Ovo će biti prvo proširenje te grupe od 2010. BRIKS trenutno uključuje Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu i Južnu Afriku, čiji inicijali se i pominju u njegovom akronimu.

Međutim uskoro će dobiti pojačanje. Države koje su pozvane da se pridruže BRIKS-u već su izrazile interesovanje za to, tako da nema dileme da će već od prvog januara 2024. postati članice.

Kako javlja Rojters, cilj ovog proširenja je uticaj na kreiranje novog svetskog poretka u kojem bi veću ulogu imale zemlje koje su velike i moćne ali još uvek ne mogu da dostignu slavu najrazvijenijih svetskih ekonomija. Međutim, iako su dom za 40 odsto svetske populacije i prave trećinu svetskog BDP-a, ove države daleko su od uređenih. U mnogima od njih cveta korupcija, stanovništvo je siromašno, a vlasti se ne mogu nazvati demokratskim.

Pored toga, one imaju različita uređenja i različite spoljnopolitičke ciljeve, što bi moglo otežati postizanje njihovog konsenzusa oko bitnih političkih ciljeva.

Izvor: Euractiv, Rojters

Foto: kirill_makes_pics, Pixabay

Чланак Šest novih država ulazi u BRIKS се појављује прво на Biznis i Finansije.

– ‘Glavni akcenat sada je na razvijanju trgovinskih odnosa na obračunima u nacionalnim valutama. Vidimo mogućnost da se razgovara o stvaranju jedinstvenih sistema obračuna. Može biti reči o obračunskoj jedinici za zemlje članice BRIKS-a. Ne o jedinstvenoj valuti, kao što je u EU, ali o alternativi dolaru, u kojoj se može izraziti trošak isporuke robe – rekao je Siluanov, a prenosi TAS.

Ranije danas brazilski predsednik Luis Inasio Lula da Silva je rekao da uspostavljanje neke vrste valute za zemlje članice BRIKS-a neće imati za cilj da “odbaci“ američki dolar, već da olakša trgovinu zemalja u razvoju njihovim sopstvenim valutama.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак BRIKS: Ne jedinstvena valuta, već zajednička obračunska jedinica се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Od ruskog napada na Ukrajinu, BRIKS je dobio novi zamah – kaže Žongjuan Zoe Liju, ekspert Saveta za spoljne odnose SAD.

I zaista: sve više zemalja želi da se pridruži Brazilu, Rusiji, Indiji, Kini i Južnoafričkoj Republici, čuje se uoči samita koji se od 22. do 24. avgusta održava u Johanesburgu.

To sve izaziva zabrinutost na Zapadu.

Šta je BRIKS i kako je nastao?

Ironija je pritom da je seme BRIKS-a posejano upravo u poznatoj investicionoj banci sa sedštem u SAD – „Goldman Saks“. Glavni ekonomista, Britanac Džejms Onil je u izveštaju o stranim ulaganjima 2001. prvi put upotrebio akronim BRIK od početnih slova država koje su označene ekonomije veoma ubrzanog rasta i koje će do 2050. dominirati svetskom ekonomijom. Tvorac akronima je jedan od ekonomista koji je izradio izveštaj, Rupa Purušotaman.

U dotičnim zemljama je ideja naišla da dobar prijem, i 2006. je počela serija sastanka koja je dovela do prvog samita lidera BRIK-a juna 2009. u Jekaterinburgu. Već krajem decembra 2010. pridružila im se i Južnoafrička Afrika, dodajući u akronim slovo „S“ – BRIKS.

BRIKS nije međunarodna organizacija, već platforma za saradnju i razmenu, i po tome je slična G7, grupi najrazvijenijih zemalja.

Šta hoće BRIKS-?

Na meti kritika BRIKS-a je pre svega dominacija SAD i EU u institucijama kao što su Svetska banka i Međunarodni monetarni fond (MMF), obe sa sedištem u Vašingtonu.

– Krenuli su u veoma veliku misiju, a to je da diverzifikuju postojeći globalni finansijski sistem koji predvodi Zapad, kaže Zoe Liju i objašnjava: – Globalna finansijska kriza naterala je te zemlje u razvoju, članice Globalnog juga, da počnu da dovode u pitanje relevantnost, pouzdanost i kredibilitet globalnog finansijskog sistema predvođenog SAD.

– Ne može se poreći da globalni sistem sada karakteriše određena nepravednost. Nema jednakosti između zemalja juga u razvoju i zemalja razvijenog severa – kaže Luanda Mpungose sa Južnoafričkog instituta za međunarodne poslove.

