Napojnica trenutno nije ni prepoznata kao pojam u hrvatskom zakonodavstvu te se, naplaćena elektronski, tretira jednako kao osnovni dohodak.

Uvođenjem napojnice u poreski sistem napojnica postaje neoporezivi deo do određenog iznosa na godišnjem nivou. Sav dobitak od napojnice preko dogovorenog neoporezivog praga oporezivaće se kao drugi dohodak, kako bi se izbegla opasnost od zlouporabe neoporezivih dohodaka, piše Index. hr

Oporezivanje drugog dohotka svakako je povoljnija opcija za sve nego trenutna situacija, smatraju u Udruženju ugostiteljskih delatnosti HGK te dodaju da je još potrebno definisati godišnji neoporezivi limit i uputiti zakonske izmene tri zakona u proceduru.

Predsednica Udruženja ugostiteljskih delatnosti HGK Jelena Tabak kaže da će takav tretman napojnica direktno podizati lični bonitet radnika u ugostiteljstvu, olakšati način naplate napojnica karticama te zasigurno povećati sam iznos napojnica.

To će, kaže, značiti zadržavanje radne snage u ugostiteljstvu i uslužnim delatnostima i podstaći dodatna zapošljavanja u sektoru. Sa strane ugostitelja, jedini nedostatak predviđenog rešenja je što njegova primena neće stupiti na snagu već ove godine, zaključila je Tabak.

Tema o potrebi uvođenja napojnice u sistem fiskalizacije otvorena je na današnji dan pre dve godine u razgovoru s tadašnjim ministrom finansija Zdravkom Marićem.

Izvor: Telegraf.rs

Foto: Pixabay

Чланак Hrvatska oporezuje bakšiš, evo kako će izgledati u praksi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Reč bakšiš, koju koristimo kao sinonim za napojnicu, potiče od persijskog glagola bahšiden, što znači dati, pokloniti. Dakle, samo značenje upućuje na to da je reč o dobrovoljnom gestu. Kod nas je i deo kulture, i postalo je nezgodno u vreme digitalizacije kada se sve više koriste kartice ostaviti i bakšiš. Dodatno, kod nas ni zakonski nije definisan.

Ipak, ima i onih koji o tome temeljno razmišljaju, a mi se upoznali sa timom koji je omogućio bezgotovinske i beskontaktne napojnice. Reč je o aplikaciji TipKing koja je plod znanja mladih iz država bivše Jugoslavije.

Razvoj beskontaktne tehnologije je postavio osnovu za uvođenje mobilnih plaćanja. Evropska centralna banka (ECB) beleži promene u navikama plaćanja potrošača, koje je takođe oblikovala pandemija koronavirusa. Potonje je dodatno ubrzalo korišćenje različitih metoda bezgotovinskog plaćanja. Gotovina je i dalje najpopularniji instrument za lična plaćanja male vrednosti, ali njena upotreba postepeno opada.

Prema podacima SPACE istraživanja, četiri od deset potrošača su ređe koristili gotovinu od početka pandemije. Više od 90% Evropljana ima barem jednu platnu karticu. Tradicionalna studija o navikama i očekivanjima aktivnih korisnika kartica, Masterindex Srbija, je pokazala da su beskontaktna plaćanja platnim karticama i mobilnim telefonima realnost za 81% građana.

Izvor: Telegraf

Foto: Pixabay

Чланак Napravljena aplikacija za ostavljanje bakšiša се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vrhovni sud Italije je tako, kako prenosi Jutarnji list, prihvatio žalbu Agencije za prihode protiv zaposlene luksuznog hotela na Sardiniji koja je u godini dana zaradila oko 84.000 eura napojnica.

Sud se pri odlučivanju oslonio na važeći član 51 zakona o konsolidiranom porezu na dohodak koji je unio sveobuhvatan pojam prihoda zaposlenih, stoga prihod više nije ograničen na platu koju daje poslodavac.

Ukratko, prema važećoj definiciji prihoda od rada, ta stavka uključuje sve iznose i vrednosti generalno, iz bilo kojeg razloga primanja, čak i u obliku donacija, ako su povezani s radnim odnosom.

Panika je zavladala među ugostiteljima. Oni konobarima daju minimalne plate, ili minimalne nadnice ili čak minimalne satnice, sve računajući da će to napojnicama zaokružiti do podonošljivog prihoda.

