Zanimljivo je da međutim hrvatska produkcijska kuća zapravo nije ni oglasila prodaju ovog autobusa, već se ljudi sami javljaju.

Predsednik uprave Jadran filma Vinko Grubišić kaže da se trenutno radi na obnovi autobusa, kako bi se sprečilo njegovo propadanje. Prema njegovim rečima, u pitanju je veliko ulaganje u rekonstrukciju ovog vozila.

“Naša želja koja je značajno usporila obnovu jeste ona da autobus učinimo mehanički prihvatljivim i tehnički potpuno ispravnim, odnosno da bude u voznom stanju. Moramo ga ostaviti vizualno originalnim, ali tehnički ispravnim da može voziti kao registrovani autobus. Ideja je da se on zaista vozi po putevima bivše Jugoslavije. Tu će biti i neki Miško koji će nas voziti zavezanih očiju. Uostalom, to nam ionako rade“, rekao je Grubišić.

Drugim rečima, oni planiraju da ga preprave u “šou automobil” za područje cele bivše Jugoslavije. To znači da će autobus biti u originalnoj boji, sa natpisom „Krstić i sin“ i dimnjakom i rupama od sačme na krovu.

Kako ističu u Jadran filmu, reč je o autobusu Mercedes-Benzu O 3500 koji se proizvodio od 1949. i koji, suprotno ustaljenom mišljenju, nije bio model koji se mogao voziti po srpskim provincijskim zemljanim putevima uoči izbijanja Drugog svetskog rata i bombardovanja Beograda, završne scene filma Slobodana Šijana.

Bio je to velikoserijski autobus, a njegova cena se sada uobičajno kreće oko 60.000 evra jer kolekcionari ne preferiraju autobuse i kamionski program. Kao “obični” oldtajmer ima takvu vrednost, ali kao vozilo iz filmskog remek-dela jugoslavenske kinematografije njegova vrednost dramatično raste.

Izvor: Capital.ba

Foto: Screenshot

Чланак Ljudi žele da kupe autobus iz “Ko to tamo peva”, iako on nije na prodaju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako Novosti saznaju, Grad je radi poboljšanja naplate karata tražio od Vlade da se izmeni Zakon o radu. Da u zakonu, umesto formulacije da zaposleni imaju pravo na naknadu za prevoz, stoji „nadoknada za javni prevoz“. Tako bi kompanije bile u obavezi da radnicima uplaćuju mesečne karte, a ne novac. Druga opcija je da ostane mogućnost da firme same odlučuju hoće li uplaćivati tu nadoknadu zaposlenima na račun ili će kupovati kartice za prevoz, uz obavezu da, ako se odluče za prvu opciju, Gradu uplate ekološku taksu u istom iznosu. Tako bi, na primer, umesto da uplate mesečni kartu jednom zaposlenom za prvu i drugu zonu po ceni od 3.275 dinara, tu sumu morali da uplate za tog zaposlenog na račun ekološke takse.

Od ekološke takse, Grad će kupovati električna ili vozila koja idu na gas, kako bi se smanjilo zagađenje vazduha.

Izbor novog partnera za naplatu karata

Kako je zamenik gradonačelnika Goran Vesić naveo, najavljujući raspisivanje međunarodnog tendera za izbor novog partnera za naplatu karata (dosad je taj posao obavljao „Bus plus“ sistem, odnosno firma „Apeks“), zbog neplaćanja karata Grad godišnje „izgubi“ 100 autobusa.

– Kada bi građani plaćali uslugu, mogli bismo od sopstvenih sredstava godišnje da kupimo 100 novih vozila. Javni prevoz subvencionišemo iz budžeta, a taj novac smo mogli da iskoristimo da negde izgradimo vrtić, školu, kanalizaciju. I građani morađu da shvate da iako prevoz ne plaćaju, na kraju ga ipak „plate“ jer ostanu bez drugih stvari. Zato ćemo krenuti u kampanju za povećanje naplate prevoza, čim izaberemo novog partnera. Verujem da će sa više kontrolora na ulicama, više validatora u vozilima, novim merama i novom karticom više građana plaćati prevoz. Nije normalno da se dve trećine gradskog prevoza subvencioniše. Nigde u svetu on nije profitabilan i to niko ne očekuje, ali naplatu karata moramo da povećamo – bio je jasan Vesić.

