Na tržištu Republike Srbije trenutno posluje 20 društava za osiguranje i reosiguranje. Tokom poslednjih deset godina, njihov broj se smanjio za osam društava, delimično zbog preduzetih akvizicija, ali i usled dobrovoljnih i prinudnih likvidacija kompanija. Poslednje promene u broju učesnika dogodile su se 2017. i 2018. godine, kada je prvo Wiener Stadtische osiguranje preuzelo AXA životno osiguranje i AXA neživotno osiguranje, a godinu dana kasnije Sava neživotno osiguranje pripojilo društvo Energoprojekt Garant.

Najveća promena u broju društava odigrala se 2014. godine. Tada je Narodna banka Srbije jednom društvu oduzela dozvolu za rad, a dva društva su se pripojila drugim osiguravajućim kompanijama, što je indirektno bilo povezano i sa novom regulativom koja je u oblasti osiguranja uvedena iste godine. Novim propisima su bili značajno pooštreni uslovi za poslovanje osiguravača, s ciljem da se oni usklade s pravilima na razvijenim tržištima osiguranja i da se, posledično, bolje zaštite svi korisnici usluga.

Imajući u vidu da se broj društva u Srbiji već duži period ne menja, njihovu strukturu vlasništva, planove i strategije, a posebno visoke finansijske, profesionalne i etičke standarde koje ispunjavaju, na srednji rok se ne očekuju značajne promene na našem tržištu osiguranja.

Mada su brojni teoretičari u oblasti osiguranja godinama tvrdili da je za tržište ove veličine optimalan jednocifren broj društava, mi smo još daleko od tog broja, dok s druge strane postojeći osiguravači u Srbiji svoje poslovanje sve uspešnije prilagođavaju savremenim i izuzetno zahtevnim standardima koji se primenjuju u Evropskoj uniji. U prilog očekivanjima da se struktura našeg tržišta neće značajnije menjati idu i kretanja na ostalim tržištima osiguranja, koja pokazuju da akvizicije usporavaju u vreme krize, naročito od druge polovine 2022. godine.

Naime, osiguravači se vrlo retko odlučuju na velike investicije u uslovima kada prevashodno moraju da obezbede kontinuitet poslovanja i očuvaju rezultate. Preuzimanje drugog osiguravajućeg društva, pored velikih ulaganja, zahteva i da se ono restruktuira i prilagodi postojećoj organizaciji, kako bi se stvorili dodatna vrednost i kvalitet. Sve to je znatno složenije u okolnostima kada kriza pritiska poslovanje. Iako je broj spajanja i preuzimanja u svetu porastao sa 418 u 2021. godini na 449 u 2022. godini, ovaj trend je počeo znatno da usporava u drugoj polovini prošle godine, što se poklopilo sa svetskom političkom krizom i ubrzanom inflacijom.

Nova regulativa će poskupeti poslovanje

Oporavak akvizicija na tržištu osiguranja, zato, možemo očekivati tek nakon završetka geopolitičke krize, kada će se znati koja društva su se bolje prilagodila novonastalim okolnostima, odnosno ko su kandidati za pripajanja.

Imajući u vidu veličinu našeg tržišta u evropskim okvirima, vrlo je izvesno da sudbina pojedinih domaćih kompanija neće zavisiti od uspešnosti njihovog poslovanja u Srbiji, već od sudbine njihovih matičnih društava. Drugim rečima, u eventualnim budućim akvizicijama, osiguravači koji posluju kod nas mogu biti manji deo u ukupnom paketu preuzimanja, što svakako ne bi bilo prvi put na ovom prostoru.

Inicijalna kapisla za naredni, značajniji talas spajanja i pripajanja osiguravajućih društva u Srbiji može biti radikalna izmena zakona u ovoj oblasti. Tu prvenstveno mislim na završetak usklađivanja sa zakonskim rešenjima u Evropskoj uniji, pre svega na uvođenje standarda IFRS 17, punu implementaciju Direktive Solvency II. Krajnji rok za njihovu primenu je prijem u EU, ali regulator, Narodna banka Srbije, ima pravo da odredi i neki raniji datum.

Uvođenje pomenute regulative definitivno će poskupeti poslovanje i povećati regulatorni rizik, pa postoji mogućnost da pojedina društva i njihovi akcionari procene da više nije rentabilno ostajati na tržištu i da preusmere kapital u druge investicije. Međutim, olakšavajuća okolnost je to što većina naših društava ima svoje matične kompanije u inostranstvu, koje su već obavezne da posluju prema propisima EU i zahtevaju od svojih ćerki firmi da primenjuju istovetne obračune, što stvara preduslove za uspešan prelazak na novu regulativu u Srbiji.

