Ipak, pitanje je da li je potrebno raditi test, s obzirom na brojne preporuke koje nam dolaze od strane struke, a koje kažu da za ovim nema potrebe.

Čak i ako uradite test na antitela, lekari neće znati da vam daju odgovor na pitanje koliko je antitela dovoljno da se ne zarazite koronom, sudeći po izjavama na ovu temu.

“Zapravo, niko vam ne može reći u kojoj ste meri stvarno imuni. Čak i sa velikom količinom antitela postoji određen nivo nesigurnosti“, rekao je na ovu temu ranije ove godine imunolog Karsten Vacl.

Količina antitela ne može odrediti imunitet

Profesor Miloš Marković, imunolog sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, rekao je za RTS da su antitela samo jedan vid odbrane od koronavirusa, kao i da se na osnovu njihove količine ne može tačno odrediti da li smo imuni ili ne.

“Dobijte vakcinu onako kako je rečeno i broj doza onako kako je rečeno i nemojte meriti količinu antitela, jer ja neću znati da vam protumačim rezultat” poručuje Marković.

Kako ističe, količina antitela nije jedina odbrana našeg organizma od koronavirusa.

“Antitela su samo jedan vid odbrane, svaka infekcija pokreće T-limfocite, mi pravimo i neke memorijske ćelije koje dugo žive i pamte i koje, kada ponovo sretnu virus, bolje odreaguju i zaštite nas”, objasnio je Marković.
“Nemojte da merite antitela”
To je, kako kaže, ustvari imunološka memorija i na osnovu toga mi imamo imunitet kada preležimo infekciju i posle vakcine.

Jedina antitela, ističe, koja daju neku jasniju informaciju su neutrališuća antitela, čiju količinu mogu da rade samo specijalizovane laboratorije.

“Ma šta vi merili u bilo kojoj laboratoriji, vi nećete izmeriti nijedan parametar da li ste imuni ili niste”, naveo je.

“Čak i da uradite taj test, mi ne znamo koji je nivo zaštite i moja poruka je jasna – nemojte uopšte da merite antitela”, istakao je.

Koliko je antitela dovoljno i koliko imunitet traje?

Diskusija o tome koliko je antitela dovoljno sa sobom vuče i pitanje koliko imunitet stečen preležanom infekcijom ili vakcinisanjem zapravo traje.

“Ne može niko da vam kaže da imunitet traje godinama kada od prvog slučaja nije prošlo godinu i po dana, mi možemo samo da pretpostavljamo na osnovu nekih imunoloških znanja”, rekao je profesor.

Kako kaže, ponovna infekcija je realna mogućnost, i najvažnija stvar jeste da budemo zaštićeni od teške forme bolesti što je i cilj vakcinacije.

Šta su antitela?

Kako ističu stručnjaci, antitela nastaju kao reakcija našeg imuniteta na napad. Ona za sebe vezuju “napadače” i na taj način ih neutrališu.

Takozvani brzi test na antitela utvrđuje dva parametra – prisutvo imunoglubina G i M (IgG, IgM). Prisustvo prvog, IgG, u krvi ukazuje na to da je osoba bila zaražena virusom (sa simptomima ili bez) te tako stvorila antitela. Drugi, IgM, ukazuje na akutnu infekciju, piše RSE.

Marija Gnjatović, istraživačica Instituta za primenu nuklearne energije (INEP) kaže da je testiranje na antitela vrlo važno kako bi se sagledao kolektivni imunitet. Bez obzira na sve nepoznanice u vezi sa virusom korona i efektima antitela, Gnjatović je uverena da će, uz njih neka zaštita izvesno postojati, piše RSE.

“Neko ko ima antitela će kroz sledeću fazu infekcije, ukoliko se desi, doći u kontakt sa virusom. Čak i da ga ne štiti u potpunosti, kao što je situacija, na primer, kod morbila, sigurno će imati neku zaštitu. Biće to neki blaži oblik”, tvrdi Gnjatović.

