Naposletku, izgledi za privredni oporavak Kine tokom druge polovine godine, koji je, istinu za volju, i dalje neizvestan, takođe ulivaju nadu za oporavak svetske privrede. To je bilo sasvim dovoljno da finansijska tržišta podivljaju, ohrabrena činjenicom da je najgori scenario, bar u trenutnoj situaciji, daleko od ostvarivanja.

Iako se u načelu slažemo sa navedenim viđenjem stvari, moramo voditi računa da nam ono ne stvori osećaj lažne sigurnosti. Izazovi koji su stajali pred svetskom privredom tokom prošle godine su i dalje prisutni dok se višedimenzionalnoj krizi sa kojom se trenutno suočavamo ne nazire skori kraj: geopolitičko rasparčavanje, kriza energenata, klimatske promene, opasnosti od izbijanja epidemija…Prilike u svetu se ubrzano menjaju stvarajući nove opasnosti koje i najbolje osmišljene strategije mogu staviti van snage.

U tom kontekstu, procene poslovnog rizika koje daje kompanija Coface su se u međuvremenu samo neznatno promenile, i to u slučaju 5 zemalja i 16 privrednih sektora. I dalje preovladavaju negativne korekcije poslovnog rizika.

Recesija ustupa mesto stagflaciji

Kraj 2022. godine je u privrednom smislu bio obeležen pozitivnom atmosferom. Umerene temperature tokom zime, kao i pozamašne rezerve gasa otklonile su strah od nametnutog ograničavanja trošenja energenata u Evropi, pa je za očekivati da će nagli pad privrednih aktivnosti u evropskim zemljama biti izbegnut. Zbog svega toga je prognoza koeficijenta rasta svetske privrede koju je kompanija Coface napravila za 2023. godinu ostala nepromenjena (1,9%). Potvrđene su i naše prognoze da će u razvijenim zemljama doći do pojave stagflacije, a da će zemlje u razvoju sveukupno posmatrano odoleti krizi.

Ova vrsta kontinuiteta se ogleda i u našim procenama poslovnog rizika: negativne korekcije poslovnog rizika su u ovom tromesečju napravljene u slučaju samo 3 zemlje i 10 privrednih sektora, u poređenju sa 95 koliko je napravljeno u junu 2022. i preko 50 iz oktobra 2022. U isto vreme i zahvaljujući postepenom smanjivanju napetosti u okviru dobavljačkih lanaca kompanija Coface je takođe popravila svoju procenu poslovnog rizika za Indiju i Burundi, kao i u slučaju šest privrednih sektora, među kojima prednjači automobilska industrija.

U susret (mehaničkom) smanjenju inflacije tokom prve polovine 2023.

Kako je rast cena energenata bio glavni uzročnik naglog skoka cena proizvoda široke potrošnje u razvijenim zemljama, njihovo smirivanje je doprinelo mehaničkom padu inflacije s kraja 2022. godine. Vrhunac stope inflacije je tako u evrozoni po svoj prilici prošao. To takođe važi za Sjedinjene Američke

Države, u kojima je on tokom decembra sa maksimalnih 9,1% spao na 6,5%. Osim smirivanja cena proizvoda, pad stope inflacije se može pripisati i nižem doprinosu robe. Očekuje se da će rast stope inflacije tokom prve polovine 2023. godine nastaviti da usporava i da će to biti posledica dejstva bazičnih faktora, s obzirom na to da će cene proizvoda ostati ispod vrednosti zabeleženih tokom prošle godine.

Uprkos pomenutom padu privrednih aktivnosti, tržišta rada i dalje pokazuju otpornost, i to najpre u vidu rekordno niskih stopa nezaposlenosti. U evrozoni je stopa nezaposlenosti pred kraj 2022. godine nastavila sa padom, u Sjedinjenim Američkim Državama je ona ostala na najnižoj vrednosti u poslednjih preko 50 godina (3,5%), dok je u Ujedinjenom Kraljevstvu tek neznatno porasla (sa 3,5% na 3,7%). Ovaj pozitivan trend bi mogao da se nastavi i u prvoj polovini 2023. godine: nakon što su se u 2022. godini suočile sa nikad većim poteškoćama u zapošljavanju radnika, kompanije se vrlo lako mogu odlučiti da zadrže svoje radnike uprkos slabijoj potražnji, čekajući da se nivo privrednih aktivnosti podigne.

Svetskoj privredi i dalje preti opasnost

Prognoza razvoja svetske privrede tokom 2023. ostaje sumorna, posebno imajući u vidu privredno okruženje koje je i dalje ispunjeno kako rizicima, tako i neizvesnošću. Osnovni razlog za brigu predstavlja putanja inflacije. Iako se čini da je inflacija trenutno u silaznoj putanji, suštinsko pitanje je i dalje na kojoj vrednosti će se stopa zaustaviti. Još uvek se nije odustalo od scenarija u kom bi se inflacija vratila na vrednost od 2%, koju su kao cilj postavile centralne banke razvijenih zemalja, uprkos mogućnosti da se ona ustali na višoj vrednosti.

Pad stope inflacije predviđen za prvu polovinu tekuće godine može biti prekinut i pre nego što ona dosegne vrednost koju su sebi za cilj postavili kabineti vlada zaduženih za finansije, pa se shodno tome mogućnost ponovnog rasta stope inflacije u drugoj polovini godine ne može u potpunosti isključiti.