I Antara Gosal Sing iz indijskog trusta mozgova „Observer Research Foundation“ se slaže: „Evidentni su duboki nedostaci u trenutnoj međunarodnoj arhitekturi koja ne odražava današnju politiku, ekonomiju i demografiju.“

Tu neravnotežu dobro ilustruje poređenje BRIKS-a i grupe G7 koju čine SAD, Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Velika Britanija i Japan. Dok na G7 otpada 10% svetske populacije, u zemljama BRIKS-a živi 41,5% svih ljudi na svetu – 3,21 milijarde. Međutim, oko 43% svetskog BDP koncentrisano je u zemljama G7, dok na BRIKS otpada nešto više od četvrtine svetske ekonomije.

Razvojna banka BRIKS-a

Da bi njihov glas bio jači, u BRIKS-u su do sada koristili dvostruku strategiju: s jedne strane su lobirali za reforme Svetske banke i MMF-a, s druge osnivali sopstvene institucije – recimo Novu razvojnu banku, koja je pokrenuta 2017. Ona finansira razvojne projekte u državama-članicama, kao što su električni autobusi u Brazilu, hidroelektrana u Rusiji ili vodosnabdevanje u Indiji. I to čini na način koji tim zemljama više odgovara.

Nova razvojna banka veoma se razlikuje od ostalih finansijskih institucija, kaže Luanda Mpungose.

– MMF ili Svetska banka imaju nešto što se zove Programi strukturnog prilagođavanja. Mi to vidimo kao uslovljavanje: Dobićete sredstva, ali ovo je ono što morate da promenite u svojoj zemlji. To je dakle nametanje uslova i mu to uočavamo u dosta slučajeva u afričkim zemljama koje dobijaju zajmove. Ključna razlika je dakle to da Nova razvojna banka ne postavlja uslove.

Umesto dolara – nacionalne valute BRIKS-a

Banka takođe promoviše i upotrebu nacionalnih valuta članica BRIKS-a.

– Zajednički interes Nove razvojne banke i pojedinih članica BRIKS-a jeste stvaranje alternativnog finansijskog sistema korišćenjem nacionalne valute u trgovinskoj razmeni, kao i razvoj sopstvenog tržišta obveznica, isto u nacionalnoj valuti – kaže Žongjuan Zoe Liju.

Ipak, BRIKS funkcioniše u realnom međunarodnom finansijskom sistemu, u kojem je dolar i dalje kralj. S obzirom na to, a otkako je Rusija sankcionisana zbog invazije na Ukrajinu, banka BRIKS-a prestala je da finansira projekte u Rusiji kako bi izbegla da i sama bude sankcionisana.

Ideja o zajedničkoj valuti više puta je iznošena, ali tek bi trebalo da dobije nekakvu političku snagu.

Politički – pet veoma različitih zemalja

Na ekonomskom planu BRIKS dakle istovremeno predlaže reforme postojećeg sistema, ali i nudi alternative. Može li takav pristup da funkcioniše i na političkom planu?

Članice BRIKS-a držale su se zajedno čak i nakon što je Rusija napala Ukrajinu. Kina, Indija i Južnoafrička Republika uzdržale su se od osude Rusije u Ujedinjenim nacijama.

Ipak, činjenica da se BRIKS sastoji od pet veoma različitih zemalja često i sa različitim interesima, ograničava obim njihove političke saradnje.

– BRIKS nije formalni savez. Dakle, nije isto što i npr. NATO. BRIKS je neformalno partnerstvo – kaže Žongjuan Zoe Liju. – Ideja je da članice dele platformu BRIKS-a i razgovaraju o određenim pitanjima od zajedničkog interesa, ali da svaka zemlja ima i pravo veta.

– U oblastima gde nemaju zajednički interes ili gde postoje razilaženja, one se onda vraćaju svojim nacionalnim interesima i nacionalnim pristupima – objašnjava Luanda Mpungose.

To je poslednjih godina pre svega bio slučaj u odnosima Indije i Kine. Pogranični sukobi doveli su do problema između dve najmnogoljudnije nacije na svetu. I iako su nastavile da se sastaju na samitima BRIKS-a, dve strane međusobno su jedna drugoj kočile ideje.

Ujedno, dok između Rusije i Kine s jedne i Zapada sa druge strane trenutno rastu tenzije, Indija sa svoje strane pokušava da balansira.

– Za Indiju, BRIKS i G7 nisu u suprotnosti jedni s drugim – kaže Antara Gosal Sing. – Indija želi veće partnerstvo sa SAD, Japanom i Zapadnom Evropom kako bi podržala svoj razvojni proces. Ona veruje da te zemlje možda jesu u relativnom padu, ali smatra da i dalje ostaju ključni izvor kapitala, tehnologije i tržišta na koje Indija može da se osloni i gde može da traži pristup.

Više od 40 zemlja želi da se pridruži BRIKS-u

Ono što pokazuje da među članicama BRIKS-a postoje različiti prioriteti jeste moguće proširenje. Donaćin samita, Južnoafrička Republika, saopštila je da je više od 40 zemalja izrazilo interesovanje da im se pridruži. Među njima su i zemlje poput Argentine, Saudijske Arabije i Indonezije.

