Svet se menja ali se Amerikanci neće dati tako lako da se svrgnu sa trona globalnih gospodara novca i tehnologije. I pored toga što je Kina na korak da preuzme titulu najveće svetske ekonomije (po nekim parametrima to već jeste), i što se u sam vrh ubrzano „guraju“ Indija ali i Indonezija, SAD još dugo neće predati tron u onome što je bitno: tehnologiji, komunikacionim delatnostima, trgovini, finansijama, farmaciji…

Prelomni trenutak bi mogao biti 2050. godine ali to je još daleko i neizvesno, jasno se vidi na dijagramu koji je sredinom prošlog meseca napravio portal „Vizual kapitalist“ (Visual Capitalist), po podacima Companiesmarketcap.com. Od šest predstavljenih oblasti američka kompanija, konglomerat ili holding, nije prva samo u jednoj. Ali i u toj su ubedljivo na drugom i trećem mestu poznata američka imena.

Informaciona tehnologija

Kao što se zna, američki „Epl“ (Apple) je inače najvrednija kompanija na svetu, gledano prema vrednosti njenih akcija na berzi. Ta tzv. tržišna kapitalizacija iznosi u slučaju proizvođača čuvenog „ajfona“ i pomalo skrajnutih „mek“ računara, 2.800 milijardi dolara.

Poređenja radi, „vrednost“ Srbije, odnosno njen celokupan bruto domaći proizvod je u 2022. godini bio 63,5 milijardi dolara, odnosno 44 puta manje.

U sektoru informacione tehnologiji iza „Epla“ slede takođe naveliko poznati „Majkrosoft“ (2.400 milijardi) a sada se tu pojavila i „Nvidija“ (1.100 milijadi dolara). Proizvođača čipova ka vrhu nosi talas sve šire upotrebe veštačke inteligencije (AI) i mašinskog učenja, a toga gotovo da nema bez njihovih poluprovodnika.

Energetika

Sledeća po veličini najvećih firmi je oblast energetike, tačnije petrohemije. To je i jedina oblast u kojoj Amerikanci, uslovno, ne vladaju svetom. Na prvom mestu tu je državna kompanija Saudijske Arabije „Saudi Aramko“, koja kao perjanica najvećeg izvoznika nafte u svetu, vredi na berzanskom tržištu 2.200 milijardi dolara.

Ali, već iza nje su američki „Ekson“ (Exon, 430 milijardi) i „Ševron“ (297 milijardi), iako dolaze iz zemlje koja nije najveći izvoznik ali jeste najveći proizvođač nafte u svetu. SAD su u 2022. proizvodile za četrdesetak odsto više nafte nego Saudijska Arabija ili Rusija.

Komunikcije

U sektoru koji predstavlja osnovu današnjeg društva u gotovo celom svetu, (onlajn) komunikacijama, Amerikanci su, što bi se reklo „bez blama“, zauzeli sva prva dva mesta. „Alfabet“ (Google) vredi 1.600 milijardi dolara a „Meta“ (Fejsbuk) 754 milijarde a.
Tek kao treći ugurao se kineski „Tencent“ (WeChat) sa 389 milijardi dolara. Ovaj proizvođač multimedijalnih sadržaja i tehnologije globalno je vodeći u segmentu video igara.

Tržišna vrednost nije baš sve

Tržišna vrednost ili tržišna kapitalizacija je jedna od načina iskazivanja vrednosti kompanije (koja je na berzi). Prednost ovog metoda je što se lako izračunava, jednostavnim množenjem broja berzanskih akcija sa njihovom trenutnom cenom. U navedenom primeru je presek bio 16.8.2023. godine.
Ali, treba imati u vidu da tržišna kapitalizacija ne uključuje neke druge bitne finansijske parametre uspešnosti ili zdravlja kompanije kao što su, na primer, nivo duga ili gotovina.

„Potrošački“giganti

Jedno od najprepoznatljivijih imena savremenog potrošačkog društva vodi na listi sektora proizvođača ili snabdevača iz domena „robe široke potrošnje“.
Svako ko je čuo za internet trgovinu svakako zna i za „Amazon“. Ovaj konglomerat, koji se doduše dans jednako uspešno bavi i IKT biznisom i klaud uslugama, vredan je na berzi 1.400 milijardi dolara.

Tek na polovini ove cifre je u svom domenu takođe jedinstvena „Tesla“.Proizvođač električnih automobila i globalni simbol e-mobilnosti vredi 715 milijardi.

Mnogo manje od kompanije Ilona Maska njega vredi carstvo njegovog redovnog konkurenta na Forbsovoj listi milijardera – Bernara Arnoa. Njegov konglomerat firmi luksuznih brendova „LVHM“ (Luj Viton) vredi “samo“ 442 milijarde dolara.

