Juče objavljena studija upozorava da se u Velikoj Britaniji događa „egzodus bez presedana“. London je napustilo 700.000 stranih radnika. Procenjuje se da bi širom zemlje ta brojka mogla da premaši 1,3 miliona ljudi.

Stotine hiljada ljudi je napustilo Veliku Britaniju zbog gubitka posla tokom pandemije, pokazuje studija koju je juče objavio Ekonomski statistički centar iz Lonodona. U studiji se upozorava da se događa „egzodus stranih radnika koji je bez presedana u britanskoj istoriji“.

„Podaci sugerišu da je većina tereta zbog gubitka poslova za vreme pandemije pala na radnike koji nisu iz Britanije, što je pokrenulo povratničku migraciju ogromnih razmera“, izjavili su autori čija se studija zasniva na podacima tržišta rada.

U Londonu svaki peti radnik poreklom iz inostranstva

Ovakav trend je posebno vidljiv u Londonu, gde je svaki peti radnik rođen u inostranstvu. Gradska populacija je umanjena za 700.000 ljudi, navodi se u studiji i dodaje da bi širom zemlje ta brojka mogla da premaši 1,3 miliona ljudi.
To predstavlja najveći pad stanovništva u Velikoj Britaniji od Drugog svetskog rata. S druge strane, nema podataka da se iole približan broj Britanaca koji žive izvan domovine vraća u Britaniju. Autori studije napominju da bi to ipak mogao biti privremeni trend, te da i dalje ostaje mogućnost da se deo stranih radnika vrati kada se pandemija okonča.

Poslodavci strahuju od odliva radnika i zbog Bregzita

Britanska privreda u velikoj meri zavisi od radnika iz inostranstva, a rizik da ostane bez njih ne uzrokuje samo pandemija. Mnogi poslodavci strahuju da će izgubiti kvalifikovane radnike zbog izlaska Velike Britanije iz Evropske unije i strožijih propisa za migrante.
Revzorska kompanija PwC upozorava na još jednu opasnost – da mnogi parovi odlažu rađanje dece zbog neizvesnosti uzrokovane pandemijom. To bi moglo da ima za posledicu najnižu stopu nataliteta u Velikoj Britaniji od 1900. godine, upozorava se u analizi PwC objavljenoj početkom januara.

Чланак Veliku Britaniju napustilo preko 1,3 miliona stranih radnika се појављује прво на Biznis i Finansije.

Još uvek se više od polovine ukupne trgovine evropskim deonicama realizuje u Londonu, ali je bez dogovora u pregovorima Londona i Brisela izvesno da će se taj promet seliti unutar teritorija EU.

Investitori strahuju da će se disperzija i usitnjavanje trgovine odraziti kroz pad cena deonica.

Prošlog meseca na londonskoj berzi vlasnika je promenilo 7,2 bilijardi vrednih deonica kompanija sa sedištem u EU, što je oko 60 odsto ukupnog prometa deonicama u Londonu.

Nada da bi se evropskim deoničarima mogao dozvoliti nastavak trgovine u Londonu nije previše realna, piše Gojko Drljača za portal Novac.

To se vidi i iz slučaja Švajcarske gde je EU de fakto onemogućila listanje EU hartija od vrednosti. To je dovelo do rasta troška trgovine deonicama u Cirihu.

Prema procenama pojedinih stručnjaka oko 30 odsto trgovine deonicama iz Londona preseliće se u EU.

Asocijacija za finansijska tržišta Evrope, najveća lobistička grupa brokera i investitora, trenutno snažno pritiska obe strane, London i Brisel, da postignu dogovor.

Glavni argument im je da bez dogovora EU investitori neće moći da pristupe bazenima likvidnosti za EU deonice, kao i da oni koji upravljaju novcem neće moći da realizuju transakcije po najboljim mogućim cenama.

Чланак London će zbog Bregzita izgubiti status evropske prestonice trgovine deonicama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vlasnik je najveće britanske petrohemijske tvrtke Ineos, a njegovo bogatstvo procenjuje se na 17,5 milijardi funti.
Procenjuje se da će zbog selidbe u Monako uštedeti četiri milijarde funti, prenosi portal Indeks. Ljudi koji žive u Monaku najmanje 183 dana godišnje ne plaćaju porez na dohodak i imovinu. Najviša poreska stopa u Velikoj Britaniji iznosi 45 odsto na dohodak iznad 150.000 funti godišnje.

Pre nego što je otputovao u Monako, Retklif je bio treći najveći pojedinačni poreski obveznik u Britaniji, koji je u državnu blagajnu tokom 2017. i 2018. uplatio 110 miliona funti.

Vatreni pristalica Bregzita

Njegova odluka da napusti Britaniju došla je ubrzo nakon što ga je kraljica proglasila vitezom, a Velika Britanija je izglasala izlazak iz Evropske unije.

Retklif je bio vatreni pristalica Bregzita koji je tvrdio da će Velika Britanija napredovati bez birokratske administracije.

Retklif je tvrdio da je EU potreban pristup britanskom tržištu podjednako kao i Britaniji pristup evropskom.

„Nikad ne zaboravite da imamo pristojan set karata“, rekao je, dodajući: „Mercedes neće zaustaviti prodaju automobila u Velikoj Britaniji. A London je jedno od dva ključna finansijska središta i to se neće promeniti.“

Izvor: B92

Чланак Najbogatiji Britanac, vatreni pristalica Bregzita napustio Veliku Britaniju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

8. KLJUČNI TRENDOVI KOJI ĆE OBLIKOVATI POLITIKU EU U NAREDNIM GODINAMA: Od visoke evropske politike, do naše svakodnevnice

Ishod Bregzita, veće insistiranje na digitalnom suverenitetu, stare polemike koje ponovo otvara Evropski zeleni sporazum, te jačanje odnosa sa Kinom, ali i nastojanje evropskih gradova da se pozicioniraju kao „mini vlade“ – to su ključni trendovi koji će oblikovati politiku EU u narednim godinama. Neki od njih već direktno utiču na svakodnevnicu u Srbiji, a ostali će tek doći na red.

