Pritom, Gruško je istakao da je reč o najskromnijim procenama, aludirajući da je moguće da je šteta, zapravo, veća od pomenute brojke.

Kao primer, zamenik Sergeja Lavrova navodi to što Nemačka danas kupuje gas po tri puta većoj ceni nego što je to slučaj u SAD, dok industrija postepeno prelazi na severnoamerički kontinent.
– Sve to se dešava uprkos signalima koji stižu iz biznis sektora – primetio je Gruško.

Prema njegovim rečima, obim trgovine EU i Rusije 2013. godine iznosio je 417 milijardi dolara, a kada ne bi bilo sankcija, ove godine trgovinski promet bi mogao da iznosi 700 milijardi. Ipak, prošle godine on je procenjen na 200 milijardi dolara, a tokom prvih šest meseci ove godine – na samo 47 milijardi. Do kraja godine, očekuje se da će ovaj pokazatelj biti manji od 100 milijardi dolara, a sledeće godine 50 milijardi, nakon čega će se smanjivati i težiti nuli, ocenio je Gruško.

Izvor:RT Balkan
Foto: Pixabay

Чланак Gubici EU zbog uvođenja ekonomskih sankcija Rusiji iznose oko 1,5 biliona američkih dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Evropska investiciona banka (EIB), kreditna institucija EU, ponudila je zajam Kijevu. Komisija garantuje zajmove EIB za operacije van Evropske unije, sa provizijom koja obično iznosi 9 odsto ukupnog finansiranja. Ali u ovom slučaju, Evropska komisija želi da provizija bude na 70 odsto ukupnog finansiranja, kao što je to učinila sa prethodnom ponudom od milijardu evra za Ukrajinu, rekli su zvaničnici. Prema njihovim rečima, komisija postavlja zahtev u slučaju da zemlja ne može da vrati sredstva, piše Blumberg, a prenose strani mediji.

Portparol komisije rekao je da EU treba da se uveri da može da pokrije gubitke ako Ukrajina ne plati. Komisija traži alternativna rešenja kako bi podelila neke od dodatnih rizika povezanih sa ovim kreditima, dodao je zvaničnik.
Sama EU se trudila da pregovara o kratkoročnom finansiranju Ukrajine za isplatu plata i drugih operativnih troškova. Evropska unija je već bila prinuđena da privremeno smanji iznos hitnog finansiranja koji šalje Kijevu. Ponuda od milijardu evra prošle nedelje je stavljena na čekanje, jer je Nemačka blokirala veći paket od skoro devet milijardi evra.

Izvestan broj saveznika bloka privatno je kritikovao EU na donatorskoj konferenciji u Luganu ranije ove nedelje zbog toga što nije ispunila svoju veću obavezu od skoro 9 milijardi evra. Pozvali su je da to učini hitno, rekli su izvori.

Ministarstvo finansija u Kijevu ostaje bez mogućnosti finansiranja kako se rat odugovlači. Zbog toga zemlja ostaje sve više zavisna od spoljne pomoći. Ukrajinski zvaničnici istražuju restrukturiranje duga kako bi olakšali teret uz istovremeno održavanje dobrih odnosa sa međunarodnim investitorima.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay

Чланак Evropska komisija blokirala zajam od 1,5 milijardi evra Ukrajini се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ukupan novčani iznos zbog kojeg su ove firme stavljene u blokadu je do početka ovog meseca iznosio više od 218,6 milijardi dinara. Statistika Centralne banke pokazala je da svoje obaveze, do poslednjeg dana aprila, nisu mogla da ispune 27.362 pravna lica, što je oko 60 odsto ovih dužnika i 13.910 preduzetnika.

– Ukupna blokada pravnih lica iznosila je 207.233.300.125,25 dinara a preduzetnika 11.386.812.043,31 – kažu u NBS. – Tako su pravna lica napravila dug od oko 80 procenata, a preduzetnici nešto više od 20 odsto.
Čak 70 procenta ukupnog duga napravile su firme koje su preko tri godine u blokadi.

– Zamrznut račun više od 1.080 dana, odnosno tri godine ima 16.423 dužnika, sa ukupnim iznosom od oko 155,9 milijardi – kažu u NBS. – Od toga je 15.770 pravnih lica, čija je ukupna blokada više od 154 milijarde i 653 preduzetnika sa blokadom 1,8 milijardi dinara.

