Od 1. jula 2023. godine do 31. decembra 2023. godine udeo biogoriva na domaćem tržištu treba da bude 0,5 odsto. Od 1. januara 2024. godine do 31. decembra 2024. godine treba da se poveća na 0,75 odsto, a od 1. januara 2025. godine do 31. decembra 2025. godine na jedan odsto.

Kako se naglašava, stupanjem na snagu ove odluke prestaje da važi Odluka o utvrđivanju obaveznog udela biogoriva koji su obveznici sistema dužni da stave u promet na tržište Srbije, a koju je objavio „Službeni glasnik RS“, broj 104/21.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Milan Tomić rekao je nedavno za RTS da je proizvodnja biodizela u Srbiji svedena na rad mikro pogona malog kapaciteta, koji su, uglavnom, u domaćinstvima poljoprivrednika i biodizel koriste za sopstvene potrebe. Kako je naglasio, osnovne sirovine za proizvodnju biodizela, suncokret i soja, gaje se na oko 450.000 hektara, a uljana repica na svega 25.000 hektara.

On je podsetio da smo 2007. godine pokrenuli proizvodnju biodizela, ali je ona 2013. godine obustavljena zbog uvođena akciza na promet biodizela, koji je zbog toga koštao skoro kao gorivo na bazi nafte i tako postao nekonkurentan u odnosu na evrodizel.

„Da bi se ponovo pokrenula proizvodnja biodizela kod nas, potrebno je uraditi detaljnu procenu cene koju bi ona zahtevala, a neophodno je i da se država odrekne akcize na biogoriva, jer je to bio razlog zašto je svojevremeno proizvodnja biodizela prekinuta“, kaže Tomić.

Više o ovome možete pročitati na sajtu Nove ekonomije.

Foto: Pixabay

Чланак Određene minimalne količine biogoriva na domaćem tržištu za naredne tri godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prve rizome za zasnivanje zasada ove biljke poznate i kao trska Jovan Šamatić iz Šapca uvezao je iz Austrije, a danas ima zasad od sedam hektara. Početna ulaganja su malo veća, ali su benefiti mnogostruki.

Ovo je, kažu upućeni, energetska biljka budućnosti. Stručno Miskantus, jednostavnije trska ili slonova trava, lepo se primila kod Jovana Šamatića u naselju Livade, nedaleko od Šapca. Proizvodnju je krenuo da bi porodici obezbedio jeftiniji ogrev, a ubrzo je otkrio i druge blagodeti ove retke biljke na našim prostorima. Koriste je proizvođači peleta i briketa, jer se sagorevanjem nadzemne biomase dobija velika količina toplote.

– Energetska vrednost je 18 KJ, to je negde kao kada sagoreva drvo vrbe, pošto je i ona drvenasta. Međutim, prednost je jer je obnovljiva i svakih 20 godina nikne novih 20 tona proizvoda – objašnjava Jovan Šamatić.

Praktična, a korisna

I ne samo da je energetska biljka, već ima i niz drugih prednosti, počev od proizvodnje koja je jednostavna, poput gajenja kukuruza, ne traži zemljište prve klase niti veliko ulaganje.
– Prvi prioritet je da se radi o obnovljivom vidu energije, zatim oslobađa manje pepela od uglja, oslobađa mnogo manje ugljen-dioksida i time štiti životnu sredinu – priča Jovan i dodaje da popravlja kvalitet kontaminiranog zemljišta.

Pionirski poduhvat

Neki miskantus koriste za spravljanje OSB ploča, u inostranstvu se upotrebljava za volane i instrument table u automobilima, dok je kod nas tek na nivou pionirskog poduhvata kao energent. Jovan se bazirao na rasadu, verujući u njenu budućnost.

