Uz to, finansiraće i kamatu poljoprivrednicima koji budu uzimali kratkoročne kredite za kupovinu veštačkog đubriva. To bi, bar delimično, trebalo da ublaži posledice astronomskih cena, ali i nestašice. Cene koje je dostigao „veštak“, urea sa 37 od prošle godine, sada je 125 dinara za kilogram, a KAN sa 25 skočio na 92 dinara po kilogramu, definitivno će ispostiti zemlju.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović istakao je da u našoj zemlji ima dovoljno azotnih đubriva za zimsku prehranu pšenice. Uz to, sledeće nedelje stiže još 70.000 tona uree, tako da bi trebalo da je bude i za kukuruz. Srbija će imati svih 400.000 tona veštačkih đubriva na raspolaganju.

– Startovaće i mera državne pomoći za nabavku mineralnih đubriva – najavio je ministar Nedimović. – Sa 10 poslovnih banaka smo dogovorili meru za nabavku đubriva. Radi se o kratkoročnim kreditima do tri godine, sa grejs periodom, koji može da bude do godinu dana. To proizvođači dogovaraju sa bankom, a država finansira kompletnu kamatu.

70 evra po toni država će da plaća

Kako je objasnio Nedimović, poljoprivrednike će tona đubriva, ako je 920 evra, kada uzmu ovaj kredit i kada kupuju za keš, koštati 850. to znači da će oko 70 evra po toni država da plaća.

– Druga mera pomoći je ukidanje carine od deset odsto za nabavku azotnih đubriva iz trećih zemalja, odnosno iz arapskih i dalekoistočnih država – objasnio je Nedimović. – Cena uree je bila 620-630 dolara po toni pre tri i četiri dana u Konstanci i u baltičkim lukama. To će da bude u Srbiji za nekoliko dana i cene će još da padaju.

Ministar je dodao da je trenutno cena pšenice za žetvu krajem juna i početkom jula već dostigla 28 dinara plus PDV, što je gotovo dvostruko više nego prošle godine. Prema rečima Nedimovića, cena proizvodnje pšenice povećana je za 50 do 56 procenata u odnosu na prošlu godinu. Ipak, cena pšenice na berzi povećana je za 90 odsto.

Vlada Srbije usvojila je Odluku o izmenama Odluke o uslovima i načinu za smanjenje carinskih dažbina na određenu robu, odnosno za izuzimanje određene robe od plaćanja carinskih dažbina u 2022. godini među kojima su azotna đubriva i bezvodi amonijak.

– Na tržištu Srbije trenutno ne postoji dovoljna količina azotnih đubriva koja se koriste tokom setve – kazao je Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku industriju Privredne komore Srbije. – Ovom merom biće omogućen bescarinski uvoz i olakšano snabdevanje poljoprivrednika. I na svetskom tržištu je nestašica mineralnih đubriva. Treba obezbediti dobru snabdevenost srpskog tržišta mineralnim đubrivima, da bi poljoprivreda mogla da primeni neophodne agromere i da bi se dalje razvijala.

Poljoprivrednici su u strahu da bi zemlja za prolećnu setvu mogla da bude loše pripremljena, jer je izvesno da će zbog cene, biti manje đubriva bačeno.

Stižu prerađivači kukuruza

Imamo pregovore sa jednim od najvećih prerađivača kukuruza u svetu. Dolaze u Srbiju, nameravaju da otvore pogon, prerađivali bi pola miliona tona kukuruza godišnje. To vam je otprilike 70.000 hektara da podmirite samo njihove potrebe. Ali da prave finalne proizvode – aminokiseline, skrobove, glukoze, najavio je ministar Nedimović.

– To će biti kao da smo od maline napravili ekstra sok, premijum robu – smatra Nedimović. – Mi smo zemlja koja ima dosta ove sirovine i zašto bismo prodavali kukuruz na berzi, kad možemo da napravimo skrob ili glukozu.

Ministar je najavio još jedan dolazak investitora početkom marta. U pitanju je slična delatnost. Radi se o jednom od najvećih kupaca kukuruza na svetu, iz Egipta.

Uvoznici

Godišnja proizvodnja u Srbiji dostiže oko 550.000 tona NPK đubriva i između 30.000 i 50.000 tona UAN đubriva. Naša zemlja, u proseku, uvozi do 500.000 tona azotnih đubriva i oko 250.000 tona NPK. Najviše kupujemo iz Rusije, Austrije, Rumunije, Mađarske i Hrvatske, kažu u PKS.

Srbija je nekada bila veliki proizvođača azotnih đubriva, poznati u Evropi i svetu. Nažalost, danas smo postali veliki uvoznici, jer Azotara u Pančevu ne radi već godinama.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Državna pomoć za nabavku đubriva се појављује прво на Biznis i Finansije.

To odobrenje stiglo je od Svetske trgovinske organizacije (STO) kao odgovor na ilegalno subvencionisanje američkog proizvođača aviona Boinga. Ilegalnim subvencionisanjem se smatra svako davanje novca za koje se od primaoca državne pomoći zahteva da ispuni određene izvozne ciljeve ili da koristi domaće sirovine umesto uvoznih. Ilegalnim subvencionisanjem se, prema definiciji, narušava slobodna tržišna utakmica, i zato mu se STO striktno protivi.

Međutim, Amerika se nije jedina našla na optuženičkoj klupi zbog ovakvih “podsticaja”. I u EU su oni prisutni, takođe u proizvodnji aviona. Zato je prošle godine STO odobrila zvaničnom Vašingtonu uvođenje carina na evropske proizvode vrednosti oko 7,5 milijardi dolara, takođe zbog subvencionisanja, ali u njihovom slučaju Erbasa. Jučerašnje odobravanje carina za američke proizvode je samo kontramera.

Ovaj spor između EU i SAD se vodi već 16 godina. One se međusobno optužuju da nedopustivim subvencijama pomažu svaka svoj koncern.

Foto: 12019, Pixabay

Чланак EU dobila pravo da uvede carine na američke proizvode се појављује прво на Biznis i Finansije.