Da su građani Srbije platežno moćniji, pa da mogu u redovnoj ishrani da priušte možda i najzdravije voće, još ogranski proizvedeno, on bi lakše izveo računicu kada bi uložen novac počeo da mu se vraća. Ovako, ostaje mu da se nada boljim danima i uporedo traži priliku za izvoz. Mada, Ćosić nije podigao plantažu borovnica u Volujcu podno Kadinjače niti da bi od nje živeo, niti da bi mu bila dopuna kućnog budžeta. Ima on svoju privatnu firmu od koje „jede hleba“, ali je zasad podigao u zalog danima koji će neminovno doći, jer valja mu nečim se zanimati u starosti i od toga prihodovati.

Ulaganja u borovnicu

Na hektar kupljenog imanja u užičkom selu odakle su mu koreni, složeni su redovi žbunaste biljke iz kroz čije zelenilo se poizdalje naziru lekoviti, modro plavi plodovi bobičastog voća. Pola plantaže Ćosić je zasadio 2016. drugu polovinu 2021. godine. Uložio je, računa, preko 80.000 evra, i u tu sumu kalkuliše parcelu, sadnice, objekat sa mašinskom sobom za navodnjavanje, dovođenje vode, izgradnju bazena za zalivanje. Sertifikovan je kao organski proizvođač i kod nas i u Evropskoj uniji.

„Otkupna cena organske borovnice je sedam-osam evra, a na nju utiče i uvozno, posebno pakovanje koje košta dva evra. Prošle godine sam ubrao četiri tone, ali kako je Srbija malo tržište, samo sam 800 kilograma prodao po toj ceni. Ostatak sam dao po ceni konvencionalne, za četiri evra, jer nisam imao kupca. Kad zasad dođe na pun rod, a trebalo bi da to bude za tri godine, imaću godišnje između osam i 10 tona“, priča Milomir Ćosić za Plodnu zemlju.

Napominje da voćka koju gaji može da da prinos do 70 odsto količine koja bi rodila kad bi gajio običnu borovnicu. Do sada nije čuo da se iko drugi u Srbiji bavi proizvodnjom organske borovnice osim njega.

Orezivanje dva puta godišnje, jednom se đubri

„Zasad se dva puta godišnje orezuje, četiri puta se trava čupa rukama, četiri puta kosi, jednom se đubri. Tretiram je samo proceđenom vodom u kojoj je nekoliko dana odstajala kopriva koju kosim na mom imanju. To mi se pokazalo kao odlična prihrana i zaštita od štetočina“, nastavlja naš sagovornik.

Kako se pravi humus kao đubrivo

Brat njegov, tu nedaleko od plantaže, drži strugaru. Strugotina, iverje i kora od smrče, bora i jele, Milomiru dobro dođu. Ostatke četinara dovlači na plantažu, stavlja ih na gomilu, i kad od njih nastane humus koristi ih kao đubrivo za organsku borovnicu. Potrebno je tri do četiri godine da istrule ostaci drveta i da postanu masa za đubrenje borovnice.

Povrh parcele mu objekat u kome je mašinska soba za navodnjavanje po sistemu „kap po kap“. U njemu je aparatura koja kompjuterski komanduje zalivanje zasada. Plantaža je sistemom za zalivanje podeljenja u četiri dela. Svaki od njih ima svojih pola sata za zalivanje u periodu 07 do 09 i od 19 do 21 sat. Kraj objekta je bazen u kome je čista voda, izvučena sa dubine od 30 metara.

Berba od Vidovdana do kraja jula

Borovnica se, priča on, bere svaki četvrti dan, a za ovaj posao angažuje osam radnika koje će ovog leta platiti 4.500 dinara dnevno. Mada u sezoni berbe nema posla kao u malinjaku, borovnicu je mnogo lakše brati nego „crveno zlato“ jer ne traži da se ruka zavuče duboko u žbun iz koga pritom ne preti trnje. Takođe, borovnica raste u grozdovima, što je još jedna pogodnost za berača. Standardi u proizvodnji organske borovnice ne zahtevaju branje u rukavicama, već samo čiste ruke u berača. Berba počinje oko Vidovdana, 15-ak dana kasnije nego u ravničarskim predelima, i traje do kraja jula.

