Prethodnu godinu su obeležile kineske kompanije, koje preovlađuju među najprofitabilnijim preduzećima.

One su značajno zastupljene i među najuspešnijim kompanijama prema ostvarenim prihodima, naročito u grupi preduzeća koja su zabeležila najveće uvećanje prihoda za godinu dana, najviše zahvaljujući izvozu. Prethodne godine je samo 29 preduzeća izvezlo robu u vrednosti većoj od 100 miliona evra, dok je preko dve trećine učesnika u izvozu plasiralo na strana tržišta proizvode ili usluge u vrednosti koja se maksimalno kretala do 100.000 evra, ističe se u ediciji BIZNIS TOP 2021/22.

Godišnja edicija magazina Biznis i finansije objavljuje rang liste 150 najvećih preduzeća u Srbiji u 2021. go- dini, prema ostvarenoj dobiti i po poslovnom prihodu, kao i rang liste po okruzima prema ostvarenoj dobiti i poslovnim prihodima, a na osnovu podataka Agencije za privredne registre (APR).

U ediciji BIZNIS TOP 2021/22 objavljene su i najaktuelnije analize o poslovanju 16 vodećih sektora u Srbiji, mereno njihovim učešćem u bruto domaćem proizvodu (BDP) Srbije, kao i na osnovu uticaja koji imaju na ukupne rezultate domaće privrede.

Najveća zarada na rudama i metalima

Najveću dobit u 2021. zabeležila je kompanija Srbija Ziđin majning iz Bora, koja je uvećala zaradu za čak 13 puta, na 34,4 milijarde dinara. Dobit je ostvarena pre svega zbog velikog rasta poslovnih prihoda od prodaje koncentrata bakra, većinom kroz izvoz. Druga je MK grupa sa neto dobitkom od 26,2 milijarde dinara, uveća- nim skoro deset puta u odnosu na godinu ranije, ali je dobit generisana mahom iz finansijskih transakcija sa povezanim licima i prodajom udela u matičnim i zavisnim pravnim licima.

Treće po ostvarenom dobitku od 23,8 milijardi dinara je preduzeće Ziđin kuper Srbija, koje je uvećalo dobit 2,8 puta, najviše zahvaljujući rastu poslovnih prihoda od izvoza. Zbog rasta tražnje za čelikom i skoka njegovih cena, HBIS Grupa Srbija je od petog po veličini gubitaša u 2020. godini, lane postala četvrta najprofitabilnija kompanija sa dobiti od 23,7 milijardi dinara. Na petoj poziciji je Naftna industrija Srbije (NIS), koja je dobitak u visini od 23,1 milijarde dinara pretežno generisala iz povećanih aktivnosti u preradi i prometu nafte, navodi se u ediciji BIZNIS TOP.

Pošle godine, od sto najuspešnijih kompanija više od dve trećine je uvećalo zaradu iz osnovne delatnosti. Najveći rast dobiti zabeležila su preduzeća HIP Petrohemija, valjaonica aluminijuma Impol Seval i proizvođač mineralnih đubriva Elixir Zorka, mahom zbog povećanja vrednosti izvoza. Profitabilnost je smanjilo 15 kom- panija, a najveći pad su imale korporacije Invej, Tetra Pak, RŽD internešenel, Deleze Srbija i Grundfos Srbija, ističu u mesečniku Biznis i finansije.

Vodećih pet prema poslovnim prihodima

Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije (EPS), prošle godine je uspelo da zadrži prvu poziciju prema ostva- renim prihodima, koji su uvećani za 12,6%, na 319,7 milijardi dinara. Istovremeno, najveći srpski proizvođač struje je imao gubitke iz poslovanja, finansiranja i ostalih aktivnosti, pa je za razliku od 2020. kada je bio naj- profitabilnija kompanija u Srbiji, u 2021. iskazao najveći neto gubitak u visini od 14,9 milijardi dinara. EPS je zabeležio i najveći ukupni gubitak od 225,7 milijardi dinara, koji je prošle godine uvećan za 17,1% i činio je 6,1% kumuliranog gubitka privrede, navodi se u ediciji BIZNIS TOP.

Druga prema visini prihoda je Naftna industrija Srbije (NIS), koja je uvećala poslovne prihode za 67%, na 281 milijardu dinara. Trećeplasirana je HBIS Grupa Srbija, sa više nego udvostručenim prihodima u iznosu od 130,6 milijardi dinara. Četvrtu poziciju takođe zauzima kompanija u kineskom vlasništvu, Ziđin kuper Srbija, koja je uvećala prihode za skoro 72%, na 121,4 milijardi dinara. Na petom mestu je Deleze Srbija sa prihodima od 118,9 milijardi dinara, uvećanim za 6,7% u poređenju sa 2020. godinom.

Prihode je uvećalo 95 kompanija, a po višestrukom rastu poslovnih prihoda izdvaja se kompanija Srbija Zi- đin majning. Značajan rast prihoda zabeležila je američka korporacija Behtel Enka, dok su ostala preduzeća sa najvećim rastom prihoda kineske kompanije: Jinšan konstrakšn, Čajna komunikejšn konstrakšn i Čajna rejlvej internešenel. Najveće smanjenje poslovnih prihoda, iskazale su korporacije IDC Beograd, Victoria logistic, Fijat Srbija, Štrabag i RŽD internešenel, pišu Biznis i finansije.

Ovogodišnja kretanja u najvažnijim privrednim sektorima

Podaci za ovu godinu koje su za Biznis i finansije dostavili RZS, PKS i APR, pokazuju da je većina najvažnijih privrednih grana smanjila proizvodnju i izvoz, ali se vrednost izvoza povećava zbog rasta cena na svetskom tržištu. To je naročito slučaj u poljoprivredi i prehrambenoj industriji, no za razliku od ovih sektora gde se i dalje beleži suficit, zabrinjava rastući deficit i nekim drugim ključnim industrijama.

Deficit se sve više uvećava u metalskoj i elektro industriji, izuzev u proizvodnji osnovnih metala. Deficit ubr- zano raste i u sektoru energetike. Ove godine, uvoz energenata čini više od petine ukupnog uvoza, dok se istovremeno beleži odliv investicija. Sve negativniji spoljnotrgovinski saldo je karakterističan i za farmaceutski sektor, gde uvoz lekova znatno premašuje izvoz, uz zanemarljiv udeo stranih ulaganja u ukupnom prilivu stranih direktnih investicija.

