Prekršaji koje dostavljači najčešće čine su nepoštovanje saobraćajne signalizacije odnosno semafora, pravila vožnje metar od ivice kolovoza, ali i obaveze da nose kacige i zaštitnu opremu, kako je propisano Zakonom o bezbednosti saobraćaja.

Jedan od dostavljača kompanije Glovo je u razgovoru za Novu ekonomiju rekao da ih na brzu vožnju i prečice navodi aplikacija putem koje rade. Naime, prema njegovim rečima, dostavljači su „primorani“ da krše Zakon o bezbednosti saobraćaja ne bi li uspeli da isporuče dovoljan broj dostava.

Aplikacija putem koje rade, pokazuje im najkraći put do restorana ili kupca, pa tako, umesto da pokazuje putanju kojom se kreću automobili ili biciklisti, u vreme ručka kada je velika gužva ili kada se ljudi vraćaju sa posla, aplikacija pokazuje putanju kojom bi se kretao pešak– odnosno najkraću putanju.

Bez ograničenja brzine za bicikliste

„Ne vozim brzo i trudim se da isporučim narudžbinu na najbezbedniji način za sebe i za okolinu. Nije teško zaključiti da je kretanje biciklista po neuređenim zonama vrlo rizično za njih kao i za ostale učesnike u saobraćaju, pogotovo što aplikacija ne razlikuje ni ulice ni putanje kojima se krećeš i često nije moguće izbeći neke dostave koje su nezgodne za vožnju“, kazao je dostavljač u razgovoru za Novu ekonomiju. Prema njegovim rečima baš zbog toga je ovaj posao izuzetno naporan, jer su dostavljači konstantno izloženi saobraćajnom stresu i rizicima od nezgode.

Na pitanje koliko su dostavljači “opasni” po druge učesnike u saobraćaju, profesor na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu Boris Antić rekao je da su dostavljači izuzetno opasni zbog brzine kojom voze.

“Meni kao profesoru bezbednosti saobraćaja ne odgovara to što nigde nije ograničena brzina kretanja bicikala na putevima. To znači da u nekoj ulici gde je ograničenje 50 kilometara na sat, možete voziti bicikl brzinom od 50 kilometara na sat. Dozvoljeno vam je”, rekao je on u razgovoru za Novu ekonomiju. Kako je istakao, upravo takav način vožnje nije nimalo bezbedan.

Osim što su kroz svoj posao izloženi svakodnevnim opasnostima u saobraćaju, dostavljači često nemaju ni radna prava kao što su pristup nadoknadi za nezaposlenost, plaćeno bolovanje, godišnji odmor i porodiljski/očevski dopust.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Skitterphoto, Pixabay

Чланак Da li dostavljači krše zakon kada jure na biciklima? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Subvencije su deo plana i programa rada Gradske uprave za zaštitu životne sredine, a u okviru budžetskog fonda za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada za tekuću godinu.

Ovim potezom, Novi Sad je uveo pilot-projekat podrške građanima za kupovinu bicikala, nakon što je prošle godine takvu inicijativu na državnom nivou pokrenula Novosadska biciklistička inicijativa (NSBI).

Malo novca može učiniti mnogo

NSBI je inicijativu pre tačno godinu dana predala tadašnjem ministru Goranu Trivanu i Vladi Srbije, sa akcentom na činjenicu da se sa malo novca može učiniti mnogo, a da potreba i te kako postoji.

„U Novom Sadu, gradu sa više od 30.000 biciklista i približno 100 kilometara biciklističkih staza, bicikl deluje kao očigledan izbor. Na bilo koje mesto biciklom je moguće stići brzo, ekonomično, parking se retko traži i zagađenje koje potiče od bicikla je praktično nepostojeće. Istraživanja koja su vršena u Novom Sadu pokazala su da se do ovog broja došlo različitim aktivnostima kojima je podsticana vožnja bicikla i da je pre 10 godina broj biciklista bio tri puta manji“, naveli su tada u NSBI.

Nakon pokretanja inicijative, ona je dobila Trivanovu podršku i on je uputio apel gradovima da u svojim budžetima razmotre opciju pomoći građanima u kupovini bicikla. Kako sada dodaju u NSBI, redovnih biciklista je u Novom Sadu gotovo 40.000.

Postoji tradicija razvoja biciklističkog saobraćaja u Novom Sadu

Kako navode u NSBI, njihova inicijativa usledila je kao reakcija na davanje subvencija za kupovinu taksi vozila. S druge strane, postoji tradicija razvoja biciklističkog saobraćaja u Novom Sadu i, budući da je biciklista sve više, logično je nastaviti s podrškom ovom vidu prevoza.