11. KO ĆE PROFITIRATI U SLUČAJU „TVRDOG“ BREXIT-A: Obećana zemlja Amerika

Velika Britanija ne može istovremeno sjediti na dvije stolice, evropskoj i američkoj. Ako se obistini san najradikalnijih zagovornika „tvrdog“ Brexit-a – kojima je ideologija važnija od ekonomije – o stvaranju „Singapura na Temzi“ te „nesputanom“ pristupu „obećanoj zemlji“, tržištu SAD, britanskim privrednicima je već sada jasno da će se američki proizvodi „nesputano“ širiti britanskim tržištem na – njihovu štetu.

14. PERSPEKTIVE RAZVOJA AZIJSKE RUSIJE: Povratak u budućnost

Malo je poznata istorijska činjenica da je mlada sovjetska vlast, u razvoju azijskog dela današnje Rusije prvo pozvala u pomoć privatni kapital i obezbedila mu brojne subvencije, pa tek kasnije prešla na intenzivnu industrijalizaciju pod državnim patronatom. Podjednako paradoksalne su i istorijske okolnosti koje azijskoj oblasti u Rusiji ponovo otvaraju budućnost. Naime, ko zna do kada bi se ta budućnost odlagala, da Zapad svojom politikom nije primorao sadašnje rusko rukovodstvo da se okrene evroazijskim integracijama i Kini kao glavnom partneru u razvoju ove obasti koja čini oko dve trećine ruske teritorije.

18. ZLOUPOTREBE ZONA SLOBODNE TRGOVINE: Kapne nešto i sa strane

Uporedo sa pogoršavanjem svetske ekonomije, povećavaju se i ilegalne aktivnosti u zonama slobodne trgovine, usled slabe, pa i popustljive kontrole nad radom kompanija unutar zone, naročito kada je reč o značajnijim privatnim investitorima. Pojedine slobodne zone postale su doslovno leglo organizovanog kriminala, kao u gradu Sijudad del Este na tromeđi Paragvaja, Brazila i Argentine, sa industrijom krijumčarenja koja po vrednosti premašuje polovinu bruto društvenog proizvoda Paragvaja.

Biznis

22. MODERNIZACIJA RUDARSTVA: Rudnici „u pokretu“

Potrošeni resursi na velikim svetskim nalazištima, preraspodela globalne moći i posledične turbulencije na tržištu, izmestile su rudarske kompanije „iz ležišta“ ka novim rešenjima i tehnologijama. Potpuna digitalizacija rudnika, bežična komunikacija i pod zemljom i „mobilni“ rudnici za isplativiju eksploataciju malih nalazišta, samo su neke od novina u rudnicima britanske kompanije Mineco Limited.

26. PROIZVODNJA UREĐAJA ZA NUKLEARNU MEDICINU: Kada proradi „hemija“ između nauke i preduzetništva

Beogradsko preduzeće „ELEX Commerce“ izdvaja se po veoma specifičnoj proizvodnji visokotehnoloških uređaja koji se koriste u nuklearnoj medicini. Takva delatnost obezbeđuje kompaniji da sve što proizvede izveze na strana tržišta, ali u situaciji kada se u Srbiji teško obezbeđuju kadrovi i za daleko jednostavnije poslove, pronalaženje stručnjaka u ovoj, veoma složenoj delatnosti, je gotovo nemoguće. „Takvih ljudi ima premalo, a da ne govorimo o tome da bi sa svojim znanjem mogli da ostvare i do deset puta veću zaradu u inostranstvu“, kaže Jožef Čomor, doktor fizičke hemije i direktor preduzeća „ELEX Commerce“.

28. KAKO SU NASTALI PROIZVODI „ZAPIS TARE“: Vlasnik mlekare koji iz zadovoljstva mesi burek

Ne uzima dobit za sebe, ne troši na luksuz, prvi dolazi i poslednji odlazi s posla, sam pravi sir, a iz zadovoljstva u dva sata noću mesi kore za burek. Ovako zaposleni pričaju o svom poslodavcu Radomiru Spasojeviću, vlasniku uspešne firme „Mlekara Spasojević“ iz Bajine Bašte, koji je svoju karijeru započeo u polovnim cipelama, jer nije imao druge kada je krenuo iz rodnog mesta na školovanje u Suboticu.

30. RAZLIKA IZMEĐU „CENJKANJA“ I PREGOVARANJA Pobednici protiv gubitnika, ili pregovori u kojima svi dobijaju? 

Kakav će biti ishod nadmetanja između prodavca i kupca oko cene paprike na pijaci zavisi od toga koliko vam je stalo da tu papriku što pre prodate ili kupite. Ali ovakva vrsta pregovaranja ne može biti uspešna u složenim životnim i poslovnim situacijama – da ne govorimo o ekonomskom i društvenom razvoju – kada se rezultati valorizuju na duži rok. Dugoročno, najuspešniji pregovori su oni koji su zasnovani na razumevanju interesa obe strane i koji omogućavaju zajednički razvoj.

Finansije

34. NOVI PORESKI PODSTICAJI ZA ZAPOŠLJAVANJE: Gađamo li pravu metu?

Novi podsticaji u oblasti poreza na dohodak građana, koji imaju za cilj da podstaknu zapošljavanje paušalaca, kao i da privuku visokoobrazovanu dijasporu, mogu staviti u neravnopravan položaj one koji su se zapošljavali pre donošenja novih poreskih propisa ili žive i rade u Srbiji, zbog želje poslodavaca da umanje troškove radne snage.