U planu hladnjača

Još nešto osim zaštitne mreže Milomir ima u planu – da se posveti izvozu. U tom cilju gradi hladnjaču u kojoj bi čuvao rod dok preko granica Srbije ne nađe kupca. A otvore li se vrata izvozu planira da proširi zasad.

Vladimir Lojanica

Izvor: Plodna zemlja

Foto: JillWellington, Pixabay

Чланак Da li se u Srbiji isplati proizvodnja organskih borovnica? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Koliko je reč o stabilnosti kada je u pitanju ova voćarska proizvodnja, svedoči i podatak da je cena borovnice u poslednje tri godine kod vrhunskih proizvođača u proseku bila oko 5,5 evra za kilogram, što je ubedljivo najviša otkupna cena od svih vrsta voća koje se “na veliko” gaje u Srbiji.

– Prinos i potražnja su na nivou prethodne godine, ali je zbog povećanih troškova inputa proizvodnje otkupna cena sada nešto viša. Srpska borovnica je tražena roba u izvozu, a pošto se očekuje da i izvozna cena bude visoka, nema nema potrebe da se ona na domaćem tržištu prodaje po nižoj ceni – objašnjavaju pojedini plantažeri “plavog zlata” sa područja Kolubarskog okruga.

Po statističkim podacima, u Srbiji se borovnica 2020. godine gajila na nešto više od 1.500, da bi lane pod plantažama borovnice bile površine od oko 2.500 hektara. Najviše plavih plodova iz naše zemlje izveženo je na tržišta Holandije, Velike Britanije i Poljske. Po podacima Svetske organizacije za bobičasto voće, tražnja za borovnicom na svetskom tržištu u poslednjoj dekadi raste za 12 odsto, a analitičari predviđaju da će se izvoz sveže borovnice stalno povećavati. Prednost srpske borovnice, pokazalo je dosadašnje iskustvo, jeste što ona na tržište EU stiže posle borovnice iz Španije, a pre one iz Poljske.

Prinos od oko 10 tona po hektaru

Borovnica je, ukoliko su oni koji žele da pokrenu njenu proizvodnju spremni i sposobni za veliko početno ulaganje, najisplativija biljna kultura jer sa jednog hektara donosi dobit od 25.000 evra, pete godine od početka gajenja.

– Ulaganje u jedan hektar borovnice po najvišim standardima, što podrazumeva kompletno uređenje plantaže od kopanja bunara i njenog ograđivanja, potom nabavke 3.000 sertifikovanih sadnica do postavljanja protivgradne mreže, sve uz primenu svih agrotehničkih mera, iznosi oko 40.000 evra. Za manje površine, aproksimativno, ulaganja su manja – objašnjava Jovan Milinković iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe.

Zarada proizvođača, naravno, zavisi od niza faktora, od vremenskih uslova preko krupnoće ploda do načina plasmana.

– Sa punom rodnošću plantaže koja počinje od pete godine, a ako je na ovaj način uređena, prinos sa jednog hektara je 15.000 kilograma plodova što po sadašnjim tržišnim uslovima obezbeđuje dobit od 25.000 evra. Treba znati da se borovnica na jednom zasadu gaji od 25 do 35 godina, što dodatno potvrđuje isplativost ulaganja – kaže Milinković.

Čak i plantažeri, kako pokazuju podaci Borovnica kluba Srbije, koji nisu primenili punu savremenu tehnologiju, prethodnih godina su imali prinos od oko 10 tona po hektaru, a ta borovnica druge klase imala je solidnu otkupnu cenu od 3,5 evra kilogram.

Izvor: Blic

Foto; Pixabay

Чланак Borovnica najisplativije voće koja donosi odličnu dobit се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nažalost, vrlo malo srpske borovnice odlazi na lokalno tržište, ocenjuje Aleksandar Leposavić, stručnjak za jagodičasto voće.