Poslednja statistika je pokazala da se ukupna blokada na kraju prošlog meseca smanjila za 8.769.059.954,10 dinara za godinu dana. Gledano u odnosu na kraj prošle godine, 100 firmi je trenutno više u blokadi, a za oko 1.000 iznad broja na kraju 2020. godine. Račune „pod ključem“ polovinom 2019. imalo je čak 57.008 firmi i preduzetnika. Od njih je pokušano prinudno da se naplati čak 318 milijardi. Posle pola godine broj blokiranih kompanija je pao na 27.705, a preduzetnika na 17.958, dok je njihov „minus“ bio 241,6 milijardi.

Brisanje

Neprekidna „rampa“ na računu duža od dve godine nije povod da se automatski brišu preduzeća iz registra. Ona se iz evidencije uklanjaju uglavnom iz drugih razloga. Agencija pokreće postupak prinudne likvidacije najčešće kada društvo ne dostavi nadležnom registru godišnje finansijske izveštaje u predviđenom roku.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак U blokadi je u aprilu bilo 41.271 preduzeće се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovu vest preneo je Fajnenšel Tajms pozivajući se na kineske medije.

Prodavnice android aplikacija, uključujući one kojima upravljaju Huavej i Sjaomi, blokirale su preuzimanja ili uklonile Alibabin “UC pretraživač”, prema rečima nekih vlasnika mobilnih telefona Huavej i Sjaomi koji su razgovarali sa redakcijom CNBC-a.

Međutim, jedan vlasnik Samsung telefona u Kini rekao je da u prodavnici aplikacija ovog južnokorejskog proizvođača smartfona i dalje vidi Alibabin pretraživač, navodi američka tv mreža i dodaje da je “UC brauzer” takođe dostupan u Eplovoj prodavnici aplikacija.

CNBC navodi da se ovo dešava nakon što je Alibabin pretraživač kritikovan u jednoj tv emisiji kineske državne televizija ČTV zbog obmanjujućih medicinskih oglasa na mreži.

U emisiji su iznete optužbe da taj pretraživač omogućava privatnim medicinskih ustanovama da licitiraju s imena najpoznatijih kineskih bolnica u pretrazi ključnih reči, i tako potencijalno usmeravaju pacijente da posete internet stranice privatnih umesto državnih bolnica.

Portparol Alibabinog tima za “UC pretraživač” rekao je za CNBC da je kompanija “dala ozbiljan značaj problemima iznetim u emisiji i brzo preduzela niz mera kako bi proverila i ispravila nedostake”, te da je odmah uklonila “oglase s nelegitimnim sadržajima”.

U prilogu CNBC-a se podseća da se Alibaba nalazi pod pooštrenim nadzorom kineskih regulatora od prošle jeseni, nakon što je njen osnivač Džek Ma u oktobru kritikovao finansijsku regulativu zemlje.

Izvor: Bizinfo

Foto: Pixabay

Чланак Blokada za Alibabu u Kini се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako navodi portal, po osnovu prinudne naplate blokirano je za oko 900 preduzeća više u odnosu na isti period 2019. godine. Ukupan iznos blokada u ovom periodu 2020. iznosio je oko 11 milijardi dinara, a ukupan broj zaposlenih u blokiranim firmama bio je 13.249.

Ukupan iznos blokada  preduzeća bio je gotovo 50 miliona evra

Najviše su bila pogođena mikro i mala preduzeća, gde se njih 3.793 našlo u blokadama. U ovim firmama zaposlenih je čak 9.892, a ukupan iznos blokada ovih preduzeća bio je gotovo 50 miliona evra.

Otkako je proglašeno vanredno stanje, prema geografskoj zastupljenosti, najviše pravnih lica se našlo u blokadi u opštini Novi Beograd, njih 308, a zatim u Novom Sadu 303. Iznosi blokada firmi u beogradskim opštinama i u Novom Sadu bili su blizu 43 miliona evra, odnosno oko 47 odsto ukupnog iznosa blokada u posmatranom periodu.

