Aktuelni događaji u evropskoj solarnoj industriji dolaze kao potvrda procena ranjivosti proizvođača koje je u prošlogodišnjem izveštaju iznela Međunarodna agencija za energiju (IEA). Dakle, ističući važnost održavanja geografske raznolikosti u globalnom lancu snabdevanja fotonaponskim sistemima, a sve kako bi se sprečila njegova slabost zbog bankrota i nedovoljnih investicija, IEA je navela da će svet do 2025. godine skoro u potpunosti zavisiti od Kine za proizvodnju solarnih panela.

Na osnovu proizvodnih kapaciteta u izgradnji, udeo Kine u svetskoj proizvodnji polisilicijuma, odlivaka i pločica će, kažu, brzo dostići skoro 95%. Kineski Sinđijang je i dalje čini 40% svetske proizvodnje polisilicijuma sredinom prošle godine. U solarnim fotonaponskim globalnim lancima snabdevanja, ovaj nivo koncentracije sadrži, prema izveštaju IEA, značajnu ranjivost, a solarna fotonaponska industrija nije izuzetak, oko 30 odsto globalnih kompanija koje se bave proizvodnjom solarnih modula već su bile izložene umeren ili visokim rizikom od bankrota prošle godine.

Teška prodaja

Ovo već počinje da se reflektuje u trenutnim dešavanjima: cene modula su pale na rekordno nisku vrednost od manje od 0,15 EUR/W za jeftine proizvode, sada čak i ispod nivoa pre pojave Covid-a, što otežava prodaju evropskim proizvodnim kompanijama njihove proizvode. Zato je vest iz avgusta da je Norvegian Cristals, jedan od dugogodišnjih proizvođača odlivaka na kontinentu, podneo zahtev za bankrot, predstavljala veliki udarac snabdevanju fotonaponskih uređaja u EU.

– Nažalost, značaj proizvodnje monokristalnih silicijumskih odlivaka i Glomfjorda kao proizvodne lokacije za norvešku industriju i evropske ambicije za obnovljivu energiju prepoznat je prekasno – navodi se u saopštenju odbora Norvegian Cristals-a.

Norveški stečajni sistem nema za cilj restrukturiranje nesolventne kompanije ili grupe, ali rejting naglašava mogućnost da se ona uzdigne iz pepela kao feniks (kompanija je tražila dugoročni kapital za finansiranje planiranog proširenja za godišnji proizvodni kapacitet od 500 MW do 4 GW na duže vreme), ili će NorSun, norveška kompanija za solarnu energiju koja proizvodi i prodaje monokristalne silicijumske odlivke i pločice visokih performansi za globalnu solarnu energiju, moći da preuzme opremu, kao i zaposlene.

Bankrot proizvođača Norvegian Cristals je loša vest za obnovu lanca snabdevanja solarne industrije u Evropi. Evropske kompanije koje se bave proizvodnjom solarnih modula takođe će se suočiti sa daljim porukama o stečaju bez hitne akcije, procenjuje SolarPower Europe, evropska krovna organizacija koja okuplja kompanije iz celog lanca snabdevanja solarnom energijom.

Apel evropskim liderima

Zbog toga su ovih dana uputili apel evropskim institucijama, želeći da ukažu na problem u solarnom sektoru koji je nastao poslednjih meseci zbog naglog smanjenja cena solarnih modula u Evropi. Od početka godine cene fotonaponskih modula pale su za više od 25% na manje od 0,15 EUR/W i sada su čak niže od cena u periodu pre pandemije, što znatno otežava evropske proizvodne kompanije da prodaju svoje proizvode.

To ih dovodi u opasnost od bankrota jer će morati da devalviraju značajne akcije, saopštio je SolarPower Europe, a u upozorenju Evropskoj komisiji navode da će, ukoliko ne bude hitne reakcije, evropske kompanije za proizvodnju solarne energije biti suočene sa daljim najavama stečaja.

Prema rečima Valburge Hemetsberger, generalnog direktora SolarPower Europe, iako su pad cena obično dobrodošla vest, ako se ne kontroliše, ima ozbiljne posledice i kratkoročno gledano, to već predstavlja prave izazove za domaću konkurentnost i ponovno rađanje solarne proizvodnje u EU.

– Hitno pozivamo lidere EU da spasu evropske strateške lance nabavke tehnologije – kaže Hemetsberger.

Hrvatske kompanije potvrđuju da je nemoguće konkurisati rekordno niskim cenama, a iz Solvisa, na primer, ističu da se nadaju brzoj reakciji Evropske komisije u cilju zaštite evropskih proizvođača.

Nedavni pad cena solarnih PV modula može se objasniti „savršenom olujom“ u globalnom solarnom PV sektoru. Kombinacija jakih signala globalne potražnje tokom pandemije (efekat biča vođenog potražnjom) dovela je do novih, velikih investicija u solarne lance snabdevanja, uz žestoku konkurenciju kineskih dobavljača. Ovo je rezultiralo velikim prekomernim kapacitetom u celom lancu, što je dovelo do brzog pada cene silicijuma za module, a to je pogoršano blagim, privremenim usporavanjem na evropskom solarnom tržištu, na kojem veletrgovci i programeri naručuju velike količine fotonaponske opreme.

