Naposletku, izgledi za privredni oporavak Kine tokom druge polovine godine, koji je, istinu za volju, i dalje neizvestan, takođe ulivaju nadu za oporavak svetske privrede. To je bilo sasvim dovoljno da finansijska tržišta podivljaju, ohrabrena činjenicom da je najgori scenario, bar u trenutnoj situaciji, daleko od ostvarivanja.

Iako se u načelu slažemo sa navedenim viđenjem stvari, moramo voditi računa da nam ono ne stvori osećaj lažne sigurnosti. Izazovi koji su stajali pred svetskom privredom tokom prošle godine su i dalje prisutni dok se višedimenzionalnoj krizi sa kojom se trenutno suočavamo ne nazire skori kraj: geopolitičko rasparčavanje, kriza energenata, klimatske promene, opasnosti od izbijanja epidemija…Prilike u svetu se ubrzano menjaju stvarajući nove opasnosti koje i najbolje osmišljene strategije mogu staviti van snage.

U tom kontekstu, procene poslovnog rizika koje daje kompanija Coface su se u međuvremenu samo neznatno promenile, i to u slučaju 5 zemalja i 16 privrednih sektora. I dalje preovladavaju negativne korekcije poslovnog rizika.

Recesija ustupa mesto stagflaciji

Kraj 2022. godine je u privrednom smislu bio obeležen pozitivnom atmosferom. Umerene temperature tokom zime, kao i pozamašne rezerve gasa otklonile su strah od nametnutog ograničavanja trošenja energenata u Evropi, pa je za očekivati da će nagli pad privrednih aktivnosti u evropskim zemljama biti izbegnut. Zbog svega toga je prognoza koeficijenta rasta svetske privrede koju je kompanija Coface napravila za 2023. godinu ostala nepromenjena (1,9%). Potvrđene su i naše prognoze da će u razvijenim zemljama doći do pojave stagflacije, a da će zemlje u razvoju sveukupno posmatrano odoleti krizi.

Ova vrsta kontinuiteta se ogleda i u našim procenama poslovnog rizika: negativne korekcije poslovnog rizika su u ovom tromesečju napravljene u slučaju samo 3 zemlje i 10 privrednih sektora, u poređenju sa 95 koliko je napravljeno u junu 2022. i preko 50 iz oktobra 2022. U isto vreme i zahvaljujući postepenom smanjivanju napetosti u okviru dobavljačkih lanaca kompanija Coface je takođe popravila svoju procenu poslovnog rizika za Indiju i Burundi, kao i u slučaju šest privrednih sektora, među kojima prednjači automobilska industrija.

U susret (mehaničkom) smanjenju inflacije tokom prve polovine 2023.

Kako je rast cena energenata bio glavni uzročnik naglog skoka cena proizvoda široke potrošnje u razvijenim zemljama, njihovo smirivanje je doprinelo mehaničkom padu inflacije s kraja 2022. godine. Vrhunac stope inflacije je tako u evrozoni po svoj prilici prošao. To takođe važi za Sjedinjene Američke

Države, u kojima je on tokom decembra sa maksimalnih 9,1% spao na 6,5%. Osim smirivanja cena proizvoda, pad stope inflacije se može pripisati i nižem doprinosu robe. Očekuje se da će rast stope inflacije tokom prve polovine 2023. godine nastaviti da usporava i da će to biti posledica dejstva bazičnih faktora, s obzirom na to da će cene proizvoda ostati ispod vrednosti zabeleženih tokom prošle godine.

Uprkos pomenutom padu privrednih aktivnosti, tržišta rada i dalje pokazuju otpornost, i to najpre u vidu rekordno niskih stopa nezaposlenosti. U evrozoni je stopa nezaposlenosti pred kraj 2022. godine nastavila sa padom, u Sjedinjenim Američkim Državama je ona ostala na najnižoj vrednosti u poslednjih preko 50 godina (3,5%), dok je u Ujedinjenom Kraljevstvu tek neznatno porasla (sa 3,5% na 3,7%). Ovaj pozitivan trend bi mogao da se nastavi i u prvoj polovini 2023. godine: nakon što su se u 2022. godini suočile sa nikad većim poteškoćama u zapošljavanju radnika, kompanije se vrlo lako mogu odlučiti da zadrže svoje radnike uprkos slabijoj potražnji, čekajući da se nivo privrednih aktivnosti podigne.