Najviše je pogođena delatnost restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata, u kojoj se našlo 477 pravnih lica u blokadi, sa ukupnim iznosom od blizu 123 miliona dinara i 936 zaposlenih. Nespecijalizovana trgovina na veliko bila je druga po pogođenosti, dok su treća po redu delatnost usluge pripremanja i posluživanja pica.

Ugostitelji najviše bili pod udarom krize

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku rekao je za VOICE da ga ne čudi što su ugostitelji najviše bili pod udarom krize nastale usled pandemije koona virusa, jer je kod njih i hotela promet najviše pao i ostali su bez prihoda iz kojih bi servisirali obaveze.

„Međutim, ostaje otvoreno pitanje da li su ove blokade nastale kao posledica pokušaja naplate državnih (poreskih) organa ili zato što su dobavljači preko izvršitelja sproveli postupke naplate posle kojih su se firme našle u blokadi. Kako god, veliki broj firmi doživeo je najgori scenario“, rekao je Rajić.

Stanje u kojem se preduzetnici nalaze veoma teško

Uz opasku da država svakako nije bila milostiva i opraštala poreske dugove u prošloj godini, on je procenio da će u uslužnim delatnostima biti ugašeno 40.000 ili 50.000 radnih mesta, uglavnom u mikro i malim firmama sa dva ili tri zaposlena.

Milena Amon, iz udruženja „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“, ocenila je da je stanje u kojem se preduzetnici nalaze veoma teško, što se vidi po broju blokada, zbog toga što su prihodi većini drastično umanjeni, a dažbine sve veće.

„Mera pomoći u vidu neto minimalca je bila usmerena na očuvanje radnih mesta, a privrednici su uslovljeni neotpuštanjem, tako da je ta mera prouzrokovala dodatne gubitke umesto da očuva likvidnost. Zbog toga su mnogi danas u blokadama“, rekla je Amon za VOICE.

Izvor: VOICE

Foto: Pixabay

Чланак Blokirano je za oko 900 preduzeća više u odnosu na isti period 2019.godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako navode u korisničkoj podršci Pejonira razlog za to je činjenica da su sve kartice koje su povezane sa Pejonir nalozima izdate od strane kompanije Vajerkard.

“Vaša kartica je izdata od strane Vajerkarda. Stoga je sva aktivnost kartice blokirana za sada. Trenutno radimo sa Vajerkardom na alternativnom rešenju kako biste mogli da pristupite svojim sredstvima”, stoji u saopštenju korisničke podrške.

Novac je navodno i dalje moguće prebacivati izmedju različitih Pejonir naloga, ali nije moguće povući novac na bankovni račun niti ga podići.

Iz korisničke podrške Pejonira je stigla informacija da bi problem trebalo da bude rešen u što kraćem roku.

Pejonir je jutros na svom blogu rekao da je novac svih korisnika odgovarajuće zaštićen i da veruju da je ovo zamrzavanje privremeno.

Pored toga na Pejonirovom Twitter nalogu se navodi da je ova kompanija “snažna, stabilna i radi na tome da vaš novac bude zaštićen.”

Izvor: Nova ekonomija

Чланак Blokada svih kartica i sredstava za korisnike Pejonira се појављује прво на Biznis i Finansije.

Država je uputila apel svim privrednicima da pokažu solidarnost i da pokušaju u toku trajanja vanrednog stanja da izbegnu da međusobna potraživanja naplaćuju kroz prinudne blokade. Poziv Ministarstva privrede, Ministarstva finansija, Narodne banke Srbije i drugih, naišao je na dobar odziv među kompanijama, ocenio je Stevanović.

„Jako nam je važan lanac likvidnosti, da svaka karika u njemu ostane čitava i zdrava. Čini mi se da su privrednici u velikoj meri prihvatili naš apel“, kaže Stevanović.

Na današnji dan je manje blokiranih preduzeća nego što ih je bilo na početku vanrednog stanja, dodaje on. „To ne znači da likvidnost učesnika u privredi nije u ovom trenutku ugrožena, zato što je sve stalo, protok novca, kapitala, radne snage. Sve na kraju krajeva stoji, kriza je globalnog karaktera“, objašnjava državni sekretar.

Pomoć Fonda za razvoj

Kada je reč o sredstvima iz Fonda za razvoj, privrednici se javljaju, a kako kaže, poziv za pomoć Fonda biće otvoren do 20. decembra ove godine.