Traže se brza rešenja

Evropska solarna industrija takođe upozorava na bankrote zbog kineskog uvoza i predlaže brza rešenja za izazove, uključujući banku EU Solar Manufacturing Bank, „aukcije otpornosti“ prema Zakonu o neto nultoj industriji i ubrzanje tržišnog prihvatanja solarne PV nezavisne šeme osiguranja održivosti kao, Inicijativa za solarno upravljanje.

Osnivanje banke za proizvodnju solarne energije na nivou EU je slično banci vodonika u okviru Fonda za modernizaciju. Putem dvostranog konkurentnog sistema aukcije, Banka će prikupiti najjeftinije, a može se instalirati za nekoliko nedelja i na taj način obezbediti preko potreban kratkoročni finansijski stimulans u obnovi solarnih lanaca snabdevanja u Evropi. Predlažu i hitnu nabavku zaliha modula evropskih proizvođača, inače mera koju smatraju neophodnom u bliskoj budućnosti kao jedini efikasan način da se reši problem ugrožene depresijacije zaliha i obezbedi opstanak mnogih evropskih proizvodnih kompanija u ovom sektoru.

Na kraju niza navedenih predloga, industrija se zalaže za povećanje potražnje za solarnom Evropom, što se u kratkom roku može implementirati na regulatornom frontu kroz ubrzanje obnovljivih izvora energije, pri čemu su lideri EU, kako se navodi u pismu, takođe treba da se „pozabave inflatornim efektima koji trenutno odlažu solarne projekte“. Primer za to je saradnja sa Evropskom centralnom bankom (ECB).

Na kraju krajeva, jedini strukturalni način za rešavanje viška kapaciteta u snabdevanju je stimulisanje potražnje, pa kažu da je to „pobeda za sve igrače u solarnoj industriji, kao i za evropske ekonomske, bezbednosne i klimatske ciljeve“.

Izvor: Poslovni dnevnik

Foto: Pixabay

Чланак Evropskoj solarnoj industriji preti bankrot се појављује прво на Biznis i Finansije.

To će omogućiti toj prezaduženoj kompaniji da zaštiti svoju imovinu u SAD dok radi na više milijardi dolara vrednom poslu sa poveriocima.

Evergrande je platio svoje ogromne dugove 2021. godine, što je izazvalo šok na globalnim finansijskim tržištima.

Ovaj potez dolazi pošto problemi na kineskom tržištu nekretnina povećavaju zabrinutost oko druge najveće svetske ekonomije, piše BBC.
Zaštititi imovinu u SAD
Poglavlje 15 štiti američku imovinu strane kompanije dok ona radi na restrukturiranju svojih dugova.

Jedinica za nekretnine ove grupe ima više od 1.300 projekata u više od 280 kineskih gradova, navodi se na njenom sajtu, a sa dugom koji se procenjuje na više od 300 milijardi dolara, čime je najzaduženiji investitor za nekretnine na svetu.

Njene akcije su suspendovane iz trgovanja od prošle godine.

Evergrande je prošlog meseca otkrio da je izgubio ukupno 581,9 milijardi juana (80 milijardi dolara) u poslednje dve godine.

Šta je ključ?

Prošle nedelje, drugi veliki kineski imovinski gigant, Country Garden, upozorio je da bi mogao da zabeleži gubitak do 7,6 milijardi dolara za prvih šest meseci ove godine.
Neke od najvećih kompanija na kineskom tržištu nekretnina bore se da pronađu novac za završetak razvoja.

„Ključ za ovo pitanje je da se završe nedovršeni projekti jer će to barem zadržati deo finansiranja“, rekao je Stiven Kokrejn iz kompanije za ekonomska istraživanja Moody’s Analitics.

On je dodao da su mnoge kuće unapred prodate, ali ako se gradnja zaustavi, kupci više ne plaćaju hipoteke, što dodatno opterećuje finansije investitora.

Kina suočena sa slabijim rastom

Ranije ovog meseca, Peking je saopštio da je kineska ekonomija pala u deflaciju pošto su potrošačke cene u julu pale po prvi put posle više od dve godine.

Slab rast znači da se Kina ne suočava sa rastućim cenama koje su uznemirile mnoge druge zemlje i podstakle centralne banke u drugim zemljama da naglo povećaju troškove zaduživanja.

Uvoz i izvoz ove zemlje takođe su naglo opali prošlog meseca pošto je slabija globalna tražnja ugrozila izglede za oporavak druge po veličini svetske ekonomije.

Zvanični podaci pokazuju da je izvoz u julu opao za 14,5% u poređenju sa godinom ranije, dok je uvoz opao za 12,4%.

Ranije ove nedelje, kineska centralna banka je neočekivano snizila ključne kamatne stope po drugi put u tri meseca, u pokušaju da podstakne ekonomiju.

Izvor: Bonitet.com
Foto: Pixabay

Чланак Evergrande podneo zahtev za zaštitu od bankrota u SAD се појављује прво на Biznis i Finansije.

“Drugi kvartal 2023. godine je šesti kvartal zaredom u kome je porastao broj proglašenja stečaja preduzeća u EU. U poređenju sa prethodnim kvartalom, broj stečajeva je povećan za 8,4 odsto i time dostigao najviši nivo od početka prikupljanja podataka 2015. godine”, upozorio je Eurostat.