Proizvodnja motornih vozila se izdvaja po suprotnim trendovima, budući da je ove godine izvoz gotovih vozila pao za trećinu, dok je izvoz delova za automobile porastao 77%. Među delatnostima koje imaju najveći godišnji pad je građevinarstvo, pre svega zbog smanjenja privatnih ulaganja, pa će znatno slabiji rezultati poljoprivrede i građevinarstva najviše uticati na usporavanje privrednog rasta u ovoj godini, prognozira se u ediciji BIZNIS TOP.

Tekuća kretanja upućuju da će IT sektor premašiti vrednost prošlogodišnjeg izvoza. Nasuprot tome, domaće IT tržište raste tri puta sporije, a ova industrija beleži daleko slabije rezultate kada se meri njen doprinos digi- talizaciji i povećanju konkurentnosti celokupne domaće privrede. Aktuelna inflacija i pritisak recesije prelivaju se i na domaće tržište telekomunikacija, gde dva najdominantnija učesnika ulaze u period rastućih kamata sa više nego prenapregnutom finansijskom strukturom.

Banke, za razliku od realnog sektora, beleže izrazito dobre poslovne rezultate i dvocifrenu stopu prinosa na kapital, Ipak, sve jači recesioni pritisci mogli bi doneti visoka rezervisanja i kreditne gubitke u narednom periodu, navodi se u ediciji BIZNIS TOP 2021/22.

Чланак Prevlast kineskih kompanija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Trendovi

13. Primirje u trgovinskom ratu: Predsjednici prolaze, interesi ostaju
Američki predsjednici se mijenjaju, ali američka politika ostaje. Donald Tramp je otišao sa scene, dok je ulazak u Bijelu kuću Džoa Bajdena slavljen kao novi početak i povratak „normalnosti“. U praksi, političku dramu sa neočekivanim dnevnim obrtima zamijenila je predvidljiva monotonija, ali ključne ekonomske politike ostale su nepromijenjene.

16. Uticaj pandemije na strane direktne investicije: Lokalizacija zamenjuje globalizaciju
Posledice pandemije najnegativnije su se odrazile na strane direktne investicije, koje su prošle godine opale za preko 35% u svetu. Smanjeni obim stranih ulaganja zabeležile su i zemlje centralne i istočne Evrope, ali je pad generalno bio manji u odnosu na svetski prosek. Šansu za ovaj region, uključujući i Srbiju, predstavljaju očekivanja da će ulagači iz zapadne Evrope preusmeravati investicije na geografski dostupnije destinacije, kao i ambicije Kine da bude mnogo prisutnija na tržištima centralne i istočne Evrope.

18. Najprofitabilnija preduzeća u Srbiji 2020. godine: Stranci iselili domaće
Mada je domaća privreda i u „pandemijskoj“ 2020. godini poslovala pozitivno, čak 19 preduzeća koja su godinu dana ranije bila među sto najprofitabilnijih, prošlu godinu je završilo u gubicima. Stoga se i rang lista prvih pet po dobiti bitno razlikuje u poređenju sa pretkriznom 2019. godinom, dok je među petorkom sa najvećim poslovnim prihodima bilo manje iznenađenja. Zajedničko im je da među najuspešnijima preovlađuju kompanije u stranom vlasništvu.

22. Šta je privrednicima najvažnije za dalji razvoj: Radnici, ali da budu „proizvedeni u Srbiji“
Dostupnost finansiranja je najproblematičnija za srednja preduzeća, jer su premala za banke, a prevelika za državnu pomoć. Radnici češće napuštaju velike nego male firme radi odlaska u inostranstvo. Iako većina firmi ne bi zaposlila kvalifikovane migrante, takav stav je najizraženiji u multikulturalnoj Vojvodini, a za ovu opciju su najotvorenija preduzeća u Šumadiji, „srcu Srbije“. Među privrednicima koji se žale na nestabilno snabdevanje električnom energijom, skoro trećina radi u Beogradu. Ovo su samo neki od nalaza u istraživanju CEVES-a o gorućim problemima domaće privrede, a koji bitno odstupaju od uobičajenih generalizacija i stereotipa u domaćoj javnosti.

24. Uticaj poskupljenja inputa i inflacije na likvidnost domaće privrede: Kome opanci, a kome obojci
Poskupljenje sirovina i energenata kao i rast inflacije negativno utiču na likvidnost većine preduzeća, ali ima i onih kojima ovakva situacija ide na ruku, kaže za B&F profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Milojko Arsić. Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić, pak, ističe da je naša ekonomija među retkima koja je kroz kovid krizu prošla tako što su troškovi privrede porasli.

28. Generatori inflacije i posledice po izvoz srpske privrede: Tresla se gora, rodio se miš
Ekonomski analitičari iznose iste prognoze kao i Narodna banka Srbije da su faktori koji trenutno podstiču inflaciju privremeni, i da će do stabilizacije najverovatnije doći u prvom tromesečju naredne godine. Ipak, ne može se predvideti sa sigurnošću kako će aktuelna inflatorna kretanja uticati na domaće izvoznike. Očekuje se da će preduzeća u oblasti proizvodnje hrane, u metalskoj industriji i rudarstvu povećati izvoz, dok su u nepovoljnijem položaju firme u čijim proizvodima pretežu sirovine za kojima vlada nestašica i koje zato najviše poskupljuju.

30. Privreda u srpskim zajednicama na Kosovu: Celo tržište u svojoj opštini
Privrednici u većinskim srpskim sredinama na Kosovu uglavnom posluju samo na teritoriji svoje opštine, jer je saradnja između srpskih i albanskih firmi jako retka, a i kada se uspostavi, preduzeća se suočavaju sa osudama u sopstvenoj etničkoj zajednici. Oni koji posluju u dva pravna sistema, kosovskom i srpskom, kažu da je to više trošak nego prednost, naročito u situaciji kada se poslovanje smanjuje zbog pandemije, navodi se u analizi Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) o stanju privrede u srpskim sredinama na Kosovu.

