Juče se ceo svet zabavljao deljenjem snimaka novoizabranog argentinskog predsednika koji, osim što izgleda ekscentrično, ume i da zapeva na bini ili da maše po ulicama motornom testerom. U javnosti je zbog svoje neposlušne kose prozvan „perikom“ a zbog nekih svojih stavova „ludakom“. To ne čudi jer ovaj ekscentrični ekonomista tvrdi da mu savete daju njegovi klonirani psi koji su „najbolji stratezi na svetu“, kao i da ljudima treba dozvoliti da legalno prodaju svoje organe.

Ali, sve to trenutno nije najveći problem Argentinaca, od kojih 40 odsto populacije živi u siromaštvu. Ta zemlja, koja inače obiluje prirodnim i rudnim bogatstvom, ima inflaciju od 140 odsto i veoma niske devizne rezerve. Njena valuta pezos je za četiri godine izgubila 90 odsto svoje vrednosti i sasvim je izgledno da će se Argentina uskoro naći u recesiji jer se ove godine očekuje usporavanje ekonomije za dva odsto.

Šok terapija koju je teško izvesti

Novi predsednik Argentine Havijer Milei rešenje za ove probleme vidi u ukidanju pezosa i uvođenju američkog dolara, kao i u gašenju centralne banke kako bi se stalo sa štampanjem novca. Trenutno centralna banka pokušava da uspori inflaciju tako što je podigla kamatne stope na 133 odsto. To je primoralo Argentince da štede u pezosima, ali i učinilo pozajmivanje preskupim što koči razvoj biznisa.

Zato je jedan od predsednikovih imperativa zamena pezosa dolarima. Međutim, postavlja se pitanje kako bi uopšte mogao biti realizovan ovaj Mileijev ekonomski eksperiment. Odakle Argentini toliki dolari kojima bi trebalo da zameni pezos? Trenutno njena centralna banka ima minimalne rezerve američke valute. Jedina opcija je da se napravi neki dogovor sa MMF-om kod kojeg je ova zemlja već prezadužena. Dakle, male su šanse za to. Ali čak i kada bi nekako našla sve te dolare, morala bi da devalvira pezos pre uvođenja dolara, a slabljenje nacionalne valute bi dodatno poguralo cene na gore. Dakle, nova ekonomska „šok terapija“ bi mogla da se obije Argentincima o glavu, ako Milei uopšte uspe da je realizuje.

Ono što je veoma zanimljivo u celoj ovoj priči je pitanje kako je jedan ekscentrični autsajder čije ideje je izuzetno teško sprovesti postao velika nada osiromašenog naroda. Milei je naime zbog svojih radikalnih stavova već godinama čest gost televizijskih emisija jer takve kontroverzne ličnosti doprinose rastu gledanosti, bilo da ih publika gleda da bi se čudila onome što izgovaraju, bilo da zaista podržava njegove reči. No, vremenom je postao veoma poznat a pošto birači nisu verovali da bi neko drugi mogao promeniti njihovu situaciju okrenuli su se Mileiju.

Foto: Vox España, Wikipedia

Чланак Kakav je ekonomski program novog argentinskog predsednika? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nova podvrsta “bejbi turizma” razvila se u poslednjih godinu dana, otkako je Rusija napala Ukrajinu i našla se na stubu srama svetske javnosti. Od tada do danas je, prema izveštaju Euronews-a, na hiljade mladih Ruskinja otputovalo u Južnu Ameriku, konkretnije u Argentinu za koju im ne treba viza, kako bi se tamo porodilo. Novorođene bebe ali i njihove majke tamo mogu dobiti papire sa kojima se lakše putuje po svetu. Koliko lakše – to najbolje pokazuje podatak da se sa argentinskim pasošem može posetiti 171 zemlja bez vize, a sa ruskim samo 87 država.

Nije sve kako izgleda

U svemu tome učestvuju i ruske turističke agencije koje raznim obećanjima mame parove u Argentinu, za ne baš male svote, koje dostižu i do 35.000 dolara. One često tu zemlju reklamiraju kao jednostavan način za dolaženje do pasoša za novopečene roditelje. Međutim, svaka od njihovih usluga ima svoju cenu.

Tako na primer sajt RuArgentina nudi informacije svima koji su zainteresovani za porođaj u Argentini. Njihove telefonske konsultacije koštaju 100 dolara, a za 5.500 dolara dobija se “ekonomski paket” odnosno susreti sa doktorima koji će ženu poroditi kao i priprema argentinskih dokumenata. U reklami piše da se dokumenti dobijaju automatski, a naravno, retko ko čita sitna slova u daljem tekstu.

No, advokati upozoravaju da je ovo prevara jer niko ne može da vam garantuje da ćete dobiti papire odmah po rođenju deteta, bez obaveze da neko vreme provedete u Argentini. Istina je, kažu, da dete u toj zemlji lakše može dobiti pasoš, kao i njegovi roditelji ako neko vreme provedu u njoj, ali oni ih ne dobijaju odmah po rođenju bebe, u šta ih turističke agencije uveravaju.