Koliko košta test na antitela?

Kada su u pitanju cene, one su veoma raznolike u zavisnosti od toga u kojoj laboratoriji se rade. Od 1.500 dinara, što je najjeftinije, cene idu i do 3.000 dinara.

Testovi na antitela se mogu uraditi što u privatnim laboratorijama, što u državnim na lični zahtev.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay

Чланак Da li su antitela dovoljna za zaštitu od korone i da li ih meriti? се појављује прво на Biznis i Finansije.

U studiji koja je nedavno objavljena u per-review akademskom žurnalu Nature Communications predstavljena je ideja kako bi se mogla koristiti antitela ovih životinja – kroz sprej za nos.

Prethodno je istraživački tim sa Rosalind Franklin instituta eksperimentalno nekoliko puta lami pod imenom Fifi ubrizgavao spajk protein korona virusa i ona se nijednom nije razbolela. Međutim, razvila je antitela koja štite od ovog virusa. To znači da bi lame mogle proizvoditi ogromnu količinu antitela bez opasnosti po njih.

Ta ideja međutim nije nova, ovog avgusta su izraelski i američki naučnici proučavali antitela lama i njihovu efikasnost, kao i švedski istaživači u junu 2020. Svi oni zaključili su da lame imaju dobar imunitet i da njihovo telo ima veliku sposobnost borbe sa korona virusom.

Izvor: The Jerusalem post

Foto: Pixabay

Чланак Antitelima lama protiv Kovida се појављује прво на Biznis i Finansije.

Klinička farmakologija ispituje delovanje lekova na čoveka, i na neki način je most između bazične nauke i kliničke prakse. Posebno je značajna u ovom periodu, kada su naučnici uspeli da naprave vakcine, a sada se govori i o mogućem leku protiv korone. Fajzer je počeo klinička ispitivanja oralnog antiviralnog leka protiv koronavirusa.

„To je antivirusni lek koji sprečava deobu virusa i može da pomogne na početku kada se čovek tek zarazi. Još uvek je rano govoriti da li će taj lek biti primenjivan jer je još u fazi ispitivanja. Dosta toga smo naučili od toga kako da koristimo neke lekove poput kostikosterodida do upotrebe kiseonika“, rekao je Stojanović gostujući u Jutarnjem programu na RTS.

Ceo svet trenutno nalazi u pandemijskom tunelu

Kada je reč o pandemiji koronavirusa, profesor Stojanović kaže da se ceo svet trenutno nalazi u pandemijskom tunelu, a u daljini se vidi svetlo.

„Od nas zavisi kada ćemo izaći iz tog tunela. Virus se menja i teško je reći kako će se proces odvijati. Na prvom mestu moramo da se pridržavamo adekvatnih mera i da se vakcinišemo“, kaže Stojanović.

Kada je reč o procesu vakcinacije, Srbija stoji dobro, kaže profesor.

„Sama činjenica da smo na čelu Evrope kada je reč o broju vakcinisanih građana govori da stojimo dobro. Ali ljudi moraju da shvate da kada prime vakcinu to ne znači da su potpuno zaštićeni od virusa. Naš imunitet ne funkcioniše ‘na sve ili ništa’ i ne znamo kako će reagovati u susretu sa virusom. Vakcine su pokazale visoku efikasnost i sve preko 50 odsto se smatra prihvatljivim“, objašnjava Stojanović.

„Građani ne treba da proveravaju nivo antitela posle vakcine“

Profesor Stojanović kaže da građani ne treba da proveravaju nivo antitela posle vakcine jer, kako kaže, efikasnost vakcine i nivo antitela nisu sinonim.