– Razmnožava se preko korena. Stablo biljke je sterilno. Mi imamo sedam hektara pod miskantusom. Na jedan metar kvadratni sadi se jedan ovakav rizom koji se bokora u zemlji i posle tri-četiri godine stvara 100 do 150 rizoma, što znači da je do 150 puta veći prihod od jedne biljke – priča.

Pametna investicija

U trećoj godini dostiže pun prinos od 20 tona po hektaru i na parceli ostaje naredne dve decenije dajući rod. Kosi se u proleće i odmah donosi prihod.

– Kad se prodaje kao balirana, šest do sedam hiljada dinara se ostvaruju po toni. Što se tiče sadnje, jedan rizom košta osamnaest dinara. Na jedan hektar je potrebno oko 10.000 rizoma. Jeste malo veća investicija u startu, ali sledećih dvadeset godina nema nikakvog ulaganja. Ona ne traži đubrenje, zalivanje i prihranu, već samo zahteva košenje i baliranje narednih 20- 25 godina i to je čist prihod – priča.

Ipak, poznati kao nepoverljivi prema novinama, i dalje nema mnogo površina pod miskantusom u Srbiji, ali će sve veća potreba za biogorivom kao zamenom za fosilne izvore energije mnoge naterati da razmisle o njoj.

Izvor: Blic

Foto: Wikipedia

Чланак Miskantus biljka, gaji se u Šapcu, zameniće ugalj, naftu i gas се појављује прво на Biznis i Finansije.

Er Frans je pre dva dana najavio da će putnici koji kupuju njegove avionske karte doplaćivati do 12 evra po karti, zbog korišćenja biogoriva. Iznos će varirati od dužine putovanja i klase, pa će se tako u ekonomskoj klasi na cenu karte doplaćivati između 1 i 4 evra, a u biznis klasi između 1,5 i 12 evra.

Holandski partner francuske aviokompanije KLM i njegova niskobudžetna podružnica Transavia takođe uvode ovu vrstu doplate za letove između te dve zemlje.

Da podsetimo, biogorivo koje se koristi u avijaciji je između četiri i osam puta skuplje od tradicionalnog goriva koje se koristi za letelice. Uglavnom se pravi od iskorišćenog jestivog ulja ili poljoprivrednog otpada. Kada koriste biogorivo aviokompanije mogu da smanje emisije štetnih gasova do 75 odsto u odnosu na upotrebu kerozina.

Međutim, to ne mogu da učine ukoliko ne podignu i cene svojih usluga. Iz Er Fransa kažu da će jednog dana, kada biogorivo uđe u masovnu upotrebu i kada više kompanija počne da ga proizvodi, i njegova cena pasti te će ovaj pogon postati pristupačniji.

Izvor: RT

Foto: Pixabay

Чланак Korišćenje biogoriva podiže cenu avio karata се појављује прво на Biznis i Finansije.

Bio sirovina, poput biljnih ulja koja se koriste kao ulja za pripremu hrane i životinjska mast se koprocesiraju sa fosilnim komponentama tokom proizvodnje goriva kako bi se dobio održiviji dizel
MOL ima za cilj da postepeno poveća upotrebu otpada i ostataka u koprocesiranju sirovina, u skladu sa svojom ažuriranom strategijom

MOL će potrošiti milijardu USD u narednih pet godina na nova, nisko-karbonska i održiva poslovanja kako bi postao ključni igrač u cirkularnoj ekonomiji Centralne i Istočne Evrope

Na osnovu nekoliko godina istraživanja i razvoja, MOL je napravio iskorak u lancu vrednosti i od korisnika biogoriva postao proizvođač, realizacijom investicije u Rafineriju Dunav. Nova metoda podrazumeva koprocesiranje bio sirovina zajedno sa fosilnim materijalima. Ovo rešenje omogućava povećanje udela obnovljivih izvora goriva i smanjenje emisije CO2 do 200 000 tona godišnje bez negativnog uticaja na kvalitet goriva.

