Kako je preneo portal SEEbiz, to su cene prema prosečnom kursu Narodne banke Srbije (NBS).
Cena benzina u Srbiji posle poslednjih promena iznosi 186 dinara po litru (skoro 1,59 evra), što je povećanje od četiri dinara u odnosu na prethodnu nedelju.

Na svetskim tržištima nafte, cene barela su porasle i prošle nedelje, sedmi put zaredom, ostvarivši najduži trend rasta od početka 2022. godine, nakon što je Međunarodna agencija za energetiku upozorila na sve oskudnije snabdevanje.

Prateći trend rasta cena nafte, cena goriva u regiji i dalje raste, a najnovijom uredbom Vlade Hrvatske o utvrđivanju najviših maloprodajnih cena naftnih derivata, koja stupa na snagu od sutra, potrebno je izdvojiti od 179 dinara (1,54 evra) za litar benzina, do litar dizela je 176 dinara (1,51 evro), preneo je nedavno Poslovni dnevnik.

Cena litra benzina od 95 oktana u Crnoj Gori je 189 dinara (1,62 evra), prema poslednjoj uredbi nadležnog ministarstva, dok je za dizel potrebno izdvojiti 180 dinara (1,54 evra) po litru, pišu Vijesti.

Gorivo je znatno jeftinije u Severnoj Makedoniji, a litar benzina košta 162 dinara (1,39 evra), dok je cena dizela 152 dinara (1,3 evra), preneo je makedonski portal Sitel.

U Albaniji je cena dizela po litru 176 dinara (1,51 evro), što je identično ceni u Hrvatskoj, dok je benzin od 95 oktana 180 dinara (1,54 evra), preneli su portali.

Litar dizela u Banjaluci košta više od 150 dinara (2,51 – 2,52 konvertibilnih maraka, KM), dok se benzin na pumpama prodaje po ceni od 150 do 155 dinara po litru (2,52 – 2,59 KM).

Izvor: Nova ekonomija
Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji najskuplji dizel a u Crnoj Gori benzin се појављује прво на Biznis i Finansije.

Strah od predstojećeg smrzavanja, a za mnoge i od gladovanja, diže na noge sve više ljudi širom sveta. U isto vreme, Amerikanci najviše protestuju zbog divljanja cene benzina, koja se sa rekordnih 5,2 dolara po galonu u junu, nakon toga „stabilizovala“ na oko 4,1 dolara, odnosno na nešto više od jednog dolara po litru. Ankete pokazuju da preko 75% državljana SAD smatra da je ovoliko poskupljenje benzina „bezobrazno i neopravdano“, a mnogi od njih izjavljuju da su zbog toga morali da otkazuju godišnje odmore i da razmišljaju o alternativnom prevozu od kuće do posla.

Benzinske pumpe s kraja na kraj Amerike su oblepljene plakatima na kojima se žestoko kritikuje predsednik Džo Bajden zbog ovakve situacije, u kojoj bi se rado našli građani iz mnogih drugih zemalja, budući da je prosečna cena benzina u svetu dvostruko veća nego u Sjedinjenim Državama.

Naime, uprkos dramatičnim saopštenjima da je stopa inflacije u SAD najveća u poslednje četiri decenije, benzin je iznenađujuće jeftin u poređenju sa drugim velikim privredama. Kako to uspeva Americi, koja i pored sopstvenih izvora mora da kupuje velike količine nafte na svetskom tržištu po manje-više važećim cenama kao i ostali? Odgovor je u tome da na razlike u potrošačkim cenama goriva u svetu bitno utiču nacionalne subvencije i poreski nameti, a porez na benzin u SAD je, kako to opisuju neki američki mediji, „zaprepašćujuće nizak“.

Amerika radi isto što i Iran

Jeftin benzin je decenijama ekonomski prioritet u američkoj unutrašnjoj politici. Kada je savezni porez na gorivo uveden 1932. godine iznosio je jedan cent po galonu, a sada se plaća 18,4 centi, što je iznos koji se nije menjao još od 1993. godine. Na lokalu, najveće poreze na benzin od preko 60 centi po galonu imaju savezne države Kalifornija i Ilinois, ali prema podacima američke Uprave za energetske informacije iz avgusta ove godine, prosečni porez na benzin u lokalu iznosi 32 centa. Kada se sve obračuna, proizilazi da Amerikanci plaćaju prosečno 50 centi poreza po galonu goriva, daleko manje od građana u drugim razvijenim ekonomijama.

