Na blogu ovog sajta piše da većina nas, usled ubrzanog tempa života, nije ni primetila kako se u našoj omiljenoj pekari iz kraja, ukus peciva pomalo promenio, a kako se buregdžiji sa kojim smo sa toliko strasti pričali o sportu, odmor nekako produžio.

Na žalost, nije u pitanju odmor, već tužna činjenica da su pekare u Srbiji ubrzano promenile svoju svrhu i čar i da se umesto majstora za burek i peciva, danas zapošljavaju operateri na mašinama čiji je posao da u peć ubace zamrznuti proizvod, a iz nje izvade onaj spreman za prodaju.

Plata od 35.000 do 120.000

Da je pekara malo potvrđuju i podaci sajta Poslovi Infostud. Od početka godine do 1. septembra poslodavci su objavili putem našeg sajta ukupno 94 oglasa za pekara. Takođe, najmanja plata za pekara, u tom periodu, iznosila je 35.000 dinara, a najveća 120.000, koju je u oglasu navela jedna beogradska pekara na Zvezdari.

“Početkom osamdesetih godina prošlog veka u Beogradu je bilo 27 malih pekara, a danas mislim da ih nema više od deset. Otvaraju se pitare, sendvičare, poslastičarnice, sve osim pravih pekara. Ugašena je tradicija samostalnih pekarskih zanatskih radnji, a je trend da se prilikom odlaska u velike trgovinske lance kupuju pekarski proizvodi, koji su daleko od onog kvaliteta kakav je nekada bio. Oni prodaju zamrznute ili poluzamrznute proizvode, dok mi koji se godinama bavimo ovim poslom sve pravimo ručno. To je ogromna i vrlo bitna razlika”, kaže u razgovoru za sajt Poslovi Infostud Zoran Grubanoski, jedan od osnivača Unije pekara Srbije, koji dodaje da zanatlije jednostavno ne mogu da se takmiče sa velikim lancima kod kojih je sve automatizovano.

Katanac posle 62 godine

Priča o opstanku pekarskog zanata zvuči još surovije kada pitate Dragišu Filipovića, koji je nakon više od 60 godina primoran da zatvori porodičnu pekaru u Bulevaru Kralja Aleksandra.

“Naša pekara ‘Kuvani đevrek’ osnovana je 1959. godine, posao sam od oca preuzeo 1986. godine i 30. septembar nam je poslednji radni dan. Imao sam ideju da radimo još godinu dana, ali ne vredi. Ovo više ne može da se izdrži, jer nema isplative računice. Pekarstvo je bivši posao i zato sam odlučio da zatvorim radnju i izdam lokal”, kaže Filipović.

Pored visokih cena dažbina i sirovina, prema rečima našeg sagovornika, pekari se suočavaju i sa ogromnim deficitom radne snage.

“Na sve to, moram da kažem kako uopšte nije lako pronaći prodavce u pekari, a manjak je i pravih buregdžija, koji mogu da zarade do 1.000 evra, ponegde i više od toga. Međutim, njih je toliko malo, da se često događa kako nekoliko pekara ima istog majstora za burek. Ali, to je veoma težak i naporan posao koji ne može svako da radi”, naglašava Filipović.

Ceo tekst možete pročitati na sajtu Infostud blog.

Autor: Konstantin Radulović

Foto: Pixabay

Чланак Pravi pekari polako gube bitku protiv industrijski pripremljenog zamrznutog testa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Izveštaj je napisan na osnovu rezultata analize šta sve utiče na nemogućnost određenih ljudi da nađu posao. Ispostavilo se da je jedan od glavnih faktora – automatizacija biranja kandidata, odnosno softveri koji rade ovaj posao.

Takve softvere koristi 75 odsto američkih poslodavaca zato što su im, od širenja interneta, elektronski sandučići prepuni prijava za posao te nemaju dovoljno ljudi koji bi ih pregledali. Kako kažu autori ove studije, “tehnologija je istovremeno olakšala način prijavljivanja za posao ali i povećala mogućnost da kandidati budu odbijeni”.