Privredni oporavak u Kini takođe predstavlja izvor privredne nesigurnosti. Popuštanje mera usmerenih ka suzbijanju pandemije virusa COVID-19 bi trebalo da dovedu do rasta potrošnje u toj zemlji. Međutim, s obzirom na to da je prethodno naglo ukidanje mera bilo praćeno novim talasom zaraze, očekuje se da će privredni oporavak biti postepen. Shodno tome, normalizacija privrednih aktivnosti bi trebalo da otpočne krajem prvog tromesečja 2023. dok bi snažniji oporavak mogao da usledi u drugoj polovini godine, što će stvoriti savršene uslove za novu buru na tržištu energenata, a samim tim i za rast inflacije.

Ponovo su u igri reklasifikacije privrednih sektora

U poređenju sa prognozama iznetim u prethodnim barometrima, procene poslovnog rizika po sektorima su se samo neznatno promenile. Međutim, iako ima nekoliko negativnih promena, odlučili smo da unesemo i neke pozitivne korekcije koje su odraz određenog poboljšanja u našem privrednom scenariju. Te pozitivne korekcije se u prvom redu odnose na automobilski sektor bliskoistočnih zemalja, u kojima je potražnja i dalje visoka. Napredak koji je u oblasti privrede ostvarila Indija je doveo do toga da poslovni rizik te zemlje bude reklasifikovan.

Neke kompanije iz sektora koji su ranije smatrani otpornim na efekte krize – informatičke tehnologije i farmaceutska industrija – se takođe suočavaju sa poteškoćama. Strukturalni problemi koji pogađaju farmaceutske kompanije u Evropi postaju sve naglašeniji, delom i zbog rastućeg pritiska na državne finansije. Informatičke kompanije su trenutno „žrtve“ situacije u kojoj se nalazi svetska privreda, ostajući i dalje u samom središtu trgovinskog rata između Kine i Sjedinjenih Američkih Država.

Naposletku, Zapadna Evropa je ponovo područje sa najvećim brojem negativnih korekcija poslovnih rizika privrednih sektora (5 od ukupno 11). Iako se kratkoročna prognoza čini manje sumornom, jasno je da je još uvek rano za pozitivne korekcije.

Чланак Barometar poslovnog rizika za poslednji kvartal 2022. godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pandemija je umnogome uticala na tržište polovnih automobila. Iako je oporavak nakon inicijalnog udara pandemije vidan došlo je do značajnih promena uslova, te se očekuje sporije dostizanje ravnoteže ponude i potražnje. Glavni razlog tome leži u otežanoj nabavci određenih komponenti koje su neophodne za proizvodnju novih automobila. Manja ponuda novih vozila ima značajan efekat i na ponudu polovnih, a posledično i njihove cene.

Sa ciljem da utvrdi kakve efekte navedena situacija izazvana pandemijom ima na tržište polovnih automobila, sajt Polovni automobili sproveo je anketu među 4.456 korisnika, odnosno kupaca i 302 trgovca automobilima. Pored toga, realizovana je i analiza prosečnih cena na sajtu, na osnovu kojih se može zaključiti o kretanjima na tržištu, kao i analiza prodaje polovnih automobila u tekućoj godini.

Snažan uticaj pandemije na poslovanje prodavaca automobila

Više od 85% anketiranih trgovaca smatra da pandmija i dalje ima uticaj na njihovo poslovanje, dok je daleko manji broj onih koji veruju da se njen uticaj ne oseća još od ukidanja vanrednog stanja ili čak iznose da nikada nije ni bio značajan.

O značajnim promenama uzrokovanim pandemijom i potrebnom vremenu za stabilizaciju tržišta svedoči i podatak da gotovo 60% prodavaca automobila smatra da će njeni efekti biti vidljivi duže od godinu dana. Zanimljivo je da su prodavci u aprilu 2020. godine, kada je na snazi bilo vanredno stanje, imali drugačija predviđanja koje su izneli u okviru ankete koju je sajt Polovni automobili tada sproveo, kada je svega 22% njih navelo da smatra da će osećati uticaj pandemije duže od 6 meseci.

Manja ponuda polovnih automobila

Kada su u pitanju prodajni rezultati, većina prodavaca automobila, gotovo 60%, očekuje pad prodaje u odnosu na prethodnu godinu, ali i u odnosu na period pre pandemije. Ipak, nešto manje od 30% njih predviđa rast.

Ovakve prognoze povezane su sa manjom ponudom polovnih automobila na inostranom tržištu, koju čak 37% anketiranih prodavaca izdvaja kao najveći izazov za njihovo poslovanje. Pored manje ponude, značajan broj anketiranih (28,5%) smatra da je rast cena polovnih automobila na inostranom tržištu predstavlja glavni izazov, a značajan broj ispitanika (15,2) navodi i smanjenu potražnju.

Manja ponuda polovnih automobila usko je povezana sa dešavanjima na tržištu novih. Usled teže nabavke mikročipova za proizvodnju novih vozila, došlo je do njihove smanjene proizvodnje, a posledično i manje ponude. Samim tim, kupovina novog vozila je otežana, uz duže čekanje na željeni model automobila, te se kupci češće opredeljuju da odlože kupovinu i zadrže svoj automobil. Na taj način dolazi i do smanjene ponude polovnih vozila, koja se ispoljava i u rastu cena.