Proširenje promoviše Kina, koja se svojevremeno zauzela da se primi Južnoafrička Republika, ali Indija to donekle vidi kao jačanje uticaja Pekinga.

– Mnogi u Kini smatraju da ograničavanje BRIKS-a na prvobitnih pet članica smanjuje njegov ukupni globalni uticaj, njegovo pravo da govori na globalnim platformama – kaže Antara Gosal Sing.

Ona objašnjava da se iza toga krije sve jača konkurencija između Kine i SAD. – Kina pokušava da pridobije sve više ekonomija u razvoju iz čitavog sveta da se pridruže kineskom lancu snabdevanja – ukazuje Sing.

Kakva je budućnost BRIKS-a?

Bez obzira na sve, diskusija o proširenju pokazuje da bi BRIKS mogao da započne stvaranje šireg međunarodnog bloka zemalja Globalnog juga. Može li to da funkcioniše?

Antara Gosal Sing ukazuje na probleme: – Postoji nedostatak identiteta, a i manje je kohezije u pogledu donošenja odluka. To su nedostaci s kojima se BRIKS trenutno suočava i jedan od razloga zašto su neke od država-članica toliko zainteresovane da prošire delokrug BRIKS-a.

S druge strane, Luanda Mpungose, ukazuje da to što „sve veći broj zemalja žele da se pridruže pokazuje da ima nešto što BRIKS radi kako treba. Ne radi se više samo o ekonomskoj diplomatiji. BRIKS se razvija kao blok koji se bavi svim kritičnim oblastima međunarodne saradnje.“

Sve u svemu BRIKS je tu da ostane, zaključuje Žongjuan Zoe Liju: – Članice BRIKS-a održavaju na stotine sastanaka svake godine, na različitim nivoima, na nivou šefovi država ili na nivou radnih grupa. Za one koji veruju da je BRIKS možda prošlost ili da kao grupa nije relevantan, poruka je sledeća: oni su zapravo veoma relevantni.

Izvor:Deutsche Welle

Foto: Pixabay

Чланак Šta je BRIKS, šta želi i koliko je danas važan? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Osim skepticizma većine stručnjaka iz takozvanog razvijenog sveta, postoji ogroman broj zabluda i neutemeljenih tvrdnji o brzoj „propasti dolara“ i o raspadu globalnog finansijskog sistema zbog stvaranja zajedničke BRIKS valute.

U stvarnosti, scenario i modaliteti uvođenja ove valute tek treba da se utvrde. Moglo bi se dogoditi da u prvim fazama lansiranja valuta BRIKS-a poprimi oblik računovodstvene jedinice, a ne prave valute, koja bi se koristila u međunarodnim transakcijama.

Ipak, čak i pod maskom obračunske jedinice za ekonomije Globalnog juga, projekat nove valute R5, koji je dobio ime po prvim slovima valuta zemalja BRIKS-a, kako smatra Lisovik, mogao bi da značajno utiče na međunarodni finansijski sistem i da donese ogromne koristi privredama u razvoju.

Inače, prve korake za projekat zajedničke valute R5 i korišćenje BRIKS-a kao platforme za dedolarizaciju predložio je upravo Lisovolik 2017. i 2018. godine, u seriji publikacija pisanih za debatni klub „Valdaj“.

Prvi koraci u stvaranju valute BRIKS-a

Diskusije o R5 ponudile su alternativne puteve, poput rezervne valute ili računovodstvene jedinice. Stvaranje računovodstvene jedinice možda bi bio najlakši i najrealniji scenario prve faze projekta R5. Prema mišljenju vodećih stručnjaka u ovoj oblasti, stvaranje računovodstvene jedinice BRIKS-a moguće je preduzeti uz minimalna sredstva i sprovesti u relativno kratkom periodu.

Umesto da BRIKS žuri sa stvaranjem fizičke jedinice za servisiranje međunarodnih transakcija, postepeni pristup, koji uključuje stvaranje računovodstvene jedinice, omogućava praćenje promenljivosti u vezi sa funkcionisanjem buduće valute BRIKS-a. Lansiranje nove valute BRIKS-a, u obliku fizičkog sredstva razmene, verovatno će biti dočekano špekulativnim napadima i pokušajima da se testira otpornost nove valute.

Kada je reč o redosledu koraka oko nove valute, BRIKS bi najpre doneo odluku o stvaranju računovodstvene jedinice, a potom bi započeo sa razvojem tržišne infrastrukture u glavnim finansijskim centrima Globalnog juga.

Ovo je jednostavan način uvođenja nove valute R5, u skladu sa najboljom međunarodnom praksom, posebno sa instrumentima kao što je evro. Računovodstvena jedinica ima tu prednost što je fleksibilna, pri čemu jedna ili više zemalja BRIKS-a imaju mogućnost da samostalno pokrenu takav format valute, bez potrebe za učešćem svih članica.

