Prema rečima gradskog sekretara za privredu Milinka Veličkovića, predmet konkursa je dodela bespovratnih finansijskih sredstava privrednim subjektima u maksimalnom iznosu od milion dinara za kupovinu jednog ili više osnovnih sredstava, odnosno mašina i opreme u cilju poboljšanja kvaliteta postojećeg ili uvođenja novog proizvoda ili usluge, uz obavezu zapošljavanja jednog nezaposlenog lica sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje, na period od minimum jedne godine.

– Pravo na dodelu sredstava imaju mikro, mala preduzeća i preduzetnici sa teritorije grada Beograda. Opredeljena sredstva, koja ove godine iznose 20 miliona dinara, namenjena su za afirmaciju rodne ravnopravnosti, zapošljavanje nezaposlenih lica, unapređenje poslovnog procesa putem uvođenja novih proizvodnih ili poboljšanja postojećih poslovnih linija, pokretanje novih preduzetničkih aktivnosti, otvaranje mogućnosti za modernizaciju i proširenje proizvodnih i uslužno orijentisanih delatnosti, kao i očuvanje postojećih i stvaranje uslova za otvaranje novih radnih mesta, jačanje konkurentnosti privrednih subjekata, stimulisanje stvaranja nove dodatne materijalne vrednosti namenjene tržištu i povećanje ukupnog privrednog rasta i razvoja preduzetništva na teritoriji Beograda – istakao je Veličković za Beoinfo.

On je podsetio da Sekretarijat za privredu već dugi niz godina sprovodi ovu aktivnost putem direktne podrške mikro i malim privrednim subjektima, kao i preduzetnicima za proširenje sopstvenih kapaciteta, čime se stvaraju uslovi za zapošljavanje nezaposlenih lica.

Javni konkurs je otvoren do 23. aprila.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Objavljen konkurs za dodelu bespovratnih finansijskih sredstava privrednim subjektima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Program predstavlja kombinaciju povoljnih kredita i bespovratnih sredstava države u iznosu do pet miliona dinara po privrednom subjektu.

Javni poziv je otvoren dok se raspoloživa sredstva ne utroše, a najkasnije do 31. decembra ove godine.

Ministarstvo privrede sufinansira nabavku nove proizvodne opreme i opreme direktno uključene u proces proizvodnje razmenjivih dobara i izvođenje građevinskih radova u iznosu do 25 odsto neto vrednosti opreme, dok se 70 odsto neto vrednosti opreme koja se nabavlja finansira iz kredita banaka i lizing kompanija, partnera na programu, a pet odsto je učešće samog privrednog subjekta.

Sredstva se mogu koristiti za nabavku nove proizvodne opreme ili mašina, transportno-manipulativnih sredstava uključenih u proces proizvodnje i unutrašnjeg transporta, novih delova i specijalizovanih alata za mašine.

Takođe, za nabavku mašina i opreme za unapređenje energetske efikasnosti i ekoloških aspekata proizvodnje, građevinske mehanizacije za potrebe obavljanja građevinskih radova, a iznos odobrene bespovratne pomoći do 25 odsto od vrednosti opreme ne može biti veći od pet miliona dinara.

Zahtev za bespovratnu pomoć podnose zajedno sa kreditnim zahtevom

Visina bespovratnih sredstava koja se može dodeliti privrednom subjektu određuje se u odnosu na broj zaposlenih po evidenciji Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja : jedan zaposlen do milion dinara, dvoje do petoro zaposlenih do 2,5 miliona, šest i više više zaposlenih do pet miliona dinara.

Privredni subjekti zainteresovani za učešće u programu, zahtev za bespovratnu pomoć podnose zajedno sa kreditnim zahtevom u jednoj od banaka ili lizing kuće koja je partner na programu.

Banke i lizing kompanije, partneri ministarstva, u realizaciji programa su: Halkbanka, Poštanska štedionica, Prokredit banka, Kredi agrikol banka Srbija, Erste banka, Eurobanka, Intesa lizing i Unikredit lizing.

Oni su za učesnike ovog programa ponudile posebne, povoljnije, uslove kredita, koji ne moraju biti obezbeđeni hipotekom na nekretninama, već pre svega zalogom na opremi koja se nabavlja.

Program se realizuje u cilju podrške investicijama i podsticaju bržem privrednom razvoju

Ministarstvo privrede je za potrebe efikasne i transparentne realizacije navedenog programa razvilo softverski sistem koji podržava sve procese koji uključuju, između ostalog i prijem i obradu zahteva za dodelu bespovratnih sredstava potencijalnih korisnika u elektronskom obliku.