„Celuralni imunitet se ne meri, antitela imaju zaštitnu ulogu ali ne znamo koja je to količina koja nas štiti. Imunitet nije matematika i građani ne treba da idu od laboratorije do laboratorije. Brzina stvaranja antitela nije rezultat koji ukazuje na snagu našeg imuniteta“, istakao je Stojanović.

Do kolektivnog imuniteta se stiže prokuživanjem ili vakcinacijom.

„Može putem zaražavanja, ali to nosi veliki broj obolelih pa i umrlih. Drugi način je vakcinacija, a za to je potrebna solidarnost svih jer jedino tako možemo da zaštitimo i one najranjivije, a to su one grupe koje ne mogu da se vakcinišu – bolesni od karcinoma u akutnoj fazi, trudnice i drugi“, rekao je profesor Stojanović.

Koliko je vremena potrebno da se do toga dođe teško je reći, ali imamo primer Izraela koji se, zahvaljujući brzoj i masovnoj vakcinaciji građana polako vraća normalnom životu.

„Moramo afirmisati vakcinaciju, moramo biti jedinstveni u tome. Prema saznanjima kojima raspolažemo, vakcina bi trebalo da deluje bar godinu dana, ali moramo u što kraćem periodu vakcinisati što veći broj ljudi“, rekao je Stojanović.

Izvor: RTS-021.rs

Foto: Pixabay

Чланак Profesor Stojanović: Imunitet nije matematika се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pojava novih sojeva korona virusa obeshrabrila je mnoge naše sugrađane koji su se nadali da su vakcinacijom ili time što su preležali Kovid stekli antitela koja ih štite od novog zaražavanja.

Za naučnike je ovo stručni izazov, te su počeli da istražuju koliko nas zapravo antitela štite od novih sojeva. Već je realizovano nekoliko studija koje su se bavile upoređivanjem antitela stečenih odmah posle preležane bolesti i istih tih antitela pola godine od bolesti. I rezultati su bili ohrbrujući.

Mutiram ja, mutiraš ti

Naime, isto kao i virus, i antitela “mutiraju”, odnosno evoluiraju, menjaju se tokom vremena. Ona su prilagodljiva i sklona “učenju” pa zato često uspevaju da se pripreme i za borbu sa novim sojevima korone. Primera radi, u 83 odsto slučajeva su starija antitela bila efikasnija od mladih u prepoznavanju novih varijanti ovog virusa.

Međutim antitela ne “mutiraju” na isti način kao i virusi. Njihove promene se ne dešavaju slučajno i bez razloga. Ona su konstantno u pripravnosti za borbu protiv neprijatelja, u čemu im mnogo pomaže enzim Aid koji se nalazi u B ćelijama. Pomenuti enzim namerno izaziva mutacije antitela i tako ga čini sposobnijim da prepozna različite varijante virusa. To naravno ne znači da će sve mutacije antitela biti efikasne – neke će ih učiniti boljima u borbi sa virusom a neke će promašiti svoj cilj ili čak umanjiti sposobnost antitela da uoče virus. Ipak, kažu naučnici, ljudski organizam je tako ustrojen da uglavnom u njemu najjače ćelije opstaju. Zato ovo smatraju ohrabrujućom vesti.

Dodatno ohrabruje činjenica da ovo važi i za ljude koji su stekli antitela na prirodan način ali i za one koji su ih dobili ubrizgavanjem vakcine.

Izvor: The Conversation

Foto: succo, Pixabay

Чланак Korona virus nije jedini koji mutira, to čine i naša antitela се појављује прво на Biznis i Finansije.

Taj nivo imuniteta samo je malo niži od imuniteta koji pruža vakcina Pfizer/BioNTech, čija efikasnost u zaštiti od virusa iznosi 95 odsto.

Studija je proučavala kako su ljudi koji su bili zaraženi u prvom talasu pandemije, od februara do aprila, prošli u drugom talasu, od septembra do novembra.