Broj proglašenih stečajeva je u porastu u gotovo svim oblastima koje se prate, a najveći kada su u pitanju preduzeća koja se bave: smeštajem i ishranom (ugostiteljstvom) (+23.9%), transportom i skladištenjem (+15.2%), i obrazovanjem, zdravstvenom zaštitom i društvenim aktivnostima (+10.1%).
Broj preduzeća u stečaju koja se bave smeštajem i ishranom ili transportom u rastu je od izbijanja pandemije 2019. godine, a od tada je samo u dve oblasti zabeležen pad: industrija (-11.5%) i građevinarstvo (-2.7%).

Iz zvanične agencije EU za statistiku navode i da je došlo do blagog pada broja novoosnovanih preduzeća u EU od 0,6 odsto, nakon rasta od dva odsto u prvom kvartalu ove godine.

„Od 2023. godine broj registrovanih preduzeća je veći nego u periodu 2015-2022, godine“, dodaju u Eurostatu.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Broj kompanija koje su bankrotirale u EU najviši od 2015. godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Evropski lanac trgovina odećom i proizvodima za kuću Pepco mogao bi da se nađe u velikim problemima. Kako prenose češki mediji, deoničari kompanije Steinhoff Internacional koja u svom vlasništvu ima čak 72 odsto deonica, odlučili su da likvidiraju kompaniju jer je njen vlasnik bankrotirao.

Multinacionalna kompanija Steinhoff Internacional gasi se više od pet godina nakon što je izbio računovodstveni skandal. O gašenju holdinga akcionari su odlučili na vanrednoj skupštini održanoj u sredu.

Kompanija uglavnom posluje u oblasti nameštaja, kućnih potrepština i odeće, a kroz udeo u južnoafričkoj kompaniji Pepkor poseduje i lanac prodavnica Pepco, koji od 2013. godine posluje u Češkoj, a od nedavno i u Srbiji.

Kompanija Steinhoff, koja je pored lanca prodavnica Pepco u prošlosti posedovala i kompaniju za nameštaj Kika, u problemima je od 2017. godine, kada su tokom računovodstvene revizije otkrivene nepravilnosti.Šef kompanije Markus Žuste je naknadno napustio kompaniju, a poreske prevare su postepeno izašle na videlo tokom daljih inspekcija. Nakon istrage usledio je kolaps cena deonica.

Malo je verovatno da će deoničari sada dobiti bilo kakvu nadoknadu, uprkos otkrićima da je Steinhoff isplatio skoro 450 miliona evra firmama u inostranstvu u poslednjih pet godina, te da su njegovi rukovodioci takođe dobili velike sume novca.

Lanac Pepco, koji upravlja sa skoro 280 prodavnica u Češkoj, ne bi trebao biti pogođen krajem Steinhoff Internationala. Kompanija, koja je aktivna u 20 evropskih zemalja, kotirana je na Varšavskoj berzi i, prema službenoj izjavi koju citira Money.pl, posluje kao „nezavisna i finansijski stabilna kompanija“. Steinhoff poseduje 72 posto deonica lanca Pepco, piše češki portal el5.

Izvor: 24sedam.rs
Foto: Pixabay

Чланак Vlasnik trgovinske kuće Pepco proglasio bankrot се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ova američko-kanadska medijska kuća stoji iza Vice News, Vice TV, Refinery29 i Motherboard, uglavnom medija koji su namenjeni mladima i koji se na veoma prepoznatljiv i neposredan način obraćaju svojoj publici. Ipak, to ne znači da stručna javnost nije prepoznavala njihov kvalitet – ovi mediji su osvajali razne novinarske nagrade, pa i Pulicerovu.

Međutim, uprkos popularnosti njenih medija, kompanija se našla se u finansijskim problemima, kao i još neki digitalni mediji poput BuzzFeed News-a čije zatvaranje je najavljeno ovog meseca.

Zanimljivo je da je Vice Media u doba svoje najveće popularnosti – 2017. godine – procenjivana na 5,7 milijardi dolara a sada će izgleda biti preuzeta za 225 miliona. Naime, njeni glavni investitori su Fortress Investment Group, Monroe Capital i Soros Fund Management, firma koju je osnovao menadžer fonda i milijarder Džordž Soros. Kada je Vice Media zapala u finansijske poteškoće oni su joj odobrili 20 miliona dolara zajma, kako bi mogla da funkcioniše tokom bankrota. Za to vreme, druge firme će moći da daju svoje ponude za kupovinu ove kompanije. Međutim, ako te ponude ne budu prihvaćene, investitori će preuzeti tu firmu i svu njenu imovinu za 225 miliona dolara.

Foto: Tetiana Shyshkina, Unsplash

Чланак Vice Media podnela zahtev za bankrot се појављује прво на Biznis i Finansije.

Forbes je pregledao prijave bankrota BlockFi-a i Celciusa i otkrio tajni kripto portfelj zemlje. Druk Holding & Investments (DHI), 2,9 milijardi dolara vredna državna investicijska podružnica Butana, bila je klijent oba bankrotirana kripto zajmodavca, tvrdi američki poslovni magazin.

