Kako se navodi, konačni red letenja zavisiće od odluka i smernica domaćih, stranih i međunarodnih tela i organa nadležnih za oblast civilne avijacije, odnosno od ukidanja zabrana letenja, izmena ograničenja u putovanjima i zdravstvenih mera u zemljama do kojih Er Srbija leti.

Saobraćaj će biti organizovan u skladu sa načelnim redom letenja koji je objavljen na airserbia.com i biće podložan promenama. Od 18. maja biće organizovan ograničen broj letova do aerodroma London Hitrou, Frankfurta, Ciriha i Beča.

Kopmanija je navela da će red letenja pretrpeti određene izmene u odnosu na plan za letnju sezonu 2020. godine.

Imajući u vidu očekivanu potražnju, letovi do jednog broja destinacija obavljaće se onom dinamikom koja je i planirana početkom godine, frekvencija letova do pojedinih destinacija biće smanjena, dok će letovi do nekoliko destinacija u ovoj sezoni biti privremeno suspendovani.

Destinacije

Destinacije do kojih će avioni Er Srbije leteti istim intenzitetom kao i do sada su Podgorica, Cirih, Beč, Pariz, Tirana, Zagreb, Skoplje, Bukurešt, London, Sarajevo, Sofija, Frankfurt, Brisel, Kijev, Krasnodar, Zadar i Nica. Nedeljni broj letova biće optimizovan do destinacija kao što su Tivat, Ljubljana, Atina, Solun, Amsterdam, Prag, Moskva, Berlin, Rim, Istanbul, Milano, Diseldorf, Dubrovnik, Split, Larnaka, Kopenhagen, Štutgart, Njujork, Banjaluka, Tel Aviv, Stokholm, Venecija, Pula, Barselona, Sankt Peterburg i Madrid.

U narednom periodu, Er Srbija neće leteti do Helsinkija, Lavova, Amana, Firence, Kišinjeva, Rostova na Donu, Malte, Ženeve, Kaira, Bejruta i Rijeke. Er Srbija je istakla da sarađuje sa partnerima da bi se utvrdila potražnju za čarter-letovima.

Postoji mogućnost da letovi do ograničenog broja destinacija budu uspostavljeni i ranije, odnosno pre 1. juna.

Ukoliko opšti uslovi budu dozvolili da se ti letovi organizuju, srpska nacionalna avio-kompanija će o tome odmah obavestiti putnike, navodi se u saopštenju.

Чланак Er Srbija najavila redovni putnički avio-saobraćaj od 18. maja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najveći prevoznici će tako dobiti oko 70 odsto ove sume, i neće biti u obavezi da taj novac vraćaju državi. Očekuje se da će ga iskoristiti za isplatu zarada svojim zaposlenima.

Male aviokompanije trebalo bi da dobiju po 100 miliona dolara ili manje, a naravno i ova sredstva će biti bespovratna.

Kompanije koje prihvate pomoć države neće moći da otpuštaju svoje zaposlene pre 30. septembra ove godine, niti da menjaju kolektivne ugovore. One će takođe morati da poštuju dogovor o restrikciji isplata bonusa menadžerima i dividendi deoničarima.

Inače, od početka pandemije koronavirusa putnički avio-saobraćaj u SAD je smanjen za 95 odsto. Prevoznici se nadaju da će početi da se oporavlja u oktobru, ali upozoravaju da će tražnja za avionskim kartama verovatno biti mala i u narednoj godini. Zato će im možda biti potrebna još jedna runda ekonomskih mera za pomoć.

Foto: 12019, Pixabay

Чланак SAD: Avio-kompanije dobijaju državnu pomoć се појављује прво на Biznis i Finansije.

Avio kompanije u nedostatku putnika zbog pandemije sve više se okreću prevozu tereta, pribegavajući raznim recepturama. Jedna od najčešćih je da sedišta koja su ranije koristili putnici, sada oblažu specijalnim najlonima i pune teretnim pošiljkama. Najoriginalnija ideja u preusmeravanju aviona na kargo prevoz dolazi iz Australije, piše stručnjak za aviosaboraćaj Alen Šćurica na portalu tangosix.
Naime, australijski ribari sada više ne mogu preko redovnih linija kao ranije da isporučuju jastoge i druge plodove mora na tržišta širom sveta. Pre pandemije, kada su se ovi proizvodi prevozili u delu za avionski prtljag na redovnim linijama, tražnja za njima je značajno pala na globalnom tržištu. Sada se naglo otvorilo tržište u Kini, koja se približava kraju epidemije. Stoga su autsralijski ribari dobili ponude od nekoliko avio kompanija koje su nameravale da prostor za putnike prilagode za prevoz plodova mora.