34. Dosadašnji učinak subvencionisanja direktnih investicija: Zamena za lošu poresku politiku
Direktna ulaganja u Srbiji se subvencionišu više od 15 godina, a tokom tog perioda preko 93% sredstava je odobreno stranim investitorima. Svega 2,1% podržanih ulaganja je u oblasti visokih tehnologija, a u poslednjih pet godina skoro 80% ukupnih direktnih investicija je plasirano u tipično radnointenzivne delatnosti, sa zaradama ispod republičkog proseka. Tako je politika podrške direktnim investicijama, koja je inicijalno osmišljena kao zamajac rasta produktivnosti, modernizacije i unapređenja konkurentnosti srpske privrede, postala instrument za korekciju lošeg sistema oporezivanja rada, u kojem je opterećenje porezima i doprinosima gotovo isto u sektorima visokih i niskih zarada.

36. Parafiskalni i ostali nameti: Slepa ulica
U nastojanjima da se podstakne razvoj domaće privrede, parafiskalni i ostali nameti predstavljaju slepu ulicu. Niko ne zna koliko ih tačno ima, niti kako se utvrđuje njihov iznos. Menjaju se „svako malo“, kada se donesu često se ne mogu pohvaliti logikom, i uz sve to posao nadležnih se sve više prevaljuje na poreske obveznike preko samooporezivanja i samoprijavljivanja… Privrednike bi, zato, daleko više rasteretila poreska politika kojom bi se stope poreza na dodatu vrednost ili poreza na dobit povećale na realnu vrednost, koja bi oslikavala ukupan trošak poslovanja, a da se sve obaveze oko taksi regulišu na neki drugi način.

40. Prelazak na elektronsko fakturisanje: Najvažniji koraci za uspeh
Potrebe privrednika da poslovanje učine efikasnijim i država da obezbede transparentnost poslovnih transakcija, sa paralelnim razvojem IT-a, dovele su do toga da prelazak na elektronsko fakturisanje postane opšti trend u svetu, koji je prisutan već dve decenije. Ove godine, Srbija je uspostavila regulatorni okvir za uvođenje ovog modela, a organizacije bi u predstojećem periodu tranzicije trebalo da odaberu najbolji pristup, prema zadatim okvirima i sopstvenim prioritetima.

42. Platforme za elektronsku trgovinu: Pametan izbor, isplativo ulaganje
Elektronska trgovina je eksplodirala u svetu i postala jedan od ključnih faktora za rast poslovanja. U razvoju ovakvog vida trgovanja, među prioritetima je izbor odgovarajuće platforme koja će obezbediti i moći da isprati rast organizacije na duži rok. Zato je prilikom odluka o uvođenju nove ili ažuriranju postojeće platforme, potrebno dobro proceniti elemente koji najviše utiču na ostvarivanje planiranih ciljeva.

Sektorske analiza privrede

Poljoprivreda

48. Tabele
49. Poljoprivreda otpornija na koronu nego na sušu: Rekordni izvoznik rekordno poskupljuje u lokalu
Prošlogodišnji rekorder u iskazivanju otpornosti na korona virus, ove godine je posustao zbog suše. Mada su pokazatelji o ukupnom izvozu agroindustrije za prvih šest meseci ove godine i dalje u porastu, generalno se očekuju manji poljoprivredni prinosi. Ovo je, uz rast proizvodnih troškova, poguralo rekordna poskupljenja poljoprivrednih proizvoda na domaćem tržištu.

Energetika

52. Tabele
53. Povratak otpisanih na energetskom tržištu: Gas uzvraća udarac
Snabdevanje energentima je na domaćem tržištu bilo zadovoljavajuće prošle godine, uprkos pandemiji. Ali poremećaji koji su usledili ove godine zbog vrtoglavog skoka cena energenta u svetu, pre svega gasa, doveli su do preispitivanja šta su strateški interesi Srbije koji će joj obezbediti da bude što manje zavisna od šokova na energetskom tržištu.

Građevinarstvo

56. Tabele
57. Licitiranje sa rezultatima građevinske industrije: Građevinci su „neosvešćeni“ koliko im je ustvari dobro
Građevinarstvo je jedna od onih industrija sa čijim poslovanjem se najčešće licitira u domaćoj javnosti, pa posle niza godina od kojih je svaka rekordnija od prethodne, sada imamo i procenu da je srpsko neimarstvo, poput Vavilonske kule, dostiglo petinu BDP-a. Domaći građevinari, koji su se našli između dve vatre – nedostatka radnika i divljanja cena repromaterijala zbog posledica pandemije – izgleda da još ne znaju kako je ovo njihovo „zlatno doba“.

Građevinski materijali

62. Tabele
63. Vrtoglavo poskupljenje građevinskih materijala: Gvožđe i cigle lete u nebo
Posle zastoja i ogromnih teškoća u prošloj, tržište građevinskih materijala se pokrenulo u ovoj godini, ali sa uzletom cena koji se maltene iz meseca u mesec proglašava novim istorijskim maksimumom.

Prehrambeni proizvodi

66. Tabele
67. Protivurečni rezultati prehrambene industrije: Proizvodnja u deficitu, izvoz u suficitu
Prehrambena industrija je uspela da i u prošloj godini nadmaši uvoz izvozom, ostvarivši suficit od oko milijardu evra, a podaci za prvih osam meseci ove godine pokazuju da se takav trend nastavlja, sa pozitivnim saldom u iznosu od 754,2 miliona evra. Nasuprot tome, u septembru ove godine prehrambena proizvodnja je pala za 7% u poređenju sa istim mesecom prethodne godine. Posebno zabrinjava što je pad uočljiv u svim granama prehrambene industrije, i što proizvodnja stalno opada već nekoliko godina unazad, i pre nego što je tržište poremetila pandemija.

Proizvodnja pića

72. Tabele
73. Nasuprot krizi u proizvodnji alkoholnih pića, tržište vode raste: Pandemija nam smanjila cug
Prošle godine su antiepidemijske mere, u koje je spadalo i ograničavanje rada ugostiteljskih objekata, najviše štete nanele proizvođačima alkoholnih pića, koji se još nisu oporavili od posledica „zaključavanja“. Za razliku od njih, proizvođači vode su ove godine uspeli da stanu na „zelenu granu“, zahvaljujući tome što nisu previše oslonjeni na prodaju svojih proizvoda u kafićima i restoranima.