36. ULAZAK NAJVEĆIH IT KOMPANIJA U BANKARSKI SEKTOR: Do juče podrška a sutra pretnja?

Najava kompanije Google da će svoje poslovanje proširiti i na bankarske usluge, može se tumačiti i kao dodatno zaoštravanje konkurencije sa kompanijama Facebook, Apple i Amazon, koje su već pokazale ambicije za ulazak u finansijsku industriju. Ipak, u ovom trenutku se najviše raspravlja o mogućim posledicama po globalno bankarstvo: da li će tehnološki giganti, ulaskom na finansijsko tržište, morati da menjaju i svoj poslovni model koji ih je doveo na vrh globalno najuticajnijih kompanija, ili će oni dugoročno „prilagoditi“ tržište svom poslovnom modelu?

Temat – Konkurencija pijaca i trgovinskih lanaca: Polica potisnula tezgu

41. POSLOVANJE PIJACA U SVETU: Samoposluge za sirotinju, pijace za bogate

Zelene pijace koje su mnogi u razvijenim zemljama već otpisali kao anahronizam bez budućnosti i šanse za opstanak u tržišnom nadmetanju sa sveprisutnim trgovačkim lancima i mega samoposlugama, ipak opstaju. Na žalost, svježe voće i povrće postaje luksuz dostupan samo onima sa dubljim džepovima. Ceger organski proizvedenog voća i povrća postaje statusni simbol podjednako kao i najnoviji model mobitela i jasna poruka: „Ima se, može se“ .

43. RENTABILNOST DOMAĆIH PIJACA: Devet života tezge na trgu

Uprkos sve oštrijoj konkurenciji supermarketa, promet voća i povrća na pijacama u Srbiji je za devet meseci prošle godine porastao za 11%, dostigavši vrednost od 30,4 milijarde dinara, a od 160 preduzeća koja upravljaju pijacama, svega desetak posluje sa gubitkom. Ipak, klasična pijačna prodaja gubi trku pred snagom velikih distributera hrane, a moguća rešenja za opstanak i bolje poslovanje domaćih pijaca uključuju drugačiju logistiku u snabdevanju, veći akcenat na organskim i proizvodima sa oznakama lokalnog geografskog porekla, ali i manifestacije koje će pijacama vratiti ulogu mesta na koja se dolazi „da se vidi i bude viđen“.

46. TRGOVINSKI LANCI SMANJUJU PRODAJU NA ZELENIM PIJACAMA: Konkurenti bi mogli postati partneri

Kupovina robe iz „prve ruke“ i time niže cene, naročito tokom akcijskih prodaja, te mogućnost da se u vreme, kada se nema vremena, sve kupi na jednom mestu, uključujući i zeleniš koji je već opran i iseckan, stalno podižu učešće supermarketa na tržištu voća i povrća na uštrb zelenih pijaca. U najvećim trgovinskim lancima za sada ne žele da se izjasne da li će se prijaviti na tender za preuzimanje nerentabilnih zelenih tržnica, ali u nekima od njih predviđaju da će se zbog sve oštrije konkurencije hipermarketa, pijace sve više specijalizovati za prodaju organskih i dnevno svežih namirnica, kao i da će nestati preprodavci i opstati samo kvalitetni proizvođači.

48. POLOŽAJ ZELENIH PIJACA U MANJIM MESTIMA: Kupci radije provuku karticu u prodavnici

Pijačni prodavci u Valjevu tvrde da je zbog nemaštine većini kupaca važnija mogućnost odloženog plaćanja nego kvalitet namirnica, pa troškovi i otpis neprodate robe guraju pijačnu prodaju na ivicu isplativosti. S druge strane, inostrani donatori smatraju da bi zelene pijace u manjim mestima u Srbiji mogle da posluju isplativije uz finansijsku podršku i bolje upravljanje.

50. KONTROLA HRANE NA PIJACAMA I U PRODAVNICAMA: Najopasniji „domaći“ proizvodi na uličnim tezgama

U Ministarstvu poljoprivrede tvrde da se podjednako revnosno kontrolišu namirnice uvoznog i domaćeg porekla, pijace i sve vrste prehrambenih prodavnica. Na osnovu njihovih podataka, potrošači se najviše žale na miris, boju i ukus hrane, zatim na istekle rokove hrane u prodaji ili nedostatak deklaracije na izloženoj hrani. U Tržišnoj inspekciji koja je u nadležnosti Ministarstva trgovine kažu da protekle godine u većim gradovima nisu imali nijednu prijavu vezanu za prodaju robe na zelenim pijacama, ali su dobili manji broj prijava koje su se odnosile na prodaju u hipermarketima. Potrošači su se najviše žalili da cena koja je istaknuta na robi, nije ista i na kasi.

52. POSLOVANJE BUVLJIH PIJACA KOD NAS I U SVETU: Od najlona do Londona

Na nekim buvljacima u Srbiji promet je za poslednju deceniju opao skoro dvostruko, dok neke druge pijace svojim izgledom i poslovanjem pokušavaju da se približe onima u Londonu i Parizu. Većina je zapravo negde na sredini. I dalje su to samo mesta za kupovinu „svega i svačega“, daleko od nekih buvljaka u svetu koje se preporučuju i u turističkim vodičima.

54. PIJACE KAO TURISTIČKE ATRAKCIJE: Pustolovina među tezgama

Osim što na pijacama mogu isprobati i pazariti nacionalne đakonije, ali i najrazličitiju, ponekad veoma neobičnu robu, turisti ih sve više posećuju i sa željom da upoznaju lokalnu kulturu. Turističke agencije su uočile ovaj novi, komercijalni potencijal pijaca, i uvrstile ih u svoju redovnu ponudu. Tu uslugu, naravno, naplaćuju, iako je poseta pijacama uglavnom svuda u svetu besplatna.

