotiranje na berzi koje omogućuje indirektnu kontrolu firme putem mehanizma otkrivanja tržišne cene. Puko pretvaranje kompanije u akcionarsko društvo gde će država biti jedini vlasnik ne znači ništa i verovatno će predstavljati samo kozmetičku promenu kako bi se udovoljilo zahtevima stranih finansijskih institucija od kojih je ovaj predlog verovatno i stigao.

– Sve dok firma nema raširenu vlasničku strukturu i što je najvažnije ne bude kotirana na berzi neće biti nikakvog pomaka kada je reč o otvorenosti njenog poslovanja i ostvarivanja indirektne kontrole upravljanja – navodi Gujaničić.

Izvor:Politika
Foto: Pixabay

Чланак Da li tran­sfor­ma­ci­ja jav­nih pred­u­ze­ća u akcionarska zna­či i njihovu privatizaciju? се појављује прво на Biznis i Finansije.