Uhersko Hradište smešteno je na reci Moravi, u oblasti koja je poznata kao Slovačka Moravska u Češkoj. Njegova nadmorska visina od 180 m i položaj u prostranoj dolini, na čijoj istočnoj strani se uzdižu Beli Karpati, doprinelo je da u ovom kraju ljudi od davnina gaje vinovu lozu.

Oktobra 1972. godine ovde je zabeležen trenutak objektivom fotoaparata koji se odvijao vekovima unazad, kao što će i nastaviti u budućnosti da se ponavlja: berba grožđa. Socijalno dešavanje u jesen, kada su se okupljale čitave porodice sa ciljem da oberu voće koja sa sobom najavljuje prestanak poljoprivrednih radova i dolazak zime, kako u Uherskom Hradištu, tako i u Srbiji.

Vreme za praznovanje, humor i dobre zabave nakon celodnevnog rada koji je iziskivao napor prepoznavanja idealnog trenutka za početak berbe savršenog grozda. Onog koji će biti pretvoren u napitak sa ciljem da u hladnoj zimskoj noći zagreje i rastera dosadu. Koliko je ovo nekada bila velika svečanost, svedoče brojni stihovi narodnih pesama.

Od tada se mnogo toga promenilo, a umesto vrednih ruku u vinogradima je danas najčešći prizor mehanizacija.

Izvor: Nacionalana geografija

Foto: Pixabay

Чланак Kako se nekada bralo grožđe u Srbiji? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tokom teških ranijih godina, mnogi su odlučili da zasade poseku i sada se kaju. Kupina je nekada bila zasađana na 6.700 hektara, a sada jedva doseže do 1.500.

– Potražnja za srpskom kupinom sada je veća nego za malinom. Usled velikih suša podbacili su Meksiko i Amerika koji su bili lideri u proizvodnji, zato sada koliko god da se kupina nabere u Srbiji, odmah se proda. Naročito zbog toga što se ona ne koristi samo kao konzumna voćka već i kao podloga za pravljenje osnovnih farbi, za farbanje oružja, oruđa i metala – rekao je za RINU Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji.

Prethodnih godina, otkupna cena kupine po kilogramu kretala se na nivou od oko 50 dinara, a sada je dosegla svoj istorijski maksimum. Prošle i ove godine cena je oko 200 dinara.
Ipak, početak berbe je mnogo više obećavao nego što je to bilo na samom kraju.

– Startna cena kupine kretala se na oko 220 dinara, međutim, nakon dva dana cena opada na 120 dinara za jedan kilogram. Da je ostala prvobitna cena, sada bi dostigla neki vrhunac plaćanja od 400 dinara. Ali, sa obaranjem cene sa 220 na 120, sada se ta neka finalna otkupna cena kreće od 180 do 220 dinara, u zavisnosti od sortimenta – naglasio je Radović.

Za razliku od maline, berba kupine daleko je lakša.

Dnevno može da se nabere mnogo više, a domaćini berače plaćaju mahom do 50 dinara po kilogramu. Ono po čemu malina i kupina, takođe, dele sudbinu jeste umanjen rod usled loših vremenskih uslova.

– Elementarne nepogode uništile su oko 70 odsto zasada, a ono što je ostalo da ljudi nisu posekli jedva je rodilo. To je prava šteta, jer je kupina sada konačno dočekala svojih pet minuta. Ja je uzgajam na 40 ari, a na 10 sam primenio sve agrotehničke mere na vreme i obezbedio dovoljnu količinu vode. Prinosi su oko tone po aru, što je odlično. Plodovi su fenomenalni. Na ostaloj površini rodilo je veoma loše. Ako se uzme u obzir celokupno stanje, može se reći da je oko 60 odsto kupine u Srbiji sagorelo – rekao je Radović.

Dodaje da je otvaranje novih tržišta za srpsku kupinu još jedan „vetar u leđa“ voćarima koji se trude da ispoštuju zahteve inostranih kupaca. Kupine se više ne beru u plastične posudice, već u gajbice od oko 3 kg i vlasnici parcela mogu da biraju kako i kome će da je prodaju.

Nekada su oni bili ti koji su obilazili vrata otkupaca kako bi ponudili voće, a sada su se stvari poprilično promenile pa kupci traže njih, skoro i ne pitajući za cenu.

Izvor: Telegraf.rs

Foto: Pixabay

Чланак Ekspanzija potražnje kupina, ne pita se za cenu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Savetodavac za voćarstvo u Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi (PSSS) Prokuplje Magdalena Totorović kazala je agenciji Beta da je rod bolji i kvalitetniji nego protekle godine i da se voćari mogu nadati dobroj berbi.