Trgovina na veliko i malo

78. Tabele
79. Trgovci najveći dobitnici pandemije: Pusti dete naftu, uči za trgovca!
Trgovci na veliko i malo u Srbiji su prošle godine, usred pandemije, ostvarili dobit koja je bila za preko tri četvrtine veća nego u godini pre krize, a ovaj sektor predvodi po prihodima i dobiti u celom regionu, ostavivši iza sebe naftne i gasne kompanije. Ovogodišnji pokazatelji sugerišu da će se rast nastaviti, ali struktura domaćeg tržišta ukazuje na njegovu sve veću koncentraciju, u kojoj radost zbog ostvarene zarade uglavnom dele trgovinski lanci u stranom vlasništvu.

Farmacija

84. Tabele
85. Proizvodnja lekova u padu: Posustaju igrači na prvoj liniji odbrane od pandemije
Prosečan godišnji rast tržišta lekova pre pandemije bio je oko 10 odsto, a u prošloj i ovoj godini jedva da je nekoliko procenata. U 2021. godini, uglavnom zbog visoke prošlogodišnje osnove, brojke su nepovoljnije za farmaceutsku industriju. Pali su proizvodnja, izvoz i broj zaposlenih.

Metalska industrija

88. Tabele
89. Metalska i elektro industrija između rasta i novih poremećaja na tržištu: Ohrabrujući oporavak i obeshrabrujuće nestašice sirovina
Posle teške 2020. godine, metalska i elektro industrija ponovo beleži dobre rezultate, posebno proizvodnja ostalih saobraćajnih sredstava, zahvaljujući uspešnom poslovanju proizvođača šinskih vozila. Ipak, o oporavku se i dalje govori sa velikim oprezom, pre svega zbog ogromnog poskupljenja sirovina za ovu industriju, a još više zbog njihovih nestašica.

Motorna vozila

94. Tabele
95. Oscilacije na tržištu motornih vozila: Iz plusa u minus, pa u izvoz
U Srbiji je kroz različite delatnosti za automobilsku industriju vezano preko 2.900 preduzeća i više od 10.000 preduzetnika, a prošle godine su i proizvodnja i trgovina automobilima doživele pad, da bi ove godine počeo blagi oporavak. Fijat je, uprkos činjenici da je iz plusa prešao u minus, i dalje na listi najvećih izvoznika. Ako loši rezultati našeg jedinog proizvođača automobila i nisu iznenađenje za domaću javnost, to svakako jeste podatak ko se sve kod nas predstavlja kao proizvođač motornih vozila.

Proizvodi od gume i plastike

98. Tabele
99. Sektor gume i plastike beleži suficit i u krizi: Izvoz i dalje premašuje uvoz
Premda je prethodna godina bila „mršavija“ za industriju gume i plastike koja je do tada beležila rast iz godine u godinu, ostvaren je suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni od 479 miliona evra. Ove godine je primetan oporavak, zahvaljujući i ponovnom pokretanju proizvodnje u nekim drugim industrijama sa kojima je ovaj sektor usko povezan. Ovogodišnja kretanja u domaćoj privredi pokazuju da su proizvodi od gume i plastike na trećem mestu po doprinosu ukupnom rastu industrije i izvoza.

Turizam i hotelijerstvo

102. Tabele
103. Dugo putovanje turizma i hotelijerstva do oporavka: Ne zna se šta nosi dan, a šta noć
Ova godina je bila specifična za ceo sektor turizma. Neke turstičke destinacije su imale rast broja noćenja za preko 200%, dok je neke posetilo svega stotinak turista. Kako će izgledati turistička 2022, koliko će hotela i turističkih agencija uspeti da „preživi“ ovu i nastavi poslovanje i u idućoj godini niko sa sigurnošću ne može da prognozira. Virus korona je i dalje taj koji određuje sudbinu sektora turizma i ugostiteljstva.

Informacione tehnologije

108. Tabele
109. Šta je sadašnja kriza otkrila o snazi domaće IT industrije: Ono o čemu se nerado govori
Zvaničnici, ali i mnogi u IT industriji uporno nameću stav kako ovaj sektor nekim čudom može da osvoji svet, ne osvrćući se na situaciju u ostatku domaće privrede. Pandemija je „bez dlake na jeziku“ pokazala koliko su ovakve priče daleko od istine.

Telekomunikacije

114. Tabele
115. Ukrupnjavanje na tržištu telekomunikacija: Gledaćemo još žustriju utakmicu
Očigledno je da se kao i prošle, i ove godine nastavlja konsolidacija tržišta telekomunikacija, koju predvode najveći operateri. To će svakako biti trend i ubuduće, a videćemo šta će ova borba i investicije u nove usluge i sadržaje, koje se dobrim delom finansiraju iz kredita, doneti na duže staze.

Banke

118. Tabele
119. Bankarski sektor u prvoj polovini 2021: Advokati veća pretnja od pandemije
Banke širom sveta beleže oporavak poslovanja u tekućoj godini, podstaknute pre svega „otvaranjem“ privreda i smanjivanjem rezervisanja po kreditnim gubicima, te povećanim aktivnostima u korporativnom svetu na polju preuzimanja i spajanja. Ove trendove delimično dele i ovdašnje banke, ali ipak u senci masovne sudske borbe sa klijentima za priznavanje ranije naplaćenih troškova.

Osiguranje

122. Tabele
123. Rast osiguranja u Srbiji: „Magična brojka“ od milijardu evra premije gotovo izvesna
Visina ukupne premije koju su osiguravači ostvarili u prvom polugodištu nagoveštava da će ove godine dostići brojku od milijardu evra, kojoj se već neko vreme teži. Do blagog rasta premije životnih osiguranja verovatno je došlo i usled pandemije, a ono što se moglo očekivati jeste rast premije dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.

Male tajne velikih manipulatora

128. Kako jedna laž može izazvati decenije užasa: Napravi od uglednih novinara budale
Način na koji je Edvard Bernejs, začetnik savremene propagande, na početku Hladnog rata ubedio javnost u SAD da je prva demokratski izabrana vlada u Gvatemali ustvari komunistička „podružnica“ Sovjetskog Saveza, predstavlja tragičan primer kako dobro osmišljena laž može da izazove decenije užasa. Apsurd je u tome što je nova vlast u Gvatemali počela da donosi zakone koji su imali za cilj da uvedu demokratski sistem i tržišna pravila nalik onima u SAD. To nikako nije odgovaralo severnoameričkoj kompaniji „Junajted frut“, koja je stekla ogromno bogatstvo na trgovini bananama, zahvaljujući bezobzirnoj eksploataciji u zemljama centralne Amerike. Da bi sprečila „zarazu demokratijom“ i u drugim latinoameričkim državama i tako bila primorana da svoj monopol žrtvuje poštovanju zakona, uključujući i plaćanje poreza, kompanija je angažovala Bernejsa, čija je glavna taktika bila da na laž o „komunističkoj pretnji iz Gvatemale“ navuče ne desničarske, već liberalne američke medije.