Svega ovoga svesne su i argentinske vlasti, koje vode istrage o više privrednih subjekata koji se bave “bejbi turizmom”. Samo tokom ovog meseca izvršeno je nekoliko hapšenja rukovodilaca tih organizacija. Međutim, ostale agencije se regularno oglašavaju i naplaćuju svoje usluge, dok budući roditelji puni nade i dalje hrle u južnoameričku zemlju.

Izvor: Euronews

Foto: shaila19, Pixabay

Чланак Nova vrsta bejbi turizma: Zašto se Ruskinje porađaju u Argentini? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pobedom na FIFA Svetskom prvenstvu u Kataru 2022. Mesi i ekipa osvojili su nagradu u iznosu od 42 miliona dolara.

Francuzi kao finalisti odnose 30 miliona, dok je treća Hrvatska inkasirala 27 miliona dolara.

Oni koji su završili takmičenje u grupnoj fazi dobili su po devet milona dolara, a svaka sledeća faza za one koji su je prošli donosila je četiri miliona više.

Nagradni fond je tako u Kataru bio za 40 miliona dolara veći u odnosu na turnir iz 2018. godine u Rusiji.

FIFA je ove godine od prvenstva takođe dobro poslovala. Ona je budžetirala prihode od 4,6 milijardi dolara u 2022. godini, a samo od prava na emitovanje su doprinela sa 2,6 milijardi dolara.

Za poređenje, pre 2006.godine šampioni sveta nikada nisu odlazili sa turnira sa više od 10 miliona dolara, a na primer, Italija je 1982. godine sa Svetskog prvenstva iz Španije otišla sa 2,2 miliona dolara.

Ovakav skok zarada usledio je nakon 2002. kada su nacionalni timovi izvršili veliki pritisak na FIFA da poveća novčane nagrade u ponudi, uz rastući prihod od Svetskog prvenstva.

Izvor: Bonitet.com

Foto: Pixabay

Чланак Koliko je Argentina zaradila pobedom na Svetskom prvenstvu, a koliko ostali? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Novi porez nametnut je onima koji poseduju imovinu u vrednosti iznad 200 miliona pezosa, odnosno 2,3 miliona evra. Oni će sada plaćati tri odsto od vrednosti te imovine u Argentini, i pet odsto od vrednosti imovine koja se nalazi u inostranstvu.

Ovaj porez će pogoditi oko 12.000 ljudi a argentinska vlast se nada da će pomoću njega prikupiti oko tri milijarde dolara. Taj novac će, osim za borbu sa posledicama korone, upotrebiti i za finansiranje školarina za siromašne i za socijalnu pomoć.

Argentina je inače veoma teško podnela pandemiju. Oko 40 odsto njenog stanovništva nalazi se ispod linije siromaštva, a nezaposlenost u zemlji je 11 odsto. Ostim toga, klasne razlike su veoma izražene, pa bi ih ovim potezom levičarska vlast mogla bar donekle ublažiti.

Izvor: BBC

Foto: thibaultjugain, Pixabay

Чланак Argentina oporezuje bogate kako bi namakla sredstva za borbu protiv Kovida се појављује прво на Biznis i Finansije.

Međutim, sa zbirno sedam odsto potraživanja, nekoliko hedž fondova, pre svega Eliot u vlasništvu Pola Singera, nisu pristali na reprogram i poveli su sudski spor. Ni Eliot fond, ni Singer nisu inicijalni kreditori, dug u nominalnom iznosu od 520 miliona dolara su otkupili na sekundarnom tržištu hartija od vrednosti za samo 49 miliona.

Posle niza ročišta i silnih lobiranja, sudija Tomas Giraesa 2012. godine presuđuje da fondovi imaju pravo naplatiti potraživanja u celosti, što je u slučaju Singera iznosilo 800 miliona dolara, sa kamatama. Viša instanca je potvrdila presudu, dve godine kasnije i Vrhovni sud, kada je na čelu Argentine bila levičarka omražena u vladajućim krugovima SAD Kristina Kiršner.

Lešinarski fondovi

Nije nevolja samo isplata fondovima u svetu nazvanim lešinarskim, već i ugovorne odredbe po kojima bi i oni koji su ranije oprostili 70 odsto duga sada mogli tražiti isplatu u celosti. Bila bi to golema svota, uvećana za kamate.

Takođe, prestala je mogućnost da Argentina uredno isplaćuje rate preostalog duga. Banka Njujorka, preko koje su emitovane obveznice, obavezna je da uplate Argentine ostalim poveriocima preusmerava na hedž fondove.

Kiršnerova nije pristala da isplaćuje lešinarske fondove, dok je Argentina izgubila pristup zaduživanju na finansijskim berzama. Suština spora je presuda sudije Gilaese kojom se odstupa od decenijama uobičajene sudske prakse da se u ovakvim slučajevima ide na oprost dela potraživaja i reprogram preostalog duga.