Butan nikada nije javno otkrio ulaganja DHI-ja. Njihov sadržaj postavlja pitanja o odnosu Butana sa kripto ekonomijom. Nije jasno da li fondovi podržavaju nedavne i tekuće inicijative modernizacije u Butanu.

U februaru 2022, DHI je pristao da pozajmi 30 miliona lokalne valute od BlockFi-ja, ali nije izvršio otplatu zajma, podstaknuvši advokate da uruče žalbu prošlog meseca. Čak i nakon što je zajmodavac likvidirao kolateral od 1.888 bitkoina, i dalje je postojao neplaćeni iznos od 820.000 dolara. Izvršni direktor DHI-ja, Ujjwal Deep Dahal, rekao je za Forbes putem e-pošte: „Nemamo komentara jer je stvar s BlockFi-jem riješena. Nismo u mogućnosti da komentarišemo slučaj zbog povjerljivosti.”

Tajnost Butana o svojoj holding kompaniji

Mesecima ranije, DHI je bio istaknut kao institucionalni kupac Celzijusa. Firma je obavila mnoge trgovine između aprila i juna 2022, deponujući, povlačeći i pozajmljujući Bitcoin, Ether, Tether i pregršt drugih kriptovaluta.

Nije jasno odakle su ta sredstva nastala niti kako su ih zvaničnici koristili. Međutim, vlasništvo DHI-ja moglo bi pokrenuti dalje sudske postupke jer su Celsiusovi advokati primetili svoju nameru da traže „povraćaj“ depozita uplaćenih u roku od 90 dana od njegovog bankrota.

DHI-jevo ulaganje desetina miliona dolara u kriptovalute može izgledati kao čudan izbor, ocenjuje Forbes i dodaje da, s obzirom na navodnu ulogu holding kompanije da promoviše domaće poduhvate, čini se čudnim da DHI ulaže u kriptovalute.

Ako je to državni fond, on bi bio prvi koji bi direktno posjedovao kriptovalute. Kraljevska povelja, koja je osnovala fond 2007. godine, kaže da je svrha DHI-ja “čuvati nacionalno bogatstvo, te upravljati i povećati takvo bogatstvo kroz razborita ulaganja.”

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

Чланак Maleno kraljevstvo u tajnosti drži milione dolara u kriptovalutama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zemlji su potrebne reforme, ali im se protivi politička elita, piše Dojče vele.

Liban nije samo u političkoj, već i u dosad neviđenoj ekonomskoj krizi. Svetska banka tvrdi da je to „jedna od najgorih kriza u celom svetu od sredine 19. veka“.

Libanska funta je od kraja 2019. izgubila 90 odsto na vrednosti. Pre krize se za 150.000 funti dobijalo 100 dolara. Danas se za istu sumu dobija dolar i po.

Dolar tražen na sve strane

Libansko preduzeće „Pure Taxi“ je u Bejrutu posle osnivanja pre devet godina radilo sa 30 vozila. Sada ih je osam. Jedan od suvlasnika Karim Merheb, kaže da ni ti vozači nisu zaposleni za stalno.

„Nemamo više kancelariju i sve organizujemo telefonom“, dodaje on i kao razlog navodi da su im zakup poslovnog prostora, struja i internet preskupi, a tražili su od njih da se računi plaćaju u američkim dolarima.

Mada Karim Merheb želi da zvuči optimistično, on kaže da je „kvalitet života drastično opao“. Dodaje i da ljudi koji primaju platu u libanskoj valuti, a ne u dolarima, jedva da mogu da opstanu.

Najveći deo radnji, apoteka i uslužnih delatnosti prebacili su se na dolar. „Brojni Libanci zavise od novca koje im šalje rodbina iz inostranstva. Tako imaju izvestan priliv dolara“, kaže Lina Hatib, buduća direktorka Srednjoistočnog instituta SOAS.

Ali, kupovna moć ljudi koji nemaju dolare drastično je opala. Osim toga, banke su ograničile sumu deviza koje ljudi mogu da podignu. Dakle, i oni koji imaju novac na računu, jedva sastavljaju kraj s krajem.

Karim Merheb i njegov poslovni partner dozvoljavaju plaćanje i u libanskoj valuti, inače ne bi mogli da prevoze brojne mušterije. Mahmud Sidavi je auto-mehaničar. On kaže da jedva još poneko opravlja svoje vozilo, jer ljudi moraju da prehrane porodice i plate školarinu. Tako poneko ide peške na posao, svejedno koliko je daleko i da li je vruće. Sadavi kaže da se u Libanu preživljava od danas do sutra: „Ovde ništa nije sigurno. Jednostavno, previše je problema.“

U zemlji se ekonomija zasniva na gotovinskom plaćanju. Stručnjaci smatraju da je to opasno, jer se ukupan novac preliva u privatni sektor. Bankarstvo je paralizovano i zemlja je pred bankrotom. Ali, ko je odgovoran za to?