Sa druge strane, gotovo polovina anketiranih kupaca (48,8%) procenjuje da pandemija nije uticala na ponudu polovnih automobila, trećina njih (34,8%) smatra da je ponuda znatno smanjena, a 16% da je čak i veća nego pre pandemije.

Kakvo je interesovanje kupaca i koliko se novca izdvaja za automobil?

Kada je reč o interesovanju za kupovinu automobila, više od polovine ankretiranih trgovaca (52%) tvrdi da je ono smanjeno, dok više od 20% njih smatra da kupci sada traže jeftinije automobile nego u periodu pre pandemije.

Ipak, većina anketiranih korisnika navodi da nije odustalo od kupovine automobila (50,8%), skoro 30% njih kupovinu odložilo, dok je nepunih 10% potpuno odustalo. Kada aktuelne podatke uporedimo sa anketom sprovedenom tokom vanrednog stanja, kada je čak 66% kupaca navelo da odlaže kupovinu, možemo reći da se veliki deo njih vratio svojoj potrazi za automobilom.

Među onima koji su odložili kupovinu, jedna trećina ispitanika navodi da je to učinila jer čeka da vidi razvoj situacije, trećina zbog rasta cena, a oko 20% kao razlog odlaganja navodi smanjene prihode. Kada je reč o novcu koji se izdvaja za polovnjaka, najveći broj anketiranih kupaca traga za automobilom u okviru cenovnog ranga od 3.000 do 5.000 EUR (24,4%), zatim od 2.000 do 3.000 EUR (15,6%) i 5.000 do 7.000 EUR (14,7%).

Istraženo je i koliko je pandemija uticala na visinu budžeta izdvojenog za automobil. Uprkos rastu cena polovnih automobila svega 10% anketiranih kupaca je povećalo planirani budžet za polovnjaka, polovina navodi da nije promenila budžet za kupovinu, dok je više od trećine smanjilo planirani budžet.

Vidan rast cena polovnjaka, a očekuje se i dalje poskupljenje

Trgovci svedoče o rastu prodajnih, ali i nabavnih cena polovnih automobila u odnosu na period pre pandemije – 82% navodi da su prodajne cene veće, dok čak 97% navodi da je to slučaj i sa nabavnim cenama. Više od polovine anketiranih prodavaca automobila (54,3%) navelo je da su nabavne cene između 10% i 30% veće, a najveći broj njih (40,4%) opredelio se za isti procenat rasta i kada su u pitanju prodajne cene.

Rast cena zapažaju i anketirani kupci automobila, više od 70% njih navodi da su cene polovnih automobila porasle od početka pandemije, oko 20% smatra da nije došlo do promene cena, a nešto manje od 5% veruje da su cene manje.
Usled pandemijom izazvanih promena na tržištu, odnosno manje ponude polovnih automobila, a uz aktuelnu potražnju, većina prodavaca (73,8%) očekuje dalji rast cena u narednom periodu, a isto mišljenje deli i gotovo trećina anketiranih kupaca.

Analiza prosečnih cena oglašenih automobila na sajtu Polovni automobili jasno oslikava stanje na tržištu, a dobijeni podaci se u velikoj meri slažu sa procenama trgovaca.

Prema navedenoj analizi, prosečna cena automobila oglašenih na Sajtu u periodu od januara do oktobra tekuće godine veća je 16% od prosečne cene u istom periodu 2020. i čak 23% u odnosu na isti perid 2019. godine.

Rast cena još je izraženiji kod novijih polovnih automobila. Tako, na primer, kada se uporedi prosečna cena polovnjaka starosti od jedne do tri godine oglašenih na sajtu Polovni automobili u periodu od januara do oktobra ove godine sa istim periodom prethodne i 2019. godine dolazi se do sledećih podataka. Prosečna cena novijih polovnih automobila (starih između jedne i tri godine) je gotovo 21% veća u tekućoj u odnosu na prethodnu godinu, a čak 30% veća u odnosu na period pre pandemije.

Prodaja polovnih automobila iz uvoza na nivou prodaje pre pandemije

Iako su očekivanja prodavaca polovnih automobila u pogledu rezultata prodaje u tekućoj godini donekle podeljena, prema analizi koju je sproveo sajt Polovni automobili na osnovu podataka prikupljenih u saradnji sa „CUBE Team“-om, prodaja polovnih automobila iz uvoza u periodu od januara do oktobra tekuće godine nadmašila je prodaju ostvarenu u istom periodu prethodne godine za gotovo 10%. Ovakav podatak je i očekivan imajući u vidu vanredno stanje koje je bilo na snazi u prvoj polovini 2020. godine i znatno uticalo na samu prodaju. Stoga je prodaju ostvarenu u prvih deset meseci ove godine značajno uporediti sa prodajom ostvarenom u istom periodu 2019. Takva analiza ukazuje da je u tekućoj godini prodaja prvi put registrovanih polovnih automobila, odnosno automobila iz uvoza, dostigla njihovu prodaju u periodu pre pandemije, a čak i zabeležila blagi rast od 1,4%.

Više se kupuju polovni dizelaši, a najprodavaniji brend polovnjaka je Volkswagen

Nije novina da se najveći broj kupaca polovnih automobila odlučuje za one sa dizel motorom. Stoga, u pomenutom periodu tekuće godine, 68% prodatih polovnih automobila činila su vozila sa dizel motorom, a svega 29% na benzin.