Balans prednosti i nedostataka sugeriše da bi stvaranje R5 kao računovodstvene jedinice smanjilo rizike i zadržavalo mnoge prednosti zajedničke valute. To je, tvrdi Lisovolik, najlakši i najbolji način za stvaranje globalne valute BRIKS-a.

Promena mentaliteta i načina razmišljanja

Što se tiče uticaja R5, možda najvažniji aspekt u kome valuta BRIKS-a menja svetsku ekonomiju je promena načina razmišljanja i mentaliteta preduzeća koja su trenutno u velikoj meri usredsređena na dolar.

Ova mentalna zavisnost o dolaru proizilazi iz činjenice da je dolar još uvek najvažniji u cenama, računovodstvu i statistici širom sveta, bilo u razvijenim ekonomijama, bilo u ekonomijama u razvoju.

Uvođenje računovodstvene jedinice BRIKS-a, koja bi zamenila dolar u glavnim ekonomijama sveta u razvoju, obezbedilo bi drugačiju referentnu tačku za tržišta u razvoju.

Očekivanja ekonomskih subjekata bila bi više usmerena ka novoj valuti BRIKS-a, sa većom pažnjom koju bi globalna tržišta poklanjala monetarnoj politici u zemljama BRIKS-a, umesto da budu preterano usmerena na američke Federalne rezerve (FED).

BRIKS postaje blok sa globalnim uticajem

Drugi razlog zašto se pitanje valute BRIKS-a smatra tako kritičnim je kredibilitet i status koji ona daje BRIKS-u, kao bloku sa globalnim uticajem. Do sada su se glavna dostignuća BRIKS-a povezivala sa stvaranjem Nove razvojne banke. Ipak, to je nedovoljno za značajnu transformaciju globalnog upravljanja i međunarodnog finansijskog sistema.

Stvaranje nove globalne valute BRIKS bloka predstavljalo bi pravu inovaciju i preobražaj globalne ekonomije, sa kvalitativno drugačijim statusom za čitav BRIKS u međunarodnoj areni.

U kvalitativnom smislu, uvođenje valute BRIKS-a svakako će uticati na pravac i kvalitet makroekonomske politike članica BRIKS-a. Takođe, pojava R5 smanjila bi toleranciju monetarnih vlasti BRIKS-a na promene u kursu nacionalnih valuta.

Ukupni kvalitet makroekonomske politike će se verovatno poboljšati kako bi se osigurala sigurna makroekonomska osnova za funkcionisanje zajedničke valute.

U stvari, nedavna dešavanja u sferi monetarne politike ukazuju na takve trendove, jer su neka tržišta u razvoju delovala odlučnije u sprečavanju inflatornih pritisaka u poređenju sa FED-om i drugim centralnim bankama razvijenih ekonomija.

Smanjivanje udela dolara, uspon juana

Kako projekat R5 bude napredovao, do faze rezervne valute ili fizičke jedinice razmene, uvođenje R5 kao računovodstvene jedinice moglo bi da podstakne očekivanja veće potražnje za valutama BRIKS-a. Stvaranje R5 bi moglo da podstakne korišćenje nacionalnih valuta (uključujući one iz BRIKS-a) u međunarodnoj trgovini.

Dolar bi mogao da izgubi tle pod nogama zbog smanjenja udela u globalnim deviznim i robnim trgovinskim transakcijama. Pojava R5 bi verovatno favorizovala juan, sa određenim negativnim efektom na američki dolar, ali će razmere ovih efekata zavisiti od tačnih modaliteta valute BRIKS-a.

Uticaj na juan postaće relativno izraženiji u poređenju sa drugim valutama zbog veće težine koju kineska valuta ima u korpi R5. Postoje i rizici koji su povezani sa uvođenjem zajedničke valute BRIKS-a, kao što je scenario preterane revnosti u uvođenju „naprednih modifikacija“ R5 u obliku fizičke jedinice razmene.

Postoji i zabrinjavajuća sklonost mnogih učesnika na tržištu da zagovaraju stvaranje takve valute BRIKS-a u digitalnom obliku, uz dodatke poput cene nafta ili zlata, koji će se koristiti za podršku ovoj valuti.

Krajnja svrha zajedničke valute BRIKS-a je stvaranje većeg bogatstva za ekonomije Globalnog juga, a ne služenje interesima tržišnih špekulanata. Posebno tokom ranih faza projekta R5, možda bi bilo bolje da stvari budu transparentne i jednostavne. Drugi rizik je pitanje volatilnosti korpe R5 i osnovnih nacionalnih valuta BRIKS-a.

Budućnost valute BRIKS-a

Sve u svemu, čak i sa minimalističkim pristupom, koristi od toga da se BRIKS odluči za računovodstvene jedinice na bazi R5 mogu da budu značajne.