Intervju

58. SLOBODAN BUBNJEVIĆ, NAUČNI NOVINAR: Podizanje imuniteta protiv laži

Zašto je za nekoga, ko se ne bavi naukom, važno da bude u toku sa najnovijim naučnim informacijama? Zato što jedino poznavanje činjenica može da stvori imunitet, prvu liniju odbrane protiv predrasuda i svih vrsta mitologizacije koje, kao što nas upozorava istorija, mogu imati strašne posledice, kaže Slobodan Bubnjević, jedan od osnivača portala „Nauka kroz priče“.

Skener

62. KAKO DANAS POSLUJE „ORGANIZACIJA UDRUŽENOG RADA“: Drugovi izdavači

Većina današnjih mladih u Srbiji verovatno ni ne zna šta je „organizacija udruženog rada“ (OUR), a među starijima teško da bi se našao neko koga bi takav poslovni model asocirao na efikasnost i visoke plate. Pre bi pomislili da u tom preduzeću zaposleni mogu da pobegnu sa posla odmah posle ručka. Vladimir Arsenić i Srđan Srdić, osnivači izdavačke kuće „Partizanska knjiga“, koja posluje po pricipu OUR-a, dokazuju suprotno. Ističu da nemaju dugove, ali imaju tržište i zaposlene koji misle „svojom glavom“, a zarada se prvo isplaćuje saradnicima, pe tek onda vlasnicima. U vreme kada se svuda sistemski urušava kultura i kritičko mišljenje, „drugovi kapitalisti“ se bore kao gerila za svakog čitaoca, od grada do grada.

64. BIBLIOTEKE U MANJIM MESTIMA: Pamet uloži, pa je razmnoži

Mala mesta mogu oskudevati u ljudima, putevima i fabrikama u odnosu na velike gradove, ali ne nužno i u kulturi. Naprotiv. Biblioteka „Centar za kulturu“ Kladovo organizuje veoma raznolika kulturna dešavanja koja su toliko posećena da bi im pozavidele i kolege iz mnogo većih sredina. Ipak, direktorka Centra Žaklina Nikolić ističe da su njihova najveća i najbolja investicija deca u okolnim selima, koja željno iščekuju bibliobus iz Kladova. Na njegovim točkovima stižu knjige a neretko i njihovi pisci do pet stotina dece čitalaca, „a nama oni vrede kao da ih je pet miliona“.

Nove tehnologije

66. APLIKACIJA 60SECONDS: Virtuelno „cenjkanje“ za minut

Podsticanje potrošnje ponudom stalno novih modela, čija aktuelnost traje sve kraće, ima i svoju drugu stranu: sve teže upravljanje zalihama i porast neprodate robe i nakon akcijskih sniženja. Nova domaća aplikacija 60seconds nudi mogućnost prodavcima i kupcima da se direktno dogovore o visini popusta za određeni proizvod, a influnserima da predstave sopstvene proizvode. Aplikacija je dostupna na našem tržištu tek tri meseca, a već ima preko 15.000 korisnika i ponudu više od 40 brendova.

Nauka

68. BOLEST „USPAVANE LEPOTICE“: Među javom i međ’ snom

Prespavati sopstveni život nije samo metafora, već zaista postoji bolest zbog koje oboleli provede u snu i po dvadeset sati dnevno, a i kada se probudi ne zna šta je java a šta san, pa čak ni da li zaista postoji. Suprotno bajci o uspavanoj lepotici, srećan kraj nije ni na vidiku, jer nauka ne ume da objasni šta su uzroci, a kamoli kako bi ovo obolenje sa vrlo teškim posledicama – moglo da se izleči.

Koktel

70. NAJNEOBIČNIJI KNJIGOVOĐA U SUBOTICI: Marlen Ditrih među računima i slatkišima

Subotica ima neobičnog knjigovođu. Ona u slobodno vreme pravi kolače i odlazi na međunarodna takmičenja u poslastičarstvu, pravila je lutke za pozorišne predstave, slike i predmete od ovčije vune, bavila se dekoracijom prostora, završila je i kurs za cvećara… I zove se Marlen Ditrih. Na pitanje da li su joj ime i prezime koje deli sa najčuvenijom filmskom divom prošlog veka nešto doneli ili oduzeli u životu, odgovara da to, ipak, još ne zna, jer: „Trebao bi mi još jedan život, sa nekim običnim imenom, pa da mogu da uporedim“.

72. ULIČNA HRANA KAO TURISTIČKA PONUDA: Jastog „s’nogu“

Zahvaljujući potpuno drugačijim navikama novih generacija turista, savremenih nomada, „ulična gastronomija“ je postala planetarni fenomen. U oštroj konkurenciji na globalnom tržištu ulične hrane ne nedostaje iznenađenja, a jedno od najvećih je – Seul. U trgovačkom delu prestonice Južne Koreje, na ulici ćete jesti i kada ste siti, jer je ponuda kvalitetnija, raznovrsnija i maštovitija od iste takve hrane gotovo bilo gde u svetu, uključujući i jastoga „s nogu“, kakvog nećete naći ni u boljim restoranima Njujorka, Pariza ili Tokija.

74. O JORDANCIMA ZA POČETNIKE: Život i predrasude

Svi idu u Jordan zbog nekadašnje prestonice Nabatejskog carstva, Petre, zbog pustinje Vadi Rum, riba i korala u Crvenom moru. Niko ne kreće u Jordan zbog Jordanaca. A oni su njegovo najveće iznenađenje.