Nepobedivi lider na listi najprodavanijih polovnjaka je i ove godine Volkswagen, dok ga redom slede: Opel, Peugeot, Audi i Renault. Kada je reč o modelima polovnih automobila, najviše su se prodavali Volkswagen Golf, Volkswagen Passat, Fiat Punto, Volkswagen Polo, Opel Corsa, Opel Astra, Audi A4, Renault Clio, Citroen C3 i BMW serije 3.

Чланак Kako je pandemija promenila tržište polovnih automobila? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sjedinjene Države bi ponovo mogle biti konkurentne na ovom terenu. Ali za to im je potreban novi model koji se ne zasniva na učenjima iz prošlosti ili mekom pritisku za sprovođenje institucionalnih reformi, već na spremnosti da se ponude konkretne investicije u dobrobit stanovnika zemalja u razvoju, onako kako to Kina već čini.

Pristup koji su Sjedinjene Države primenjivale tokom Hladnog rata može se grubo podeliti na dve faze. U prvoj fazi, odmah posle Drugog svetskog rata, Sjedinjene Države su se fokusirale na obnovu privreda zapadne Evrope, Japana i Južne Koreje kroz pružanje direktne pomoći i povoljan trgovinski tretman. Vašington je nastojao da u pomenutim zemljama izgradi imućnu srednju klasu, držeći se pretpostavke da njeni pripadnici nikada neće glasati za komunističke partije koje dovode u pitanje privatno vlasništvo na kapitalu.

Sprovođenje Maršalovog plana

Posleratni period, obeležen sprovođenjem Maršalovog plana, često se opisuje kao vrhunac hegemonijske benevolentnosti Sjedinjenih Država. Ocene učinka Amerike u drugoj fazi Hladnog rata nisu sasvim jednoznačne. Tokom 60-ih godina, u periodu dekolonizacije velikog dela sveta u razvoju, Vašington je u nekim slučajevima podržavao režime koji su bili društveno reakcionarni i nezainteresovani za ekonomski razvoj, poput onog u Kongu, na predrevolucionarnoj Kubi, u Dominikanskoj Republici i Južnom Vijetnamu.

U nekim drugim slučajevima insistirao je na zemljišnoj reformi i merama za ostvarivanje najšireg ekonomskog rasta, na primer, u Kolumbiji, Južnoj Koreji i Tajvanu. Tako je izgrađen konzistentan pristup problemu ekonomskog razvoja utemeljen na teoriji o modernizaciji i uverenju da u zemljama sa razvijenom srednjom klasom ekonomski rast nužno donosi demokratiju.

Počevši od Kennedyeve administracije, kao i tokom većeg dela 60-ih i 70-ih godina 20. veka, politike Sjedinjenih Država prema zemljama u razvoju bile su pod snažnim uticajem knjiga ekonomiste W.W. Rostowa Faze ekonomskog rasta (sa ilustrativnim podnaslovom: Nekomunistički manifest). Rostow je tvrdio da zemlje mogu „uzleteti“ u održiv, „moderan“ ekonomski rast jedino ako uspeju da uvećaju i potom produktivno investiraju sopstvene viškove (umesto da dopuste elitama da ih potroše na luksuzna dobra).

Problem uvećanja nejednakosti

Ekonomski rast je ključni element Rostowljeve vizije. Na problem uvećanja nejednakosti u periodima brzog ekonomskog rasta američki planeri su odgovarali pozivanjem na nalaze ekonomiste i statističara Simona Kuznetsa. Kuznets je tvrdio da se trend rast nejednakosti, koji je evidentan u ranim fazama rasta, zaustavlja i nejednakost počinje da opada čim stanovništvo stekne dovoljno obrazovanja da se razlike između plata niskokvalifikovane i visokokvalifikovane radne snage smanje.

Saveti koje su u srednjem i poznom periodu Hladnog rata SAD nudile zemljama u razvoju temeljili su se na spoju ove dve relativno jednostavne, ali ubedljive teorije o rastu i distribuciji: zadatak države je da se fokusira na ekonomski rast koji će vremenom sam od sebe rešiti problem nejednakosti. Uvećani i ravnomernije distribuirani dohoci navešće građane da zahtevaju demokratiju i učiniti demokratiju održivom. Treba naglasiti da Sjedinjene Države u ovom periodu nisu nastojale da demokratiju nametnu insistiranjem na institucionalnim reformama pre nego što se steknu ekonomski uslovi za to. Demokratizacija se ostvarivala indirektnim putem, preko ekonomskog rasta i ravnomernije distribucije resursa. Takav model doneo je dobre rezultate ne samo u Južnoj Koreji i Tajvanu, već i u Bocvani, Kostariki, Mauricijusu i zemljama južne Evrope kao što su Portugalija i Španija.

Doba neoliberalnih ekonomskih učenja

Osamdesetih godina nastupilo je doba neoliberalnih ekonomskih učenja i stari model je odbačen. Novi model je nalagao sužavanje nadležnosti države i prilagođavanje institucija i „investicione klime“ potrebama privatnog sektora, što bi trebalo da osigura ekonomski rast. Kraj Hladnog rata i kolaps Istočnog bloka ubrzali su prihvatanje neoliberalne doktrine. Američki savetnici i međunarodne organizacije koje je Vašington kontrolisao, poput Svetske banke i drugih razvojnih banaka, odustali su od insistiranja na rastu i redistribuciji. Umesto toga promovisali su institucionalne reforme. Zemljama suočenim s krizom platnog bilansa razvojne banke su ponudile kredite uslovljene sprovođenjem „strukturnih prilagođavanja“: od vlada se zahtevalo da smanje potrošnju i poreze i sprovedu deregulaciju i privatizaciju.

