„Poslednja istraživanja pokazuju da se u članicama EU osam odsto svih antibiotika za humanu upotrebu konzumira bez recepta, a prema anketi koju je sprovela Svetska zdravstvena organizacija u EU svaka treća osoba uzima antibiotike bez lekarskog recepta, bilo da ih kupuje u apotekama, upotrebljava neiskorišćene od prethodnih terapija ili ih nabavlja od prijatelja i članova porodice“, rekla je Ćirković na konferenciji za novinare, povodom Svetske nedelje svesnosti o antimikrobnim lekovima, koja se obeležava od 18. do 24. novembra pod sloganom „Na vreme promenite navike“.

Naglasila je da je antimikrobna rezistencija (AMR) jedna od vodećih pretnji ljudskom zdravlju u čitavom svetu i objasnila da se AMR javlja kada bakterije, virusi, gljive i paraziti više ne reaguju na antimikrobne lekove. Kao rezultat otpornosti na lekove, antibiotici i drugi antimikrobni lekovi prestaju da budu efikasni, pa je infekcije teško ili nemoguće lečiti, čime se povećava rizik od širenja bolesti, teškog razvoja bolesti, pa i smrti.

Zloupotreba antibiotika

Rukovodilac Klinike za infektivne i tropske bolesti „Prof dr Kosta Todorović“ Kliničkog centra Srbije Goran Stevanović upozorio je da bi, ako se nastavi porast AMR, čak i umereno teške infekcije mogle postati ozbiljne po život, a ozbiljne infekcije bi mogle postati gotovo neizlečive.

Ukazao je na to da korišćenje savremene, pre svega mikrobiološke dijagnostike može pomoći pacijentima da dobiju rani i odgovarajući tretman za infekcije izazvane rezistentnim patogenima, čime se spasavaju životi i smanjuju troškovi zdravstvene nege.

Mikrobiolog i rukovodilac Službe za medicinsku mikrobiologiju KCS Snežana Jovanović rekla je da zloupotreba antibiotika može rezultirati pojavom otpornosti bakterija na terapiju antibioticima i da je pre primene antibiotika uvek neophodno potražiti savet lekara.

„Antibiotici leče bakterijske infekcije. Infekcije koje su uzrokovane virusima ili gljivama ne leče se antibioticima, jer se tako uništavaju dobre bakterije, stvara rezistencija i teže ih je lečiti“, rekla je Jovanović i ukazala na značaj vakcinacije kao mere prevencije kod virusa.

Svetska nedelja svesnosti o korišćenju antimikrobnih lekova obeležava se na Trgu Republike, gde maskota u obliku Aspergilius gljive deli građanima informativni materijal u vezi važnosti racionalne upotrebe antimikrobnih lekova.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

Чланак Srbija u vrhu evropske liste po otpornosti bakterija na antibiotike се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nestašicu antibiotika širom sveta prouzrokovao je porast respiratornih infekcija, ali u Evropi taj problem ima i dodatke uzroke – cene generičkih likova su regulisane, pa se evropskim proizvođačima ne isplati da šire proizvodne kapacitete, iako se potreba za lekovima povećava.

Novinari Rojtersa su u razgovoru sa predstavnicima 13 velikih proizvođača lekova i šest esnafskih udruženja saznali da se njima ni proizvodnja trenutne količine antibiotika ne isplati, a kamoli njeno povećanje. Jer, uprkos poskupljenju energije i sirovina, cene lekova su ostale na istom nivou, što znači da su farmaceutskim kompanijama u prethodnom periodu porasli troškovi ali ne i prihodi.

Kako se utvrđuju cene generičkih lekova u Evropi?

Pre raspisivanja tendera, vlasti mnogih evropskih država upoređuju cene generičkih lekova na okolnim tržištima kako bi im one poslužile kao referentni okvir. Na osnovu utvrđene cene ulaze u pregovore sa proizvođačima lekova, a dešava se da je tokom istih i dodatno obore.

Proizvođači lekova prihvataju predložene cene da bi zadržali velike klijente sa kojima imaju sigurnost, bar kada je u pitanju naplata, ali i kako bi opstali na tržištu na kojem konstantno jača konkurencija iz Azije koja proizvodi lekove po nižim cenama. Zato se generički lekovi u Evropi i dalje prodaju po niskim cenama.

Koliko su oni jeftini pokazuje podatak da generički lekovi čine 70 odsto ukupnog evropskog tržišta medikamenata, a da se na njih troši 29 odsto novca opredeljenog za lekove od strane nacionalnih zdravstvenih sistema.

Da problem u saradnji sa farmaceutskim kompanijama postoji potvrdile su i Evropska medicinska agencija i Evropska komisija. Od prve nestašice lekova iz oktobra prošle godine, oni su se više puta sastajali sa njihovim proizvođačima, međutim do danas nije pronađeno rešenje za ovaj problem. Evropska komisija je najavila rad na izmeni zakona o farmaciji, u koji bi trebalo da bude uneseno nekoliko novih odredaba. Jedna od njih bi bilo obavezivanje proizvođača da obezbede veće rezerve lekova i da unapred najave potencijalne nestašice. Međutim, kako tvrde farmaceuti, ovo ne rešava problem niskih cena lekova, koje se u nekim zemljama Evrope nisu menjale već deset godina.

Foto: DawidC, Pixabay

Чланак Zašto je Evropa u deficitu sa antibioticima? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Godišnje oko 5,7 miliona ljudi umre od izlečivih zaraznih bolesti zbog nedostatka pristupa antibioticima

Najveći svetski proizvođači lekova su uprkos pandemiji uključeni u borbu protiv superbakterija, ali milioni ljudi u siromašnijim zemljama, gde je rizik od infekcija otpornih na lekove najveći, i dalje propuštaju ključne antibiotike.

Izveštaj fondacije Pristup medicini, neprofitne grupe sa sedištem u Amsterdamu, pokazuje da je samo 54 od 166 lekova i vakcina na kojima je vršena procena pokriveno strategijom pristupa kako bi bile dostupne zemljama sa niskim i srednjim prihodima, preneo je Gardijan.

Politike koje mogu da pomognu siromašnijim zemljama uključuju niže cene, dobrovoljne ugovore o licenciranju kako bi se povećalo snabdevanje, lokalna proizvodnja, transfer tehnologije, javno-privatna partnerstva ili donacije.

Većina od 54 proizvoda pokrivenih strategijom pristupa su vakcine, lekovi protiv tuberkuloze ili antibiotici koje Svetska zdravstvena organizacija ocenjuje kao prioritet za veći pristup.

Džajasri Ijer, izvršni direktor fondacije, rekao je: „Oni koji se suočavaju sa najvećim rizikom od infekcije i najvećom stopom otpornosti na lekove najteže dobijaju antibiotike koji su im potrebni.“

Procenjuje se da godišnje oko 5,7 miliona ljudi, uglavnom u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, umre od izlečivih zaraznih bolesti, zbog nedostatka pristupa antibioticima.

Izvor: Danas

Foto: Poxabay

Чланак Zbog nedostatka pristupa antibioticima umiru ljudi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Чланак Korišćenje antibiotika i dalje se koristi na farmama uprkos opasnosti po zdravlje ljudi се појављује прво на Biznis i Finansije.