Napominje se da rezultati istraživanja pokazuju da antitela, nakon infekcije koronavirusom, pružaju gotovo jednaku zaštitu kao vakcina, ali u kraćem vremenskom periodu.

U studiji se navodi i da su, u poređenju sa ostalom populacijom, u Austriji imali znatno jaču otpornost na infekciju.
„Podaci pokazuju da raste imunost na Sars-CoV-2 kod stanovnika Austrije, iako još ne znamo do koje mere se taj imunitet odnosi i na različite mutacije virusa Sars-CoV-2 ili koliko dugo i u kojoj meri traje zaštita od reinfekcije u dužem vremenskom razdoblju“, kaže Franc Alerberger iz Austrijske agencije za zdravlje i sigurnost hrane.

Kako se dodaje, potrebne su dodatne evaluacije kroz duža vremenska razdoblja i analiza podataka iz drugih zemalja.

Rezultati su slični onima do kojih su došli britanski zdravstveni radnici koji su otkrili da gotovo 90 odsto zaraženih koronavirusom imaju antitela u svom organizmu šest meseci nakon infekcije.

Podaci iz februara sakupljeni u najvećoj britanskoj biomedicinskoj bazi podataka, UK Biobank, pokazuju da je antitela imalo 88 odsto učesnika šestomesečnog istraživanja.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Antitela, nakon koronavirusa, pružaju gotovo jednaku zaštitu kao vakcina се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema studiji koju su sproveli Imperijalni koledž London i istraživačka kuća Ipsos Mori, pacijenti koji su imali izražene simptome Kovida-19 duže će imati antitela na korona virus od onih koji su prošli bez tegoba. Takođe, osobe stare između 18 i 24 godine će sporije gubiti antitela od onih iznad 75 godina starosti. Ipak, kako kažu naučnici, i dalje je nepoznat dugotrajan status antitela. To jest, koliko zapravo ona mogu da traju.

U istraživanju je inače učestvovalo 365.000 nasumično biranih odraslih kojima su više puta rađeni testovi na prisustvo antitela. Ono je pokazalo i da je broj ljudi koji poseduju antitela generalno u padu. Naime, za samo tri meseca je njihov broj sa šest odsto pao na 4,4 odsto. No, naučnici kažu da je razlog ovome smirivanje širenja zaraze tokom letnjih meseci, kada je studija i sprovođena.

Izvor: medicalxpress

Foto: thiagolazarino, Pixabay

Чланак Asimptomatski slučajevi imaju manje antitela na korona virus се појављује прво на Biznis i Finansije.

Radojević je navela da je cena testa na antitela neprofitabilna, odnosno tolika je nabavna cena.

Objasnila je da je za ovaj test moguće uzeti krv iz prsta ili iz vene, ali je rezultat pouzdaniji iz venske krvi.

„Ako postoje indicije da je neka osoba imala korona virus, obavezno se radi i PCR test koji je onda besplatan“, istakla je Sanja Radojević Škodrić.

Prema njenim rečima, do sada se 1.100 onih koji su preležali korona virus javilo za davanje krvne plazme, što je isključivo na dobrovoljnoj osnovi.

„Već su rađene laboratorijske analize za više od 500 uzoraka, izdvojeno je 270 jedinica, a 17 pacijenata je već dobilo krvnu plazmu“, navela je Radojević Škodrić.

Izvor: Tanjug

Чланак Na lični zahtev od 1.juna testiranje antitela na korona virus се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ana Brnabić je rekla da će na osnovu tih testova moći da se utvrdi da li je neko preležao koronavirus i dodala da cena još nije utvrđena, ali da bi trebalo da koštaju oko 1.000 ili 1.200 dinara.

„Gledali smo da za građane koji žele da se testiraju na antitela imamo simboličnu cenu“, rekla je premijerka za televiziju Prva i dodala da država neće ništa zarađivati na tim testovima.

