Aktivacija ove usluge odvija se u samo par koraka: potrebno je preuzeti Google Wallet aplikaciju iz Play prodavnice, i dodati Mastercard debitnu ili kreditnu karticu Mobi Banke bilo ručnim ukucavanjem potrebnih podataka ili fotografisanjem kartice. Da bi plaćanje bilo izvršeno, dovoljno je otključati uređaj na kome je instaliran Google Wallet i prisloniti ga na POS terminal, bez unošenja PIN-a ili otvaranja aplikacije. Ova usluga je dostupna na svim prodajnim mestima u Srbiji koja podržavaju beskontaktno plaćanje.

“Naša misija je da korisnicima pružimo najbolje od digitalnog bankarstva, što je danas nezamislivo bez Google Pay usluge. Posvećeno radimo na inovacijama, a Google Pay je samo prva u nizu novih usluga koje ćemo uvesti u najkraćem predstojećem roku, kako bi svi naši korisnici imali mogućnost da uživaju u još dostupnijem i bržem bankarstvu”, izjavio je Aleksandar Bogdanović, predsednik Izvršnog odbora Mobi Banke.

Pored jednostavnosti i brzine, Google Pay donosi i potpunu zaštitu korisnika prilikom plaćanja. Podaci se tokenizuju, a svaki token je jedinstven za svaki pojedinačni uređaj i nije ga moguće povezati sa realnim podacima na kartici. Na ovaj način, prevare i zloupotrebe su onemogućene.

Ukoliko vam je potrebna pomoć prilikom aktiviranja usluge, možete pozvati Kontakt centar Mobi Banke na 063/9005, ili iskoristiti opciju za čet sa operaterom u okviru web aplikacije.

Чланак Mobi Banka uvodi digitalne novčanike: Google Pay prvi u nizu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema rezultatima istraživanja koje je sproveo NALED, siva ekonomija u Srbiji je u proteklih pet godina pala sa 14,9 nа 11,7% BDP-a. Ova organizacija tvrdi da ukoliko bi se povećalo bezgotovinsko plaćanje na nivou proseka u zemljama CIE, to bi moglo da smanji sivu ekonomiju za 3,4% vrednosti BDP-a i poveća poreske prihode za oko 700 miliona evra godišnje. Stoga su nemački GIZ i kompanije Visa i Mastercard pokrenuli Nacionalnu inicijativu za bezgotovinsko plaćanje „Bolji način“, uz podršku NALED-a i Ministarstva finansija.

Veruje se da bi očekivane koristi opravdale i neke državne podsticaje u promociji bezgotovinske ekonomije. Međutim, to ne ide glatko. Prema podacima Svetske banke, 11% stanovništva u Srbiji uopšte nema račun u banci, a u kategoriji sa najnižim primanjima takvih je 16%. Platne kartice ima manje od 50% građana iz grupe najsiromašnijih, što je znatno niže nego u istoj populaciji u zemljama evrozone (90%) i proseka u državama CIE (62%). Svega 46% građana Srbije koristi debitnu karticu za plaćanje računa u poređenju sa 81% u evrozoni i 57% u CIE, dok samo 27% to čini mobilnim telefonom u odnosu na evropski prosek koji iznosi 52% i 43% u zemljama CIE.

To je i dalje skroman udeo, zaključuje Svetska banka, koja istovremeno upozorava da bi nagli prelazak na bezgotovinsko plaćanje mogao da ugrozi neke grupe stanovništva koje nemaju pristup internetu, nemaju dovoljno digitalnog znanja ili su previše siromašne za bankarske usluge.

Prednosti i mane bezgotovinskog plaćanja

Navedene zaključke potvrđuju i podaci iz studije „Makroekonomsko istraživanje bezgotovinskog plaćanja u Srbiji“, koju je finansirao nemački GIZ a realizovala Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN), kao deo projekta Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje.

U istraživanju se navodi da na obim sive ekonomije utiče više faktora, kao što su poresko opterećenje, sistem kazni i penala, efikasnost fiskalne naplate, regulatorni troškovi, pa i mogućnosti sakrivanja transakcija zavisno od metoda plaćanja, što je mnogo lakše učiniti sa gotovinom nego elektronski.

Autori ukazuju da je u 2019. godini, za koju postoje uporedivi podaci iz evropskih zemalja, ukupna vrednost POS transakcija iznosila 8% BDP-a, „što je za skoro polovinu manje u odnosu na prosek zemalja CIE i za 60% manje u poređenju sa razvijenim evropskim zemljama”. Tokom 2020. i 2021. godine je došlo do vidnog poboljšanja, „ali je jaz u odnosu na druge zemlje CIE i zemlje razvijene Evrope verovatno i dalje izražen”.