Paket novih politika, poznat kao Vašingtonski konsenzus, bio je odraz ideoloških promena do kojih je došlo u bogatim zemljama 80-ih i 90-ih godina 20. veka. Jedno od temeljnih načela na kojima su insistirali američki predsednik Ronald Reagan i britanska premijerka Margaret Thatcher bilo je sužavanje ingerencija države. Takođe, sa okončanjem Hladnog rata i utakmice Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza, javnost i politička klasa uglavnom su izgubili interes za sudbinu zemalja u razvoju. Nije više bilo potrebe da se dokazuje očigledna superiornost američkog modela. Sjedinjene Države nisu morale da ulažu dodatni napor u pridobijanje zemalja u razvoju, pa ni da obraćaju posebnu pažnju na njih.

Uspon Kine i iznenadna potreba zapada da se suprotstavi kineskom uticaju

Učinke neoliberalnog modela nije uvek lako razlikovati od efekata procesa globalizacije. U oba slučaja rezultati su bili pomešani. Kina je očigledno imala koristi, iako je njen pristup na polju unutrašnje politike bio sušta suprotnost onome što je neoliberalizam propovedao. Približavanje neoliberalnim politikama u Indiji počelo je 1991. godine i ubrzalo se u doba vladavine Narendre Modija. Ali za mnoge zemlje u Africi poslednja decenija 20. i prva decenija 21. veka bile su obeležene niskim, neretko negativnim rastom po glavi stanovnika, zbog čega su ove zemlje dodatno zaostale za ostatkom sveta.

Uspon Kine i iznenadna potreba zapada da se suprotstavi kineskom uticaju suočavaju nas s neprijatnom činjenicom: Sjedinjene Države i Evropa nemaju jasnu filozofiju razvoja i na njoj utemeljene lekcije koje bi se mogle primeniti u drugim zemljama. Ako bi ministar neke siromašne zemlje zatražio savet od američkih diplomata ili ekonomista kako da ubrza razvoj u svojoj zemlji, verovatno bi dobio samo dosadno predavanje o ljudskim pravima, borbi protiv korupcije, slobodi štampe i tako dalje.

To su sve pohvalni ciljevi. Ali za njihovo ostvarivanje potrebne su dugoročne institucionalne reforme koje se mogu sprovesti jedino konzistentnom primenom odgovarajućih politika tokom perioda od nekoliko decenija. Takva predavanja nisu od koristi kada treba rešavati urgentne probleme velikog broja zemalja s malim ili srednjim dohotkom, probleme kao što su pokretanje ekonomskog razvoja u udaljenim regionima, zapošljavanje diplomiranih studenata ili suzbijanje kriminala izazvanog lošom ekonomskom situacijom.

Manje predavanja,  više novca

Ponuđene lekcije ne mogu se primeniti na terenu, potrebno im je mnogo vremena da donesu rezultate i ne prate ih sredstva potrebna za implementaciju. Vlade većine zemalja u razvoju verovatno bi više volele manje predavanja, a više novca.

Srećom po Sjedinjene Države, ni Kina nema koherentan i konzistentan skup saveta koje može ponuditi slabije razvijenim zemljama. Ekonomski uspon Kine nije bio rezultat dobro promišljenih politika koje bi Peking mogao objediniti u „paket“ koji će ponuditi zemljama u razvoju. Umeto toga, Kina se kretala heurističkom putanjom, napipavajući put kroz brojne pokušaje i pogreške, da bi najzad identifikovala i primenila dobre politike i eliminisala one loše. Ovaj proces se odvijao pod veoma osobenim uslovima koji su verovatno jedinstveni za Kinu: decentralizovane regionalne uprave dobile su slobodu da eksperimentišu, znajući da će centralna uprava na kraju izabrati uspešne modele i nagraditi njihove kreatore.

Razvoj infrastrukture u Kini

U kineskom sistemu razvoj infrastrukture se vrlo brzo nametnuo kao jedna od najdelotvornijih politika. Početkom 2000-ih godina u Kini nije bilo brzih vozova. Danas Kina ima najveću mrežu brzih vozova na svetu sa više od 24.850 milja postavljenih pruga. Kapacitet teretnih vozova koji povezuju Kinu i Evropu (prolazeći kroz tranzitne destinacije, uključujući Kazahstan i Rusiju) rastao je po godišnjoj stopi od 70 odsto. Nedavna blokada Sueckog kanala pokazala je koliko su takve veze važne.

Otuda nije iznenađenje to što Kina u pregovorima sa zemljama u razvoju naglašava značaj razvoja infrastrukture. Uz takvu preporuku Peking nudi i novac kroz inicijativu Pojas i put i Azijsku investicionu banku za infrastrukturu u kojoj Kina ima dominantnu ulogu. Manje razvijene zemlje cene činjenicu da im Kina nudi nešto opipljivo što će doneti ekonomsku korist kako u neposrednoj tako i u daljoj budućnosti. Takođe, Kina eksplicitno primenjuje politiku izbegavanja mešanja u unutrašnju politiku zemalja primalaca. Mnoge zemlje radije biraju kineski pristup umesto onoga što nude Sjedinjene Države – prvo, zato što ovaj pristup ne dovodi u pitanje njihov politički sistem, i drugo, zato što im osigurava brži ekonomski rast. U poređenju s Vašingtonom Peking nudi više novca i manje predavanja.