Ionako je nakon pandemije nastao manjak konobara. Boje se da će ih još teže dobijati, ili da će konobari isistirati na pristojnim platama, na koje poslodavci plaćaju više poreza i doprinosa nego što ostane uposlenih. Ugostitelji tvrde da će država, u konačnom, tako dobijati manje a ne više.

Чланак Italija uvodi porez na bakšiš се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ugostitelji godinama unazad pokušavaju da sa poreznicima nađu prihvatljivo rešenje za tretman bakšiša.

Po važećim zakonima, inspektori strogo kažnjavaju svaki višak gotovine koji zateknu u kasi ili novčaniku konobara. Sudeći prema nedavnoj izjavi ministra finansija Siniše Malog i Srbija bi se mogla ugledati na zemlje koje su ovu velikodušnost – uvrstile na račun.

Poslovno udruženje hotelsko-ugostiteljske privrede „Hores“ predlaže da se bakšiš limitira do 10 odsto računa i registruje u kasi.

– Problem poreskog tretmana i oporezivanja napojnice već duže opterećuje poslovanje hotelijera i restoratera u Srbiji – tvrdi Georgi Genov, predsednik „Horesa“. – Ako poreska inspekcija kod zaposlenih nađe višak novca u odnosu na stanje u blagajni, protiv poslodavaca podnosi prijave za prekršaje za koje su zaprećene drakonske kazne koje se kreću do dva miliona dinara za pravna lica i do 500.000 dinara za preduzetnike. Izriče im se mera privremene zabrane obavljanja delatnosti u trajanju od najmanje 15 dana.

Rešenje još nije na pomolu, ali je jasno da nadležni razmišljaju o ovom predlogu. Pominje se da bi napojnica mogla da se kreće od 10 do 12 odsto računa. Goste, izgleda, niko ne pita, a vlasnici ugostiteljskih objekata kažu da oni cene svoje usluge, na račun bakšiša, neće umanjivati.

– Sada je napojnica stvar dobre volje, a u slučaju da je deo računa, bila bi obavezna – kaže vlasnik jednog ugostiteljskog objekta u Beogradu. – Ja imam cenu svog proizvoda i ona će ostati ista. Do sada je bakšiš bio neoporezovan deo, a kad uđe kao prihod, firma će verovatno plaćati porez na dodatu vrednost. Pitanje je i da li ćemo, prilikom prenosa uplate na lični račun konobara, plaćati poreze i doprinose. U svakom slučaju, šta god da budemo plaćali, za toliko će se umanjiti prihod radnika. Neki će možda sumnjati da ih gazda potkrada. Definitivno bi mi takvo rešenje povećalo administraciju i posao, a konobari ne bi novac dobijali odmah, već jednom mesečno. Da bi rešenje bilo dobro, treba 80 odsto konobara i vlasnika objekata da bude zadovoljno njime.

Propis bi morao da predvidi različite situacije. U ugostitelje spadaju i šalteri brze hrane kojima se napojnice najčešće ne daju. Taksisti, s druge strane, nisu ugostitelji, ali putnici često zaokružuju iznos prilikom plaćanja. A tu su i gosti, koji možda neće istom dinamikom posećivati kafiće i restorane ukoliko račun „oteža“ za desetinu. Na kraju, pitanje je i kako motivisati konobare da se trude oko svake mušterije, kada im nagrada svakako sledi.

Ne mora uvek da se plati

Putnici koji ne bi da se obrukaju, jer ne znaju lokalne običaje, mogu da nađu bezbroj saveta kako, kada i koliku napojnicu dati. U Sjedinjenim Američkim Državama, upozoravaju vodiči, bakšiš je obavezan. Konobarima se radni sat plaća i nekoliko puta manje nego u drugim branšama, jer se računa da žive od „tipa“. Zato napojnica dostiže i četvrtinu računa. Mnogi je stavljaju na račun, ali ukoliko gost nije zadovoljan, može da da manje. U SAD bi napojnica od deset odsto značila da je usluga katostrafalna. U Velikoj Britaniji, s druge strane, bakšiš dostiže od deset do 15 odsto računa i ko nije zadovoljan – ne mora da da ni funtu.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Ministarstvo finansija razmišlja da napojnica postane obavezni deo računa се појављује прво на Biznis i Finansije.