A budući da pomenuto softveri rade sve veći deo posla u ovoj oblasti, počev od primanja aplikacija za posao, razvrstavanja kandidata, njihove provere, zakazivanja intervjua isl, postoji bojazan da je velikom broju ljudi bez razloga uskraćena mogućnost zaposlenja.

Zašto softveri brišu prijave mnogih kandidata?

Razlozi za to su brojni, navodi se u studiji, ali se uglavnom svode ne pojednostavljene kriterijume za razvrstavanje “dobrih” i “loših” kandidata.

Primera radi, određeni softveri odbijaju sve one kandidate koji su napravili pauzu dužu od šest meseci između dva posla, ne mareći mnogo za razloge, bilo da je u pitanju bolest, porodiljsko odsustvo ili školovanje i usavršavanje. Takođe, softver ne ume da razazna određene kvalifikacije ukoliko su one napisane na drugačiji način, odnosno koristeći drugačije reči od onih koje su mu zadate. Ima još pregršt razloga zbog kojih volšebno nestaju prijave za posao, zbog čega su i kandidati ali i poslodavci oštećeni.

No, dobra vest je da su i poslodavci toga svesni – devet od 10 kompanijskih rukovodilaca upoznato je sa činjenicom da do njih ne dođu svi kandidati za posao i radi na prevazilaženju ovog problema.

Izvor: The Verge

Foto: Pixabay

Чланак Softveri za zapošljavanje bez razloga brišu mnoge prijave za posao се појављује прво на Biznis i Finansije.

Do 2025. godine će se roboti najvećim delom baviti teškim fizičkim poslovima, administracijom i manuelnim poslovima. Zato će radnici koji su do tada obavljali te poslove morati na dokvalifikaciju ili prekvalifikaciju za druge profesije.

Forum očekuje i porast “rada od kuće” a samim tim i zatvaranje nekih kancelarija. U narednih pet godina poslodavci bi mogli oko 44 odsto radne snage poslati na rad od kuće, mada 78 odsto njih smatra da bi to negativno uticalo na produktivnost zaposlenih.

Sve u svemu, u bliskoj budućnosti nas očekuju velike promene. Neki će se na njih navići lakše a neki će morati opet u “školske klupe”.

Zanimanja koja su najugroženija automatizacijom su:
– Službenici koji se bave unosom podataka
– Administrativne profesije i sekretarice
– Računovođe i knjigovođe
– Revizori
– Fabrički radnici
– Profesionalci koji pružaju razne poslovne usluge
– Korisnička podrška
– Operativni menadžeri
– Mehaničari

Radna mesta za kojima će porasti potražnja na tržištu su:
– Analitičari podataka i naučnici iz ove oblasti
– Specijalisti za veštačku inteligenciju i mašinsko učenje
– Specijalisti za Big data
– Stručnjaci za digitalni marketing
– Specijalisti za automatizaciju procesa
– Savetnici za razvoj biznisa
– Stručnjaci za digitalnu transformaciju
– Analitičari za bezbednost podataka
– Programeri
– Specijalisti za Internet stvari

Foto: TheDigitalArtist, Pixabay

Чланак Svetski ekonomski forum: Automatizacija će stvoriti više radnih mesta nego što će ukinuti се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema izveštaju japanskog konglomerata Softbank, koboti stiču sve veću popularnost i u jednom sektoru koji nije baš poznat po brzo mprihvatanju inovacija.

U EMEA regionu (Evropa, Bliski istok i Afrika) 81 odsto kompanija koje se bave održavanjem higijene vide kobote kao rešenje za izazove koje sa sobom nose novi trendovi u čišćenju.

Ove mašine se bave repetitivnim postupcima, ljudima često dosadnim, koji oduzimaju mnogo vremena. U industriji čišćenja koriste se za usisavanje, dezinfekciju radnih i podnih površina i sl. Oni nisu podložni štetnim uticajima hemikalija koje se često koriste u ovom poslu, te tako doprinose i očuvanju zdravlja zaposlenih.

Međutim, glavno pitanje kada se pomene automatizacija je – doprinose li i smanjenju zaposlenosti? Odgovor na ovo pitanje možemo samo da nagađamo.

Foto: StockSnap, Pixabay

Чланак Koboti kao nova „radna snaga“ u industriji održavanja higijene се појављује прво на Biznis i Finansije.