Nadmetanje za naklonost zemalja u razvoju

Ako zapadne zemlje i naročito Sjedinjene Države žele da se nadmeću sa Kinom za naklonost zemalja u razvoju, moraju odustati od don kihotovskog zagovaranja institucionalnih reformi dok istovremeno osuđuju svaki pokušaj mešanja države u ekonomski razvoj. Sjedinjene Države moraju pripremiti privlačniju ponudu koja će uključivati isporuku opipljivih dobara u obliku dobrih starih brana, električnih mreža (manje od polovine stanovnika Afrike ima pristup električnoj mreži), sistema vodosnabdevanja i kanalizacije, pa i investicija u preradu ili proizvodnju. Može se investirati i u obrazovanje, zdravstvo, uređenje gradova, bežične mreže ili direktne gotovinske transfere u onim segmentima populacije koji se za to kvalifikuju. Važno je da projekti u koje Sjedinjene Države investiraju unose vidljiva poboljšanja u svakodnevni život lokalnog stanovništva.

Sjedinjene Države ne mogu se nadmetati s Kinom u svemu

Na tragu stare izreke da je oponašanje najiskreniji oblik laskanja, američki predsednik Joe Biden nedavno je izneo ideju da bi američke kompanije mogle pokrenuti međunarodni projekat infrastrukturnog razvoja u Africi, Aziji i Južnoj Americi. Administracija još nije formulisala potrebne politike, ali ako to znači da će se Sjedinjene Države vratiti investicijama u „ciglu i malter“, to jest, „dokove, puteve, pruge i bežične mreže“, to je dobar znak. Sjedinjene Države ne mogu se nadmetati s Kinom u svemu, ali u brojnim oblastima Amerika ima tehnološku prednost ili je kvalitet njenih proizvoda superioran.

Kao i 80-ih godina, zbivanja na unutrašnjem i međunarodnom planu verovatno će se odvijati paralelno. Mnoge od unutrašnjih politika koje su nedavno najavili Joe Biden i njegova ministarka finansija Janet Yellen – u domenu infrastrukture, oporezivanja korporacija, državnog školstva, pomoći za decu i tako dalje – očigledno predstavljaju raskid s politikama koje su suvereno vladale poslednjih 40 godina. Ovo pomeranje otvara put i za premeštanje fokusa američkih politika u oblasti međunarodnog razvoja.

Korist iz rivaliteta

Ako Kina i Sjedinjene Države zaista počnu da se takmiče u izgradnji svetske infrastrukture, sve one zemlje koje su velike sile dugo zanemarivale steći će znatno veći uticaj. Mnoge od zemalja koje su nekada izvlačile korist iz rivaliteta Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza činiće isto kada počne nadmetanje Sjedinjenih Država i Kine. Iz globalne perspektive, snaženje ovih zemalja je poželjan ishod. Ako se Sjedinjene Države i Kina budu nadmetale za njihovu podršku, siromašne zemlje će verovatno raspolagati sa više resursa, što bi trebalo da doprinese njihovom razvoju i smanjenju globalnog siromaštva.

I mada hladni rat između Kine i Sjedinjenih Država iz geopolitičke perspektive nije poželjan, ovakav razvoj događaja mogao bi imati i dobru stranu, ako će to doprineti ekonomskom rastu u afričkim zemljama koje nisu samo najsiromašnije nego beleže i najbrži rast broja stanovnika. Rivalitet Kine i Sjedinjenih Država mogao bi imati funkciju sličnu onoj koju je u 20. veku u Aziji imala utakmica između kapitalizma i komunizma. Ali zapad mora prethodno dobro razmisliti o tome kako bi njegove aktivne državne politike mogle ubrzati razvoj u siromašnim zemljama. Sjedinjene Države moraju odustati od pristupa utemeljenog na „mekom“ razvoju institucija i građanskog društva i prihvatiti „tvrđi“ pristup čiji se uspeh meri time koliko brzo i koliko se direktno utiče na materijalni standard života lokalnog stanovništva.

Izvor: Peščanik.net/ Foreign Affairs

Foto: Pixabay

Чланак Nadmetanje SAD-a i Kine u zemljama u razvoju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Do ovih podataka došli su stručnjaci američkog univerziteta Harvard koji su u svojoj najnovijoj studiji do detalja naveli kako će koja zemlja u našem regionu, ali i u ostatku Evrope, da se razvija i raste u narednih osam godina.

I zaključak na osnovu statističkih podataka je sledeći: Među tranzicijskim zemljama zavidan privredni rast do 2028. imaće Srbija. Kako navode, naša zemlja bi u proseku mogla da raste nepuna 3 odsto godišnje (preciznije 2,9). Manji rast istovremeno će imati danas daleko ekonomski razvijenija Slovenija – 2,35 odsto kao i Severna Makedonija – 2,26 procenata.
Privreda Češke Republike u narednih osam godina takođe će, po parametru rasta BDP, biti iza Srbije. Češka bi tako rasla 2,19 odsto u proseku, a susedna Hrvatska 2,16 odsto. Bugarska i Mađarska imale bi još manji rast – 2,06 odsto.