Navela je da u ovom trenutku postoji prošireno testiranje za one koji imaju simptome, one koji rade u kolektivima i za one koji su bili u kontaktu sa zaraženima.

Dodala je i da građani koji su deo velikog istraživanja, a u pitanju je 7.000 domaćinstava, neće plaćati testove.

Podsećamo,test na prisustvo virusa COVID-19 košta oko 6.000 dinara ukoliko ga radite na lični zahtev.

Izvor: Nova ekonomija

Чланак Brzi test na antitela korona virusa će se plaćati do 1.200 dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Drugačija strategija koju je primenjivala Švedska od većine drugih zemalja u borbi protiv korone nije se pokazala do sada naročito uspešnom. Najnovije istraživanje o tome da li je odluka da se ne primenjuju stroge mere karantina omogućila da većina Šveđana stekne kolektivni imunitet na virus je pokazalo da je do kraja aprila samo 7,3% stanovnika Stokholma razvilo antitela na koronu. Istraživanje je rađeno na osnovu 1.100 testova u celoj Švedskoj, ali su objavljeni rezultati samo za glavni grad.

S druge strane, u Švedskoj je trenutno zaraženo više od 30.000 ljudi, a preminulo je 3.831 obolelih. To je tri puta više od ukupnog broja smrtnih slučajeva u Danskoj, Norveškoj, Finskoj i na Islandu. Ipak, to je i dalje manji broj preminulih nego u zemljama poput Velike Britanije, Italije i Francuske.
Broj pacijenata na intenzivnoj nezi u Švedskoj je pao za trećinu od kada je krajem aprila imao svoj vrhunac, a nadležni u zdravstvu tvrde da epidemija usporava. Ali Švedska je u posljednjih sedam dana zabeležila najveći broj mrtvih po glavi stanovnika u Evropi.

Različita tumačenja rezultata istraživanja

Strategiju „imuniteta krda“ kao najefikasnijeg načina da se zaustavi širenje zaraze zagovarao je glavni švedski epidemiolog Anders Tegnel. Stoga je švedska vlada preporučila građanima da sami preduzmu odgovarajuće mere opreza, a većina škola, kao i restorana, kafića i poslovnih objekata ostali su otvoreni.

Komentarišući rezultate istraživanja Tagnel je priznao da je procenat onih koji su razvili antitela na koronu manji od očekivanog. Ipak, dodao je, ta razlika nije velika, budući da iznosi jedan do dva procenta manje u odnosu na projekcije. Tagnel podseća da strategija kolektivnog imuniteta nema za cilj da potpuno suzbije zarazu, već da je uspori kako bi se sprečio slom zdravstvenog sistema.

Jedan od kritičara ovakvog pristupa u Švedskoj, profesor zaraznih bolesti na univerzitetu u Upsali Bjorn Olsen, ocenjuje kako su rezultati istraživanja dokazali da je sticanje kolektivnog imuniteta na Kovid -19 veoma dalek i vrlo upitan cilj. Zato je ponovo upozorio da je takav koncept u slučaju korona viriusa nerealan i time veoma opasan.

Mala stopa imuniteta

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) od početka pandemije zastupa stav kako države ne bi trebalo da se oslanjaju na stvaranje kolektivnog imuniteta. Organizacija je objavila prošle nedelje rezultate istraživanja na globalnom nivou, koji su pokazali da su antitela pronađena kod svega 1% do 10% populacije. Takvi pokazatelji se poklapaju sa rezultatima koji su nedavno objavljeni u Španiji i Francuskoj.
Koncept kolektivnog imuniteta u slučaju Kovida-19 ni izdaleka nije dovoljno istražen u praksi, uključujući i činjenicu da se još pouzdano ne zna ni to koliko su pacijenti koji su se oporavili od korone stekli imunitet na ponovnu zarazu.

Чланак Istraživanje o sticanju kolektivnog imuniteta dodatno podelilo Švedsku се појављује прво на Biznis i Finansije.