Pravna praksa je pošla od načela da su potraživanja od kompanija neuporedivo većeg rizika u odnosu na potraživanja od države, koje, zahvaljujući raznovrsnoj imovini i, što je najvažnije, poreskim monopolom, mogu beskrajno da vraćaju rate. Države ne propadaju.

Presuda sudije Gilaesa

U slučaju, pak, nesolventnosti kompanija, proglasi se bankrot, poverioci tada samo podele malo novca na računu i imovinu, koja je, obično, minimalne vrednosti u odnosu na vrednost proizvodnje ili duga. Kreditori banaka mogu lako da izgube ako ne vode dovoljno računa o klijentima, dok finansijeri država obilato zarađuju i kada oproste veći deo potrživanja, jedino se rok povraćaja uloženog produži.

Istovremeno, bankari se koriste i kamatama kao načinom zaštite od veće rizičnosti pojedinih plasmana. Tako je pri zajmljenju Agentini prinos bio i po četiri puta veći negi pri zajmljenu, primera radi, SAD ili drugom pouzdanijem klijentu. Zapravo, putem uvećanih kamata dovoljno se zaradi da se, u slučaju potrebe može oprostiti deo potraživanja.

Upravo ovi momenti su decenijama bili uvažavani u pravnoj praksi i presude sudova, i američkih, redovno su insistirale na reprogramu sa oprostom. Odluka sudije Gilaesa je drastičan otklon od dosadašnje prakse i signal svim zemljama dužnicima da što manje zajme, pogotovo da izbegavaju devizna zaduženja za pokrivanje troškova u domaćoj valuti.

Rekordna emisija obveznica

Krišnerova je, uprkos teškoj situaciji i praktično blokadi u saradnji sa SAD, vodila relativno uspešnu politiku. Glavna primedba opozicije bila je što, radi pokrivanja gubitaka regionalnih vlada, štampa pezose proizvodeći manju inflaciju, pa je kamata na kredite u domaćoj valuti viša nego na dolarske. Ovaj prigovor važi samo ako kurs pezosa ostaje isti.

No, hajka opozicije je planski osmišljena i podržana globalnim medijima. Propaganda je bila ogromna i vešta. Na samom kraju 2015. godine dolazi do smene i na čelo države dolazi miljenik SAD i svetskih liberalističkih krugova Maurisio Makri.

Već 16. aprila 2016. Argentina se vraća na finansijsko tržište i u toku samo jednog dana emituje obveznica različitih ročnosti u visini 16,6 milijardi dolara, od kojih tri četvrtine prihoda odlaze na isplate hedž fondovima, ostatak na pokrivanje dugova provincija nominovanih u pezosu. Do kraja godine obveznicama pozajmljuje još 30 milijardi dolara.

Kamata kao mamac

Ogromno interesovanje bankara se objašnjava kao uspeh nove politike, pri čemu se zaobilazi podatak da su kamate na argentinske obveznice, zavisno od ročnosti, bile između 6,5 i 8,2 odsto, dok su kamate na američke hartije od vrednosti iznosile od 0,9 do 2,6 odsto, što je i bio glavni mamac za ulagače.

No, ekonomske prilike u svetu se usložnjavaju, dolar jača, dok agrarni usevi, čiji je Argentina veliki izvoznik, imaju rekordno nisku cenu na svetskim berzama. Nije bilo lako vraćati dugove, pa Argentina zajmi sve više, a pezos pada sve brže.

Stiglo se da je dug države dostigao 320 milijardi, dok je za dolar umesto nekadašnjih deset sada potrebno izdvojiti četrdeset i četiri pezosa.

Beskrajan niz reprograma

Napokon, Makri gubi na izborima, na čelo države dolazi Fernander, šef kabineta u vreme Kristine Kiršner. Već na startu nailazi na golem dug.

Od sudbine predloga da se ide na oprost i reprogram zavisi budućnost ne samo nove vlasti i građana Argentine, već i brojnih zemalja sa većim deviznim zaduženjima. Rast kamata na svetskim tržištima i pre pandemije je najavljivao krizu, globalna pošast je stvar ubrzala i sada će mnoge zemlje biti prinuđene da traže reprogram dugova sa oprostom.

Njihova budućnost zavisiće od dogovora sa kreditorima, još i više od sudskih odluka u eventualnim sporovima. Biće jako neugodno ako se bude sudilo prema shvatanjima sudije Tomasa Gilaese, odnosno ako se pozicija kreditora olakšava i oslobađa odgovornosti za plasman novca državamu.

Po novoj praksi, kreditor se destimuliše da pomaže dužniku izaći iz krize. Eventualni oprost biće minimalan, tek toliko da se dužnik održava na vodi.

Praktično, postiže se situacija u kojoj dužnik stalno ide iz jednog u novi reprogram. I tako beskrajno, katastrofalno za već prezadužene, obično i nerazvijene države.

Izvor: 021.rs

Чланак Argentina bankrotirala po treći put u ovom veku се појављује прво на Biznis i Finansije.