Ineresantno je i da studija sa Harvarda predviđa rast za BiH od 4,07 odsto. Nešto više od 3 procenta rasla bi Slovačka (3,28 odsto), zatim Poljska (3,19) i Rumunija (3,03).

Naša zemlja bi u proseku mogla da raste nepuna 3 odsto godišnje

Najnoviji podaci Evropske komisije, takođe su optimistični. Kako navode, Srbija je u prvom kvartalu 2020. godine ostvarila rast BDP od 5 odsto, što je ujedno ubedljivo najbolji rezultat u regionu. Albanija je zabeležila minus od 2,5 procenta, Severna Makedonija imala je rast od 0,2 odsto, Crna Gora 2,7, BiH 2 procenta i KiM 1,3 odsto.

Srbija je imala bolji rezultat čak i od Turske, koja je ostvarila rast od 4,5 odsto.

Ekonomisti sa Harvarda ocenjuju da će se zemlje koje su diverzifikovale proizvodnju u složenije sektore, najbrže razvijati u narednoj deceniji.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže je teško predviđati na dugi rok, ali da pomenuta studija ima logike.

„Osam godina je jako dugačak period, da bi kretanje privrede moglo da se prognozira sa izvesnošću, ali predviđanja stručnjaka sa Harvarda imaju logike. Pre svega, zbog dve stvari – niske polazne osnove koja karakteriše sve zemlje regiona i dobrih rezultata Srbije u poslednjih nekoliko godina, kada smo privukli dosta stranih investicija i ostvarili značajan rast, znatno ispred nekih zemalja u regionu“, ocenjuje profesor Savić.

Izvor: Nlic biznis

Чланак Analiza sa Harvarda: Srbija će se do 2028. godine razvijati brže od bivših jugoslovenskih republika се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sa kojim automobilima nema puno problema, a koji se često nalaze na popisu intervencija mehaničara ovog autokluba? Ovo je možda i najbolja analiza jer pruža informaciju o tome sa kojim automobilima najverovatnije nećete imati problema na putu, a za koje postoji velika vjerovatnoća da otkažu poslušnost, piše Index.

Ukupno je analizirano 113 modela automobila, a od tog broja 18 se smatra nepouzdanima.

Statistički uzorak obuhvata modelske godine 2010-2017

U klasi malih gradskih automobila (A segment) najpouzdanija je Toyota Aygo, a pohvale zaslužuje i VW Fox.

S druge strane, nepouzdan je Smart ForFour (najviše problema imaju godišta 2015. i 2016.) i sa njim se povezuju problemi sa akumulatorom i alternatorom.
Tu je i Fiat 500 sa problemima sa menjačem. Hyundai i10 je odličan u godištima 2010-2013, a novije generacije su solidne.

Solidan je i Ford Ka, a isto važi i za Seat Mii, Škodu Citigo, VW Up! i Opel Adam.

Kod malih automobila (B segment) pouzdanima su se pokazali: Audi A1, Citroen C3, Fiat Punto, Honda Jazz, Mazda CX-3, Mini, Mitsubishi Space Star, Peugeot 2008, Renault Captur, Suzuki Vitara i Toyota Yaris.

Prema ADAC-u, dva nepouzdana modela su Hyundai i20, godište od 2011. do 2014. (problemi sa svećicama i paljenjem) kao i Opel Meriva iz 2017. godine (problemi sa sistemom hlađenja motora).

U kompaktnoj klasi odlični su Audi A3 i Q3, BMW Serije 1 i 2, X1, Mercedes A i B klasa, CLA i GLA.

Od nepremijum vozila pohvale zaslužuju Hyundai Tucson, Mitsubishi ASX, Škoda Rapid i VW Beetle.

Sa druge strane, Nissan Qashqai ima ozbiljne probleme sa akumulatorom, tvrdi ADAC, a Kia Ceed iz 2011. godine je na osnovu njegove statistike model sa najviše kvarova na putu od svih automobila.

U srednjoj klasi odlični su Audi A4, A5 i Q5, BMW Serije 3 i 4.

Najčešći kvarovi na automobilima su na akumulatoru, motoru i elektronici

Nisu se proslavili Ford S-Max (akumulator, filter čestica čađi, pumpa goriva i alternator) te Seat Alhambra i VW Sharan (recirkulacija izduvnih gasova).

U višoj klasi pouzdani su Audi A6 i BMW Serije 5, a vrlo dobri su Mercedesi Vito, Viano i V klasa.

Starije Mercedesove E klase imaju problema sa akumulatorom pa i defektima sa upravljačem. Ipak, sa ovim vozilom situacija se značajno popravlja od 2014. godišta nadalje.

Generalno, najčešći kvarovi na automobilima su na akumulatoru (41.8%), motoru (17.4%) i elektronici (10.6%).