Uticaj stvaranja nove valute BRIKS na globalnu ekonomiju, na poslovne operacije i debatu o međunarodnoj ekonomskoj politici trebalo bi da postanu značajne već u bliskoj budućnosti.

U budućnosti, ključno je da stvaranje nove valute BRIKS-a ne bude usredsređeno samo na stvaranje alternative dolaru. Već u ranoj fazi, ključni prioriteti projekta R5 treba da budu usredsređeni na izgradnju većeg poverenja u finansijske sisteme i valutne instrumente na Globalnom jugu.

Valuta BRIKS-a će služiti kao kredibilno sidro za ekonomije u razvoju, koje će se u budućnosti preusmeriti na Globalni jug.

Dugoročno, kako bude napredovao ka fazi rezervne valute, projekat R5 će doprineti uravnoteženijem globalnom monetarnom sistemu, konkurišući američkom dolaru i drugim rezervnim valutama.

Izvor: Novosti online

Foto: Bing

Чланак Šta će nam doneti stvaranje valute BRIKS-a се појављује прво на Biznis i Finansije.

Profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić ukazao je na to da kada se govori o bruto domaćem proizvodu (BDP), da se često nedovoljno uvažava činjenica da postoji čitav niz pokazatelja koji čine BDP, te da ni sam BDP nije idealan pokazatelj.
„Odustvo savršenstva u ovom slučaju proističe iz toga što se u BDP ne uključuju nemonetizovane transakcije, kao i jedan deo sive ekonomije“, pojasnio je on.

Šoškić je naveo da BDP izjednačava igre na sreću i proizvodnju žitarica ili nafte.

„Sve je to BDP. I osiguranje, kao i konsalting su BDP, ali isto tako i proizvodnja nekih proizvoda bez kojih se ne može“, pojasnio je profesor.

Šoškić je uporedio zemlje BIRKS-a sa zemljama članicama grupe G7, rekavši da se iz tog poređenja vidi da je veći izvoz BDP-a BRIKS zemlja.

„Čak ni ne moramo da poredimo svih pet (Brazil, Rusija, Kina, Indija i Južnoafrička Republika) sa zemljama G7 (Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Američke Države) da shvatimo da one imaju veći BDP korigovan za paritet kupovne snage“, naveo je on.

Kina trenutno najveća ekonomija sveta

Šoškić je pojasnio da je Kina trenutno najveća ekonomija sveta i da je razlika u nivou „autputa“ već praktično 20 odsto u korist Kine. Kako je dodao, tu se govori o ukupnoj ekonomskoj snazi iz čega proističu budžeti, raspoloživa sredstva i slično.

„Japan koji je dugo bio druga ekonomija sveta, sada je više od pet puta manji od Kine“, naglasio je on.

Šoškić je kao primer uzeo i Indiju i Veliku Britaniju, gde, kako je naveo, Indija ima oko tri puta veći BDP nego Velika Britanija.

Još jedan pokazatelj ekonomske snage BRIKS-a, kako je dodao, jeste javni dug prema BDP-u.

„Sve razvijene zemlje G7, osim Nemačke, imaju dug veći od 100 odsto BDP, dok sa druge strane nijedna zemlje iz BRIKS-a nema dug veći od 100 odsto BDP-a. Najmanje dva puta više su zadužene zemlje G7 u odnosu na zemlje BRIKS-a“, rekao je Šoškić.

Kao treću razliku, on je naveo stope rasta u poslednjih 10 godina.

„Aritmetičke stope rasta pokazuju da je stopa rasta BRIKS-a više nego duplo veća u poslednjih deset godina. Vidimo da je Rusija, koja je pod sankcijama od 2015. godine i uprkos tome, u ovom periodu od deset godina, imala stopu rasta veću od proseka G7, ali veću i od svih zapadnih zemalja Evrope“, kazao je Šoškić.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Ko vodi u ekonomskom „ratu“ između zemalja BRIKS-a i G7 се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako se očekuje udeo zemalja BRIKS-a do 2030. godine porašće na više od 50 odsto globalnog BDP-a. Uz to najavljeno proširenje ove zajednice sigurno će uvećati te procente.

Zemlje članice G7 čine oko 10 odsto svetske populacije, dok s druge strane, samo Indija i Kina čine oko 35 odsto.

Procenti u globalnom BDP-u do 2019. godine bili su skoro izjednačeni. Članice Grupe 7 činile su 31,5 odsto globalnog BDP-a, a BRIKS 30,7 odsto.

Unutar samog BRIKS-a, dominira kineska privreda koja sama čini 17,6 odsto globalnog. Iza nje je Indija sa sedam odsto, Rusija 3,1 odsto, Brazil 2,4 odsto i Južna Afrika (0,6 odsto) svetskog BDP-a.