Korupcija i loše upravljanje libanskih političara

Lina Hatib za krizu optužuje donosioce odluka, koji su, prema njoj, deo korumpiranog političkog sistema: „Sistem je omogućio tim ljudima da državi ukradu pare.“

Primer za to je dugogodišnji direktor Centralne banke Rijad Salameh, protiv kojeg se u više evropskih zemalja vodi istražni postupak zbog korupcije i pranja novca. Hatib kaže da takvi političari nisu pogođeni krizom – prebacuju novac u inostranstvo i čak profitiraju od krize. „Mnogi od njih ne pripadaju samo političkoj, već i ekonomskoj eliti.“ Ona dodaje da je Hezbolahu pošlo za rukom da iskoristi krizu. Kontrolišu krijumčarenje iz Sirije ili uvoz jeftine robe iz Irana na koju ne plaćaju porez.

Različiti devizni kursevi

Libanska funta je godinama bila vezana za dolar po tačno određenoj vrednosti. Centralnoj banci su potrebne devizne rezerve da pokrije vrednost domaće valute. Banke su visokim kamatnim stopama privlačile mušterije da deponuju svoje dolare kod njih. Kamate je plaćala Centralna banka i tako gomilala dugove. Strani ulagači su izgubili poverenje, povukli svoj novac i finansijski sistem se urušio.

Lina Hatib kaže da je ceh platila srednja klasa koja je štedela kod libanskih banaka i više nije mogla da dođe do svog novca. „To su ljudi koji su preko noći izgubili ušteđevinu i odjednom se našli ispod granice siromaštva.“ Ona navodi primer i onih ljudi koji su decenijama radili u državnoj službi, a sada idu u penziju – odjednom je njihova penzija potpuno obezvređena, jer se isplaćuje u domaćoj valuti.

Prema podacima Ujedinjenih nacija, tri četvrtine stanovništva Libana je u međuvremenu pogođeno siromaštvom. Istraživanje Hjuman rajts voča (HRW) početkom 2022. donosi podatak da više nego jedno od četiri domaćinstva ima po jednu odraslu osobu koja mora da izostavi jedan dnevni obrok, jer nema dovoljno hrane za sve.

Posledice – socijalni nemiri

Stručnjak Instituta Giga (German Institute for Global and Area Studies, GIGA) iz Hamburga Husein al Mala smatra da će posledice takvog stanja biti socijalni nemiri: „Pošto ponestaje sredstava za infrastrukturu, mogla bi se pogoršati situacija u javnim uslugama, zdravstvu, školstvu i javnom saobraćaju. To se delimično već dešava“. On dodaje da uz sve to i školovani ljudi napuštaju zemlju.

Lina Hatib smatra da je međunarodna zajednica omogućila libanskoj političkoj eliti da se godinama drži na vlasti, jer je Libanu pružala finansijsku pomoć ne uslovljavajući je reformama. A prestrukturiranje libanskog bankarstva je nužno da bi se dobila pomoć za oživljavanje privrede. U međuvremenu je Međunarodni monetarni fond uslovio kredite reformama, ali od 2019. vladajuća struktura to odbija.

Kratkoročna strana pomoć nije dovoljna

Pomoć iz inostranstva se usredsredila na nevladin sektor. Hatib kaže da je to ispravno, ali nije dovoljno, jer bi međunarodna zajednica morala da izvrši pritisak i zahteva reforme, ali bi Vašington i Brisel morali i da prošire liste osoba koje su pod sankcijama.

Husein al Mala se nada da će Liban u budućnosti razgranati svoju ekonomiju u oblastima koje imaju potencijal rasta, kao što su obnovljiva energija, visoka tehnologija i turizam. On zna da za to postoje pretpostavke: „Da bi privukao strane investitore, Liban mora stvoriti atraktivno okruženje tako što će popraviti infrastrukturu, smanjiti birokratiju i stvoriti stabilan pravni okvir.“

Međutim, zemlja je trenutno daleko od toga i auto-mehaničar Mahmud Sidavi kaže: „Država je jednostavno odsutna. Mi se brinemo sami o sebi.“

Izvor: DEUTSCHE WELLE/B92

Foto: Pixabay

Чланак Liban bankrotirao се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pad cene akcija banaka se nastavlja, vrednost gube kako regionalne kalifornijske, gde je aktuelna kriza počela, tako i najveće svetske kuće novca u Njujorku. Hartije „Siti grupe“ su samo u jednom danu izgubile 4,7 odsto, a „Džej Morgan“ 5,4 odsto vrednosti. U pitanju su takozvane sistemske banke, prema kojima se američka država obavezala da nikada ne dozvoli da propadnu, pad kod manjih banaka je i veći.

Bankrot banke digitalaca

Sudeći po tržištu akcija, izgleda da je kriza u Evropi još i gora. Vodeća švajcarska banka UBS je doživela pad od 4,8 odsto, pariske „Pariba“ i „Sosijete ženeral“ 8,1 i 9,4 odsto. Trendu nisu odolele ni nemačke finansijske kuće, akcije „Dojče bank“ su niže za 8,1 odst, „Komerc banke“ za 9,6 odsto. Ceo svet iščekuje šta će se desiti u ponedeljka u 15 časova po evropskom vremenu, kada u SAD započinje nova poslovna nedelja.

Krenulo je u petak 10. marta kada je američki regulator saopštio da je bankrotirala kalifornijska Silicijumska banka, 16. po snazi na Novom kontinentu. Nekoliko decenija je prepoznatljiva po usmerenosti na startapove i firme digitalnih tehnologija koje su činile više od polovine njenih klijenata. Dostigla je aktivu od zavidnih 210 milijardi dolara, dok su depozitari u nju stavili 175 milijardi.