Takođe, softverska aplikacija IS ministarstva opremljena je alatima koji omogućuju automatsko preuzimanje podataka od drugih državnih organa (APR, Poreska uprava, CROSO) čime se skraćuje vreme potrebno za dodelu bespovratnih sredstava, a na minimum se svodi ljudska greška prilikom popunjavanja zahteva za dodelu bespovratnih sredstava.

Foto: Pixabay

Чланак Dodela bespovratnih sredstava malim, srednjim i mikro preduzeća се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Ekonomskim i investicionim planom mi i aktivno podržavamo procene iz našeg Paketa o proširenju, pružajući duboku i snažnu podršku ekonomskom oporavku i reformama, a u cilju modernog, zelenog i prosperitetnog Zapadnog Balkana koji više pruža svojim građanima na putu ka EU“, rekao je on, saopšteno je iz Delegacije EU u BiH.

Predstavljajući novi Plan, komesar EU za susedstvo i proširenje Oliver Varheji je istakao da će se pokrenuti do devet milijardi evra u sredstvima za vodeće investicije u oblastima trasporta, energije, zelene i digitalne tranzicije, kako bi se ostvario dugoročni rast i nova radna mesta.

Plan takođe predstavlja i put ka uspešnoj regionalnoj ekonomskoj integraciji kako bi ubrzali uzajamno približavanje sa EU i prevazišli razvojni jaz između „naših regiona, te, konačno, ubrzali proces EU integracija. Sprovođenje će, naravno, morati ići uporedo sa reformama“, istakao je on.

Ekonomski i investicijski plan utvrđuje značajan investicioni paket u okviru kojeg će sa devet milijardi evra za region biti namenjeno podršci održivoj povezanosti, ljudskim potencijalima, energetici, zelenoj tranziciji i digitalnoj transformaciji, saopšteno je iz Delegacije EU u BIH.

Povećana ulaganja u privatni sektor za jačanje konkurentnosti i inovacija

Uporedo s Ekonomskim i investicijskim planom za podršku regionu, Komisija je predstavila smernice za sprovođenje Zelene agende za Zapadni Balkan čije se usvajanje očekuje na samitu zemalja Zapadnog Balkana u Sofiji u novembru.

Plan utvrđuje deset vodećih investicijskih projekata za podršku glavnim putnim i železničkim vezama u regionu, obnovljivoj energiji i prelasku s uglja, obnovi javnih i privatnih objekata radi povećanja energetske efikasnosti i smanjenja emisija stakleničkih gasova, infrastrukturi za upravljanje otpadom i otpadnim vodama, kao i uvođenju širokopojasne infrastrukture.

Ostali vodeći projekti uključuju povećana ulaganja u privatni sektor za jačanje konkurentnosti i inovacija, posebno malih i srednjih preduzeća, kao i Garantni fond za mlade.

Pored značajnih bespovratnih sredstava EU za region, EU može pružiti garancije koje pomažu u smanjenju troškova finansiranja, kako za javne, tako i za privatne investicije, te za smanjenje rizika za investitore.

Očekuje se da će podrška putem Garantnog fonda za Zapadni Balkan u okviru Garantnog fonda za spoljno delovanje EU i Evropskog fonda za održivi razvoj Plus pokrenuti potencijalne investicije do 20 milijardi evra u narednoj deceniji, navodi se u saopštenju.

Dobro upravljanje je osnova održivog ekonomskog rasta

Investicioni paket će biti ključni pokretač za omogućavanje većih javnih i privatnih investicija u regionu od evropskih i međunarodnih finansijskih institucija.

„Bolje povezivanje ekonomija Zapadnog Balkana untar samog regiona i sa Unijom zahteva snažnije opredeljenje Zapadnog Balkana u sprovođenju ključnih reformi, produbljivanje regionalne ekonomske integracije i uspostavljanje zajedničkog regionalnog tržišta na osnovu pravne zaostavštine EU, kako bi region postao atraktivnije područje za investicije“, ističe se u saopštenju.

EK je podržala napore vlasti u regionu u izradi nove vizije uspostavljanja regionalnog ekonomskog područja za koje se očekuje da će dobiti podršku na predstojećem samitu u Sofiji u novembru 2020.

„Dobro upravljanje je osnova održivog ekonomskog rasta. Zato su snažnije investicije i ekonomski rast mogući samo uz čvrsto opredeljenje Zapadnog Balkana i sprovođenje ključnih reformi u skladu s evropskim vrednostima“, naglašeno je u saopštenju.

Izvor: Beta

Чланак Bespovratna sredstava EU za Zapadni Balkan u iznosu od devet milijardi се појављује прво на Biznis i Finansije.