Zamenik gradonačelnika kaže i da je povećanje kvaliteta usluge način da se naplata poveća, odnosno da se izađe iz „tog začaranog kruga kad sugrađani kažu da će plaćati prevoz kad on bude bolji“. Rekao je da bolji dani za javni prevoz dolaze, da će grad sledeće godine kupiti 10 električnih autobusa i 100 zglobnih autobusa na gas, kao i da će se u narednih pet godina kupiti 500 takvih vozila.

Nova partnerstva

Kako bi novi autobusi na gas imali gde da se pune, gasne stanice u gradu moraju da budu izgrađene na nekoliko mesta. Zato će Grad naredne godine raspisivanjem tendera izabrati partnera za njihovu izgradnju. Ujedno, i rečni prevoz svrstan je u javni, pa će grad u 2021. Takođe raspisati tender za javnog partnera koji bi uložio u posao kupovine plovila, izgradnju pristana i svega što taj vid prevoza prati.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Umesto naknade na prevoz, gradska uprava traži da stoji „nadoknada za javni prevoz“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Preduzeće „Srbija voz“ je obavestilo putnike da zbog infrastrukturnih radova između stanica Elemir i Banatsko Miloševo (Novo Miloševo), u vremenskom intervalu od 4 do 23 časova, na liniji Zrenjanin – Kikinda umesto voza i dalje saobraća autobus. I tako će biti do decembra, saznaje portal „Zrenjaninski“.

To se odnosi na polaske iz Zrenjanina za Kikindu u 7.20, 14.15 i 20.20 časova, kao i iz Kikinde za Zrenjanin u 4, 10.55 i 17.10 časova.

Kako su objasnili na Glavnoj železničkoj stanici u Zrenjaninu, putnici kartu za voz kupe na železničkoj stanici i sa njom uđu u autobus. Autobus putuje rutom kao voz, odnosno svraća na svaku usputnu železničku stanicu. Kako ide brže od voza, pravi i pauze, pa se putovanje malo otegne.

„Autobus koji zamenjuje voz od Zrenjanina do Kikinde putuje oko dva sata. Mogao bi i brže, jasno je, ali mora da poštuje red vožnje voza“, rekli su na železničkoj stanici.

Malo je duže, ali nije skuplje. Karta u jednom smeru košta 306, a povratna 490 dinara.

Kad radovi budu završeni, voz će na ovoj relaciji moći da se kreće brzinom i do 70 kilometara na sat, umesto 20, koliko je “puzao” u prethodnom periodu, navodi portal „Zrenjaninski“.

Чланак Putnici kartu za voz kupe na železničkoj stanici i sa njom uđu u autobus се појављује прво на Biznis i Finansije.

Direkcija za građevinsko zemljiište i investicije dodelila je na tenderu posao izgradnje saobraćajnica grupi ponuđača koju čine Ras Inženjering Niskogradnja, JKP Beograd put, DC Energocoop, Resa gradnja i Demetra RB, a vrednost radova je 322,78 miliona dinara. Izvođači imaju rok od 270 dana za završetak radova.

Izgradnjom ulica će se obezbediti pristup novoj glavnoj autobuskoj stanici na Novom Beogradu, za čiju je izgradnju, skupština akcionara Beogradske autobuske stanice BAS u novembru 2019, odobrila podizanje kredita od 12 miliona evra kod Komercijalne banke.

Rekonstrukcija ulica

Kako je ranije izjavio Vesić, izgradnja pristupnih saobraćajnica obuhvata rekonstrukciju i izgradnju kolovoza i prateće infrastrukture u tri ulice – Marka Hristića, Jurija Gagarina i Antifašističke borbe, a ukupna površina javnog prostora koji će biti uređen je oko 2,6 hektara.

Prema njegovim rečima, Ulica Jurija Gagarina se rekonstruiše od izlazne rampe Mosta na Adi prema blokovima, približne dužine od 600 metara. Na ovom delu biće izgrađene četiri saobraćajne trake, od kojih će se na tri, kao i do sada, odvijati saobraćaj ka blokovima, dok će krajnja desna traka biti namenjena za javni prevoz i vozila koja skreću desno u Antifašističke borbe i Marka Hristića. Leva strana profila Ulice Jurija Gagarina, posmatrano u smeru od Mosta na Adi, zadržava se u postojećem stanju.

Ulica antifašističke borbe biće rekonstruisana u delu od raskrsnice sa Jurija Gagarina do prilaza sadržajima nove autobuske stanice, približne dužine od 160 metara.

Izvor: eKapija

Foto: Free-Photos, Pixabay

Чланак Glavna autobuska stanica seli se na Novi Beograd do kraja godine се појављује прво на Biznis i Finansije.