Primera radi, Kanađani plaćaju 1,5 američkih dolara a Britanci 2,4 dolara po galonu, pri čemu se na taj iznos u Ujedinjenom Kraljevstvu dodaje još 20% poreza na ukupnu cenu na benzinskoj pumpi. Evropska unija zahteva od svojih članica da najmanji iznos državnog poreza bude 1,4 dolara po galonu, a većina zemalja naplaćuje više, poput Francuske (2,6 dolara) i Holandije (3,2 dolara).

Trošak za 100 galona benzina ima manji udeo u američkom BDP-u po glavi stanovnika nego u bilo kojoj zemlji u svetu. Taj udeo u SAD iznosi 0,6%, što je daleko niže od Nemačke (1,3%), Francuske (1,6%), Italije (2,1%), Kine (4,2%) ili Turske (5%). On je manji čak i u poređenju sa državama gde je benzin jeftiniji nego u SAD, poput Saudijske Arabije gde košta 2,3 dolara, Rusije (3,2 dolara) i Irana gde građani plaćaju svega 20 centi za galon.

Iran ima neverovatno nisku cenu benzina zahvaljujući odluci tamošnjih vlasti da subvencionišu državnu naftu, prodajući ogromne zalihe svom stanovništvu uz popust. Državni budžet zbog toga trpi gubitke, ali je to cena kojom se plaća kupovina socijalnog mira.

Mada su u pitanju dva dijametralno suprotna politička i ekonomska sistema, američko insistiranje na niskim porezima na benzin se ne razlikuje bitno od iranske strategije jeftinog goriva u pogledu krajnjeg cilja. Naime, Amerika je nacija koja guta benzin. U poslednje dve decenije, ukupan broj kilometara koje su Amerikanci prešli svojim vozilima je povećan za petinu. Čak i tokom 2020. godine, kada su ulice bile stravično puste zbog najezde korona virusa, benzinske pumpe u SAD su prodale 123 milijardi galona goriva – dovoljno da napune 187.000 olimpijskih bazena.

Iste godine, prosečni Amerikanac je potrošio oko 2,5% svojih ukupnih prihoda na benzin, a ove godine je taj udeo porastao na gotovo 4%. Međutim, Amerikanci sa nižim primanjima troše čak 14% svojih prihoda na gorivo, jer obično žive u područjima gde su najgore mogućnosti za alternativni prevoz i manje povoljni uslovi za rad na daljinu.

Upravo u tom grmu leži zec američke politike jeftinog benzina. Nasuprot evropskim i azijskim modernim gradovima, u kojima je mnogo novca uloženo i dalje se ulaže u razvoj različitih vidova javnog prevoza, u SAD su investicije u ovakvu infrastrukturu bile „zadnja rupa na svirali“. Čak i susedna Kanada, i pored toga što sledi sličnu putanju privrednog rasta kao SAD, ima raznovrsniji i sveobuhvatniji transportni sistem.

Šta je starije: kokoška ili jaje?

Zašto je to tako u Sjedinjenim Državama nalikuje pitanju šta je starije: kokoška ili jaje? Drugim rečima, da li je američki individualizam oličen u kultu sopstvenog automobila produkovao politiku skromnih investicija u alternativni prevoz, ili je ovakva državna strategija pogurala fetiš da maltene svaki član domaćinstva mora da ima sopstveni automobil čim doraste do vozačke dozvole? Sada su kokoška i jaje mutirali u ekonomski začarani krug: Amerikancima je potreban nizak porez na benzin jer imaju jako malo mogućnosti za druge vidove transporta, a SAD ima slabo razvijen sistem alternativnog prevoza zato što je porez na benzin nizak.

Jer izgradnja potrebne transportne infrastrukture košta, što potvrđuje i podatak da je Američko udruženje za autoputeve, koje je finansiralo većinu savezne potrošnje na puteve i javni prevoz novcem od poreza na benzin – propalo, pošto je bilo „kratko“ za čak 140 milijardi dolara. Prema studijama koje su rađene u SAD, da bi se ozbiljnije ušlo u saobraćajne investicije neophodno je da se porez na benzin sa trenutnih 50 centi po galonu podigne najmanje na 1,5 dolar, dok bi bilo optimalno da on iznosi 2,5 dolara po galonu.