„Novi Sad je prvi grad koji je od 2011. godine dopustio biciklistima zvanično kretanje kroz pešačku zonu, nakon protesta na kome je osnovana biciklistička inicijativa. Nedugo zatim su se prvi put u Srbiji pojavile i biciklističke trake u suprotnom smeru u jedosmernim ulicama. U Novom Sadu je rano počelo da se eksperimentiše i sa crvenom bojom na biciklističkim prelazima i biciklističkim trakama. Počev od 2020. godine, grad je počeo da radi i na uklanjanju ivičnjaka sa biciklističkih staza“, navode u Novosadskoj biciklističkoj inicijativi.

Još uvek nije poznato na koji način će novac namenjen subvencijama biti raspoređen, ali se očekuje da će biti neki vid javnog konkursa, sa mogućnošću učešća većeg broja građana. Bicikl je relativno jeftino prevozno sredstvo.

Novim biciklom po dotrajalim stazama?

Novi Sad, s druge strane, dugo nije ozbiljno ulagao u razvoj biciklističke infrastrukture. Dugogodišnja kampanja bila je potrebna da se Grad obaveže da će u 2021. godini početi rekonstrukciju biciklističkih staza u Futoškoj ulici i na Futoškom putu, koje su u naročito lošem stanju, a veoma frekventne.

Grad je prošlog leta pripremio projektnu dokumentaciju i građevinsku dozvolu za rekonstrukciju sedam kilometara biciklističke staze na Futoškom putu, a vrednost celokupne rekonstrukcije u Futoškoj ulici je 275,6 miliona dinara bez PDV-a.

Izvor: 021.rs

Foto: Wikipedia

Чланак Subvencija građanima za kupovinu bicikala u Novom Sadu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Primer: zamislite samo koliko se uštedi na gorivu vozeći se biciklom na baterije, odnosno električni pogon, plus na to treba dodati i bezmalo 0% emisije štetnih materija, kao i podatak da se električni bicikli lako parkiraju (zauzimaju minimalan prostor) i da za njih nije potrebno imati vozačku dozvolu.

Običan bicikl obezbeđuje bezbrižnu i ekonomičnu vožnju, ali sa električnim biciklom stvari postaju mnogo zanimljivije i lakše. Električni bicikli su odlični i za starije ljude koji su navikli da im bicikl bude glavno prevozno sredstvo, ali više nisu u stanju da se naprežu vozeći ga. Zapravo, upotreba električnih bicikala je mnogo šira od prevoza osobe sa jedne lokacije na drugu. Oni se sve više koriste i u dostavne svrhe, za patronažu, ali i direktnu prodaju. Srbija ima svog proizvođača električnih bicikala, kompaniju E prime koja razvija i proizvodi vrhunska rešenja itekako zanimljiva ne samo domaćim i regionalnim već i stranim kupcima. Aktuelna ponuda pomenute kompanije je veoma bogata i raznolika – od low end modela do najviše klase za koju je ovaj proizvođač osvojio impresivne domaće i međunarodne nagrade.

U skladu sa aktuelnim trendovima kompanija E prime je za tekuću 2020 godinu spremila niz noviteta među kojima su novi modeli popularnih električnih bicikala effecto i effecta, koji su doživeli promene na nivou dizajna koji je sada mnogo atraktivniji, ali i na nivou pratećih elemenata (manja centralna kutija, nova svetla, novi tasteri…). Tu je i nova elektronika koja će u značajnoj meri poboljšati korisničko iskustvo ovih rešenja. Novi modeli su dostupni samo u izvedbama City i Deluxe koje su i najpopularnije. Među novitetima ove godine očekuje se i novi EVO R model koji će biti težak svega 21 kilograma i cenovno prilagođen najširem krugu korisnika. Premijera novih E prime električnih bicikala se očekuje na sajmu Moto Passion u martu mesecu, dok se prvi primerci za isporuku i prodaju očekuju tokom aprila i maja.

„Ova godina je jako važna za kompaniju E prime iz mnogo razloga – novi proizvodni pogon je tu, spremili smo nove modele, kao i zanimljive dodatke, a tu su i neka inovativna rešenja koja će u značajnoj meri poboljšati samo korisničko iskustvo u vožnji naših bicikala. Brojne nagrade iz prošle godine su nam dale vetar u leđu, ali i podsetile na veliku obavezu koju imamo prema korisnicima ispred sebe.“ – izjavio je Milan Manojlović ispred kompanije E prime.

Чланак E prime sprema nove modele električnih bicikala се појављује прво на Biznis i Finansije.