U ovom procesu značajna je i uloga regulatora tržišta. Narodna banka Srbije, na čelu sa guvernerkom Jorgovankom Tabaković, pažljivo razmatra i uspešno usmerava proces usklađivanja sa razvijenim tržištima osiguranja u zapadnim zemljama. To podrazumeva da se periodično sprovode kvantitativne studije na našem tržištu, koje imaju za cilj da postepeno uvedu društva za osiguranje u novi zakonski okvir, ali i da se sagledaju potencijal i nedostaci celokupnog tržišta. Ovo je od presudnog značaja za nekoliko naših osiguravača u domaćem vlasništvu bez posrednog uticaja stranog kapitala, a koji imaju značajno tržišno učešće.

Liberalizacija tržišta osiguranja od autoodgovornosti

U sklopu predstojećih izmena regulative, može se javiti još jedan okidač za promenu broja osiguravača kod nas, a to je liberalizacija tržišta osiguranja od autoodgovornosti. Ovo je naročito značajno, budući da u Srbiji ima nekoliko kompanija koje svoje poslovanje dominantno zasnivaju na obaveznom osiguranju od autoodgovornosti, pa su iz tog razloga izuzetno osetljive na promene u ovoj oblasti osiguranja.

Napuštanje koncepta minimalne premije, koji je sada na snazi, može dovesti do naglog obaranja premije osiguranja, smanjenja profita kod pojedinih osiguravača i lančane reakcije njihovih akcionara. Upravo je Republika Hrvatska doživela sličan scenario. Imajući u vidu rast šteta i troškova u segmentu osiguranja od autoodgovornosti, ipak verujem da će svako, eventualno pomeranje cena biti aktuarski opravdano.

Sve navedeno upućuje na zaključak da suprotno nekim prognozama, broj društava na našem tržištu se neće smanjivati, već će se zahvaljujući liberalizaciji koju donosi članstvo u EU povećati broj osiguravača koji će u Srbiji nuditi usluge posredstvom svojih lokalnih kancelarija. To će doprineti većem kvalitetu usluge i boljoj ponudi proizvoda, a postojećim domaćim društvima za osiguranje ostaje da se postepeno prilagode pravilima igre koja su već poznata.

Kada je reč o korisnicima i drugim zainteresovanim stranama na tržištu osiguranja, za njih je najvažnije to da buduća spajanja do kojih će neminovno dolaziti neće naškoditi njihovom interesu. U pitanju je strogo kontrolisan proces, sa visokim stepenom garancije stečenih prava, koji ima za krajnji cilj da uveća vrednost na tržištu. Ovakav ishod garantuju kvalitetna zakonska regulativa, supervizor tržišta i konačno, visoko akumulirani fondovi osiguranja.

Domaća društva za osiguranje nastavljaju da zadovoljavaju propisane zahteve u delu kapitala, visine sredstava osiguranja, njihovih plasmana, solventnosti i likvidnosti, dovoljnosti premije i transparentnosti poslovanja. Na taj način stvaraju snažnu osnovu koja im obezbeđuje kontinuitet u radu i da zadovolje interese svih lica zainteresovanih za njihovo poslovanje.

Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije

Biznis & finansije, Finansije Top 2022/23

Foto: Alexas_Fotos, Pixabay

Чланак Da li se na domaćem tržištu osiguranja očekuju nove akvizicije? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poslednja u nizu akvizicija bilo je preuzimanje Kredi Agrikol od strane Rajfajzen banke, Komercijalna i NLB banka su se spojile, mađarska OTP je kupila Sosijete i Vojvođansku banku. Najavljuju se i neke nove akvizicje.

Sada banke pružanjem specijalizovanih usluga vode borbu za poziciju na tržištu. U kojoj meri sve to utiče na obične korisnike?

Sedam najvećih banaka u Srbiji sada kontroliše gotovo 80 odsto domaćeg tržišta. Kad se sabira dobit, pet banaka odnosi četiri petine ukupne bankarske zarade, godišnje. Razlog – niske kamate i digitalizacija više odgovaraju onima sa više klijenata. Manji su primorani da se za opstanak bore ponudom specifičnih usluga za ciljane klijente, piše RTS.

