Mladi šareni puž (Liparis gibbus) sadržao je najviše nivoe proteina protiv smrzavanja ikad zabeležene kod riba.

Kao što antifriz pomaže da se reguliše temperatura motora automobila u ekstremnim uslovima, određene vrste riba evoluirale su i imaju sličnu zaštitu, posebno one koje žive u hladnim staništima kao što su polarne vode Grenlanda.

“Proteini antifriza lepe se na površinu manjih kristalića leda i sprečavaju ih da prerastu u velike kristale” rekao je koautor istraživanja Dejvid Gruber, naučni saradnik u Američkom prirodnjačkom muzeju i ugledni profesor biologije na Gradskom univerzitetu u Njujorku.

„Ribe sa severnog i južnog pola samostalno su razvile te proteine“, navodi.

Proteini protiv smrzavanja prvi put su otkriveni u nekim antarktičkim ribama a pre gotovo 50 godina. Za razliku od određenih hladnokrvnih vrsta gmizavaca i insekata, ribe ne mogu preživeti ako im se zalede telesne tečnosti, jer to može uzrokovati stvaranje zrnaca leda unutar njihovih ćelija i doslovno ih pretvoriti u sladoled.

Ribe puževi proizvode proteine ​​protiv smrzavanja

“Činjenica da su se ovi proteini protiv smrzavanja razvili u nizu različitih i nepovezanih ribljih loza pokazuje koliko su ključni za preživljavanje tih organizama u ektremnim staništima”, rekao je drugi koautor istraživanja Džon Sparks, kustos Odeljenja za ihtiologiju, piše LiveScience.

“Ribe puževi proizvode proteine ​​protiv smrzavanja kao i svaki drugi protein u svom organizmu, te ih zatim izlučuju u krvotok”, rekao je Gruber. “Puž je jedna od retkih vrsta riba koje su živele među santama leda, u pukotinama. Bilo je iznenađujuće da tako sićušna riba može živeti u tako ekstremno hladnom okruženju, a da se ne smrzne”, kazao je.

Takođe je retkost da arktičke ribe pokazuju biofluorescenciju, što je sposobnost pretvaranja plave svetlosti u zelenu, crvenu ili žutu svetlost, budući da na polovima postoje dugotrajna razdoblja tame, posebno zimi.

Ova karakteristika obično se nalazi kod riba koje plivaju u toplijim vodama, a ovo je i prvi slučaj kako je vrsta arktičke ribe pokazala ovakvu vrstu prilagođavanja, prenosi Novi list.

Ovaj zapanjujući nivo proizvodnje antifriza mogao bi da pomogne ovoj vrsti da se prilagodi životu u okolini ispod nule, navodi se u izveštaju. Takođe, postavlja se pitanje što će se dogoditi s puževima ako se temperature okeana povećaju kao rezultat globalnog zagrevanja.

“Zbog brzog zagrevanja voda na Arktiku, ove vrste prilagođene hladnoj vodi takođe će se morati takmičiti s ribama prilagođenima toplijim vodama koje mogu migrirati na sever i preživeti na višim geografskim širinama” rekao je Sparks.

“U budućnosti proizvodnja proteina protiv smrzavanja možda više neće predstavljati prednost u opstanku”, zaključio je.

Izvor: Novi list
Foto: Pixabay

Чланак Otkrivena nova vrste ribe kroz koju teče antifriz се појављује прво на Biznis i Finansije.