Izvor: Bankar.me

Чланак Spisak modela automobila koji se najčešće kvare се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nedavno izbijanje epidemije koronavirusa (nCov-2019) dovelo je do veće neizvesnosti i zabrinutosti na tržištima u pogledu ekonomskog razvoja, zbog prilično dramatičnog porasta broja zaraženih lica. Neizvesnost kad je reč o posledicama raste zato što tržišta deluju manje stabilno nego u vreme početka epidemije SARS-a krajem 2002. godine. Tada je udeo kineske ekonomije u globalnom BDP-u bio znatno niži (8,7% nasuprot 19,3% 2019. godine, prema MMF-u), i samim tim je svet bio otporniji na slabljenje potražnje u Kini. Pored toga, globalna ekonomija bila je na stabilnom putu oporavka. SARS je snizio rast kineske ekonomije samo između prvog i drugog kvartala 2003. (sa 11% na 9%), i nije uticao na godišnju dinamiku rasta. Neke studije, međutim, ukazuju na to da bi bez SARS-a kineski BDP mogao biti viši za 1%.

Potpun uticaj koronavirusa tek treba da se sagleda. Dalje širenje virusa pre svega pogađa sektor usluga u Kini i slabi domaću potražnju. Uticaj na ekonomije zemalja CIE trebalo bi da ostane zanemarljiv ukoliko se širenje virusa uskoro obuzda. Negativni efekti će verovatno doći indirektno kroz niži globalni rast zbog usporavanja rasta u Kini i povećanog nivoa neizvesnosti. Veća je verovatnoća da će određeni sektori kao što su proizvodnja primarnih proizvoda (posebno bakra i čelika) ili globalni lanci vrednosti koji se isključivo oslanjaju na inpute iz Kine zabeležiti prekide u proizvodnji. Turizam će se takođe verovatno suočiti sa usporavanjem. S druge strane, na zemlje CIE, kao neto uvoznice primarnih proizvoda, mogle bi se pozitivno odraziti niže cene, smatraju analitičari Erste Grupe.

Uticaj po sektorima

Razvoj događaja tokom epidemije SARS-a pokazuje da je najveći deo negativnog uticaja na kinesku ekonomiju došao iz turističkog sektora. Kineske vlasti su uvele mere zabrane putovanja i ograničenja će verovatno uslediti i sa strane drugih zemalja. Avio-kompanije su se već odlučile za prekid letova za Kinu ili ga razmatraju. Iako zemlje CIE beleže sve veći broj turista iz Kine, njihov udeo u ukupnom broju stranih posetilaca i dalje je uglavnom na nivou nižih jednocifrenih procenata. Stoga uticaj čak i značajnog pada broja kineskih gostiju ne bi ugrozio turistički sektor u CIE. Pored toga, kineski turisti koji posećuju npr. Prag, obično beleže manje noćenja (1,7) od prosečnog stranog turiste.

Zbog mera suzbijanja epidemije koje je Kina usvojila, situacija u Kini mogla bi se razlikovati od epidemije SARS-a, kada se industrijska proizvodnja u velikoj meri neometano odvijala. Uticaj na kinesku ekonomiju mogao bi prevazići sektor usluga. Srećom, vrednost izvoza CIE u Kinu je zanemarljiva (oko 1% ukupnog izvoza CIE), što CIE čini prilično otpornom na eventualno usporavanje kineske potražnje.

S druge strane, udeo uvoza iz Kine mnogo je veći u CIE (dvocifren u Češkoj i Poljskoj). Više od trećine uvoza su finalni proizvodi, tako da bi njihovo smanjenje imalo prilično neutralan uticaj na ekonomski rast u CIE. Potencijalni poremećaj uvoza poluproizvoda je relevantniji za ekonomije CIE, gde bi velike zavisnosti i nedostatak zamena mogli potencijalno da dovedu do izvesnih prekida ili odlaganja u proizvodnji. Najveći deo uvoza poluproizvoda se odnosi na računare i elektroniku.

Prema Financial Times-u, u regionu Vuhan su locirane važne operacije za Nissan, PSA Peugeot-Citroen, Hondu i GM. Njihova proizvodnja je prvenstveno fokusirana na snabdevanje lokalnog tržišta; stoga bi prelivanje efekata potencijalnog poremećaja u CIE trebalo da bude ograničeno. Zahvaljujući visokoj optimizaciji logistike, automobili sastavljeni u CIE oslanjaju se na komponente prvenstveno proizvedene u Evropi. Ipak, veoma mali procenat delova (2,5-3,5% dodate vrednosti automobila) potiče iz Kine. Pretežno se sastoje od gume, tekstila, hemijskih proizvoda i elektronike.

Na region CIE mogle bi se pozitivno odraziti niže cene primarnih proizvoda. Zaustavljanje proizvodnje u Kini zbog mera u cilju obuzdavanja širenja virusa može prouzrokovati vidljive prekide u potrošnji bakra i sirove nafte, kao i u potrošnji čelika. Kretanje cena globalnih primarnih proizvoda ukazuje na to da se na tržištima strahuje od prekida proizvodnje. Kretanje cena bakra trebalo bi uglavnom biti negativno po kompaniju KGHM kao velikog svetskog proizvođača, dok bi uticaj na cenu čelika mogao biti kombinovan. S druge strane, efekti potražnje na sirovu naftu trebalo bi da budu uglavnom pozitivni po CIE, jer su sva tržišta zapravo uvoznici primarnih proizvoda.

Ukoliko se širenje virusa u nekom trenutku obuzda, industrijska proizvodnja bi se mogla oporaviti od mogućeg pada u prvom kvartalu, poručuju analitičari Erstea.

Чланак Erste grupa: Region Centralne i Istočne Evrope otporan na koronavirus се појављује прво на Biznis i Finansije.