– Trenutno smo u pilot projektu koji imaju ugovorena određeno privremene i povremene poslove. Preko 90 posto naših kredita je obezbeđeno samo ličnom menicom a istovremeno naš kredit u našoj banci je preko 300.000 dinara, navodi Vladimir Vukotić, predsednik Izvršnog odbora jedne banke.

Svetski standard je jedna banka na milion stanovnika – u Srbiji ih je i dalje mnogo više. Pre dve decenije bilo ih oko stotinu, nekima su oduzete dozvole, druge su dobile moćnijeg vlasnika. Većini se više ni imena ne sećamo. Sada imamo i domaće banke dovoljno snažne da kupe međunarodne.

– To je realno prema broju korisnika. I mi imamo jedno oligopolsko tržište gde imamo velike igrače, tih pet-šest banaka koje drže najveći deo tržišta – 70, 80 posto i mislim da će sudbina malih banaka iz tog ugla biti usmerena na neke tržišne, koje njima mogu bite zanimljive i atraktivne i to je nešto što postoji na zapadu kao neka mikrokreditna institucija – da ste orjentisani na mikro, mala preduzeća, srednja preduzeća i da tu vidite svoju perspektivu, objašnjava Zoran Grubišić, profeseor Beogradske bankarske akademije.

Izvor: Blic Biznis/RTS

Чланак Svetski standard: Jedna banka na milion stanovnika се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema podacima KPMG, obim akvizicija i spajanja kompanija do kraja ove godine mogao bi da obori sve rekorde i da vredi 6 biliona dolara. Već sada ove transakcije širom sveta vrede oko 4,3 biliona dolara. Poređenja radi, prethodni rekord postavljen je u 2015. i iznosio je 4,8 biliona dolara.

Zašto se biznisi odlučuju na te poteze?

Prema mišljenju stručnjaka aktivna kupovina i spajanje sa drugim kompanijama je eksplodiralo ove godine zbog kombinacije 3 faktora od kojih su neki postojali i pre pandemije: višak investicionog kapitala; dinamika oportunističkih kupaca i nestrpljivih prodavaca, evolucija transakcionih procesa…

Takođe, treba imati u vidu, da kako kriza odmiče, a kamatne stope se ne menjaju, mnogi iz finansijskog sveta grabe priliku da ulože višak kapitala – bilo da osiguraju što bolje poslovanje u jednom neizvesnom kontekstu, bilo da na talasu optimizma na taj način razvijaju svoj posao dalje.

Najveća Koka-Kolina akvizicija ikada

Coca-Cola je 2. novembra objavila da je stekla potpunu kontrolu nad proizvođačem sportskih napitaka Bodiarmor za 5,6 milijardi dolara, što ovo čini najvećom KoKa-Kolinom akvizicijom jednog brenda do sada.

Gigant je kupio 15 odsto udela u Bodiarmor 2018. godine i tako postao njegov drugi najveći deoničar, a sada je saopštio da preuzima ostatak deonica. U to vreme košarkaška legenda Kobi Brajant bio je treći najveći deoničar firme Bodiarmor nakon ulaganja iz 2013., samo dve godine nakon osnivanja.
JP Morgan i Volksvagen

Investiciona banka JPMorgan je saopštila da planira da kupi većinski udeo od blizu 75% u Volkswagenovoj jedinici za platni promet. Američki bankarski gigant je naveo da će ovim ugovorom proširiti svoje kapacitete za digitalna plaćanja i prvi put ući u automobilsku industriju.

Ovo je samo jedna u nizu akvizicija i investicija JPMorgana ove godine. Kompanija je u junu postigla dogovor o preuzimanju britanske onlajn firme za upravljanje bogatstvom Nutmeg, kao i o kupovini platforme OpenInvest, sa sedištem u San Francisku, koja je fokusirana na etička ulaganja.

Amazon je kupio MGM

Američka kompanija za e-trgovinu Amazon je danas objavila da je kupila filmski studio MGM za 8,45 milijardi dolara što je najambiciozniji potez u filmskoj industriji , prenosi CNBC.
Ovo je druga najveća amazonova akvizicija od kada je 2017. godine kupio lanac prodavnica prehrambenih proizvoda Whole Foods. Iz Amazona kažu da žele iskoriste bogatu istoriju ovog studija kao i njegov ogroman katalog od 4,000 filmova i 17,000 TV serija kako bi unapredili poslovanje svog ogranka Amazon Studio.