Čak 89 odsto pologa bilo je iznad 250.000 dolara, granice do koje američka država jemči sigurnost polaganja. Ako se izuzmu takozvane sistemske banke, bankrot SVB je drugi po veličini u SAD. Tri dana kasnije krah je doživela još jedna regionalna banka, a druga se preračunala ulaganjem u kriptovalute. Uspela je da isplati depozite poveriocima, potom se samoukinula.

Period niskih kamata

Prvih dana američki stručnjaci su pokušavali da relativizuju nevolje, pokazalo se, međutim, da je značaj Silicijumske banke, popularne među najpoznatijim kompanijama u Silicijumskoj dolini, mnogo veći. Problem je što je banka krajnje jednostrana po strukturi klijenata od uticaja na velike američke, preko njih i na sistemske banke iz Evrope.

Kako je Silicijumska banka ušla u nepremostive poteškoće? Stvar je u dugoročnim hartijama od vrednosti američke države kojih je u portfelju banke iz Los Anđelesa bilo previše. Tokom perioda niskih kamata prinosi na dugoročne hartije su relativno solidni, pa je banka godinama novac plasirala u njihovu kupovinu.

Previše dugoročnih hartija

Kada je američka država počela da postupno povećava referentnu kamatnu stopu i suzbija inflaciju, počeli su da padaju prinosi na dugoročne, a rastu na kratkoročne državne hartije. Silicijumska banka je imala prevelik portfolio dugoročnih državnih akcija, a depozitari su počeli da povlače novac kako bi ga uložili u kratkoročne hartije kojima je prinos poslednjih meseci neprekidno rastao.

U banci su došli u situaciju da prihoduju nisku kamatu na osnovu ulaganja u dugoročne hartije, dok su štedišama morali da plaćaju sve više kamate, dosta iznad prihodnih. Nedostajući novac su pokušali da nadomeste prodajom dela portfelja dugoročnih hartija, pri čemu su izgubili 1,8 milijardi dolara. Loš posao dodatno je podstakao ulagače na povlačenje uloga. Banki je ponestalo novca za isplatu i proglasila je bankrot.

Država SAD je odličila da spasava štediše, one koji su banci poverile novac, ali ne i akcionare. Da ne bi došlo do panike na kalifornijskom tržištu, u Beloj kući su odlučili da pokriju sve pologe, ne samo do 250.000 dolara. Zapravo ovih neosiguranih je bilo osam puta više, 89 odsto ukupne poverene štednje. Istovremeno, Ameri su odlučili da formiraju fond od 25 milijardi dolara za pomoć za 25 regionalnih banaka čije su finansijsko stanje procenili predkriznim.

Nevolje u Evropi

Smatralo se da je ova intervencija države dovoljna. Ali, nevolje su se pojavile i na drugom kraju sveta, u Švajcarskoj, državi sa najuglednijim bankama. Pokazalo se da „Kredi Svis“ u bilansima ima rupu od preko 50 milijardi dolara. Kako je reč o jednoj od tridesetak globalnih sistemskih banaka, čija je aktiva 1,35 bilijardi dolara, osam puta veća od aktive „Silicijumske banke“ i intenzivno umreženoj sa najvećim svetskim bankama, problemi su se odrazile na finansijskom tržištu. Počeo je pad cena akcija, naročito bankarskih, i za sada stalno se ubrzava.

„Kredi Svis“ je već nekoliko godina u nedaćama. Samo lane u poslednjem tromesečju depozitari su iz nje povukli 123 milijarde evra. U istom periodu je napravila 7,9 milijardi gubitka, bilo je i hapšenja rukovodilaca. Banka je najavila da odustaje od investicionog bankarstva i ubuduće bi se bavila samo klijentima milijarderima kojima je i do sada posvećivala posebnu pažnju.

Opet spasavanje akcionara

U Cirihu nisu precizirali u čemu su nevolje poslovanja. Odustajanje od investicionog bankarstva, pak, ukazuje da problema, i to ozbiljnih, ima upravo u kupljenim dugoročnim hartijama od vrednosti države SAD. Za razliku od Amera, Švajcarci su reagovali pozajmicom iz nacionalne banke.

Praktično, pokušavaju da banku spasu novcem svih poreskih obveznika. Jesta da je nakon krize 2008. godine ceo poslovni svet tvrdio kako nikad više ne bi trebalo bogate akcionare spasavati novcem poreskih obveznika, dakle i najsiromašnijih ljudi, u Cirihu rade upravo to.

Kako protiv inflacije

Veliko je pitanje kako će stvari dalje teći. Problem za „Kredi Svis“ je i činjenica da Centralna evropska banka iz Frakfurta za sada nije preuzela nikakav direktan vid pomoći – samo je obećala da prilikom prvog sledećeg uvećanja osnovne kamatne stope, rast neće biti 50 već samo 25 baznih poena. Ublažavaje znači da u Briselu umanjuju oštricu borbe protiv inflacije, za raziku od njujorških Federalnih rezervi koja već šest puta uzastopno stopu uvećava snažnije.