Svetskoj privredi i dalje preti opasnost

Prognoza razvoja svetske privrede tokom 2023. ostaje sumorna, posebno imajući u vidu privredno okruženje koje je i dalje ispunjeno kako rizicima, tako i neizvesnošću. Osnovni razlog za brigu predstavlja putanja inflacije. Iako se čini da je inflacija trenutno u silaznoj putanji, suštinsko pitanje je i dalje na kojoj vrednosti će se stopa zaustaviti. Još uvek se nije odustalo od scenarija u kom bi se inflacija vratila na vrednost od 2%, koju su kao cilj postavile centralne banke razvijenih zemalja, uprkos mogućnosti da se ona ustali na višoj vrednosti.

Pad stope inflacije predviđen za prvu polovinu tekuće godine može biti prekinut i pre nego što ona dosegne vrednost koju su sebi za cilj postavili kabineti vlada zaduženih za finansije, pa se shodno tome mogućnost ponovnog rasta stope inflacije u drugoj polovini godine ne može u potpunosti isključiti.

Privredni oporavak u Kini takođe predstavlja izvor privredne nesigurnosti. Popuštanje mera usmerenih ka suzbijanju pandemije virusa COVID-19 bi trebalo da dovedu do rasta potrošnje u toj zemlji. Međutim, s obzirom na to da je prethodno naglo ukidanje mera bilo praćeno novim talasom zaraze, očekuje se da će privredni oporavak biti postepen. Shodno tome, normalizacija privrednih aktivnosti bi trebalo da otpočne krajem prvog tromesečja 2023. dok bi snažniji oporavak mogao da usledi u drugoj polovini godine, što će stvoriti savršene uslove za novu buru na tržištu energenata, a samim tim i za rast inflacije.

Ponovo su u igri reklasifikacije privrednih sektora

U poređenju sa prognozama iznetim u prethodnim barometrima, procene poslovnog rizika po sektorima su se samo neznatno promenile. Međutim, iako ima nekoliko negativnih promena, odlučili smo da unesemo i neke pozitivne korekcije koje su odraz određenog poboljšanja u našem privrednom scenariju. Te pozitivne korekcije se u prvom redu odnose na automobilski sektor bliskoistočnih zemalja, u kojima je potražnja i dalje visoka. Napredak koji je u oblasti privrede ostvarila Indija je doveo do toga da poslovni rizik te zemlje bude reklasifikovan.

Neke kompanije iz sektora koji su ranije smatrani otpornim na efekte krize – informatičke tehnologije i farmaceutska industrija – se takođe suočavaju sa poteškoćama. Strukturalni problemi koji pogađaju farmaceutske kompanije u Evropi postaju sve naglašeniji, delom i zbog rastućeg pritiska na državne finansije. Informatičke kompanije su trenutno „žrtve“ situacije u kojoj se nalazi svetska privreda, ostajući i dalje u samom središtu trgovinskog rata između Kine i Sjedinjenih Američkih Država.

Naposletku, Zapadna Evropa je ponovo područje sa najvećim brojem negativnih korekcija poslovnih rizika privrednih sektora (5 od ukupno 11). Iako se kratkoročna prognoza čini manje sumornom, jasno je da je još uvek rano za pozitivne korekcije.

Чланак Barometar poslovnog rizika za poslednji kvartal 2022. godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Predstavljajući rezultate istraživanja za 2020. godinu, generalna sekretarka RCC Majlinda Bregu rekla je na onlajn konferenciji da je pozitivan odnos građana regiona prema članstvu u EU viši 20 odsto u odnosu na 2015. godinu, kada je sprovedeno prvo izdanje Balkanskog barometra.

Najnovije istraživanje pokazalo je da članstvo u EU podržava 64 odsto mladih Zapadnog Balkana, što je rast od tri odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Balkanski barometar je godišnje istraživanje javnog mnjenja koje sprovodi RCC, sakupljajući i analizirajući podatke od građana i kompanija Zapadnog Balkana, o tematskim oblastima kao što su zaposlenost, trgovina, investicije, korupcija i druge.

Bregu je danas predstavila rezultate dva istraživanja, jednog s kraja 2019. godine koje je obuhvatilo 6.020 građana i 1.215 kompanija iz regiona, i drugog, iz maja, o uticaju pandemije koronavirusa na građane i kompanije Zapadnog Balkana.