Ovogodišnji rod je mnogo bolji od prošlogodišnjeg

– Rod je i znatno bolji i kvalitetnije nego prošle godine, tako da se voćari u prokupačkom kraju mogu nadati jako dobroj berbi, a kako se na početku priča i zadovoljavajućoj otkupnoj ceni od 70 dnara za kilogram prve klase ili 45 dinara za drugu klasu višanja – kazala je Totorovićeva.

Ona je ocenila da je nezahvalno prognozirati otkupnu cenu i kretanja na tržištu, za koje navodi da je ove godine dodatno poremećeno lošom ekonomskom situacijom u svetu izazvanom ratnim sukobima u Ukrajini.

Kako je navela, ovogodišnji rod je mnogo bolji od prošlogodišnjeg – kada je u prokupačkom kraju ubrano oko 2.500 vagona tog voća.

Rok za berbu višanja je jako kratak, jer to voće brzo prezreva i počinje da truli, pa ga je potrebno što pre obrati sa stabala i predati u hladnjače.

Pored toga, proizvođačima višanja probleme svake godine pravi i visoka cena branja koja im dodatno umanjuje zaradu i koja ne prati cenu otkupa, pa su tako prošle godine berači uzimali od 17 do 20 dinara po gajbi, a ta cena je ostala i kad je otkupna spala na samo 30 dinara za kilogram višanja.

Oblačinska višnja je, pored šljive, najzastupljenija poljoprivredna kultura na teritoriji Topličkog okruga, a u prokupačkom kraju je zasađena na više od 2.000 hektara.

Prvo ponude otkupnu višu cenu a potom smanje

Otkupljivači višanja, samo par dana nakon što je na području opštine Merošina krenula berba, otkupnu cenu prve klase snizili su sa 70 na 60 dinara, a otkupnu cenu druge klase sa 50 na 40 dinara.

Stručni saradnik za poljoprivredu u opštini Merošina Zoran Jović rekao je za agenciju Beta da voćari sa razlogom sumnjaju da će neke značajnije količine višanja prodati po prvoj klasi.

– Otkupljivači ponude višu cenu za prvu klasu, ali kad krene berba, krene i priča kako imaju mnogo robe, kako nemaju kome da prodaju toliko višanja i otkup stane, a voćari se „hvataju za glavu“ i pristanu da predaju sav rod kao drugu klasu – rekao je Jović.

Prema njegovim rečima, isti scenariji otkupljivači ponavljaju iz godine u godinu, a mogu to da čine jer na području opštine Merošina nema velikih prerađivačkih kapaciteta i proizvođači zavise isključivo od otkupa.

– Otkupljivači od hladnjačara dobijaju određenu cenu, a imaju punu slobodu da formiraju otkupnu cenu i naravno da bi što više zaradili, oni je maksimalno spuštaju – istakao je Jović.

On je podsetio da više od 20 godina ne radi i ne privatizuje se hladanjača „Voćar“ u merošinskom selu Aleksandrovu, koja je po svojim kapacitetima (preko 10.000 tona voća) bila na prvom mestu u nedašanjoj SFRJ.

Berači za branje višanja naplaćuju 20 dinara po kilogramu

– Ta hladnjača nije problem samo ove vlasti. Još od vremena Miloševića pa na ovamo ni jedna vlast nije uspela da je osposobi. Navodno je prošle godine bila prodata nekoj firmi iz Grčke, ali i od te privatizacije nije bilo ništa – rekao je Jović.

Kako je istakao Jović, veliki problem tokom predstojeće berbe biće i manjak radne snage jer je sve manje ljudi koji žele da rade taj težak posao.

Berači ove godine za branje višanja naplaćuju 20 dinara po kilogramu, a vlasnici višnjika kažu da su sa troškovima berbe i troškovima proizvodnje, na „apsolutnoj nuli“, kada višnju prodaju za 40 dinara po kilogramu.

Na području opštine Merošina višnjama je zasađeno oko 2.000 hektara, ali su mnogi od tih zasada napušteni i zarasli u korov, jer se vlasnicima ne isplati da ih obrađuju i beru pošto su otkupne cene više godina unazad izuzetno niske.

Otkupna cena višanja na početku prošlogodišnje berbe bila 50 dinara, ali je vrlo brzo spala na 30 dinara i najveće količine otkupljene su upravo po toj ceni.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Berba višanja krenula, otkupna cena 70 dinara po kilogramu се појављује прво на Biznis i Finansije.