Osim toga BRIKS najavljuje proširenje, Bangladeš, Egipat i UAE su se već pridružili Novoj razvojnoj banci BRIKS-a, a brojne druge zemlje spremne su da učine isto.

Međutim, uskoro se može očekivati novi potres jer je iMeksikoizrazio spremnost da pristupi BRIKS-u.

Ovaj potez bi mogao da izazove i reakciju SAD koje ne gledaju blagonaklono da njihov sused trguje po nešto drugačijim pravilima nego do sada.

Ovo će dovesti do značajnih globalnih promena, baš onako kako i kineski predsednik Si Đinping izneo ruskom predsedniku Vladimiru Putinu dok je odlazio iz Moskve posle njihovog prošlonedeljnog samita, prenosi Politika.

Izvor: Politika
Foto: Pixabay

Чланак BRIKS prestigao G7 po visini BDP-a се појављује прво на Biznis i Finansije.

Podsećamo da je BRIKS prvo nastao sa idejom da se omogući lakša ekonomska saradnja među zemljama članicama. Pridruživanjem Južnoafričke Republike, delatnost BRIKS-a se proširila i počela je da se bavi i nekim drugim političkim i civilizacijskim pitanjima.

Prvo, šta je uopšte BRIKS?

Prvobitno poznat kao „BRIK“, savez je nastao 2006. godine kao rival bloku zemalja G7. BRIK je akronim za četiri zemlje ubrzanog ekonomskog razvoja: Brazil, Rusija, Indija, Kina.

Taj akronim je 2001. godine osmislio ekonomista Goldman Saksa Džim O’Nil. On je tada predvideo da će ove zemlje dominirati globalnom ekonomskom scenom do 2050. godine. Kada se kasnije grupaciji pridružila i Južnoafrička Republika (South Africa), ime je promenjeno u BRIKS.

Koje prednosti imaju zemlje BRIKS-a?

Već smo pomenuli da je BRIKS je nastao s idejom da se omogući lakša ekonomska saradnja među zemljama članicama. Cilj je bio lakša trgovina među tim zemljama, ali vremenom se BRIKS ipak pretvorio i u jednu organizaciju koja je osim ekonomskih pitanja počela da se bavi i nekim drugim, političkim.

BRIKS sada pokušava da suzbije nesumnjivu dominaciju zapadnih zemalja – i sistema vrednosti i trgovine i diplomatije.

Tokom 2014. i 2015. godine BRIKS je uspostavio kontingent valutnih rezervi kao pandan Međunarodnom monetarnom fondu, i Novu banku za razvoj (NDB) kao konkurenciju Svetskoj banci sa ciljem da finansira infrastrukturne projekte.

2021. godine NDB je primila Bangladeš, Egipat, Ujedinjene Arapske Emirate i Urugvaj kao nove članice.

„Te zemlje žele da obezbede sebi jedan novi kanal komunikacije koji ne podrazumeva nužno, na primer, trgovanje u dolarima. Ideja je da se zaobiđe na mala vrata dolar, zato što najgora moguća situacija koja se može desiti zemlji jeste ovo što se desilo Rusiji – kada je 350 milijardi dolara iz ruskih deviznih rezervi zamrznuto u bankama širom Zapada“, objasnio je za B92.net Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta.

Unutar organizacije je takođe moguće odrediti drugačija pravila trgovanja posredstvom Razvojne banke BRIKS-a. Njen odobren kapital iznosi simboličnih 100 milijardi dolara.

„U novije vreme ideja BRIKS-a je prevazišla onu prvobitnu gde se pravila organizacija koja pre svega treba da rešava lakšu trgovinu među zemljama. Sada je to prošireno i dignuto na viši nivo – BRIKS ima ambiciju da u nekom smislu postane alternativa svetskim institucijama – Svetskoj banci i MMF-u“, zaključio je naš sagovornik.

BRIKS savez kao protivteža Zapadu

A da li BRIKS uopšte uspeva u tome?

„BRIKS se još uvek ne može meriti sa Zapadom zbog toga što je Zapad mnogo monolitniji – i to uglavnom daju SAD. U BRIKS-u nema takvog centra moći. Među tim zemljama čak postoje i rivalstva ili pak otvorena neprijateljstva (npr. Indija i Kina ratovale su nekoliko puta). Dakle, postoji više različitih interesa i ciljeva unutar ove organizacije – nije to tako monolitno kao što je Zapad“, objasnio je Savić dodavši da će možda još neki problemi doći do izražaja pridruživanjem nekih novih članica poput Saudijske Arabije, Irana i Turske.

Međutim, nadnacionalne institucije kao što je BRIKS mogu funkcionisati i pored nesporazuma – mogu čak poslužiti da se neki potencijalni postojeći konflikti preduprede, istakao je naš sagovornik.

„Razlika između BRIKS zemalja će i dalje biti, ali uvek je ‘neprijatelj mog neprijatelja moj prijatelj’ – to je logika koja funkcioniše, a Zapad kasnije možda neće biti toliko monolitan“, zaključuje Savić.