Najveći problemi s kojima se građani regiona suočavaju

Prema istraživanju, dva najveća problema s kojima se građani regiona suočavaju i dalje su nezaposlenost (45 odsto) i ekonomska situacija (40 odsto), navela je Bregu. Korupcija je na trećem mestu najvećih problema (31 odsto), a sledi zabrinutost zbog odlaska kvalifikovanih kadrova u inostranstvo (20 odsto) i kriminal (17 odsto).

Bregu je dodala da je najnovije istraživanje zabeležilo znatan pad poverenja građana u javne institucije, koje je na najnižem nivou od 2015. godine. Ubedljiva većina građana smatra da se zakoni ne primenjuju ni efikasno (66 odsto), ni nepristrasno (76 odsto).

Istraživanje je pokazalo da 71 odsto građana misli da se njihove vlade ne bore uspešno protiv korupcije, dok je 2018. godine takav stav imalo 61 odsto ispitanih, navela je Bregu.

Na pitanje koga smatraju najkorumpiranijim, 83 odsto građana regiona navelo je političke stranke, 80 odsto pravosuđe, 79 odsto carinu, a 76 odsto zdravstvene radnike.

Regionalna saradnja važna

„Odlazak kvalifikovane radne snage postao je glavna briga naših građana, taj je procenat sa nula odsto 2015. godine skočio na sadašnjih 20 odsto. Zapanjujućih 71 odsto mladih sa Zapadnog Balkana razmišlja o odlasku u inostranstvo radi posla“, rekla je generalna sekretarka RCC.

Velika većina građana, 77 odsto, smatra da je regionalna saradnja važna, dok 61 odsto veruje da je ono što spaja građane Zapadnog Balkana važnije od onog što ih razdvaja, kazala je Bregu.
Bezbednosnom situacijom u svojoj zemlji nezadovoljno je 46 odsto građana Zapadnog Balkana, a 63 odsto ispitanih migraciju doživljava kao bezbednosni problem.

Zagađenje kao ozbiljan problem u njihovim ekonomijama vidi 74 odsto građana, dok 67 odsto ljudi navodi da je spremno da plati više za proizvode usklađene s ekološkim standardima.

Istraživanje je pokazalo da internet ne koristi 17 odsto građana Zapadnog Balkana, što je poboljšanje u odnosu na prethodnu godinu kada ih je bilo 26 odsto.

Da će sačuvati posao u narednih 12 meseci misli 69 odsto građana, dok 17 odsto domaćinstava prijavljuje da niko od članova nije zaposlen.

Kada je reč o Srbiji, 33 odsto građana zadovoljno je bezbednosnom situacijom, a čak 83 odsto ispitanih navelo je da migranti predstavljaju bezbednosni rizik.

Zabrinutost zbog „odliva mozgova“ povećana je među građanima Srbije na 27 sa prošlogodišnjh 21 odsto.

Većina pandemiju smatra pretnjom po ekonomiju

Poseban deo istraživanja Balkanski barometar, o uticaju pandemije koronavirusa, sproveden je u maju i pokazao je da 72 odsto građana Zapadnog Balkana smatra tu epidemiju velikom pretnjom po ekonomiju, navela je Bregu.

Ona je kazala da je 68 odsto građana veoma zabrinuto za svoje ili za radno mesto člana porodice, dok je svega jedna trećina zadovoljna merama koje vlade sprovode u cilju očuvanja radnih mesta.

Obim poslovanja zbog izbijanja pandemije smanjilo je 60 odsto ispitanih privrednika, dok je 21 odsto ili privremeno ili u potpunosti prekinulo poslovanje. Otkaze radnicima uručilo je pet odsto privrednika.

Evropski komesar za proširenje EU Oliver Varheji izrazio je zadovoljstvo na onlajn konferenciji što 59 odsto građana Zapadnog Balkana podržava članstvo u EU.

„To je veoma solidna većina i povećanje u odnosu na prošlu godinu, ali, nažalost, gotovo 10 odsto veruje da zemlje regiona nikad neće postati članice Unije, što takođe predstavlja rast u odnosu na prethodne godine“, rekao je Varheji.

On je dodao da je korupcija „jedan od najvećih problema u regionu“ i naveo da 71 odsto građana misli da se vlade ne bore uspešno protiv korupcije, dok je takav stav 2018. godine imalo 61 odsto građana.

Izvor: N1

Чланак Balkanski barometar: Najveći problemi nezaposlenost, ekonomska situacija i korupcija се појављује прво на Biznis i Finansije.