Vremeplov

132. Burna istorija naftne industrije u Rusiji: Ko će koga, igranka bez prestanka
Najzaslužniji pojedinci za pokretanje naftne industrije u carskoj Rusiji, a mnogo kasnije i za otkriće naftnih rezervi u Sibiru koje su Sovjetima bile jedan od glavnih aduta u Hladnom ratu – nisu bili Rusi. S druge strane, pokušaji mešanja „stranih elemenata“ u nadmetanju Rusije sa zapadnim silama ko će preko nafte kupiti ekonomsku moć i politički uticaj, skoro vek i po su u dlaku bili isti kao i danas.

Liste najvećih preduzeća u Srbiji:

136. Po dobiti
140. Po poslovnom prihodu
144. Po okruzima (po dobiti, po poslovnom prihodu)

Чланак BIZNIS TOP 2020/21 се појављује прво на Biznis i Finansije.

Mada je domaća privreda i u pandemijskoj 2020. godini poslovala pozitivno, čak 19 preduzeća koja su godinu dana ranije bila među sto najprofitabilnijih, prošlu godinu su završila u gubicima. Stoga se i rang lista prvih pet po dobiti bitno razlikuje u poređenju sa pretkriznom 2019. godinom, dok je među petorkom sa najvećim poslovnim prihodima bilo manje iznenađenja. Zajedničko im je da među najuspešnijima preovlađuju kompanije u stranom vlasništvu, ističe se u ediciji BIZNIS TOP.

Godišnja edicija magazina Biznis i finansije objavljuje rang liste 150 najvećih preduzeća u Srbiji u 2020. godini, prema ostvarenoj dobiti i po poslovnom prihodu, kao i rang liste po okruzima prema ostvarenoj dobiti i poslovnim prihodima, a na osnovu podataka Agencije za privredne registre (APR). U ediciji BIZNIS TOP 2020/21 objavljene su i najaktuelnije analize o poslovanju 16 vodećih sektora u Srbiji, mereno njihovim učešćem u bruto domaćem proizvodu (BDP) Srbije i na osnovu uticaja koji imaju na ukupne rezultate domaće privrede.

Pet najprofitabilnijih preduzeća

Lista pet najprofitabilnijih kompanija u 2020. godini znatno se razlikuje od one iz 2019. godine. Među najprofitabilnijima su prošle godine ostale samo dve kompanije, Tigar Tajers i Telenor. Sa liste je ispala Naftna industrija Srbije (NIS) koja je u 2019. bila vodeća po dobiti, dok je na prvu poziciju dospela Elektroprivreda Srbije (EPS), koja je godinu dana ranije bila tek na 13. mestu prema ostvarenoj neto dobiti, navodi se u ediciji BIZNIS TOP.

EPS je, međutim, zahvaljujući boljim rezultatima u svim segmentima poslovanja, posebno u primarnoj delatnosti, prošle godine uvećao dobit 3,5 puta, na 12,9 milijardi dinara, što čini 1,8% ukupne neto dobiti celokupne privrede. Najveći proizvođač struje u Srbiji je u 2020. bio vodeći i prema ostvarenim poslovnim prihodima, po vrednosti imovine i kapitala, ali je kumulirao i najveći ukupan gubitak od 192,7 milijardi dinara ili 5% ukupnog gubitka na nivou cele privrede.

Na drugom mestu je Tigar Tajers, koji je napredovao na listi najprofitabilnijih sa četvrte pozicije u 2019. godini. Proizvođač guma iz Pirota je, uprkos prošlogodišnjim obustavama proizvodnje zbog antiepidemijskih mera, uvećao godišnju dobit za 2,1%, na 9,2 milijardi dinara. Telenor je, kao i 2019. godine, u 2020. bio na trećem mestu najprofitabilnijih, i pored toga što mu je godišnja dobit od 8,4 milijardi dinara bila manja za petinu.

Prošle godine je na četvrto mesto dospela kompanija Ziđin kuper, koja je u 2019. imala najveći pad dobitka i bila je tek na 18. poziciji među najprofitabilnijima. Kineska kompanija je u 2020. uvećala dobit za 2,6 puta, na 8,4 milijardi dinara zahvaljujući rastu rudarske proizvodnje, što je uticalo i na uvećanje poslovnih prihoda.

Petoplasirana po ostvarenoj dobiti u 2020. godini je Koka-kola HBC Srbija, koja je na listi najprofitabilnijih u 2019. bila na 14. mestu. Kompanija je prošle godine uvećala dobit za 55,6%, na 5,7 milijardi dinara. Ovakav rast je ostvaren pre svega zahvaljujući većem dobitku iz finansiranja, dok su prihodi od prodaje pića bili manji za petinu u poređenju sa 2019. godinom.

Vodećih pet prema poslovnim prihodima

Na listi prvih pet kompanija koje su prethodne godine ostvarile najveće poslovne prihode bilo je manje iznenađenja, budući da su prvoplasirana četiri preduzeća bila na tim pozicijama i 2019. godine, ocenjuje se u ediciji BIZNIS TOP.

Prva na listi u 2020. je kao i godinu ranije Elektroprivreda Srbije, koja je ostvarila poslovne prihode u visini od 282,7 milijardi dinara, odnosno 2,4% ukupnih poslovnih prihoda na nivou cele privrede. Drugi je NIS, koji je uspeo da zadrži ovu poziciju iako su mu prihodi pali za 30,8%, na 169,8 milijardi dinara zbog naftne krize koju je izazvala pandemija. Suprotno 2019. godini, kada je NIS bio vodeći po dobiti i značajno ispred ostalih kompanija prema ostvarenom dobitku, prošlu godinu je završio sa neto gubitkom od 5,9 milijardi dinara i dospeo na šesto mesto najvećih gubitaša.

Maloprodajni lanac Deleze Srbija je i u 2020. bio na trećem mestu, sa poslovnim prihodima od 111,5 milijardi dinara koji su uvećani za 6,3%, ali je zbog rasta rashoda kompanija imala za četvrtinu manju dobit nego godinu ranije. Na četvrtom mestu je, kao i 2019. godine, bio Tigar Tajers, i pored toga što su poslovni prihodi kompanije pali za 8,6%, na 94,5 milijardi dinara.