Kinezima jastozi, Australiji medicinska oprema

Plan za jeftiniji prevoz je podržala i autsralijska vlada. Angažovala je ukupno 40 aviona nacionalne i najveće australijske avio kompanije „Kvantas“ i avioprevoznika „Virdžin Australija“ da prevoze plodove mora u vrednosti od preko 1,3 milijarde australijskih dolara. Avioni će u povratku prevoziti zdravstvene potrepštine iz Kine u Australiju, pa je i sam transport tovara u Kinu zato bitno jeftiniji. Dve australijske avio kompanije će, zahvaljujući tom poslu biti na dobitku od 67,4 miliona američkih dolara u trenutku koji je jedan od najtežih, ako ne i najteži u bližoj istoriji vazdušnog saobraćaja.
Dobru koordinaciju i maksimalno korišćenje resursa je napravila i „Er Srbija“, ocenjuje Šćurica, kada je pred kraj marta prevezla američke državljane iz Beograda do Los Anđelesa u organizaciji američke ambasade. U povratku je avion dopremio medicinsku opremu iz Sjedinjenih Država za Beograd, što je bio nejduži let u novijoj istoriji kompanije.

Evakuiši i zaradi

Neke avio kompanije, međutim, primenjuju sasvim suprotnu poslovnu logiku. „Katar ervejz“ je povećao kapacitete za dodatnih 10.000 sedišta za prevoz putnika, koristeći činjenicu da su konkurentske kompanije u regionu „prizemljile“ putnički saobraćaj. Katarska avio kompanija se usredsredila na evakuaciju državljana koje je pandemija zatekla u nekoj drugoj zemlji da se vrate u domovinu.

Zahvaljujući veoma dobroj saradnji sa ambasadama, „Katar ervejz“ je prošle nedelje leteo na 75 linija, a ove nedelje najvljuje letove na 57 destinacija. Kompanija ima popunjenih 80% kapaciteta u kabinama za putnički saobraćaj poslednjih nekoliko dana, tokom kojih je prevezla više od 100.000 putnika. Od tog broja, 72% čine putnici koji žele da se vrate u svoju zemlju, a nemaju osigurane letove za evakuaciju.

Udruživanje konkurencije u SAD, ali ne i u Evropi

Još jedna neočekivana posledica pandemije je ta da do juče najveći konkurenti sada sarađuju. Glavni avio prevoznici u SAD obratili su se ministarstvu saobraćaja da podrži konsolidaciju aviolinija, kako bi smanjili troškove tokom krize izazvane koronavirusom.

Američka država je odobrila 58 milijardi dolara avio kompanijama, uz uslov da ne otpuštaju radnike bar šest meseci, te da održe što više mogućih linija i frekvencija. Ali kako mnoge linije nisu održive u ovoj situaciji, uprkos državnoj pomoći, kompanije su donele do juče gotovo nezamilsivu odluku – da se udruže bez obzira što su žestoki konkurenti na tržištu.

Američki avio prevoznici su procenili kako je daleko racionalnije da na pojedinoj liniji leti samo jedan avion sa putnicima svih kompanija, umesto nekoliko gotovo praznih aviona. Iako se čeka odobrenje nadležnog ministarstva, avio kompanije su već dogovorile red letenja, ko će preuzeti koje linije i kako će deliti prihode sa tih letova.
Sličan dogovor je usledio i u Australiji, ali ne i Evropi, iako je jasno da je udruživanje u ovakvim uslovima najrarcionalniji potez da se kako-tako održi poslovanje evropskih avio prevoznika.

Dolari svakom putniku koji dobije koronavirus tokom leta!

Među nesvakidašnjim potezima da se preživi kriza, Šćurica navodi i primer kompanije „Er Azija“ koja je ponudila putnicima potpuno besplatne karte za određene destinacije, a one koje se plaćaju koštaju svega nekoliko dolara. Međutim, besplatne karte se nisu „primile“ na tržištu zaraženom strahom od epidemije, pa je na kraju „Er Azija“ morala da „prizemlji“ celu kompaniju.
Avio prevoznici odobravaju putnicima potpuni povraćaj novca za letove bez obzira na tarifu. No, „Viz er“ nudi stopostotno refundiranje cene, a ako putnik želi vaučer za letove unutar godinu dana umesto novca, dobiće 120% iznosa karte, odnosno 20% više nego što je platio.
Najmorbidniju marketinšku kampanju je preduzela vijetnamska avio kompanija „Vijetnam erljans“. Ovaj nacionalni avioprevoznik je najavio da će platiti od 850 do 8.500 američkih dolara svakom putniku koji dobije koronavirus na njihovom letu.

Izvor: https://tangosix.rs/

Чланак Originalni potezi aviokompanija u prilagođavanju krizi се појављује прво на Biznis i Finansije.