Komunikacije

76. KOMUNIKACIJA MEDIJA I KOMPANIJA: Mestimično sunčano

U Srbiji se i dalje najviše raspravlja o tome koliko su mediji slobodni „od politike“, a daleko manje koliko su slobodni u odnosu na kompanije, od čijih oglasa zavisi dobar deo medijskih prihoda na tržištu. Kada razgovarate sa novinarima i sa zaposlenima u PR-u, potvrđuje se da bi ta komunikacija bila bolja kada bi profesionalci u obe struke imali poslednju reč.

Reprint

78. PISMO IZ KINE: Virus panike

Čuveni strah totalitarnih režima od dostupnosti informacija očigledno je bio neopravdan; to što su informacije dostupne ne znači da će se neko potruditi da ih pogleda. Recimo, da se raspita kakva je zaista situacija u Kini i sazna da se u najvećem delu zemlje život odvija normalno, javni prevoz funkcioniše, supermarketi su otvoreni i puni, a cene su iste kao i uvek.

Vremeplov

80. BUREK I NJEGOVI PRECI: Brza hrana „plave krvi“

Mada zakonski dokumeti svedoče da je burek već početkom 16. veka bio ulična hrana, te da je samo vek kasnije ceo Istanbul mirisao na nebrojene vrste bureka, njegovi najslavniji dani potiču sa trpeza osmanske elite, koja je imala posebno uposlene majstore samo za razvijanje jufki. Sudeći po zapisima srpskih istoričara iz 19. veka, burek koji danas pokušavamo da promovišemo kao nacionalni „brend“, Srbima se omilio tek pošto su se oslobodili turske vlasti.

Otisak

82. „Zeleni labud“

Prvi ozbiljan svetski igrač, koji ne samo da obećava već i kroji ozbiljne planove za budućnost na osnovu oporavka klime je – Evropska unija. Inspiracija je „Novi zeleni dogovor“ („Green New Deal“) koji je 2007. godine objavio Tomas Fridman u časopisu „The New York Times“, tvrdeći da bi zelena verzija „New Deal“ -a „donela mnogo veće koristi nego što iko može da vam ispriča, jer ima potencijale da kreira potpuno novu čistu industriju, koja bi pokretala ekonomiju 21. veka”.

Чланак Biznis & finansije 170: Konkurencija pijaca i trgovinskih lanaca – Polica potisnula tezgu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pravi pregovori koji će odrediti buduće odnose, prije svega ekonomske, između Velike Britanije i Evropske unije počinju krajem februara, a koliko će potrajati i kako će ti odnosi na kraju izgledati, zavisi koga pitate. Britanski premijer Boris Johnson uporno ponavlja da će sve biti dogovoreno do kraja godine, kada ističe tranzicijski period, i da nikakvo produženje ne dolazi u obzir. Da bi pokazao kako je ozbiljan, 31. decembar kao krajnji rok kada ističe tranzicijski period, ubačen je u britanski zakon o napuštanju EU, što znači da ukoliko do tada ne bude postignut dogovor, to bi onda značilo da 1. januara naredne godine nastupa „tvrdi“ Brexit.

Kako Johnson ima komfornu parlamentarnu većinu, ovaj član zakona se može bez problema ili promijeniti ili potpuno izbrisati kad god britanska vlada to poželi, što ostavlja prostor da se pregovori ipak produže i u narednoj godini. Tako da se ovaj rok može smatrati dijelom pregovaračke taktike.

S druge strane, EU je puno skeptičnija, upozoravajući da će za sveobuhvatni sporazum trebati puno više vremena od preostalih 10 mjeseci i da je EU spremna da produži tranzicijski period, ukoliko to Velika Britanija zatraži. Kao i kod svakih pregovora, na početku se zauzimaju startne pozicije sa maksimalnim zahtjevima, da bi se na kraju obično strane našle negdje na pola puta.

Ideologija važnija od ekonomije

Britanski ministar finansija Sajid Javid prilično bombastično je najavio da u budućnosti Velika Britanija neće biti ni na jedinstvenom tržištu niti u carinskoj uniji sa EU, niti će se prihvatiti evropske standarde, što jednostavno znači „hard Brexit“, sa svim pratećim katastrofalnim posljedicama za britansku ekonomiju. Prijetnja da Velika Britanija neće automatski poštovati standarde EU otvara prostor za realizaciju sna najradikalnijih zagovornika Brexit-a, pretvaranje u „Singapur na Temzi“, ili bolje rečeno off-shore državu sa minimalnim porezima i propisima koja bi na taj način postala konkurent EU u privlačenju investicija i kapitala. Ovaj scenario je za EU apsolutno neprihvatljiv i stav EU je jasan: „Nećemo tolerisati takvu nelojalnu konkurenciju ni po koju cijenu.“

Iako se među britanskim menadžerima mnogi nadaju da je riječ samo o pregovaračkoj taktici, niko ne može sa sigurnošću reći da li se zaista radi samo o blefiranju, ili stvarnoj rješenosti da se ekonomske veze između EU i Velike Britanije maksimalno reduciraju. Za razliku od poslovnog svijeta koji buduće odnose EU i Velike Britanije vidi bazirane na konkretnim ekonomskim interesima, za aktuelnu britansku vladu Brexit nije i nikada nije ni bio samo ekonomsko pitanje, već prije svega – ideološko.