Na petom mestu je došlo do promene u odnosu na 2019. godinu – umesto Srbijagasa, u 2020. godini je na ovu poziciju dospeo Telekom Srbija, sa poslovnim prihodima od 88,2 milijardi dinara. Telekom je uvećao poslovne prihode za 2,2%, najviše zbog rasta prihoda od maloprodaje internet i multimedijalnih usluga, a sa ostvarenom dobiti od 5,5 milijardi dinara bio je na šestom mestu najprofitabilnijih u 2020. godini.

Ovogodišnja kretanja u najvažnijim privrednim sektorima

Sektorske analize koje su objavljene u ediciji BIZNIS TOP 2020/21 pokazuju da je većina najvažnijih privrednih grana počela da se oporavlja u ovoj godini. Značajnija odstupanja od ovakvog trenda uočljiva su u farmaceutskoj industriji, koja za razliku od 2020. kada je bila među najvećim dobitnicima pandemije, ove godine beleži pad u proizvodnji lekova, izvozu i u broju zaposlenih.

Poljoprivreda i prehrambena industrija i dalje ostvaruju suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, ali nasuprot rekordnoj prošloj godini, poljoprivredna proizvodnja će biti manja ove godine zbog posledica suše. Izraženi godišnji pad u proizvodnji ima i prehrambena industrija, što posebno zabrinjava ako se ima u vidu da je to trend koji se beleži već nekoliko godina unazad, i pre nego što je tržište poremetila pandemija. Najveća neizvesnost i dalje vlada među zaposlenima u turizmu i hotelijerstvu, iako su ovogodišnji pokazatelji ipak donekle bolji nego prethodne godine.

Istraživanja među privrednicima pokazuju da veliki broj strahuje za likvidnost, u situaciji kada se zbog poskupljenja energenata i sirovina uvećavaju troškovi poslovanja, a kada je mnogima teško da značajnije podignu cene svojih proizvoda u strahu da će izgubiti kupce na domaćem tržištu. Zbog toga, kao i zebnji od kašnjenja u naplati svojih potraživanja, primetno je da sve više privrednika osniva „rezervne“ firme za „zlu ne trebalo“, ako dospeju u blokadu. Najveći problem je, ipak, sve veća oskudica odgovarajućih radnika, ali uprkos tome, skoro dve trećine firmi u Srbiji ne želi da zaposli kvalifikovane migrante iz drugih zemalja, navodi se u ediciji BIZNIS TOP.

Чланак BIZNIS TOP 2020/21: Stranci iselili domaće се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sto najvećih kompanija u Srbiji je dočekalo korona krizu sa prošlogodišnjom dobiti koja je bila za preko 45% manja u poređenju sa godinom ranije. Usluge, koje su lane bile najzaslužnije za privredni rast, u 2020. su bile najveće žrtve pandemije i najnegativnije će uticati na ovogodišnje rezultate privrede. Skoro svi proizvodni sektori su u padu, a jedini izvesni dobitnik korona krize u ovoj godini je farmaceutska industrija, ističe se u ediciji BIZNIS TOP.

Godišnja edicija magazina Biznis i finansije objavljuje rang liste 150 najvećih preduzeća u Srbiji u 2019/20. godini, prema ostvarenoj dobiti i po poslovnom prihodu, kao i rang liste po okruzima prema ostvarenoj dobiti i poslovnim prihodima, a na osnovu podataka Agencije za privredne registre (APR).

Srpska privreda neposredno pre pandemije

Privreda u Srbiji je prema podacima Agencije za privredene registre (APR), u 2019. godini ostvarila ukupno 11.664.688 miliona dinara prihoda, što je rast od 8,2% u poređenju s godinom ranije, pri čemu je sto najve- ćih kompanija uvećalo prihode za 9,3%. Nasuprot rastu prihoda, ostvarena dobit na nivou cele privrede od 391.239 miliona dinara je bila manja za 12,8%, dok je sto najvećih kompanija umanjilo dobit za čak 45,3% u odnosu na prošlogodišnju.

Neto gubitak najvećih sto preduzeća u iznosu od 35.709 miliona dinara ostao je na nivou 2018. godine, dok je njihov kumulirani gubitak opao za 9,1% i iznosi 656.798 miliona dinara.

Među posmatranih sto kompanija, samo je jedno srednje i jedno mikro preduzeće, a sektorski preovlađuju trgovina, prehrambena industrija i proizvodnja električne energije i gasa.

Pet najprofitabilnijih preduzeća u 2019

Vodećih pet kompanija prema neto dobitku ostvarilo je preko četvrtine ukupne dobiti sto najvećih predu- zeća u Srbiji u 2019. godini, pri čemu je samo jedna od prošlogodišnjih pet prvoplasiranih bila i među pet najprofitabilnijih kompanija u 2018. godini.

To je Naftna industrija Srbije (NIS), koja je u 2018. bila na trećem mestu po ovom pokazatelju, da bi u 2019. dospela na prvo mesto sa dobiti od 17.700 miliona dinara, što je uprkos godišnjem padu od 32,1% znatno veći iznos od svih ostalih kompanija na listi sto najvećih.

Drugo mesto su zauzele Robne kuće Beograd, čiji dobitak iznosi 12.257 miliona dinara. Ovo preduzeće je posle gubitka od 4.126 miliona dinara u 2018. ostvarilo prošle godine dobit zahvaljujući otpisu kamata na kratkoročni kredit većinskog vlasnika i ove godine je, istovremeno, na devetom mestu prema ukupnom gubit- ku, koji je veći od vrednosti kapitala.

Treća je kompanija Telenor, sa zaradom koja je godišnje porasla za 12,9%, na 10.526 miliona dinara. Četvoroplasirani Tigar Tajers je imao izraziti godišnji rast profitabilnosti od čak 86,9%, ostvarivši dobit od 9.025 miliona dinara.

Na petom mestu je komunalano preduzeće Energetika iz Kragujevca, koje je posle negativnog poslovanja u 2018. godini, zabeležilo dobitak od 6.784 miliona dinara u 2019. zahvaljujući smanjenju obaveza u iznosu od 7.059 miliona dinara, shodno odluci republičke vlade.