Nekoliko brojki: Koji broj stanovnika zemlje BRIKS-a obuhvataju?

Članice BRIKS-a zajedno zauzimaju oko 26,7 odsto svetske teritorije.

Južnoafrička Republika je najmlađa, ali i najmanja zemlja koja pripada grupaciji sa oko 60,6 miliona stanovnika, prema podacima iz 2022. godine. Poređenja radi, Rusija ima oko 174 miliona, Brazil 217 miliona, Indija 1,3 milijarde i Kina 1,4 milijarde stanovnika. Procenjuje se da predstavljaju oko 42% svetske populacije.

Svih pet država imaju kombinovani nominalni BDP od 26,6 biliona američkih dolara (oko 26,2% bruto svetskog BDP-a) i ukupnim BDP-om od oko 51,99 biliona dolara (32,1% globalnog BDP-a).

Trgovina

BRIKS čini 20 odsto svetske trgovine i 25 procenata stranih investicija, učestvuje sa 33 odsto u razmeni industrijskih roba, a s preko 50 odsto doprinosi globalnom ekonomskom razvoju, piše Politika.

Ukupna trgovina robom dostigla je tokom 2021. skoro 8,55 biliona dolara, što je bilo povećanje od 33,4 procenta u odnosu na 2020. godinu

Nove potencijalne članice BRIKS-a

Zanimljivo je da, naime, formalni proces podnošenja zahteva za pridruživanje savezu ne postoji. BRIKS je još uvek u fazi izrade kriterijuma za nove članice. Ono što je za sada potrebno je jednoglasna podrška svih postojećih članica BRIKS-a.

Prvi put od 2010. godine kada se savezu pridružila Južnoafrička republika, BRIKS je sredinom 2022. godine najavio proširenje kada su Iran i Argentina formalno izrazile želju da se pridruže. Unutar BRIKS-a Kina već uveliko podstiče proširenje, a ona je zvanično već i podržala pridruživanje Argentine.

Argentinsko ministarstvo je tada saopštilo da bi ta država „ojačala i proširila domet svog glasa u odbrani interesa sveta u razvoju“ ako se pridruži BRIKS-u.

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov je izjavio da je „interesovanje za ovo globalno udruženje prilično veliko i nastavlja da raste“, dodavši da je za sada najmanje 12 zemalja zainteresovano.

Turska, Egipat i Saudijska Arabija se takođe interesuju, ali još nisu podnele zvanične zahteve.

„Sve ove zemlje su pokazale interesovanje za ulazak i spremaju se da apliciraju za članstvo. Mislim da je to dobar korak, jer se ekspanzija uvek pozitivno doživljava, to će ojačati uticaj BRIKS-a širom sveta“, istakla je predsednica BRIKS-a Purima Anand.

Vlasti Alžira su takođe podnele zvaničan zahtev za pridruživanje, a interesovanje je navodno pokazala i Indonezija.

Kako je prethodno navela Anand, odluka o prijemu nekih od zemalja mogla bi da bude doneta tokom sledećeg samita te organizacije koja će se održati sredinom 2023. godine u Južnoj Africi.

I, konačno: Može li Srbija u BRIKS?

Srbija je jasno već godinama na evropskom putu i nijednom nije zatražila da postane članica BRIKS-a.

„Teško da Srbija u ovom trenutku i može da aplicira za članstvo u BRIKS-u iz prostog razloga što se nalazimo na evropskom putu. Morali bismo da izaberemo jednu od te dve alternative, a u ovom trenutku nema nikakve dileme šta biramo. Mislim da niko i ne razmišlja o tome da Srbija postane formalna članica BRIKS-a“, rekao nam je Ljubodrag Savić.

„Srbija ima, na kraju krajeva, veoma dobar trgovinski ugovor sa Kinom – izvanrednu saradnju u više oblasti, a da ne govorimo kakvu saradnju ima sa Rusijom. Mi nismo članica BRIKS-a, ali u svakom slučaju sarađujemo sa dve najuticajnije i najveće članice. Imamo određene benefite od toga“, pojasnio je dalje naš sagovornik.

Podsetimo, trgovinska razmena između Srbije i Kine, za prvih 10 meseci 2022. godine veća je od pet milijardi evra, a izvoz iz Srbije u Kinu veći je od milijardu dolara. Trgovinska razmena sa Rusijom takođe raste, tako je ona postala četvrti spoljnotrgovinski partner Srbije.

Dakle, konačan odgovor na pitanje o pristupanju BRIKS-u je da se Srbija neće odreći evropskog puta te da nije realno da postane zvanična članica.

Izvor: B92.net

Foto: Pixabay

Чланак Koje prednosti ima BRIKS i koliko je realno da se Srbija pridruži savezu се појављује прво на Biznis i Finansije.