Ekonomski gledano, Brexit nema nikakvog smisla. Tako analitičari iz „Bloomberg Economics“ procjenjuju da je od referenduma o izlasku Britanije iz EU u junu 2016. pa do kraja 2019. godine, Brexit koštao Veliku Britaniju 170 milijardi dolara izgubljenog ekonomskog rasta, prouzrokovanog neizvjesnošću oko budućih odnosa sa EU. Slične su procjene i ostalih analitičara, koji se uglavnom slažu da izlaskom iz jedinstvenog tržišta i carinske unije sa EU, britanska ekonomija je na gubitku. Na gubitku će biti i EU kompanije, koje značajan dio proizvoda plasiraju na britanskom tržištu, ali u cjelini EU će biti manje pogođena Brexitom nego britanska ekonomija.

Blagodeti Brexit-a biće vidljive – za 50 godina

Ove analize nisu nikakva novost, ali je britanska strana konstantno minimizirala njihov značaj, otpisujući ih uglavnom kao „pretjerivanje“. Glavne zagovornike i ideologe Brexit-a, poput britanskog političara Jacob Rees-Mogga, ovo nije pokolebalo. Iako oni nevoljno priznaju da bi kratkoročno britanska ekonomija mogla biti na gubitku, uvijek naglašavaju da je dugoročno čeka „svijetla budućnost“, čim se oslobode „okova EU“, hladnokrvno konstatujući da pod „dugoročno“ misle nekih pedesetak godina. Ali šta je 50 godina u poređenju sa vječnošću, praktično ništa.
U međuvremenu, kao kompenzaciju za izgubljeni pristup najvećem i najbogatijem svjetskom tržištu, britanskim kompanijama se obećava nesputan pristup „obećanoj zemlji“, tržištu SAD, za šta je preduslov ugovor o slobodnoj trgovini.

Suštinski, radi se o ekonomskom prestrojavanju i želji aktuelne britanske vlade da postojeće političke „specijalne veze“ sa SAD proširi i na ekonomiju, otvarajući širom vrata deregulaciji, labavijim standardima koji se odnose na kvalitet hrane, zaštitu okoline kao i prava zaposlenih, te privatizaciji zdravstvenog sistema.

Problem je što Velika Britanija ne može istovremeno sjediti na dvije stolice. Preduslov za pristup tržištu EU je poštovanje evropskih standarda, ali u tom slučaju britansko tržište ostaje zatvoreno za američke poljoprivredne, prehrambene i farmaceutske proizvode, čiji su standardi znatno niži. To znači da od sveobuhvatnog sporazuma o slobodnoj trgovini sa SAD u tom slučaju nema ništa. S druge strane, prilagođavanje američkim standardima zatvara pristup evropskom tržištu i garantuje carinske i ostale barijere, pa je jasno zbog čega britanski menadžeri sa zebnjom očekuju konačan odgovor kakvi će biti budući odnosi sa EU.

Evropski standardi prepreka profitu

Britanska ekonomija prvenstveno je bazirana na uslugama, a klasična industrija mahom je svedena na auto industriju i tu će se posljedice udaljavanja od EU najviše osjetiti. Britanska auto industrija je odavno prešla u ruke stranaca i njome sada gazduju japanski, njemački i indijski vlasnici, čiji se automobili najvećim dijelom plasiraju na tržište EU. Ukoliko carinske i ostale barijere nakon nove godine postanu smetnja i povećaju troškove, logično je očekivati da se znatan dio proizvodnih kapaciteta preseli u EU, što znači zatvaranje pogona u Velikoj Britaniji i gubitak hiljada radnih mjesta.

Kako je auto industrija odavno postala globalna, nerealno je očekivati da se japanski ili njemački automobili proizvedeni u Velikoj Britaniji plasiraju na tržište SAD. Ovi proizvođači odavno američko tržište snabdjevaju automobilima proizvedenim u njihovim američkim fabrikama, a generalno, standardni evropski automobili nisu naročito popularni među Amerikancima koji preferiraju velike automobile.
Poseban razlog za zabrinutost imaju britanski farmeri, koji strahuju da bi otvaranje britanskog tržišta za američki agro-industrijski kompleks – koji za razliku od onog u EU nije sputan striktnim propisima o zdravstvenoj ispravnost i tretmanu životinja – u praksi značilo njihov nestanak. Svjesni su da nisu u stanju da se takmiče sa cijenom američkih poljoprivrednih proizvoda, jer to je kao poređenje ručne manufakture sa masovnom industrijskom proizvodnjom, a svi znamo kako se ta priča završila.

Hlorisana piletina, govedina nabildana hormonima i genetski modifikovani biljni proizvodi imaju nižu cijenu i to je jedino što se računa, a uskraćivati ove blagodeti potrošačima je „čisti protekcionizam“, barem to tako vidi američka vlada.

Slobodna trgovina po mjeri SAD

Ako je kod Britanaca na sceni opsesija ideologijom nesputanog i deregulisanog tržišta, američka strana se u svim pregovorima o slobodnoj trgovini vodi hladnom računicom i interesima američkih kompanija, bilo da je riječ o agro-industriji, farmaceutskim kompanijama ili bankama. Tradicionalan američki pristup je: „Vi ćete otvoriti vaše tržište za naše proizvode, a vaši proizvodi će imati pristupa američkom tržištu u onoj mjeri u kojoj to ne ugrožava američke proizvođače“.

U svakoj verziji pregovora o slobodnoj trgovini između SAD i Velike Britanije bez obzira na „specijalne veze“, tu se ne radi o pregovorima dva ravnopravna partnera, već više o „dogovoru“ između Davida i Golijata. Samo što u ovom slučaju David nema ni želje niti hrabrosti da posegne za praćkom, dok se Golijat voza oko njega u tenku.