Ostaje da se sačeka početak nove poslovne sedmice i vidi reakcija tržišta na preduzete mere. To što su akcija svih najvećih banaka kako u SAD tako i u Evropi poslednjih radnih dana sve ubrzanije padale podstiče strepnju.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

Чланак Banke se spašavaju novcem poreskih obveznika се појављује прво на Biznis i Finansije.

Život tipične firme u sektoru malih i srednjih preduzeća je uglavnom kratak i bolan. Preduzetnički poduhvat često počinje kao fantastičan san koji se još češće završava zapomaganjem i suzama. Sve između se svodi na neprekidnu borbu za opstanak u kojoj preduzetnik nastoji da dokuči zašto mu poslovanje nije uspešno. Oko 80% novoosnovanih preduzeća u svetu ne potraje na duži rok. Većina njih se ugasi u prvih pet godina od osnivanja, a preživeli često gube novac pokušavajući da što duže opstanu, kaže ekonomista Robert Molnar u analizi o glavnim razlozima zbog kojih propadaju mala i srednja preduzeća.

Statistika pokazuje da je procenat uspešnih veći u zemljama sa razvijenom preduzetničkom kulturom i odgovarajućim sistemom finansijske i stručne podrške ovom sektoru. Tako i na nivou Evropske unije postoje značajne razlike u stopi preživljavanja malih i srednjih preduzeća. Primera radi, dok u Austriji 95% novoosnovanih preduzeća opstane prvu godinu, njih 80% treću, 68% petu, a 60% doživi i svoj osmi rođendan, u Češkoj prvu godinu preživi oko 80%, treću oko 55%, dok šestu dočeka manje od 40% novoosnovanih preduzeća.

No, bez obzira na razlike u poslovnoj klimi, početak preduzetništva je najčešće haotičan, neizvestan i rizičan. Usled toga, mnoga preduzeća koja prebrode ovaj period izbegavaju da se ponovo izlažu takvim rizicima. Ona isključivo nastoje da održe dostignuti nivo poslovanja, pa zato tavore i praktično ne rastu. Na taj način, sami preduzetnici postaju prepreka sopstvenoj firmi, ističe Molnar.

Manjak novca, višak konkurencije

Brojni istraživači u svetu pokušali su da odgovore na pitanje zašto tako ogroman broj preduzetnika propadne za kratko vreme? Da li je to zbog nesposobnosti da prevaziđu sve „dečije bolesti“ u razvoju preduzeća, ili su jednostavno takvi zakoni tržišta? Mada se istraživanja donekle razlikuju po metodologiji, zaključci do kojih su došli autori su prilično slični i svode se na nekoliko glavnih razloga za propast manjih firmi, od kojih su neki vezani za okruženje a drugi za ličnost preduzetnika.

Najveća spoljna prepreka je nedostatak finansija, naročito u samom početku kada je preduzetnik već uložio početni kapital, a još nema prihode. Međutim, i kada preduzeće počne da ih ostvaruje, često se događa da ono ne može da finansira željeni razvoj iz sopstvenih izvora. Razlozi za to mogu biti interni, ali je mnogo više onih koji dolaze spolja, poput teškoća da mala firma naplati svoja potraživanja. U takvim situacijama, preduzetnici mogu posegnuti za pozajmicama čak i onda kada je izvesno da se time upuštaju u veliki rizik da li će ta sredstva moći da vrate.

Značajna spoljna barijera je i nedovoljno tržište. Preduzetnicima treba vremena da se svojim proizvodima i uslugama nametnu tržištu na kojem se najčešće već nalazi dobro organizovana konkurencija, pa čak i više ili manje skriveni monopoli. Početničke firme koje nisu dovoljno inovativne u onome što nude, imaju jako male šanse da postanu konkurentne i osvoje veći broj kupaca.

Ograničenje o kome se manje govori, ali može biti veoma značajno je stav okruženja prema preduzetništvu. Ako je sistem vrednosti u društvu takav da poštuje i podstiče originalnost i preduzimljivost, onda su i šanse preduzetnika da uspeju znatno veće. Nasuprot tome, u društvu „alergičnom“ na rizike i na pojedince koji nastoje da svojim idejama unesu promene i tako poremete ustaljenu rutinu, preduzetnicima je daleko teže već u startu da uspešno „isteraju svoje“.

Sjajni inovatori, loši preduzetnici

Bez obzira što spoljne prepreke bitno utiču na preduzetničke poduhvate, istraživanja pokazuju da su za uspeh ili neuspeh presudniji interni razlozi. Većini preduzetnika na početku poslovanja nedostaju prave informacije o budućim kretanjima na tržištu. Što je budućnost dalja, to su informacije na osnovu kojih donose odluke manje relevantne. Drugi deo ovog problema je da vlasnik početničke firme raspolaže samo delimičnim informacijama, što vodi ka odlukama koje ne odgovaraju onome što se događa na tržištu.

Uprkos tome što danas svi stručnjaci za ovu oblast „probiše mozak“ da je na početku neophodan poslovni plan, istraživači su došli do podataka da se i dalje ogroman broj preduzetnika upušta u ovu avanturu bez ikakvog plana, ili je on urađen vrlo površno.