Pomoć je namenjena privrednim subjektima, preduzetnicima, zadrugama, za mikro, mala i srednja preduzeća, a kako bi prevazišli probleme u nabavci obrtnih sredstava.

Vlada Srbije opredelila je u tu svrhu 24 milijarde dinara, koje je peko Fonda za razvoj stavila na raspolaganje domaćoj privredi u privatnom sektoru, a uz tehničku podršku Agencije za finansiranje osiguranja izvoza.

Prošlog petka na Vladi je usvojena uredba, u ponedeljak su donete sve neophodne administrativne procedure i kriterijumi za dodelu sredstava, pa se od pre dva dana program nalazi na sajtu Fonda za razvoj kao i Ministarstva privrede.
„Da li ćemo kasnije, kroz dodatne programe eventualno razrađivati strategiju i tehniku kako da sektorski nekoga pomognemo, one koji su definitivno i danas najviše ugroženi, hotelijerstvo, ugostiteljstvo i sličan vid usluga, to ostaje da bude odluka Vlade“, objašnjava Stevanović i dodaje da će se to pitanje u narednim danima rešavati.

Uslovi kreditiranja

Krediti Fonda dodeljuju se sa kamatniom stopom od 1%, vraćaju se na 36 mesečnih rata sa mogućnošću grejs perioda do godinu dana. „ Anuiteti će biti mesečni za razliku od onih u regularnim programima Fonda koji su tromesečni“, precizira Stevanović.

Kada je reč o sredstvima obezbeđenja za kredite, biće moguće dostavljati menice, jemstva, zaloge na opremi, hipoteke prvog reda, kao i kombinacija sredstava obezbeđenja.

Na sajtu Fonda za razvoj nalazi se sva neophodna dokumentacija i procedure, objašnjava Stevanović i navodi da je u protekla dva dana Ministarstvo privrede poslalo dokumentaciju na više od 300 mejl adresa različitih privrednih subjekata u Srbiji kao i da su odgovorili na stotine poziva privrednika.

Za utorak sledeće nedelje zakazana je prva sednica Upravnog odbora Fonda za razvoj na kojoj će se doneti odluka za dodelu prvih sredstava privrednicima.

Izvor: Tanjug

Чланак Smanjen broj preduzeća u blokadi се појављује прво на Biznis i Finansije.

On je na konferenciji za novinare kazao da u tim kompanijama ima 111.928 radnika, kao i da su one posle objave mera državne pomoći privredi na posao vratile 5.265 radnika, a neke su zaposlile i nove.

„Od početka krize do 6. aprila je u blokadi je ostalo 954 privredna subjekta, to znači da nisu uspeli da se izvuku, a ukupan iznos ovih blokada je 688,3 miliona dinara“, kazao je Čadež.

Izvor: Beta

Чланак U Srbiji obustavilo rad 1.038 kompanija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Blokirani su bili računi 27.205 pravnih lica i 17.958 preduzetnika, a od ukupnog broja 14.389 dužnika bilo je u blokadi kraćoj od 360 dana dok je njih 31.274 bilo u neprekidnoj blokadi dužoj od 360 dana.

Prema informaciji koju je Tanjug dobio u NBS, u blokadi preko 1.080 dana bilo je 15.404 dužnika, a ukupni iznos za koji su blokirani iznosio je 176,94 milijarde dinara.

Na preseku godina ukupan iznos blokade računa pravnih lica iznosio je 231,88 milijardi dinara, od čega je 175,41 milijarda dinara bio dug 14.866 firmi koje su bile u neprekidnoj blokadi duže od 1.080 dana.

Ukupan iznos duga blokiranih preduzetnika iznosio je 9,77 milijardi dinara, od čega su najviše, 2,91 milijardu, dugovali preduzetnici koji su bili u blokadi od 360 do 720 dana.

Kod pravnih lica najmanje nelikvidnih i najmanji iznos blokade bio je u kategoriji čiji je period nelikvidnosti bio do 30 dana.

Najmanje nelikvidnih preduzetnika je u kategoriji preko 1.080 dana blokade, a najmanji ukupni iznos blokade je za preduzetnike čiji je period nelikvidnosti do 30 dana.

Izvor Bankar

Чланак U blokadi u 2019. godini četvrtina preduzeća се појављује прво на Biznis i Finansije.