Da bi rast bezgotovinskog plaćanja značajnije smanjio sivu ekonomiju, potrebne su i druge strukturne mere, u koje autori uključuju bolju naplatu poreza, blago smanjenje fiskalnog opterećenja, podizanje poreskog morala… Istovremeno upozoravaju da rast bezgotovinskog plaćanja povećava zavisnost od tehnologije, rizike od sajber kriminala, ali i opasnosti da iz platnog prometa budu isključene ugrožene grupe kojima digitalne finansijske usluge nisu dostupne. Uz to, bezgotovinsko plaćanje trgovcima donosi dodatne troškove za nabavku i održavanje uređaja i prateće infrastrukture, a potrošačima naknade za posedovanje i korišćenje bezgotovinskih instrumenata plaćanja.

U studiji se predlažu mere za unapređenje bezgotovinskih plaćanja, uključujući opcije da država ograniči vrednost transakcija koje se mogu obaviti gotovinom, da propiše obavezu posedovanja POS terminala za pravna lica, kao i da sva plaćanja države fizičkim licima budu bezgotovinska. Autori sugerišu i uvođenje poreskih olakšica ili direktne subvencije za ulaganje u elektronske modele plaćanja.

Ko se bogati, a ko gubi?

Međutim, najnoviji događaji povodom inicijativa da se što više podstakne bezgotovinsko plaćanje u Srbiji, nametnuli su pitanje imaju li nadležni u državi jedinstven stav o tome da li bi trebalo forsirati ovaj vid plaćanja i ulaganja u prateću infrastrukturu, ili je reč o pritisku interesnih grupa koje više brinu o sopstvenoj zaradi nego o dobrobiti društva?

Naime, samo nekoliko dana pre održavanja konferencije „Bolji način“ u organizaciji NALED-a početkom jula ove godine, Narodna banka Srbije je izdala saopštenje u kome upozorava da se u poslednje vreme u javnosti objavljuju analize i studije o bezgotovinskom plaćanju sa podacima koji nisu verodostojni.

Centralna banka tvrdi da se stanje namerno prikazuje nepovoljnijim nego što jeste, kao i da stav o nedovoljnom broju POS terminala „odražava komercijalne interese pojedinačnih učesnika na tržištu“. NBS navodi da je čak četvrtina instaliranih aparata neaktivna, jer je bezgotovinsko plaćanje za trgovce skupo, pa bi njegovom razvoju doprinelo smanjenje troškova „koje uzrokuju pre svega inostrani kartični brendovi“. Narodna banka ističe i da se izričito protivi inicijativama za dodatno ograničenje i zabranu upotrebe gotovine, jer bi time bile ugrožene osetljive grupe stanovništva.

U centralnoj banci napominju da čak i države sa najrazvijenijim sistemima bezgotovinskog plaćanja insistiraju na tome da se zadrži upotreba gotovine i usluge koje su povezane sa keš transakcijama. „Finansijski podsticaji države za korišćenje bezgotovinskih platnih instrumenata koji se često predlažu u objavljenim analizama jedna su od mera kod koje posebno treba biti oprezan, bez obzira na to da li je reč o podsticajima namenjenim trgovcima (poput subvencija za korišćenje POS terminala) ili potrošačima (poput povraćaja dela plaćanja izvršenog bezgotovinskim platnim instrumentom), jer i jedni i drugi najčešće nose ogromne troškove za državu i društvo u celini“, navodi NBS.

Tamni vilajet

Centralna banka ne vidi razlog da država uloži novac u promociju skupih instrumenata plaćanja poput POS terminala, jer postoje mnogo savremeniji i jeftiniji sistemi. Ukazuju da je platna struktura u Srbiji znatno unapređena, da je NBS operator šest platnih sistema i da smo među prvima uveli sistem instant plaćanja.

S druge strane, kada je Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje pokrenula POS program za preduzetnike i mala i srednja preduzeća sredinom marta ove godine, konferenciju koja je organizovana tim povodom je lično otvorio ministar finansija Siniša Mali. Tada je privrednicima ponuđena besplatna instalacija opreme za bezgotovinsko plaćanje, POS uređaja i pratećih softvera uz subvencionisanu trgovačku naknadu koja u narednih godinu dana ne sme da pređe 0,99% transakcije. Nakon tog perioda, ukoliko ostaju u programu, privrednici će morati sa bankom da utvrde visinu naknade.