Za američku stranu, slobodna trgovina sa Velikom Britanijom podrazumjeva i neograničen i nesmetan pristup javnom zdravstvenom sistemu. Britanska vlada konstantno negira da je privatizacija zdravstvenog sistema, tj, prodaja američkim kompanijama, na dnevnom redu. Ali što se američkih farmaceutskih kompanija tiče to je irelevantno, jer ono što traže je slobodno formiranje cijena lijekova. Trenutno, britanski javni zdravstveni sistem, zahvaljujući svojoj veličini, kupovnoj moći i centralizovanoj nabavci, kao kupac diktira uslove koliko je maksimalno spreman da plati za svaki pojedinačni lijek. Rezultat je da američke farmaceutske kompanije isti lijek na američkom tržištu prodaju i po trostruko većoj cijeni nego što ga prodaju Britancima. Nije da su američke farmaceutske kuće na gubitku prodajući Britancima, već mogu zaračunavati puno veći profit na domaćem tržištu.

Tako da ako bi Britanci odustali od dosadašnje prakse u nabavci lijekova u ime „slobodnog tržišta“, profiti američkih farmaceutskih kompanija znatno bi se povećali, na radost njihovih menadžera i dioničara. Šta u tom slučaju dobijaju Britanci koji koriste zdravstvene usluge nije jasno, ali „nesputano slobodno tržište“ bez bilo kakvog uplitanja države nema cijenu.

Kao moneta za potkusurivanje u budućim odnosima Velike Britanije i EU poslužiće obični smrtnici, tri miliona državljana EU koji žive i rade u Velikoj Britaniji i 1,5 milion Britanaca koji žive u EU. Ono što je zajedničko i jednima i drugima je da nemaju pojma šta će biti sa njima i kakav će im biti status nakon 1. januara iduće godine, kada postaju „pravi“ stranci. Ono što je izvjesno je da će u svakoj varijanti imati manje prava nego do sada, a njihova budućnost zavisiće od volje lokalnih birokratija i trenutne političke klime, što u doba globalno rastuće ksenofobije ne daje previše razloga za optimizam.

Dražen Simić

Tekst je prvobitno objavljen u februarskom broju #170 časopisa „Biznis & Finansije“

Чланак Ko će profitirati u slučaju „tvrdog“ Brexit-a: Obećana zemlja Amerika се појављује прво на Biznis i Finansije.

Evropska unija ponudiće Velikoj Britaniji jedinstven pristup svom ogromnom jedinstvenom tržištu samo ako Velika Britanija pristane da se drži standarda EU, rekla je Fon der Lajen, odbacujući Džonsonovu ideju da će uspeti da ispregovara labav trgovinski sporazum sa EU.

Fon der Lajen je rekla da je iznenađena što je Džonson čak pomenuo mogućnost pregovora o trgovinskim aranžmanima kakve EU ima sa Australijom, uključujući kvote i tarife, ako EU i Velika Britanija ne budu mogle da postignu sveobuhvatan sporazum. Ona je Džonsonov plan danas kritikovala u Evropskom parlamentu u Strazburu, u Francuskoj.

„Australija je jak partner i istomišljenik, ali Evropska unija s njom nema trgovinski sporazum“, rekla je Fon der Lajen. „Mi medjusobno trgujemo pod uslovima Svetske trgovinske organizacije“, podsetila je ona.

Fon der Lajen je dodala: „Ako su to Britanci izabrali, nama to ne smeta. Možemo prihvatiti manje od željenog, ali verujem da bi trebalo da budemo ambiciozniji“.

Velika Britanija je 31. januara napustila EU prva država koja je to učinila ikada do sada ali nastavlja da se drži propisa EU bar do kraja ove godine. Tokom prelaznog perioda, britanska vlada i lideri EU pokušaće da pregovaraju o slobodnoj trgovini i sporazumima za druge oblasti, poput saradnje službi bezbednosti.

Velika Britanija želi da trgovinski sporazum obuhvati robu i usluge i isključi skoro sve carinske tarife. Međutim, Džonson je čvrsto tvrdio da njegova država neće poštovati sve propise EU. Da bi sklapao ugovore s drugim zemljama, Džonson želi da se fleksibilnost standarda primeni na razne oblasti, kao što su konkurencija, državna pomoć ili čak zaštita okoline. Neka britanska preduzeća su se uznemirila smatrajući da Vlada smanjuje posvećenost zadržavanju olakšane trgovine sa EU.

Endrju Opi iz „Britanskog konzorcijuma maloprodaje“ je rekao da ukoliko Vlada brzo ne uspostavi graničnu infrastrukturu, u Velikoj Britaniji može doći do nestašice svežeg voća i povrća.

„Nije dovoljno najaviti da će biti granične kontrole, već sada moramo da vidimo planove kako će to biti moguće u praksi, ili će potrošači stradati 1. januara iduće godine“, rekao je on.

Fon der Lajen je insistirala na tome da EU sada sa 27 članica, nudi Velikoj Britaniji „nešto što nikada pre nismo ponudili nikom drugom“, pod uslovom da bivša članica EU garantuje poštenu konkurenciju i zaštitu radnika i životne sredine.

Mišel Barnije, glavni pregovarač EU, upozorio je da poslovanje između Ujedinjenog Kraljevstva i EU neće ostati isto kada se završi prelazni period, ako strane ne postignu sporazum o trgovini. U tom slučaju bi se odmah primenjivale carine i kvote na sve britanske proizvode.

„Otvaranje naših tržišta, pristup podacima i ekvivalentnost finansijskih usluga biće proporcionalni obavezama koje su preuzete u pogledu poštovanja istinskih nivoa uslova, regulatorne koherencije, zaštite građana i finansijske stabilnosti“, rekao je Barnije.

Dodao je da Britanija ne bi trebalo da ima iluziju da će finansijske usluge londonskog „Sitija“ imati preferencijalni status.

„Bregzit ne može znati ‘radimo kao i obično’, biće promena u svim oblastima“, rekao je Barnije.