Ove naizgled male razlike na papiru, izazvale bi ogromne socijalne probleme u praksi, imajući u vidu činjenicu da već sada trošak za benzin kod manje imućnih Amerikanaca ozbiljno uzurpira kućni budžet. Mada su i vlasti i stručnjaci – a kako pokazuju ankete i trećina građana Amerike – svesni da će privilegija jeftinog benzina dugoročno jako skupo koštati SAD, nijedna vlast do sada nije uspela da progura povećanje poreza na gorivo. Jedan od najupornijih je bio Alan Grinspen, koji se 2005. godine kao tadašnji predsednik FED-a zalagao za povećanje saveznog poreza na benzin, ali bezuspešno.

Aktuelni američki ministar saobraćaja Pit Butidžedž je prošle godine predložio povećanje poreza na gorivo, ali je od ovog predloga odustao već posle nekoliko dana. Naime, u američkoj javnosti je sa mnogo više tolerancije prihvaćena Butidžedžova objava na Tviteru da su on i njegov muški partner dobili pravo na roditeljstvo, nego ideja da bi Amerikanci trebalo da plaćaju veći porez na benzin.

Benzinske pumpe na gubitku

Još jedan aktuelni paradoks u američkoj zavrzlami sa benzinom je podatak da se uprkos rekordnim cenama goriva za tamošnje prilike, zatvara sve veći broj malih benzinskih pumpi. Razlog je, kako navode američki mediji, neisplativost poslovanja, zbog čega su se iz maloprodaje povukli svi veliki proizvođači nafte i gasa. Računica pokazuje da prosečna benzinska pumpa ostvaruje neto maržu od 1,4% na svoje gorivo, što je daleko niže od prosečnih 7,7% marže na nivou svih industrija.

Benzinske pumpe dobijaju samo mali deo od cene koja je navedena za mušterije, pa dnevna zarada u proseku iznosi svega 200 do 300 dolara. To je, kako tvrde vlasnici malih pumi, nedovoljno da se pokriju režijski troškovi zakupa, rada, komunalija, osiguranja i naknada za transakcije sa kreditnim karticama, koji rastu daleko brže od cene benzina.

Zorica Žarković

Biznis & finansije 202, oktobar 2022. 

Foto: Erik Mclean, Unsplash

Чланак Zašto je benzin i dalje najjeftiniji u SAD: Privilegija ili zamka? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tim zakonom bi se učinkovito zabranila prodaja novih automobila i kombija na benzin ili dizel u 27-članom bloku. Evropske unije Zabrana je deo paketa EU-a o klimatskim promenama pod nazivom Fit for 55, čiji je cilj smanjenje emisija štetnih za klimu za 55 posto do 2030., u poređenju sa nivom iz 1990., te postizanje klimatske neutralnosti do 2050.

„Upravo smo završili pregovore o nivou CO2 za automobile“, tvitao je francuski europarlamentarac Pascal Canfin, koji je na čelu Komisije za okoliš Evropskog parlamenta.

„Istorijska odluka EU-a za klimu koja definitivno potvrđuje cilj vozila sa 100 posto nulte emisije 2035. s međufazama između 2025. i 2030.’

Automobili trenutno čine 12 posto svih emisija CO2 u EU bloku, dok ukupni promet čini oko četvrtinu. Zemlje članice EU-a sada moraju usvojiti uredbu u nacionalno zakonodavstvo.

Nije bilo planova za zabranu vožnje vozila s motorima s unutrašnjim sagorevanjem. Umesto toga, očekuje se da će svi oni na kraju biti zamenjeni električnim vozilima.

Izvor: See Biz/Blic.rs
Foto: Pixabay

Чланак Zabrana prodaje novih automobila i kombija na benzin ili dizel od 2035.godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Hrvatskoj eurosuper košta 1,52 evra, u Crnoj Gori 1,5, u Srbiji 1,46, a u Severnoj Makedoniji 1,27 evra.