Većina malih i srednjih preduzeća uglavnom radi na rešavanju postojećih problema, umesto da najviše razmišljaju o tome šta će biti problemi u budućnosti i kako da na njih odgovore. Ovakvo razmišljanje „od danas do sutra“ ne samo da sprečava rast, nego može i da ugrozi već postojeće poslovanje.

Nedostatak kvalifikacija je česta pojava pri osnivanju firmi, a naročito dolazi do izražaja kasnije, kad se već „zagazi“ u poslovanje. Mnogi preduzetnici smatraju da je dovoljno da „osećaju“ probleme tržišta koje nameravaju da reše svojim proizvodom ili uslugom. Zato nije redak slučaj da su sjajni pronalazači jako loši preduzetnici, jer ne umeju da komercijalizuju svoju ideju. Oni su toliko opsednuti svojom inovacijom, da misle kako će se ona „sama prodati“, nesvesni da su za to potrebne brojne druge stvari i znanja koja nemaju.

Nedovoljno poznavanje upravo tih drugih faktora, nepravedno zapostavljenih, često dovodi do toga da na prvi pogled briljantne ideje, nikada ne ugledaju tržište. Dalje, preduzetnici koji imaju ideju, vrlo često nisu spremni da, makar povremeno angažuju stručnjake iz pojedinih poslovnih oblasti, sa kojima bi brže, lakše i jeftinije komercijalizovali svoju zamisao.

Šta je bogatstvo?

Istraživanja potvrđuju da je precenjivanje sopstvenih sposobnosti karakteristično za veliki broj preduzetnika, a taj problem generiše mnoštvo drugih. Mnogi, ohrabreni svojom idejom, često zaboravljaju na sopstvene slabosti, koje vremenom neminovno sve više dolaze do izražaja. Ukoliko još ostvare početni poslovni uspeh zbog sticaja okolnosti, nedostatak samokritike može ozbiljno ugroziti budućnost firme.

Problem koji se često zanemaruje a nije ni naivan ni redak, povezan je sa porodičnim tenzijama. Svaki preduzetnik je opsednut svojim preduzećem, naročito na početku i zato nema dovoljno vremena za porodični život. To neretko izaziva porodične nesuglasice koje se neminovno odražavaju i na posao, pa zato mnogi preduzetnici pokušavaju da uključe i porodicu u firmu. Ovakvo rešenje, međutim, nije obavezno dobro, jer ako članovi porodice nisu zainteresovani za taj posao ili nisu dorasli onome što se od njih očekuje – eto još većih teškoća i u kući i na poslu.

Skoro svi uspešni preduzetnici izjavljuju da im novac nije bio jedini cilj, već da ih pokreće potreba da stvore nešto vredno, što će ih nadživeti. Istraživanja potvrđuju ovakve tvrdnje. Ako preduzetnik nema ni želje ni entuzijazma da svojim poslom doprinese nečemu novom i boljem, odnosno ako ni sam ne veruje u to što radi već ga motiviše jedino zarada – onda će se san o bogatstvu najverovatnije raspršiti zajedno sa tek pokrenutim poslom.

Zorica Žarković

Biznis & finansije 204/205, decembar 2022/januar 2023. 

Foto: mohamed_hassan, Pixabay

Чланак Zašto propadaju mala i srednja preduzeća: Niko kao ja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako prenosi Rojters, to su advokati koji su zaduženi za bankrot.

Veliki stečaji kripto berze FTX, hedž fonda (fond namenjen ograničenom broju ulagača) Three Arrows Capital kao i kripto zajmodavaca BlockFi, Celsius Network i Voyager Digital zapravo predstavljaju veliku poslovnu priliku za advokatske firme koje savetuju kompanije u problemima.

Velike advokatske firme mogu da zarade više od 100 miliona dolara kroz takse za svoje usluge, dok traju dugotrajnu bankroti, kažu stručnjaci.

Morate da platite grobara

„Vi prosto morate da platite grobara, to su komplikovani slučajevi koji otvaraju gomilu novih pitanja, pa ne treba da čudi ako zahtevaju angažovanje advokata“, kaže Adam Levitin, profesor prava na Univerzitetu u Džordžtaunu koji je specijalizovan za stečajno pravo.

Vrednost bitkoina do sada ove godine pala je za 65 odsto, što je uticalo na drugu kripto imovinu i njihove investitore ostavilo u nevolji.

Bankrot platforme FTX koji se dogodio tokom novembra, izazvao je velike poremećaje na globalnom kripto tržištu.

Kako se dodaje, američka advokatska firma, Kirkland & Ellis, koja zastupa kompaniju BlockFi u njenom stečajnom postupku koji je podnet u ponedeljak, svoje usluge naplaćuje do 1.995 dolara.

Kako se dodaje, neke firme su svoje usluge u tim oblastima naplaćivale i do 3,3 miliona dolara svakog meseca.

Stope fakturisanja advokatskih firmi obično nisu javne, ali u slučajevima stečaja advokati kompanije dužnika moraju detaljno da navedu svoje račune, kao i da zatraže sudsko odobrenje za svoje honorare.

Advokati se plaćaju iz imovine stečajne mase, a stručnjaci kažu da sudije retko zahtevaju značajno smanjenje njihovih zarada.

Izvor: Novaekonomija.rs

Foto: Pixabay

Чланак Advokati zaduženi za bankrot kripto berze zarađuju stotine miliona dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.