Do 2005. godine u Srbiji je pod borovnicom bilo svega tri do četiri hektara. Pet godina kasnije proizvodnja se razvila na oko 200 hektara pod ovom voćarskom kulturom, a danas se u našoj zemlji borovnica proizvodi na više od 2.500 hektara što na zemlji, što u kontejnerima odnosno saksijama, piše portal Agroklub.

„Prvi uspešan projekat je urađen u opštini Arilje i podrazumevao je uvođenje plantažnog gajenja borovnice u okviru malih i srednjih preduzeća. Tada je posađeno deset hektara borovnice na području opštine Arilje. Ti početni rezultati su bili jako dobri. U godinama za nama uspeli smo da prestignemo mnoge značajne proizvođače u Evropi i u svetu. Ono što je stimulans jeste to što plodovi borovnice u Srbiji pristižu u vreme kada je nema u dovoljnoj količini na svetskom tržištu“, navodi Leposavić.

I do 29 tona po hektaru

Povećanje površina pod borovnicom podiglo je i sam nivo proizvodnje na viši nivo, a prinosi pojedinih proizvođača u Srbiji nadmašuju i svetske proseke.
„Mi imamo izuzetne proizvođače koji postižu i 29 tona po hektaru, što je sigurno i iznad nivoa svetskih rekorda. Međutim, prinosi varijaju i kreću se od jedne, dve, tri, pet, 12 tona po hektaru, pa sve i do tih koji su preko 25 tona po hektaru“, kaže Leposavić.

Kvalitet iznad proseka

Koliki će rod biti zavisi od mnogo faktora – pre svega, od broja posađenih biljaka, ali i od samog sistema gajenja. Osim dobrih prinosa, Srbija se može pohvaliti i izuzetnim kvalitetom ove kulture, napominje sagovornik Agrokluba.

„U principu u najvećem broju slučajeva u našoj zemlji kvalitet borovnice je iznad proseka, ne samo što se tiče vizuelnih parametara kao što su krupnoća, visina, širina i gramaža već i u svim drugim pogledima“, ocenjuje Leposavić.

Skupa investicija, potreban visok nivo znanja

Međutim, borovnica je veoma skupa investicija i početna ulaganja prelaze i 60.000 evra, ukazuje Leposavić, napominjući da je borovnica kultura za proizvođače jako visokog nivoa znanja. Ti proizvođači moraju pratiti savremene trendove u proizvodnji, moraju biti informisani i biti u komunikaciji sa stručnjacima.
„U procesu proizvodnje borovnice i nekih drugih voćarskih kultura, tehnologija i proces proizvodnje prepušteni su trgovcima, proizvođačima različitih mineralnih hraniva i pesticida, tako da mislim da struka mora mnogo više da bude zastupljena u toj proizvodnji. Mada, proizvođači borovnice su u većoj meri okrenuti saradnji sa stručnjacima u odnosu na one u drugim granama voćarastva i poljoprivrede, što ih i izdvaja“, ističe on.

Prošle godine cena varirala

Jedan od razloga zbog kog se voćari u Srbiji odlučuju za uzgajanje borovnice je što mogu ostvariti veoma dobre prihode i pored velikih ulaganja. Cena je u prethodnim godinama bila prilično stimulativna za proizvođače. Međutim, kako navodi sagovornik portala, prošle godine je dosta varirala.
„U jednom trenutku je došlo do problema i u plasmanu borovnice. Sreća je što plodovi borovnice mogu duže da se čuvaju i na taj način proizvođači nisu izloženi tim nekim trenutnim problemima. Prošle godine je došlo do prilično velikog zastoja u plasmanu, te su u tom trenutku neki odustali od ove kulture, i proizvođači moraju da imaju i tu činjenicu u vidu ukoliko žele da se bave proizvodnjom borovnice“, napominje Leposavić.

Da srpska borovnica obećava i da ima potencijala za još boljim pozicioniranjem na svetskom tržištu, to je sigurno. Međutim, tu priliku domaći voćari moraju pametno iskoristiti uz pravilnu proizvodnju uključujući stručnjake i primenu odgovarajućih agrotehničkih mera i savremenih tehnologija, zaključuje.

Izvor: Blic

Чланак Srpska borovnica ima veliki potencijal се појављује прво на Biznis i Finansije.