„Ona je iz poslovnog ugla napravljena da Er Srbija ima nove linije koje se prodaju, na primer, Niš – Njujork, Niš – Beč, Niš – London, sve preko Beograda“, kaže Vojinović.

Er Srbija je od države dobila ugovor vredan 2,8 milijardi dinara za organizovanje letova sa niškog i kraljevačkog aerodroma.
Ove godine trebalo bi da se uspostave redovne linije od Niša ka Frankfurtu (Hanu), Kelnu, Ljubljani, Atini, Solunu, Istanbulu, Tivtu i Beogradu.

Iz Kraljeva avionom bi trebalo da se putuje u Solun, Tivat i Istanbul.

Tender na kome je Er Srbija izabrana kao najpovoljniji ponuđač za obavljanje avio-prevoza na linijama u javnom interesu u skladu je sa evropskim pravilima koji se odnose na tzv. PSO (public service obligation) linije, objašnjava Vojinović.

„To tehnički funkioniše da ako je, na primer, trošak leta 100 evra i Er Srbija na tom letu zaradi 40 evra (proda toliko karata, prim. nov.), država samo pokriva sam gubitak od 60 evra. Ne plaća ceo trošak od 100 evra“, kaže Vojinović.

Novac koji Er Srbija dobija na ovaj način ne bi smeo da se koristi ni za koje druge svrhe i kompanija njime ne bi mogla da pokriva druge svoje troškove.

Stroga evropska pravila

Vojinović objašnjava da, iako Srbija nije članica Evropske unije (EU), ona jeste deo „otvorenog neba“, odnosno sporazuma kojim se dereguliše tržište.

„To u teoriji znači da, ako se pravila prekrše, jednom kada uđemo u EU, bi kompanija sav taj novac morala da vrati. Nijedan evro ne ide u redovne troškove kompanije, odnosno da time pokriva neke druge gubitke“, kaže on.

Celokupno plaćanje bi trebalo da funkcioniše kao „postpejd“, odnosno da država novac nadoknađuje tek nakon sprovedenih letova, kada bude i utvrđeno koliki su gubici bili, kaže Vojinović.

On dodaje da problem jeste netransparentnost jer se do sada ne zna da li je država u prethodnom ciklusu, kada je Er Srbija takođe dobila novac za linije u javnom interesu, kontrolisala sprovođenje ugovora.

Ipak, „veliki bauk“ jeste Evropska unija koja bi, ukoliko se utvrdi da su pare nenamski trošene i da su na ovaj način pokrivani drugi troškovi Er Srbije, mogla Srbija na neki način da postepeno „izbacuje“ iz „otvorenog neba“, kaže Vojinović.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Zašto bi linija Niš-Beograd mogla da se isplati? се појављује прво на Biznis i Finansije.

U ovom poduhvatu KLM je imao podršku naftnog giganta Šela koji proizvodi kerozin na održiv način. Sintetički kerozin proizvodi se od ugljen-dioksida i vode pomoću održivih izvora energije. Njegov cilj je smanjenje zagađenja.

Takav kerozin može da se koristi kao pogon za putničke avione, što je KLM i dokazao prošlog meseca kada je izveo prvi međunarodni let na ovaj pogon. Prvi koji su imali čast da se prevoze avionom koji je pokretao sintetički kerozin bili su putnici na ruti iz Amsterdama ka Madridu. Njih je prevozila letelica koju je pokretala mešavina običnog i sintetičkog kerozina.

Sintetička i bio goriva trebalo bi ubuduće da posluže kao alternativa kerozinu u pokušajima da se smanji emisija štetnih gasova koju proizvodi avio-industrija.

Foto: corgaasbeek, Pixabay

Чланак KLM počeo da upotrebljava sintetički kerozin се појављује прво на Biznis i Finansije.

Međunarodno udruženje za vazdušni saobraćaj (IATA) pozvalo je sve države da prekinu sa opštim karantinskim ograničenjima, nakon što je objavilo nove sumorne prognoze za turizam.

Organizacija koja predstavlja avio-kompanije rekla je da evropske vlade moraju početi zajedno da rade na otvaranju granica i pronalaženju „alternative“ karantinu. Ukoliko to ne učine, to će dodatno pogurati avio-industriju u propast, koja je ionako već na ivici, ističe se u saopštenju Udruženja.

Najteže u Britaniji

U svojim novim prognozama IATA je saopštila da se u avgustu očekuje da će promet u Velikoj Britaniji pasti na 65%, odnosno 165 miliona putnika. Brojka je znatno lošija od procena koje su date u junu.

Zbog toga će britanske avio-kompanije izgubiti prihod od 30 miliona američkih dolara, pokazuju podaci. Očekuje se da će se ukupan broj putnika u Evropi smanjiti za oko 60% u 2020. godini, što predstavlja 705 miliona neostvarenih putovanja.

Ugroženo sedam miliona radnih mesta

S obzirom da se putovanje avionom ne oporavlja kako se prvobitno očekivalo, rizici od rasta nezaposlenosti se dodatno uvećavaju. Trenutno je ugroženo više od sedam miliona radnih mesta, upozorava se u saopštenju.

„Vrlo je zabrinjavajuće što se broj letova i dalje smanjuje i kako to utiče ne prihode i zaposlenost“, izjavio je regionalni potpredsednik IATA-e za Evropu Rafael Švarcman.

On je istakao da je od presudnog značaja da vlade i industrija rade zajedno kako bi se napravio usaglašen plan za otvaranje granica.

Evropa na 50% ispod prošlogodišnjeg perioda

Iako je na evropskom tržištu došlo do porasta aktivnosti, broj letova je i dalje za preko 50% manji nego u istom periodu 2019. godine.

„Kratkoročni izgledi za oporavak u Evropi i dalje su neizvesni zbog posledica koje se očekuju u drugom talasu pandemije. Stoga se procenjuje da će broj putnika iz 2019. godine bitii dostignut najverovatnije tek 2024. godine“, istakao je Švarcman.

Foto: Pixabay

Чланак Međunarodno udruženje za vazdušni saobraćaj: Prekinite hitno karantin се појављује прво на Biznis i Finansije.