Finansije/ Kapital

Kada su ulaganja u pitanju, odnosno prikupljanje novca iz celog sveta i plasiranje da napravi još novca, tu su Amerikanci neprikosnoveni u svetu. Stoga i ne čudi da i tu dva prva mesta u finansijskom sektoru, odnosno bankama i investicionim fondovima, drže firme sa sedištem u SAD.
Vrh pripada svakako „Berkšir Hataveju“, finansijskog maga Vorena Bafeta, koji vredi 774 milijarde evra. Po tome je daleko ispred svetskog pojma za banke „JP Morgan Čejs“, koja ima 437 milijardi vredne deonice.
I tek na trećem mesto se ponovo pojavljuje ime iz jedne od najbogatijih zemalja sveta. „IHC“ (International holding Co.) iz Ujedinjenih Arapskih Emirata vredi 240 milijardi dolara.

Zdravlje / Farmacija

Za one koji na sektor „zdravlje“ gledaju kao na lečenje pre nego na preventivu, svakako ne čudi što ovaj segment globalne privrede drže firme iz „zemlje lekova“. Sve tri kompanije u vrhu su i ovde iz SAD, zemlji gde se troši najviše „pilula“ po glavi stanovnika i gde postoji „tableta za sve“.

Kompanije možda nisu prepoznatljiva imena za široku javnost ali to ne smeta farmaceutskoj kompaniji „Eli Lili“ da na berzi vredi 519 milijardi dolara ili „Junajted heltu“ (United Healt) 469 milijardi.

Treću kompaniju svakako prepoznajemo, jer pored klasičnih lekova ima i proizvodnju robe široke potrošnje za domaćinstvo. Firma „Džonson i Džonson“ (J&J) vredi 448 milijardi dolara.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак SAD i dalje drže sam vrh u gotovo svim oblastima privrede се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nakon što su pre sedam godina otvorili prvu piceriju u Milanu, a zatim još 28 širom Apeninskog poluostrva, moraju da je napuste Italiju jer nisu uspeli da pridobiju srca i stomake Italijana.

Pokazalo se da su lokalne picerije prevelik zalogaj za džina među lancima brze hrane sa 12.000 restorana širom sveta.
rednost Dominosa, isporuke pica na adresu, poremetila je pandemija kada su sve ostale picerije ponudile dostavu pica, prenosi Blumberg.

Izvor: Danas.rs

Foto: Pixabay

Чланак Amerikanci pokušali Italijanima da prodaju picu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovo su samo neki od rezultata istraživanja ekonomskog položaja građana SAD koje je sproveo američki istraživački centar Urban Institute. Istine radi, istraživanje je sprovedeno na internetu, i uključilo je 9.000 ispitanika, pa je pitanje da li bi rezultati bli još gori da je rađeno “na terenu”. Jer, i dalje se smatra da najsiromašnije osobe nemaju ni pristup mreži.

Od onih koji su odgovarali na pitanja, 31 odsto anketiranih reklo je da već smanjuje troškove za hranu. Njih 28 odsto je primorano da koristi svoju štednju ili da se zadužuje preko kreditne kartice kako bi moglo da plati račune.

Procenjuje se da je ovaj udar na ekonomiju ostavio jednog od šest radnika u SAD bez posla. On posebno pogađa mlade Amerikance, manjine i one bez visokog obrazovanja. U odnosu na belce, dvostruko više Afroamerikanaca i Hispanoamerikanca je izgubilo prihode. Bar sudeći prema podacima istraživačke grupe National Opinion Research Center sa Univerziteta u Čikagu.

Zauzeto, probajte ponovo

Da situacija bude još gora pobrinula se birokratija. Milioni Amerikanaca koji su ostali bez posla nisu u mogućnosti da se registruju na biro za nezaposlene i da ostvare bar neke pogodnosti. Naime, u onlajn anketi koju je sproveo Economic Policy Institute, pokazalo se da je na svakih 10 ljudi koji su podneli zahtev za registraciju, troje ili četvoro nisu uspeli da se registruju.

Razlog za to su nama dobro poznati “pad sistema” i non-stop zauzeti telefoni.

Ovi podaci zapravo znače da broj nezaposlenih nije porastao “samo” za 26,5 miliona, koliko se ljudi prijavilo na biro od sredine marta. Prema računici Economic Policy Institute, na tu brojku treba dodati još između 8,9 miliona i 13,9 miliona ljudi, koji nisu uspeli da se prijave kao nezaposleni.

Чланак Milioni Amerikanaca ne mogu da plate kiriju i račune се појављује прво на Biznis i Finansije.