Vodećih pet po poslovnim prihodima

Pet vodećih kompanija prema poslovnim prihodima, ostvarilo je skoro četvrtinu prihoda sto najvećih pre- duzeća u Srbiji u 2019. godini.

Kao i prethodnih godina, na prvom mestu je JP Elektroprivreda Srbije (EPS), čiji su prihodi iz osnovne delatnosti u vrednosti od 279.637 miliona dinara uvećani za 5,9% na godišnjem nivou i čine 2,4% poslovnih prihoda cele privrede. Ipak, EPS već duži niz godina posluje s velikim gubitkom koji je u 2019. godini iznosio 119.720 miliona dinara, što je ovo javno preduzeće svrstalo na drugo mesto liste najvećih gubitaša.

Drugoplasirana je Naftna industrija Srbije (NIS), s prihodima od 245.289 miliona dinara, koji su bili manji za 5,1% nego godinu ranije, prvenstveno zbog smanjenog obima prometa i volatilnosti cene nafte. Na trećem mestu je maloprodajni lanac Deleze Srbija, koji je uvećao prihode iz primarne delatnosti za 4,4%, na 104.869 miliona dinara.

Najveći rast poslovnih prihoda među prvom petorkom zabeležio je četvoroplasirani Tigar Tajers, koji je lane uvećao prihode za 27,5%, na 103.463 miliona dinara, najviše zahvaljujući prodaji na stranim tržištima. Na pe- tom mestu je još jedno javno preduzeće, Srbijagas, koje je uvećalo prihode za 15,4%, na 91.487 miliona dinara, a koje se prošle godine izdvojilo i po uvećanju imovine i kapitala.

Od najprofitabilnije kompanije do najvećeg gubitaša

Najveći pad dobitka je zabeležilo preduzeće Ziđin Bor Koper, koje je u 2018. bilo vodeće na listi sa zaradom od 90.053 miliona dinara, a lane tek na 18. mestu sa dobiti od 3.267 miliona dinara.

Najveći neto gubitaš (16.906 miliona dinara) u 2019. bila je Železara Smederevo u stečaju, a među prvih pet prema neto gubitku su i JP Putevi Srbije (16.853 miliona dinara), PKB (9.590 miliona dinara), Rudnap Grupa u stečaju (9.428 miliona dinara) i Novi Sad Gas (8.399 miliona dinara).

Prema ukupnom gubitku na kraju 2019. godine, na prvom mestu je Ziđin Bor Koper, čiji je gubitak od 126.079 miliona dinara veći za 29,2% u odnosu na 2018. godinu i predstavlja 3,6% ukupnog prošlogodišnjeg gubitka privrede.

Privreda u korona godini: Pad, pad i poneki blagi oporavak

Prošlogodišnje privredne zvezde, sektor usluga koji je predvodio privredni rast, ove godine se preobratio u najveću žrtvu pandemije korona virusa. Prema izveštaju o tekućim makroekonomskim kretanjima koji je Ministarstvo finansija objavilo u septembru ove godine, usluge će najnegativnije uticati na ukupne privredne aktivnosti u 2020. godini, pre svega zbog gubitaka u turizmu, transportu, ali i u delatnostima kao što su zaba- va i rekreacija, navodi se u godišnjoj ediciji BIZNIS TOP.

U Ministarstvu finansija očekuju i pad svih proizvodnih sektora, osim poljoprivrede. Industrija koja je još uvek suočena sa smanjenjem spoljne tražnje a jedno vreme je imala probleme i zbog poremećenih lanaca snabdevanja, takođe će negativno uticati na rast privrede. Ovakva procena se posebno odnosi na izvozno orjentisane delatnosti, poput automobilske, gumarske i industrije proizvodnje osnovnih metala, dok će se na delatnosti sa značajnom domaćom komponentom, poput prehrambene, manje odraziti posledice pandemije, navodi se u godišnjoj ediciji časopisa Biznis i finansije.

U ediciji BIZNIS TOP 2019/20 objavljene su najaktuelnije analize i prognoze o uticaju korona krize na poslovanje 16 vodećih sektora u Srbiji, mereno njihovim učešćem u bruto društvenom proizvodu (BDP) Srbije i na osnovu uticaja koji imaju na ukupne rezultate domaće privrede.

Чланак BIZNIS TOP 2019/20: Preokret na listi najprofitabilnijih kompanija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Novi Zakon o računovodstvu i Zakon o reviziji stupaju na snagu 1. januara 2020. godine, izuzev određenih odredbi koje će početi da se primenjuju od finansijskih izveštaja koji se sastavljaju na dan 31. decembra 2021. godine, odnosno po prijemu Republike Srbije u Evropsku uniju (EU).

Zakon o računovodstvu

Osnovni razlozi i ciljevi donošenja novog Zakona o računovodstvu su usklađivanje sa Direktivama EU i unapređenje kvaliteta finansijskog izveštavanja. Neke od najvažnijih novina koje donosi Zakon o računovodstvu su:

• Proširenje delokruga Zakona na stečajne mase
• Promene u kriterijumima za razvrstavanje grupa pravnih lica prema veličini
• Izmene u organizaciji računovodstva – propisano je da svaki subjekt određuje vrstu i sadržinu svojih pomoćnih knjiga, uvedena je obaveza izdavanja fakture u elektronskom obliku (odložena primena od 1.01.2022. godine), važna novina je definisanje „identifikacione oznake“ internim aktom čime je propisana obavezna kontrola verodostojnosti računovodstvene isprave pre knjiženja, što je dobro zakonsko rešenje koje bi trebalo da olakša svakodnevno poslovanje, ali i zahteva usklađivanje drugih propisa (npr. kod sudskih postupaka). Za očekivati je da će E-fakture za mikro pravna lica i preduzetnike predstavljati i dodatni finansijski trošak.
• Prošireno obelodanjivanje informacija o usaglašavanju potraživanja i obaveza
• Poveravanje vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izveštaja drugom pravnom licu, odnosno preduzetniku, koji je upisan u Registar pružalaca računovodstvenih usluga koji vodi Agencija za privredne registre, dok dozvolu za pružanje računovodstvenih usluga izdaje Komora ovlašćenih revizora. Jedan od uslova za upis je i da osnivač, odnosno preduzetnik ima u radnom odnosu sa punim radnim vremenom najmanje jednog zaposlenog sa profesionalnim zvanjem stečenim kod članice IFAC-a. Dozvoljena je i mogućnost poveravanja vođenja poslovnih knjiga povezanim licima.
• Dozvoljena dobrovoljna primena MSFI ili MSFI za MSP svima koji to žele a nisu obavezni da primenjuju, uz uslov stalnosti (odnosno najmanje pet godina od početka primene MSFI, odnosno MSFI za MSP). Ovo zakonsko rešenje bi trebalo da unapredi finansijsko izveštavanje i olakša vođenje poslovnih knjiga mikro i malih pravnih lica kod onih privrednih subjekata koji imaju obavezu konsolidacije ili su zavisna lica matičnog pravnog lica koje primenjuje pune MSFI, odnosno MSFI za MSP.
• Sva pravna lica, uključujući i mikro (sem mikro preduzetnika i mikro drugih pravnih lica) moraju sastavljati napomene, što će poboljšati transparentnost i informativnu vrednost finansijskih izveštaja pravnih lica i njihovo razumevanje od strane eksternih korisnika, ali će ujedno povećati i obim posla
• Nije predviđen poseban kontni okvir za druga pravna lica i nema posebnih obrazaca finansijskih izveštaja za druga pravna lica
• Male grupe pravnih lica nisu obavezne da sastavljaju konsolidovane finansijske izveštaje, što je povoljnije rešenje u odnosu na trenutno propisano, naročito u odsustvu poreske konsolidacije
• Obaveza sastavljanja dodatnih izveštaja u odnosu na trenutno važeći Zakon o računovodstvu:   
  • Godišnji izveštaj o poslovanju – dodatno za srednja preduzeća, mikro i mala pravna lica nisu obavezna da ga sastavljaju 
  • Izveštaj o korporativnom upravljanju je sastavni deo godišnjeg izveštaja o poslovanju javnih društava 
  • Nefinansijski izveštaj (za velika pravna lica – društva od javnog interesa i ona sa prosečnim brojem zaposlenih tokom poslovne godine većim od 500) i izveštaj o plaćanjima autoritetima vlasti (za društva od javnog interesa koja posluju u ekstraktivnoj industriji ili seči primarnih šuma), čiji je cilj bolje razumevanje finansijskih izveštaja od strane eksternih korisnika. Potrebno je naglasiti da će kvalitet finansijskog izveštavanja zavisiti od toga ko kako shvata obavezu izveštavanja u smislu kompletnosti informacija i odgovornosti za tačne i pouzdane izveštaje Predviđena je obaveza za zakonsku reviziju ovog vida izveštavanja. 
• Dostavljanje finansijskih izveštaja – novi (skraćeni) i jedinstveni rokovi: 
  • 31. mart – dostavljanje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja kako za statističke potrebe tako i radi javnog objavljivanja
  • 30. april – dostavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja 
  • 30. jun – dostavljanje izveštaja revizora o izvršenoj reviziji redovnih finansijskih izveštaja 
  • 31. jul – dostavljanje izveštaja revizora o izvršenoj reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja
  • Uz finansijske izveštaje više se ne dostavlja odluka o raspodeli dobiti/pokriću gubitka, kao ni izjava da ta odluka nije doneta, što će olakšati radnje pravnih lica u vezi sa registracijom finansijskih izveštaja

Zakon o reviziji

Razlog za donošenje novog Zakona o reviziji je usklađivanje se dodatnim zahtevima propisanim u EU za obavljanje zakonske revizije, što omogućava veću transparentnost i predvidljivost zahteva koji se odnose na društva za reviziju/revizore i jačanje njihove nezavisnosti i objektivnosti u obavljanju revizije.

Radi bolje zaštite investitora, dodatno je ojačan javni nadzor nad licenciranim ovlašćenim revizorima i društvima za reviziju tako što će se povećati nezavisnost organa koji vrše javni nadzor i što će im biti data odgovarajuća ovlašćenja da izriču sankcije s ciljem otkrivanja, odvraćanja i sprečavanja kršenja važećih pravila u kontekstu pružanja revizorskih usluga. Uspostavljanje efikasnog sistema kontrole kvaliteta rada u reviziji, kao i sistema javnog nadzora nad revizijom, treba da doprinesu poboljšanju kvaliteta revizorskih izveštaja na trajnoj osnovi, a kroz istovremenu primenu određenih odredbi novog Zakona o računovodstvu sveukupnom poboljšanju kvaliteta finansijskog izveštavanja.

Zbog izuzetnog javnog značaja koji imaju subjekti od javnog interesa, potrebno je bilo povećati kvalitet i verodostojnost finansijskih izveštaja društava od javnog interesa koji su predmet revizije. Novim Zakonom precizirano je da društva za reviziju koja obavljaju reviziju društava od javnog značaja pored revizorskog izveštaja predaju i dodatni izveštaj Komisiji za reviziju subjekta revizije koji treba da objasni rezultat zakonske revizije i za koji je propisana minimalna sadržina. Ovo će uticati na povećanje obima posla revizora, a time i na naknade revizorskih usluga.

Zamena društva za reviziju je nakon deset godina (uzastopno) od početka obavljanja revizije kod istog društva od javnog interesa. Nakon isteka ovog perioda, društvo za reviziju ne može obavljati reviziju kod istog društva od javnog interesa naredne četiri godine.

Primena ovog Zakona, u najvećoj meri, neće izazvati dodatne troškove privrednim subjektima, osim društvima od javnog interesa i javnim društvima (zbog primene ključnih revizorskih pitanja na zakonsku reviziju javnih društava u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala). Krug zakonskih obveznika neće biti značajno promenjen s obzirom da je novim Zakonom predviđeno da ukoliko pravno lice ili preduzetnik ostvari ukupan prihod preko 4.4 miliona EUR (umesto dosadašnjih poslovnih prihoda) postaje obveznik revizije. Određeno povećanje broja obveznika očekuje se kod srednjih preduzeća zbog promenjenih kriterijuma za razvrstavanje pravnih lica.

Ksenija Ristić Kostić, direktor i partner u Sektoru za reviziju, BDO Srbija
Danijela Krtinić, partner u Sektoru za reviziju, BDO Srbija

Tekst je prvobitno objavljen u godišnjoj ediciji Biznis TOP 2019, u izdanju časopisa Biznis & Finansije

Чланак Novi zakoni o računovodstvu i reviziji: Usklađivanja sa evropskom regulativom се појављује прво на Biznis i Finansije.