„Pregovor o tome će biti teški, vrlo teški. Preporučujem da budemo spremni za svaki ishod, uključujući da 31. decembra ne bude sporazuma“, upozorio je on.

Britanska vlada je upozorila domaće kompanije da se pripreme za carinske deklaracije sledeće godine i proveru robe koja stiže iz EU .

„Velika Britanija će biti izvan jedinstvenog tržišta i izvan carinske unije, tako da ćemo morati biti spremni za carinske postupke i regulatorne provere koje će neminovno uslediti“, rekao je u ponedeljak Majkl Gov, ministar zadužen za pripremu Bregzita.

U ponedeljak je šefica Vlade Škotske upozorila da će Velika Britanija platiti „visoku cenu“ ako odustane od pravila i standarda EU. Nikola Sturdžen je uz to ponovila da želi da Škotska referendumom dodje do nezavisnosti od Ujedinjenog Kraljevstva i do mogućnosti da se pridruži EU kao država-članica.

„Kako EU neprekidno objašnjava, što više odstupamo od standarda EU, to ćemo imati manje pristupa jedinstvenom tržištu“, rekla je ona, i dodala da će „odstupanje od toga imati veoma visoku cenu“.

Izvor: Beta

Чланак Fon der Lajen odbacila ideju o labavom trgovinskom sporazumu EU s Britanijom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Taj sporazum će predstavljati „centralni stub partnerstva“ sa Londonom sa ciljem da se eliminišu sve carine i kvote na trgovinsku razmenu sa evropskim kontinentom, rekao je Barnije predstavljajući poziciju Brisela o budućim odnosima EU sa Velikom Britanijom, koja je zvanično istupila iz Unije 31. januara, prenosi AFP.

Barnije je predstavio u Briselu stav EU o pregovorima o novim odnosima sa Britanijom.

Barnije je takodje upozorio da EU neće prihvatiti da na njenim vratima nastane deregulisana privreda, koja bi profitirala od „prednosti nelojalne konkurencije“.

Sporazum treba da bude zaključen na osnovu „mehanizama koji dozvoljavaju da se održe visoke norme koje imamo po socijalnim, ekološkim, klimatskim, fiskalnim pitanjima i pitanjima državne pomoći“, rekao je Barnije.

Evropska komisija je 3. februara dala preporuke Evropskom savetu za otvaranje pregovora o novom partnerstvu sa Velikom Britanijom, koji uključuju sveobuhvatni predlog pregovaračkih direktiva.

Direktive se odnose na sve sfere interesa pregovora, uključujući trgovinu i ekonomsku saradnju, policijsku i sudsku saradnju u krivičnim pitanjima, spoljnu politiku, bezbednost i odbranu, učešće u programima EU i druge sfere saradnje.

„Što Britanija želi da bude bliža (propisima EU) to će joj pristup jedinstvenom tržištu biti lakši, ali ništa nije besplatno… Mislim da je pitanje jednakosti poštovati propise“, rekla je predsednica Evropske komisiej Ursula fon der Lajen.

Ona je podsetila da je političku deklaraciju koja prati sporazum o izlasku Britanije iz Unije, potpisao britanski premijer Boris Džonson i dodala da je EU uverena da će se on držati toga što je potpisano, osvrćući se posebno na princip lojalne konkurencije posle razlaza.

EU i Velika Britanija treba da se dogovore o novim odnosima posebno po pitanju trgovine, koja će biti u centru pregovora.

Opšte uzev EU je spremna Britaniji da pruži najveći mogući pristup njenom tržištu od 450 miliona potrošača, ali samo ako se Britanija pridržava standarda EU po pitanjima kao što su državne subvencije, socijalna pitanja i zaštita životne okoline.

Britanski premijer Boris Džonson već je ukazao da ne želi da se Britanija obaveže na to da će ostati u skladu sa evropskim zakonima, navodeći da je to važan princip u potezu odvajanja od Evropske unije.

Džonson: Neće biti nelojalne konkurencije sa EU, ali bez obaveznog uskladjivanja propisa

Velika Britanija neće sprovoditi nikakvu „nelojalnu konkurenciju“ prema Evropskoj uniji o čemu strahuju Evropljani posle Bregzita, rekao je 3. februara britanski premijer izlažući svoju viziju budućih odnosa sa evropskom dvadesetsedmoricom.

„Nećemo se upuštati ni u kakav damping, bilo da je trgovinski, ekonomski ili ekološki“, kao što strahuje Brisel, rekao je konzervativni lider, obavezujući sa da neće podrivati evropske standarde, u govoru u kome je izložio ključne tačke stava njegove zemlje u pregovorima sa EU o budućim odnosima posle Bregzita.

On je medjutim istovremeno rekao da Britanija neće da se uskladi sa evropskim propisima kao cena za slobodnu trgovinu.

„Da li ćemo insistirati na tome da EU čini isto kao i mi kao cena za slobodnu trgovinu, naravno da nećemo. Ne vidim razloga da se na to obavezujemo sporazumom sa EU. Vratićemo pun suverenitet nad našim granicama, imigraciji, konkurenciji, propisima o subvencijama, snabdevanju, zaštiti podataka“, rekao je Džonson.

On je takodje rekao da saradnja sa Evropljanima po pitanju odbrane i spoljne politike ne zahteva obavezno da se to stavi u ugovor.

Britanija je 31. januara izašla iz EU posle 47 godina, kao prva zemlja koja napušta Uniju. Dve strane imaju do kraja godine da usaglase nove odnose, na planu trgovine, ali takodje bezbednost, ribarstva.

Izvor: Beta

Чланак EU spremna da ponudi Londonu vrlo ambicizan trgovinski sporazum се појављује прво на Biznis i Finansije.