Najjeftiniji eurosuper 95 u Evropi, 1,24 evra, plaćaju Bugari, a najskuplji Holanđani – 2,01 evro.

Kada je u pitanju eurodizel, u Albaniji se može kupiti za 1,59 evra, u Srbiji za 1,53, u Hrvatskoj za 1,52, u Crnoj Gori za 1,39, u Bosni i Hercegovini za 1,25 i u Severnoj Makedoniji za 1,15 evra, što je najjeftinije u Evropi.

Najskuplji eurodizel je u Švedskoj, gde litar košta 2,04 evra.

Izvor: Fonet

Foto: Pixabay

Чланак Benzin najskuplji u Albaniji, najjeftiniji u Bosni i Hercegovini се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Autogas je od januara ove godine poskupeo za 29 dinara u apsolutnom iznosu sa PDV-om i akcizom i sa cene od 72,5 dinara po litru 1. januara danas stigao do cene od 102 do 103 dinara po litru na benzinskim stanicama, što je nezabeleženo povećanje“, rekao je Brajović za Tanjug.

Naglasio je da je nagli skok cena energenata na svetskom tržištu sa 85 odsto uticao na povećanje maloprodajne cene tečnog naftnog gasa (TNG) u Srbiji ove godine.

Poskupljenje TNG

„TNG se dobija iz dva izvora, iz naftne prerade i iz gasne prerade. Poznato vam je kako je gasna kriza drmala Evropu, pa je TNG kao bočni proizovd gasne prerade, tačnije kao proizvod gasa rastvorenog u nafti, gasnog kondenzata i prirodnog gasa, poskupeo u ekvivalentnoj meri. Rasla je i cena nafte, a s obzirom na to da prerada nafte čini 35 odsto globalne proizvodnje TNG-a, to je bio drugi faktor povećanja cene“, objasnio je Brajović.

On je dodao kako se Srbija svrstava u zemlje uvoznice ovog energenta, jer iako smo relativno ozbiljan proizvođač sa oko 105.000 tona godišnje, ostatak do pune potrošnje koja se procenjuje na 155.000 tona, to jest 50.000 tona se uvozi.

„To je glavni razlog zbog koga je svetska energetska kriza uticala na nas, jer su berzanske cene TNG-a ove godine imale dramatična rast sa 398 dolara po toni početkom godine na 861 dolar koliko je iznosila 16. novembra. Drugi spoljni činilac je smanjenje isporuka TNG-a iz Rusije, koja je značajan snabdevač Evrope, za gotovo 18 odsto i iz Zapadne i Istočne Evrope, gde su neke rafinerije konzervirane ili zatvorene“, rekao je Brajović.

Ocenio je da fiskalna zahvatanja države nisu ove godine bila značajan faktor povećanja cene ovog ekološkog goriva.

„Imali smo povećanje akcize sa 44,59 na 45,17 dinara i posledično povećanje PDV-a na tu osnovicu. Ove godine fiskalna pomeranja nisu bila velika, ali sistemski, 10 godina unazad, ona su uticala na to da TNG od proizvoda koji je 2011. beležio potrošnju od 400.000 tona padne 2021. na 155.000 tona. Naime, samo akciza je povećana sa tadašnjih 17,90 dinara po kilogramu na 45,17 dinara koliko iznosi danas“, naglasio je Brajović.

Minimalni iznos akciza u Evropi je znatno niži od iznosa u Srbiji

On je naveo da su akcize u Evropi na ovu vrstu goriva minimalne i da svi moraju da ih poštuju, kako se ne bi na račun niže cene derivata veštački indukovala konkurentnost privrede.

„Taj minimalni iznos akciza u Evropi je znatno niži od iznosa u Srbiji, a u slučaju TNG-a čak trostruko. Minimalni iznos akcize preveden u dinare danas je 150 dolara po toni, a srpski je 435 dolara po toni“, kaže Brajović.

Dodaje da su efekti takvih cena na potrošnju razorni.

„Upravo zbog najvećih državnih zahvatanja (akcize, PDV, naknada obavezne rezerve, naknada za energetsku efikasnost, naknada za markiranje tamo gde postoji), koja su u Srbiji za 54 odsto veća od evropskih, potrošnja u Srbiji prethodnih godina pada po stopi do 8,5 do 11 odsto godišnje, pa je tako i stigla sa 400.000 tona kada smo bili prvaci u regionu na 155.000 tona u 2020. a možda čak i manje“, izričit je Brajović.

