FDA već nekoliko godina razmatra da li da stavi seme susama na listu glavnih alergena u hrani – koja takođe uključuje mleko, jaja, ribu, školjke, rakova, orašaste plodove, pšenicu i soju.

Dodavanje susama na listu glavnih alergena u hrani znači da će hrana koja sadrži susam biti podvrgnuta specifičnim regulatornim zahtevima za alergene u hrani, uključujući one koji se tiču obeležavanja i proizvodnje.

Alergije na susam pogađaju ljude svih uzrasta i mogu da se manifestuju kao kašalj, svrab u grlu, povraćanje, dijareja, osip u ustima, otežano disanje i pad krvnog pritiska, rekao je za CNN dr Robert Ičis, alergolog, imunolog i lekar u „Cedars-Sinai Medical Center“ u Los Anđelesu.

FDA sprovodi inspekcije i uzorkovanje prehrambenih proizvoda kako bi proverila da li su glavni alergeni u hrani pravilno označeni na proizvodima i da bi utvrdila da li objekti za hranu sprečavaju unakrsni kontakt alergena, navodi se na zvaničnom sajtu ove agencije.

Susam „se nalazi u desetinama i desetinama sastojaka“, rekao je Džejson Linde iz Food Allergy Research & Education, ali nije uvek bio naveden.

– Godinama su ljudi sa, po život opasnom, alergijom na susam morali da gledaju etikete, pozovu proizvođača i pokušaju da to otkriju da li proizvod sadrži susam u bilo kom obliku – rekao je Linde i dodao da je novi zakon, koji je stupio na snagu 1. januara, ogromna pobeda.

Izvor: N1

Foto: Bing

Чланак Susam na listi glavnih alergena u hrani се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da li postoji ključni faktor koji je odgovoran za antialergijska svojstva štala i kravljeg mleka? Istraživači sa međuuniverzitetskog istraživačkog instituta Meserli u Beču su pronašli esencijalni protein. Mlečni protein beta-laktoglobulin (BLG) čini veliki deo belančevina u surutki i nosač je mikronutrijenata gvožđa, vitamina i masnih kiselina. Istraživačka grupa je uspela da pokaže da BLG umiruje imuni sistem u kombinaciji sa gvožđem, cinkom i vitaminom A. U suprotnom može da izaziva alergije.

Naučnici su pronašli da je protein sadržan u velikoj količini u stajskoj prašini i da se zadržava na seljacima. Kada se vazduh u štali udiše, protein ulazi u telo. Detaljnija ispitivanja su pokazala da je BLG u prašini povezan sa cinkom koji ima značajnu ulogu u imunom sistemu. „Usisali smo vazduh kroz filtere na različitim lokacijama oko jedne štale i pregledali uzorke na protein. Mogli smo ga izmeriti u opadajućim koncentracijama do skoro 300 metara oko štale“, objašnjava prva autorka studije Izabela Pali-Šel.

Kako mlečni protein dospeva u toliko velikim količinama u stajsku prašinu? Istraživači su analizirali urin goveda. Protein je pronađen u urinu goveda, kod ženki i kod mužjaka. Da bi testirali antialergijski efekat proteina naučnici su miševima davali stajsku prašinu u obliku kapi za nos. Ukoliko je prašina sadržala BLG nije došlo do alergijske reakcije, dok se ona ispoljila sa kapima u kojima nije bilo tragova proteina.

Prema navodima istraživača zaštitni efekat se pokazao ne samo protiv alergena mleka već i protiv alergena iz breze. Dakle to je opšti zaštitni efekat bez obzira koji alergen je u pitanju. Rezultati istraživanja će pomoći da se stečena naučna saznanja primene kod pacijenata koji pate od alergija.

Чланак Antialergijski efekat proteina iz kravljeg mleka се појављује прво на Biznis i Finansije.