Na već pomenutoj, julskoj konferenciji „Bolji način“, takođe je učestvovala predstavnica Ministarstva finansija Ana Jović, koja je potvrdila da je povećanje bezgotovinskih plaćanja način da se smanji siva ekonomija, što je jedan od prioriteta republičke vlade. Ali na novinarsko pitanje da prokomentarišu zvanično upozorenje NBS kako aktuelne inicijative za potiskivanje gotovine predstavljaju pojedinačne a ne opšte interese, učesnici konferencije su izjavili da im takvo saopštenje centralne banke nije poznato (?!) Zato su istakli da se više od hiljadu privrednika prijavilo za svoj prvi POS uređaj, ali prema brojčaniku na sajtu projekta „Bolji način“, od planiranih 8.500 POS terminala za ovu godinu, do 12. 8. 2023. su instalirana 802 uređaja.

Možda je problem u našim navikama da sve radimo u poslednji čas, ili u tome što ni privrednicima nije jasno da li ih država podstiče ili upozorava da ne žure sa prijavama. Ili nam je svima ponešto jasno, onako između redova, kako smo i navikli da tumačimo sve ono što na kraju završi po našim leđima.

Mirjana Stevanović

Biznis i finansije 213, septembar 2023.

Foto: Clay Banks, Unsplash

Чланак Rasprave o bezgotovinskom plaćanju u Srbiji: Ko za koga lobira i ko koga sabotira? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prvo i drugo mesto osvojili su zakupci sa pijace „Kalenić” sa ukupno 76, odnosno 48 ostvarenih transakcija. Treća nagrada pripala je zakupcu sa pijace „Đeram”, sa realizovanih 35 transakcija. Četvrto i peto mesto osvojili su zakupci sa pijace „Kalenić” sa 28, odnosno 23 transakcije.

Od novembra 2021. godine, otkada je krenulo nagradno takmičenje pa do danas, realizovano je oko 7.600 bezgotovinskih transakcija na 42 POS terminala na tri beogradske pijace „Kalenić”, „Đeram” i „Palilula”.

Broj realizovanih bezgotovinskih transakcija u poslednja četiri meseca dobar je pokazatelj koliko je kupcima značajano uvođenje ovakvog vida plaćanja, što je uticalo i na porast interesovanja zakupaca da se priključe ovom projektu, tako da je sada na 51 prodajnom mestu na ove tri pijace moguće bezgotovinski platiti kupljene proizvode. Time je premašen ukupan broj POS terminala predviđen pilot projektom. Na pijaci „Kalenić” od sada kupci imaju mogućnost da domaće proizvode plate karticama na 33 prodajna mesta.

Izvor: Beoinfo

Чланак Na Kalenić pijaci u februaru realizovano najviše bezgotovinskih plaćanja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Od septembra 2021. godine, na tri beogradske pijace uvedene su značajne novine zahvaljujući pilot projektu „Digitalizacija beogradskih pijaca”, koji je pokrenula Privredna komora Srbije, a inicirala kompanija Mastercard. Pilot projekat se realizuje uz podršku JKP Gradske pijace, kompanija Payten, Chipcard i banke Inteza. Kalenić, Palilula i Đeram, prve su u nizu beogradskih pijaca na kojima su postavljeni POS terminali za plaćanje karticama. Prvi put u Srbiji kupcima je omogućeno da kupljeno voće, povrće i druge proizvode na pijačnim tezgama mogu da plate brže i lakše platnim karticama i mobilnim telefonom, bez prethodne posete bankomatu.

Kompanije Mastercard i Chipcard obezbedile su dodatnu pogodnost za sve učesnike u projektu. Svakog meseca do kraja oktobra 2022. godine, pet trgovaca koji budu imali najveći broj bezgotovinskih plaćanja platnim karticama osvojiće novčane nagrade u iznosu od 12.000 dinara.

Ispostavilo se da se ova inovacija najbolje “primila” u centralnim gradskim opštinama: zakupci sa pijace Kalenić sa ukupno 157, odnosno 138 ostvarenih transakcija osvojili su prvo i drugo mesto , dok je treća nagrada pripala zakupcu sa pijace Palilula sa realizovanih 136 transakcija. Četvrto mesto osvojio je zakupac sa pijace Đeram sa 122 transakcije, dok se na peto mesto plasirao zakupac sa pijace Palilula sa 117 transakcija.

Izvor: Beoinfo

Foto: Bif

Чланак Zakupci sa Kalenić pijace prednjače u broju bezgotovinskih transakcija се појављује прво на Biznis i Finansije.