Podsetio je da TNG kao alternativno gorivo donosi različite ekološke koristi, jer manje zagađuje okolinu i sprečava efekat staklene bašte, zbog čega je u svetu poželjan kao gorivo.

Brajović kaže da firme članice Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS), čiji je Udruženje za TNG kolektivni član, smatraju da je nužna brza reakcija i smanjenje akciza, jer bi donela osim ekološke i ekonomsku korist.

„Za TNG je vezana kategorija platežno manje sposobnog građanstva, koje je ugradilo gasne module u vozila i sada nema više ekonomsko opravdanje da ga koristi. Kada bi mu se cena dovela na razuman nivo, vlasnici automobila iz kategorije socijalno ugroženih slojeva stanovništva bi dobili troškovno prihvatljivije gorivo za svoje kućne budžete“, rekao je Brajović Tanjugu.

Naveo je da prema projekciji UNKS-a u slučaju da akciza na autogas bude prepolovljena, republički budžet bi bio uskraćen za oko 4,5 milijarde dinara, što je moguće nadomestiti na drugi način.

Ulaganje države u podizanje ekološkog nivoa

„To bi se moglo nadoknaditi povećanjem akcize na druga goriva koja tu akcizu iziskuju kao što je komprimovani prirodni gas (CNG) koji ima nultu akcizu i poresku stopu od 10 odsto, za razliku od TNG-a koji ima akcizu 45,17 dinara i porez od 20 procenata. Takav potez bi mogao da bude posmatran kao ulaganje države u podizanje ekološkog nivoa, koji je objektivno svima bitan“, smatra Brajović.

Rekao je da su UNKS, Udruženje za TNG i Udruženje servisera u prethodnim periodu pokretali takve incijative, ali da na njih nije bilo odziva.

„Međutim, na poslednju inicijativu koja je pokrenuta bilo je pozitivnih odgovora resornih ministarstava ekologije, finansija i energetike i očekujemo da će to pitanje da se aktivno razmatra narednih meseci“, rekao je Brajović.

On je izneo očkivanje da će uz temeljlni pristup problemu sa ekonomskog, ekološkog i socijalnog stanovišta moglo da se dođe do „renesanse“ upotrebe TNG-a kao goriva za automobile.

„Neće se potrošnja nikada vratiti na 400.000 tona, ali postoje svi uslovi, sjajna infrastruktura u koju je ulagano 20 godina, da se vrlo brzo povrati promet, a da se ne obezvrede investicije koje se procenjuju na 200 miliona dolara u gasne module na 1.440 benzinskih stanica, skladišta, autocisterne i ostalu opremu“, naglasio je Brajović.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Sve manja razlika u ceni između benzina i autogasa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kampanja UN-a za obustavu korišćenja benzina sa supstancom koja predstavlja veliku opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu trajala je 19 godina, prenosi RTS.

Alžir, jedina zemlja u kojoj se točio olovni benzin za vozila, potrošio je poslednje zalihe u julu, navodi se u saopštenju UNEP-a.
Agencija je navela da benzin zagađuje vazduh, zemlju i vodu za piće i može izazvati bolesti srca, moždani udar i rak.

Neka istraživanja su pokazala da šteti razvoju mozga, posebno kod dece.

U saopštenju UNEP-a se navodi da je prestanak upotrebe olovnog benzina nakon jednog veka označio „ogromnu prekretnicu“.

„Olovno gorivo ukratko ilustruje sve vrste grešaka koje je čovečanstvo činilo na svim nivoima naših društava „, izjavila je Inger Anderson, izvršna direktorka UNEP-a.

Te greške su, prema njenim rečima, dovele do klimatskih promena, zagađenja i a gubitka biodiverziteta, ali da globalni odgovor na olovo u gorivu pokazuje da „čovečanstvo može da uči na greškama i da ih popravlja“.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guteres izjavio je da danas slavimo vrhunac globalnog, višedecenijskog napora da se svet oslobodi olova u benzinu.