„MOL Grupa je već bila korisnik biogoriva, kupujući više od 500.000 tona biogoriva (bioetanol i biodizel) za proces blendinga. Ovom investicijom prvi put smo počeli da proizvodimo održivi dizel u okviru MOL Grupe i postali smo proizvođači biogoriva. Prednost je dvostruka, jer prilikom proizvodnje održivijeg goriva, poslujemo po principima cirkularne ekonomije, obzirom da ćemo i reciklirati otpad. U skladu sa našom nedavno ažuriranom strategijom, „SHAPE TOMORROW” planiramo da proizvedemo 100.000+ tona biogoriva do 2030. godine.“- rekao je Gabriel Szabó, Izvršni potpredsednik MOL Group Downstream.

Tokom koprocesiranja primenjenog u Rafineriji Dunav, bio sirovina se obrađuje zajedno sa fosilnim materijalom u proizvodnji dizel goriva. U ovu svrhu mogu se koristiti i biljna ulja koja se koriste prilikom pripreme hrane i životinjska mast. Kao rezultat, proizvedeni biodizel biće delimično obnovljiv, bez ikakvih promena kvaliteta u odnosu na dizel koji je potpuno baziran na sirovoj nafti. Glavna prednost ove metode je u tome što se komponente biodizel goriva i dalje mogu koristiti u blending procesu u maksimalno 7 zapreminskih procenata u skladu sa dizel standardom, tako da postoji potencijal da proces dodatno poveća bio-udeo u proizvodnji dizel goriva.

Jedan od glavnih ciljeva Evropske unije i MOL Grupe je postizanje nulte emisije ugljenika do 2050. godine. Obaveze po osnovu obnovljivih udela kontinuirano se povećavaju, između ostalog, u transportnom sektoru. Shodno tome, povećana su i očekivanja o sadržaju bio komponenata na tržištima goriva kompanije MOL Grupe, koja su do sada ispunjavana uglavnom mešanjem bioetanola i biodizela.

MOL je koprocesiranje započeo kao istraživački i razvojni projekat 2012. godine, na osnovu rezultata istraživanja Univerziteta Pannon. Vrste i zahtevi za kvalitetom obradivih sirovina utvrđeni su tokom ovog procesa, a investicija je pokrenuta 2018. To je uključivalo neophodan razvoj infrastrukture za skladištenje i procesiranje novih bio materijala.

Probni rad novog procesa započeo je u martu 2020. godine i redovno je funkcionisao od maja. Proizvedena bio komponenta ima znatno veći potencijal uštede CO2 od ostalih vrsta biogoriva proizvedenih od iste sirovine. Ovaj projekat može rezultirati sa do 200.000 tona godišnje smanjenja emisije CO2, što je jednako tome da grad od 200.000 stanovnika za grejanje koristi samo sunčevu energiju. Ipak, cilj je proširiti portfolio sirovina u pravcu otpada i ostataka kako bi se postigla još bolja CO2 ušteda.

Jedan od temelja Strategije MOL Grupe 2030+ je da igra ključnu ulogu u oblikovanju cirkularne ekonomije koja je bazirana na niskoj emisiji ugljenika ulaganjem u nove biznise kao što su integracija i upotreba otpada, reciklaža, prikupljanje, korišćenje i skladištenje ugljenika, kao i proizvodnje naprednog biogoriva i mogućnostima u vezi sa vodonikom. U narednih pet godina, MOL će potrošiti milijardu američkih dolara na nove, nisko-ugljenične i održive projekte kako bi postao ključni igrač u CEE u cirkularnoj ekonomiji i kako bi se približili svom cilju ka nultoj emisiji CO2 do 2050. godine. To će postići transformisanjem Downstream segment u visoko efikasnog, održivog, vodećeg igrača u industriji, usmerenog na hemikalije.

Чланак Započeta proizvodnja biogoriva u Rafineriji Dunav u Mađarskoj се појављује прво на Biznis i Finansije.