Badnji dan nazvan je po sečenoj grani hrasta – badnjaku, svetom drvetu Slovena.
Na Badnji dan, prema verovanjima, ništa ne treba da se iznosi iz kuće, a obeduje se na slami.

Čim svane, loži se vatra i peče se pečenica, pripremljena prethodnog dana, na Tucindan. Na Badnji dan se posti, a uglavnom se jedu riba, pasulj, kupus i suvo voće.

Žene u kući mese božićne kolače, torte i pripremaju prigodnu trpezu za Božić.

Prema običajima, ujutro rano, već u zoru, pucanjem iz pušaka objavljuje se polazak u šumu po badnjak, po koji idu muškarci iz porodice. Bira se obično mlad i prav cerić, a može i hrast. Kada odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okrene istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i Božić, uzima sekiru i seče badnjak.

Po narodnom verovanju, badnjak se mora poseći u tri snažna udarca.

Ono što sekira od tri puta ne preseče, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem. Taj lomljeni deo na badnjaku zove se brada.

Kad se badnjak donese, uspravi se uz kuću, pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče, a onda se unese u kuću. Kasnije se u večernjim satima pali na kućnom ognjištu, kao simbol toplote koja greje i zbližava ukućane.

Rođenje Isusa

Na Badnje veče bi trebalo da ukažemo poštovanje i pozdravimo rođenje Isusa.

Uveče, uoči Božića, badnjak se unosi u kuću. Prvo se celiva i maže medom, a nakon toga se pali i počinje „džaranje“. To je običaj čačkanja i raspaljivanja plamena, najčešće uz reči „koliko iskrica toliko srećica, koliko varnica toliko parica, zdravlja…“. To izgovara i položajnik koji ujutro na Božić prvi uđe u kuću domaćina i „džara“ vatru.

Pečenica se unosi na ražnju. Uglavnom je dvojica nose, i jedan od njih prvo prelazi desnom nogom preko praga i pozdravlja domaćicu i žensku čeljad rečima: „Dobro veče! Čestiti Božić, srećno Badnje veče!“

Domaćica i drugi ženski članovi porodice posipaju pečenicu i domaćina zobi i pšenicom, odgovarajući: „Dobro veče! Čestiti vi i vaša pečenica!“

Prema verovanjima, na Badnje veče bi trebalo da praštate i mirite se, a na Badnji dan da vratite pozajmljeno.

Pokloni pod badnjakom

Sa badnjakom se u kuću unosi i slama koja se posipa po celoj kući ili u prostoriji gde je postavljena trpeza. Slama simbolizuje onu iz pećine u kojoj se rodio Hrist i ona se posipa kako bi domovi ličili na Vitlejemsku pećinu. Ispod badnjaka ili u slamu, prema srpskim običajima, valja se ostaviti nešto poklona i slatkiša za decu.

Prema starom srpskom običaju, stariji kada unose slamu kvocaju, a za njima idu decu i pijuču. Domaćin nakon toga obilazi sve delove kuće bacajući u ćoškove po jedan orah. Kvocanje i pijukanje ima posebno simboličko značenje.

„Kao što kvočka pod krilima prikuplja svoje piliće i zagreva ih materinskom ljubavlju, tako je Hristos došao da sve ljude sabere u jedno i ukrepi svojom ljubavlju, i kao što se pilići hrane žitom, tako je i on ljude nahranio i napojio svojom naukom, jer je govorio: Ko je gladan neka dođe k meni i ja ću ga nahraniti, i koje žedan neka dođe k meni da pije vode žive“.

Večera na Badnje veče

Nakon unošenja badnjaka i slame svi ukućani stanu oko stola na kome je večera i pomole se Bogu, čestitaju jedni drugima Badnje veče i sednu za trpezu.

Večera mora biti posna, a najčešće se priprema prebranac, a uz to se postavlja kiseli kupus, salata, turšija, suve šljive, smokve, jabuke, bademi, lešnici, orasi…

Kako se navodi u „Godišnjim običajima Srba“, od svih praznika tokom godine, kao i tako raznovrsnih i lepih običaja koji ih prate, Badnji dan i Badnje veče se izdvajaju po načinu svetkovanja, živopisnosti obrednih radnji i značenjima koja sadrži.

Izvor: Espreso
Foto: Pixabay

Чланак Badnji dan nazvan je po sečenoj grani hrasta – badnjaku се појављује прво на Biznis i Finansije.