„Ovo postignuće će sprečiti više od milion preuranjenih smrti svake godine i zaštititi decu od izloženosti olovu. Nastavimo sa izgradnjom čistije i zelenije budućnosti za sve“, rekao je Guteres.

Toksičnost olova je prepoznata još u rimsko doba. Ipak, počeo je da se dodaje benzinu početkom dvadesetih godina prošlog veka kako bi automobile učinio moćnijima. Od tada se koristio u svim „benzincima“ globalno, sve do sedamdesetih godina prošlog veka, kada su bogatije zemlje počele postepeno da ga izbacuju iz upotrebe.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Obustavljeno korišćenje olovnog benzina се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tako će ovaj namet na benzin biti 57,10 dinara po litru, evrodizel 58,72 dinara, dok će akcize za gas biti 44,59 dinara. Za biogorivo i biotečnosti akcize će biti 57,37 dinara, a za ostale naftne derivate 68,45.

Dizel u Srbiji pojeftinio je od početka godine, što je posledica pada cene sirove nafte na globalnom tržištu. Dok se 20. januara litar dizela mogao kupiti za nešto više od 164 dinara, krajem maja na pumpama je mogao da se nađe za 132 dinara.

Iako je pojeftinjenje značajno, cena ovog goriva u Srbiji je i dalje među među najvišima u regionu. Višu cenu u regionu, prema podacima sajta Global petrol prices, ima jedino Albanija, a neke od zemalja u kojima se dizel može pazariti jeftinije nego u Srbiji jesu Nemačka, Austrija, Slovenija, Španija, Luksemburg.

Razlog što dizel u Srbiji nije još jeftiniji jesu upravo visoka državna zahvatanja, koja se i ovog puta uvećavaju.

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović rekao je nedavno za 021.rs da država ne samo da ne bi trebalo da povećava akcize, nego bi morala da potpuno redefiniše svoju politiku akciznog oporezivanja.

Izvor: 021.rs

Чланак Od 1. jula veća akciza na gorivo, čak 57,10 dinara po litri benzina се појављује прво на Biznis i Finansije.

Litar benzina mogao bi da košta i do 110 dinara

Petar Stanojević, profesor na Fakultetu za bezbednost i bivši državni sekretar u Ministarstvu energetike, ocenjuje da će, na promenu krajnje cene za potrošače najviše uticati cena sirove nafte, jer se ostali troškovi ne menjaju previše, mada će logističari u narednom periodu definitivno imati niže troškove transporta.

„Zato bi cena goriva na pumpama svakako morala da ide nadole. Teško je dati preciznu procenu, ali recimo da bi litar benzina mogao da košta i do 110 dinara. To bi bila cena slična okolnim zemljama, poput Hrvatske i Crne Gore, a to su tržišta sa kojima možemo da se poredimo“, navodi sagovornik „Blic Biznisa“ i dodaje da bi ta najniža cena na pumpama mogla da se pojavi kada stigne jeftinija nafta, što znači u narednih mesec-dva.

Pošto su određene količine po povoljnim cenama kupovane i pred korona krizu, on očekuje da možda i već u maju krenu dodatna sniženja.

Potrošači će još dugo moći da računaju na niske cene goriva

I Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS), nedavno je rekao da „ćemo imati niže cene goriva nego ikada“. On u razgovoru za „Blic Biznis“ podseća da je trend pada cene nafte uspostavljen još početkom januara i od tada se smanjuje i cena goriva u Srbiji, ali različitom dinamikom, jer cena sirove nafte nije jedini faktor koji utiče na cenu goriva.

„Tako se svakodnevno odmeravaju, s jedne strane drastičan pad troškova zbog pada cene derivata nafte na regionalnom i globalnom tržištu i, s druge strane, rast troškova zbog svega navedenog. Kako sada stvari stoje potrošači će još dugo moći da računaju na niske cene goriva“, ističe naš sagovornik i napominje da nije dovoljno samo uporediti cene goriva između različitih zemalja, već se moraju istovremeno uporediti i uslovi poslovanja, kao i nivo državnih dažbina u ceni goriva.