One su isporučioci sirovina i trgovinski partneri i svojim političkim stavom mogu presudno uticati na sukob, piše Dojče Vele.
Na primer, postoji mogućnost da bi savez mogao da pomaže Rusiju kroz kredite. „Trenutno se preostale četiri države suzdržavaju i još uvek među njima ne postoji efikasna politička koordinacija, kojom bi se reagovalo na sankcije SAD i EU prema Rusiji“, rekao je Roberto Gulart sa Univerziteta Brazilija.

Zemlje su zbog sankcija suzdržane da kroz razvojne banke BRIKS-a pružaju Rusiji pomoć kreditima. „Nova razvojna banka“ sakuplja novac na međunarodnom tržištu uz niske naknade, rekao je Gualrt i dodao da savez „nije voljan da zauzme političke pozicije u momentu velike neizvesnosti“.

Sličnog je mišljenja i Ignjacio Bartesagi, direktor Instituta za međunarodnu trgovinu pri katoličkom Univerzitetu u Urugvaju, koji smatra da je savez još uvek u početnoj fazi. „Nedostaje im jasna strategija. Jasno je da pred nama stoji nova alijansa, koalicija i geostrateško partnerstvo“, kaže Bartesagi u razgovoru za DW.

Brazil želi da poveća proizvodnju nafte

Leri Fink, šef najveće svetske kompanije za investicioni menadžment Blekrok smatra da bi dugoročno odvajanje Rusije od svetske ekonomije dovelo do ozbiljnih potresa u ekonomskim odnosima među zemljama BRIKS-a. Države bi morale ponovo da razmotre kakva zavisnost postoji među njima i kako bi se ona mogla smanjiti, što bi moglo dovesti do bržeg povlačenja iz nekih zemalja, piše Fink u pismu akcionarima koje je citirao Frankfurter Algemajne Cajtung.

Proizvodnja u Meksiku, Brazilu, SAD ili Jugoistočnoj Aziji mogla bi od toga da profitira. Brazilija se već sprema za ofanzivu. Ministar rudarstva i energetike Bento Albukerke je najavio da će povećati proizvodnju nafte za deset odsto do kraja godine. „To će biti doprinos Brazila stabilizaciji globalnog tržišta energije“, kaže ministar.

Pred važnim odlukama stoji i Južnoafrička Republika. Usled rastućih cena gasa i povećanom potrebnom za novim privrednim projektima, Južnoafrička Republika pod hitno želi da obezbedi svoje snabdevanje gasom.
Kako navodi istraživačka mreža Amabungane ova afrička zemlja treba da odluči sa kim će da zaključi dogovor o snabdevanju tečnog gasa vredan milijardi. U igri su naftno društvo Azerbejdžana SOCAR i Gasprom banka, koja pripada ruskom Gaspromu. Oba snabdevača će razmotriti ponude, dok je koncern Šel protiv.

Južnoafrička Republika, dakle, mora da se odluči da li će uprkos novim geopolitičkim tenzijama u svetu da se odluči za ruski gas i koji je stav ove države po pitanju Ukrajine.

Politički uticaj Indije i Kine

Daleko važnije je pitanje Indije i Kine. Pre nekoliko dana je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ugostio ambasadore ostale četiri zemlje BRIKS-a, čime je Moskva poslala poruku SAD i Evropi da nije sama.

Ostale četiri države BRIKS-a, međutim, imaju i svoje interese. Indiji je, poput Brazila i Južnoafričke republike, do sada bilo uskraćeno stalno mesto u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Vašington Post izveštava da je Indija počela da kupuje naftu iz Rusije, uprkos sankcijama, dok indijske banke utvrđuju mogućnost za trgovinu u rupijima i rubljama. Ovo bi mogao biti signal da je Indija spremna da podrži Rusiju, čime bi se ova zemlja suprotstavila Zapadu

Ipak, najvažniji igrač BRIKS-a je Kina, koja je zbog svoje ekonomske i političke moći prevazišla status zemlje u razvoju, kakva je bila 2006. kada je savez osnovan. Vlade Brazila, Južnoafričke Republike i Indije pomno prate kako se Kina sada pozicionira.

Nedavno je iz Pekinga poručeno da prijateljstvo sa Rusijom ne poznaje granice, ali da istovremeno treba poštovati i suverenitet Ukrajine.

Zemlje BRIKS-a bi mogle da traže od Zapada da plati za otvoreno pozicioniranje. A to bi pored sticanja statusa u UN moglo značiti i veći uticaj u Međunarodnom monetarnom fondu ili Svetskoj banci. Kina bi, zauzvrat, mogla da podstakne da bude prihvaćena kao posrednik u sukobu. To bi potvrdilo uspon Pekinga u globalnoj politici.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Članice BRIKS-a suzdržane oko sankcija Rusiji се појављује прво на Biznis i Finansije.