Tako će se Amazonovoj zbirki filmova pridružiti i serijal „Džejms Bond“, serija i film „Fargo“, „Priča o sluškinji“ i mnogi drugi naslovi.

Šuškalo se i da PejPal hteo da kupi Pinterest

Mediji si objavili da je PejPal, servis za onlajn plaćanje u pregovorima o kupovini digitalne pinbord stranice Pinterest za čak 45 milijardi dolara.
Blumberg Njuz je prvi objavio vest o razgovorima dve kompanije prošle nedelje, što je kasnije potvrdio Rojters. Izvor agencije rekao je da je PejPal ponudio 70 dolara po deonici, za Pinterest.

Dogovor bi, po toj ceni, bio najveća akvizicija kompanije, nadmašivši Microsoft koji je 2016. godine za 26,2 milijarde dolara kupio poslovnu mrežu LinkedIn.

Infobip kupio Peerless Network

Vodnjanski Infobip, globalna klaud komunikacijska platforma i vodeća IT kompanija u regionu, sklopio je kupoprodajni ugovor o preuzimanju američke kompanije Peerless Network, globalnog pružioca VoIP (Voice over IP) usluga sa sedištem u Čikagu.

Vrednost akvizicije je poverljiva informacija, a plaćanje je izvršeno kombinacijom novca i deonica Infobipa. Uprava Peerless Networka takođe je uložila delove svojih vlasničkih udela u Peerless Networku u Infobip.
Osnovan 2008. godine, Peerless Network s vlastitom glasovnom mrežom nacionalne rasprostranjenosti pouzdani je izbor niza Fortune 500 kompanija. Već više od deset godina kompanija pruža najagilnija, najisplativija te implementacijski najjednostavnija glasovna rešenja te vrhunsku korisničku uslugu kako bi se zadovoljile work-from-anywhere potrebe poslovnih subjekata.

Rimac Bugati

Ovog leta je odjeknula informacija da je mladi hrvatski preduzetnik, rođeni Bosanac Mate Rimac preuzeo kultni automobiliski brend Bugatti.

Udruživanjem Rimac Automobila i Bugati Automobila stvoren je Bugatti Rimac (u kojoj će većinski udeo imati novoformirana Rimac grupa), a koji (in)direktno kontroliše nemački Porše (član Volksvagen grupe) sa 58,2 posto vlasništva, dok je Mate Rimac ostao na čelu, ali sa manjinskim paketom od 20,4 posto deonica. Ovde je bilo reči ne o keš transakciji već o zameni deonica što reflektuje posledično preslaganje strukture hrvatske firme. Njome Rimčev startap je de fakto prestao da bude startap i dodatno se integrisao unutar kišobrana Folksvagen grupacije čiji je deo i Porše.

Rimac Automobili postaju Rimac grupa (podeljena na Bugatti Rimac te Rimac Tehnolodži) u kojoj Mate Rimac formalno ima najveći pojedinačni udeo od 37 odsto, nemački Porše 24 odsto, Hyundai 12 odsto, a ostali deoničari 27 odsto.

Donesi je sada Glovo

Španska kompanija za multikategorijske dostave, Glovo, je ove godine preuzela brend „Donesi“ u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini u okviru serije pojedinačnih akvizicija od grupe Diliveri Hirou (Delivery Hero) u regionu u centralnoj i istočnoj Evropi.

Glovo je od Diliverija, jedne od vodećih svetskih platformi za dostavu, takođe preuzeo brend Fudpanda (Foodpanda) u Rumuniji i Bugarskoj, kao i brend Pauza u Hrvatskoj.

Ukupna vrednost ovih akvizicija je 170 miliona evra.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Korona postala pogodno tlo za merdžovanje kompanija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tokom juna i jula ove godine, na globalnom tržištu su realizovane akvizicije sa pojedinačnom vrednošću većom od 300 miliona dolara, što je dvostruko više od vrednosti takvih transakcija u odnosu na prolećne mesece.

Samo u poslednjih mesec i po dana realizovano je osam transakcija vrednijih od 10 milijardi dolara. To je najbrži rast u drugom polugodištu od 2007. godine, kada je došlo do „eksplozije“ spajanja i preuzimanja u nastojanju kompanija da prebrode posledice nailazeće finansijske krize, piše „Financial Times“ pozivajući se na podatke finansijsko-tehnološke kompanije „Refinitiva“.

