Najveći zasadi belog luka u Srednjem Banatu su u selu Mihajlovu. U njemu rekorderi – tri brata Sabo. Luk uzgajaju na oko pet hektara i nadaju se da će ove godine prinos biti prosečan a cene bar kao nekoliko poslednjih godina.

Prošle godine 200 ove godine 400 dinara kilogram belog luka

– Očekujem oko pedeset tona na celoj površini. Prošle godine cena je bila 200 dinara, sada očekujem 400 do petsto 500. Prošle godine su dolazili nakupci iz Beograda i BiH, njima smo prodali – kaže Tibi Sabo.

Dvorište i tavan Robera Tota već krase rešte belog luka. Tu će ostati do kraja sušenja. Sa dva hektara izvadio je 15 tona luka.

Na području pet opština Srednjeg Banata beli luk se gaji na 60 hektara. Gotovo da nema kuće koja u bašti nema to povrće bez kojeg je gotovo nemoguće zamisliti tradicionalni ručak, a još manje jela po modernim receptima. Dileme nema, kažu Mihajlovčani, domaći beli luk je ukusniji i aromatičniji od uvoznog koji je znatno zastupljeniji u prodaji.
Stručnjaci im savetuju da se udruže, jer će sa većom ponudom biti interesantniji trgovinskim lancima i kupcima iz inostranstva, a svakako će izbeći nakupce i dobiti bolju cenu.

– Moramo da imamo sušare, celokupnu infrastrukturu za proizvodnju belog luka, a ne da okačimo beli luk o kotarku pa da ga sušimo. Samim tim kako ga budemo proizvodili sa kvalitetom će biti i viša kupovna cena od onog iz inostranstva – poručuje Dragan Marković iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

Stasava i nova generacija proizvođača belog luka, svesna da put do dobre zarade vodi preko većih zasada, korišćenja mehanizacije i prerade, pa tako uz sveže povrće kupcima nude i namaze od belog luka s različitim dodacima.

Izvor: RTS/Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Sadnja belog luka isplativa, proizvodnja nije zahtevna i skupa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kada je od roditelja nasledio zemlju u Žitištu, Zrenjaninac Aleksandar Granić odlučio je da njoj uzgaja beli luk, a znanje sa Mašinskog fakulteta pomoglo mu je da napravi mašine za obradu.

Zadovoljan je prinosom, a i cenom, trenutno je kilogram 350 dinara, a prolećni beli luk ekstra klase dostiže cenu i do 550 dinara.

„Čini mi se da se naši ljudi vraćaju kvalitetu. Odustali su od korišćenja tog uvoznog belog luka, definitivno nema ta svojstva i hemijski sastav koji ima naš beli luk“, kaže Aleksandar Granić, poljoprivrednik iz Žitišta.

Resorno ministarstvo najavljuje da će država ulagati u sisteme za navodnjavanje i obezbediti infrastrukturu, a da je na poljoprivrednicima da to iskoriste i tvrde da će svako ko podnese potpun zahtev za subvenciju dobiti novac.

Granić je rekao da je konkurisao za sistem za navodnjavanje, ali nije dobio subvenciju te su odlučo da o svom trošku uvede sistem za navodnjavanje i nije se pokajao.

Prprodavci uslovljavaju proizvođače

Marinko Pajić koji uzgaja beli luk na pola hektara zemlje u Kleku naglašava da bi organizovani otkup bio od pomoći, jer preprodavci ne bi mogli da uslovljavaju poljoprivrednike i dodaje da se nada da će naći „zajednički jezik“ što se tiče subvencija koje trenutno postoje na nivou pokrajine i republike budući, a nisu pristupačne malim proizvođačima.

Iako je tržište slobodno, stručnjaci naglašavaju da je važno da čuvamo svoje sorte i hibride

„Bez visokih prinosa mi ne možemo biti konkurentni na svetskom tržištu“, kaže prof. Drago Milošević sa Agroekonomskog fakulteta u Čačku.

Uz prave investicije i modernizaciju, povrtarska i voćarska proizvodnja u Srbiji mogla bi da se poveća od četiri do pet puta, a ratarska od dva do tri puta. Toliko su veći prinosi koje postižu Holandija, Nemačka i Francuska, dok Holandija ima četiri puta manje zemlje od Srbije, a od poljoprivrede zarađuje 25 puta više.

Izvor: RTS/Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Domaćeg belog luka nema ali kineskog ima svuda се појављује прво на Biznis i Finansije.