„Kada je naftni sektor u pitanju značajnu prednost imaju tržišta onih zemalja koje imaju izlaz na more. Ta prednost je izraženija kada su cene derivata nafte niže, jer raste udeo troškova logistike, pa kada se u zemljama poput Srbije oni ukalkulišu u cenu, cena goriva ne može biti ista kao u zemljama Mediterana. Ipak, presudnu ulogu u formiranju maloprodajnih cena goriva igraju državne dažbine. U Srbiji su u ceni dizela od 135,40 dinara po litru fiskalna zahvatanja 82,95 dinara ili 61,3 odsto, što je ubedljivo najviše u regionu, dok su u ceni benzina od 125,90 dinara za litar dažbine 79,77 dinara ili 63,4 odsto“, navodi Mićović.

Država žmuri na jedno oko, jer i njoj odgovara da dobije veći PDV

Na ovu strukturu cene podseća i Petar Stanojević.

„U ceni postoji fiksni deo koji čine akcize i razne naknade, zatim treba uzeti u obzir cenu nafte, njenog transporta, prerade i dopremanja do pumpi. Na kraju se dodaje marža kompanije i PDV. S obzirom na to da naftne kompanije trenutno imaju gubitke zbog manjeg prometa i manje potrošnje goriva, one svakako žele to da nadomeste kroz nešto više marže, a s druge strane, država verovatno žmuri na jedno oko, jer i njoj odgovara da dobije veći PDV“, kaže Stanojević u razgovoru za „Blic Biznis“.

„Država bi takođe mogla veštački da podstakne tražnju tako što bi sada kupila veće količine za obavezne rezerve, kao i za poljoprivrednike ili “pumpadžije”, i da im ponudi po povoljnijoj ceni, a da oni to vrate u nekom narednom periodu, možda i u naturi. Tako bi bili na dobitku i krajnji korisnici goriva i naftne kompanije, ali i država“, ističe Petar Stanojević.
U kompaniji NIS za „Blic Biznis“ kažu da su maloprodajne cene benzina (bez PDV, akcize i naknada) smanjene u odnosu na pre mesec dana za 22,1 odsto , a dizela za 20 odsto. Takođe najavljuju i dodatno sniženje na pumpama već ove nedelje.

U Hrvatskoj i Crnoj Gori još jeftinije

I u komšiluku cene nastavljaju da padaju, pa su tako u Hrvatskoj sve vrste goriva od juče dodatno pojeftinile. Evrosuper 95 u proseku košta oko 120 dinara za litar, a dizel istovremeno staje 116 dinara.

Cena evrodizela u Crnoj Gori pala je na 105 dinara, lož ulja na 100 dinara, a cena benzina 95 i 98 najverovatnije će se zadržati na nivou do 120 dinara, pišu tamošnji mediji. Maksimalne maloprodajne cene goriva u ovoj susednoj državi usklađuju se svakog drugog ponedeljka, u zavisnosti od promene cena naftnih derivata na međunarodnom tržištu i valutnog odnosa evra i američkog dolara.

Izvor:Blic

Чланак Litar benzina u Srbiji mogao bi da košta 110 dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Evo uporednih cena koliko je koštao benzin a koliko kisela voda u Torontu na današnji dan 27. marta 2020. godine. Prikaz je dat u kanadskim dolarima i evrima (jedan evro vredi 1,5 kanadskih dolara po današnjem kursu).

Stanje je ovakvo:
1. Kisela voda „Perier“, flaša 0.75 litara = $ 1,29 = $1.72 + 13% taksa po litru, što iznosi 1.29 evra za litar
2. Kisela voda „Knjaz Miloš“, flaša 1.5 litar = $1.29 = $ 0.86 + 13% taksa po litru, što iznosi 0.65 evra za litar
3. Kisela voda „Radenska“, flaša 1.5 litr = $1.29 = $ 0.86+ 13% taksa po litru, što iznosi 0.65 evra za litar
4. Najjeftinija kanadska mineralna voda, flaša 1 litar = $ 0.89 + 13% taksa po litru, što iznosi 0.67 evra za litar

Cena benzina na benzinskim pumpama u Torontu je danas porasla za 10% u odnosu na jučerašnji dan i iznosi $0,739 po litru, zajedno sa svim taksama. To je i dalje ispod 50 evro centi za litar i jeftinije od litra mineralne vode.

Autor: Srđan Bešir, Toronto, Kanada

Чланак Da li je mineralna voda srpska nafta? се појављује прво на Biznis i Finansije.