Neuobičajeni skok

Među najnovijim akvizicijama, najvrednija je prodaja lanca benzinskih stanica „Speedway“ za 21 milijardu dolara, koju je naftna kompanija „Marathon Petroleum“ sklopila s japanskom firmom „Seven&Holdings“. Na drugom mestu je 20 milijardi dolara vredno preuzimanje proizvođača čipova „Maxim Integrated Products“, kojega je kupio njegov konkurent „Analog Devices“.

Ovakav skok spajanja i preuzimanja je prilično neuobičajen, imajući u vidu kako je do njega došlo, ocenjuju analitičari banke „Goldman Sachs“. Naime, pandemija koronavirusa je prekinula šestogodišnji rast vrednosti spajanja i preuzimanja jer su direktori u kompanijama obustavili planove za širenje poslovanja, koncentrišući se na spasavanje postojećeg.

Ali sa oporavkom cena akcija na berzama, spajanja i preuzimanja su naglo postala aktuelna. Mesečni podaci kompanije „Refinitiva“ pokazuju da je u junu i julu zabeležena pojedinačna vrednost ovakvih transakcija veća od 300 miliona dolara. Poređenja radi, u martu je ostvareno 100 milijardi dolara vrednosti spajanja i preuzimanja, a u maju nešto više – 130 milijardi dolara.

Jačanje otpornosti za još gori period

Analitičari američke investicione banke „Citigroup“, očekuju da će u narednim mesecima dominirati velika strateška preuzimanja, zatim spajanja kompanija u industrijama koje su najteže pogođene pandemijom, kao i da će rasti ulaganja investicionih kompanija.

Prema prognozama analitičara u švajcarskoj banci UBS, deo kompanija će pokušati da dogovori spajanje ili preuzimanje koje bi im pomoglo da lakše prebrode ekonomske potrese izazvane pandemijom. Sada svi direktori razmišljaju kako da povećaju otpornost firmi u predstojećem periodu za koji se većina slaže da će biti još gori, a što je osnovni pokretač spajanja i preuzimanja, kažu u švajcarskoj banci.

Većinu najvrednijih spajanja i preuzimanja preduzele su američke kompanije. Najveća evropska transakcija za sada je sporazum nemačkog proizvođača medicinske opreme „Siemens Healthineers“ o kupovini američke kompanije „Varian Medical Systems“ za 16,4 milijarde dolara. Ova američka kompanija proizvodi uređaje koji se koriste u lečenju karcinoma.

Propale akvizicije

S druge strane, pandemija je uništila nekoliko velikih spajanja, koja su bila dogovorena pre zdravstvene i ekonomske krize, dok je sudbina ostalih, ranije ugovorenih transakcija krajnje neizvesna.

Najnoviji primer je ranije planirana akvizicija holandske kompanije za medicinsku dijagnostiku „Qiagen“, koju za 10,7 milijardi evra trebalo da preuzme američki konkurent „Thermo Fisher“. Ali dve trećine akcionara holandske kompanije nije dalo podršku za preuzimanje, ocenjujući da je ponuda ispod njene realne tržišne vrednosti i potražnje za dijagnostikom za Kovid-19 koju „Qiagen“ proizvodi.

Foto: geralt, Pixabay

Чланак Neočekivani zalet akvizicija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kupovinom industrijskog parka “Pobeda” kompanija prvi put postaje vlasnik objekata pretežno industrijske namene. Park površine 75.000 kvadratnih metara prostire se na 42 hektara zemljišta, na kome se najavljuje izgradnja još 100.000 kvadratnih metara novih objekata. Planirano ulaganje u projekat iznosi 40 miliona evra.

Kupovinom poslovnog centra A kategorije u ulici Bulevar oslobođenja Marera Properties će budućim korisnicima pružiti mogućnost dostizanja punog potencijala u razvoju poslovanja. U novoizgrađenom objektu površine 10.000 kvadratnih metara potrebe za poslovnim prostorom rešile su, kroz dugoročan najam, MK Holding i ERSTE banka.

Novom realizacijom u Novom Sadu kompanija je znatno obogatila svoj portfolio, koji sada obuhvata tri različita segmenta tržišta nekretnina: kancelarijski, maloprodajni i industrijski prostor.

Za Marera Properties, ovaj potez donosi i značajan rast u ukupnom broju kvadratnih metara u okviru poslovnog portfolija: Kompanija trenutno raspolaže sa čak 150.000 kvadratnih metara nekretnina.

Чланак Još jedan značajan iskorak na tržištu nekretnina u Novom Sadu: Dve nove akvizicije kompanije Marera Properties се појављује прво на Biznis i Finansije.