Kada su u pitanju tovne svinje, u zavisnosti od kategrorije grla, ove nedelje je za njih bilo potrebno platiti od 240 do 300 dinara, dok je za krmače za klanje bilo potrebno izdvojiti 230 dinara po kilogramu. To je u odnosu na ceo prethodni mesec povećanje od deset do 50 dinara.

Najčešća otkupna cena prasadi od 16 do 25 kilograma dostigla je ove nedelje čak 550 dinara po kilogramu u klanicama, barem na području Šapca i okolnih mesta, pokazuju podaci Instituta.

Povećana je bila i otkupna cena tovnih svinja (od 80 do 120 kilograma), jer su odgajivači dobijali 275 dinara po kilogramu za otkupljena grla.

U klanicama na području pčinjskog regiona takođe se beleži još skuplji otkup tovnih svinja, gde je dominantna cena 290 dinara po kilogramu.

Ove nedelje na stočnoj pijaci u Čačku desio se pad cena prasadi do 25 kilograma, dok su cene tovnih svinja i krmača za klanje bile više, pokazuju podaci.

Klaničari sa područja šumadijskog regiona po višim su cenama u odnosu na prethodni period otkupljivali prasad telesne mase, od 16 do 25 kilograma, obe kategorije tovnih svinja i krmače za klanje.

Na rast cena uticala pojava Afričke kuge svinja

Tokom oktobra, na pojedinim pijacama je bila zabranjena trgovina ovim životinjama zbog pojave Afričke kuge svinja, koja je samo tog meseca zahvatila šest područja sa domaćim svinjama, objavilo je Ministarstvo poljoprivrede.

Tako je, prema podacima koje je objavio Institut za primenu nauke u poljoprivredi početkom oktobra, na rast cena svinja i prasadi uticala je pojava Afričke kuge svinja.

Takođe, u novembru je do sada na još četiri područja objavljena epidemija kuge kod domaćih svinja.

Kada je u pitanju prestanak pojave AKS kod domaćih svinja na područjima u Srbiji u oktobru, u 29 mesta je prestala ova pojava. Od toga je na jednom mestu u opštini Požarevac ponovo proglašeno područje pod kugom ovog meeca.

U toku voog meseca, prema podacima Ministarstva privrede, na 17 područja je zabeležen prestanak kuge kod domaćih svinja.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Cena prasadi skočila za 60 odsto u odnosu na prošli mesec се појављује прво на Biznis i Finansije.

Drevni Grci i Rimljani su ga stavljali u bočice kao ulje. Gostioničari su ga koristili pre više vekova da njime namirišu svoje posteljine. Danas se ekstrakt irisa može naći širom sveta – kao ukus u tinkturi, medicinskim sirupima i mešavinama začina, kao nota u aromatičnim vinima i kozmetici, te kultni miris u parfemima – a može koštati više od zlata.

Iris je tajna parfema koji je Gabrielle Chanel nosila do svoje smrti, legendarni parfem Serža Lutensa Iris Silver Mist, krije se i u muškim parfemima poput Dior Hommea, a bez njega mnogi bestseler parfemi ne bi mirisali isto, a možda i ne bi se tako dobro prodali . Među njima je Lancome La Vie Est Belle, parfem koji je nekoliko godina zaredom proglašavan za najprodavaniji parfem u Francuskoj.

Iris je cvet koji se može naći na svakom ćošku, ako malo pogledate okolo. Tipično je ljubičasta i uspravna, elegantnog ali pomalo čudnog izgleda, često se uzgaja kao ukrasna biljka, a u srednjem veku se smatralo da ima magična i alhemijska svojstva.

Suši 2 do 3 godine

Prvo ga treba očistiti ručno, iseći na manje komade, a zatim dehidrirati 3 dana na 30°C da bi se izgubilo 60% vode koju sadrži. U suprotnom, počeće da buđa. Zatim dolazi najvažniji deo obrade: sušenje. Na tkanini od jute mahune se suše 2 do 3 godine, dok ne postanu tvrde kao komad drveta, nakon čega se melju u fini prah i tek tada se iz njih može ekstrahovati esencija parnom destilacijom.

Predfinalni proizvod destilacije je puter, takozvani „beurre d’iris“ ili „concrete“ koji se na kraju ponovo destiluje da bi se dobila apsolutna, ili čista esencija u viskoznom stanju. Cena kvalitetnog putera od irisa, na primer italijanske sorte Palida koja raste na obroncima Toskane, može da dostigne i 100.000 evra po kilogramu. Inače, ako ste negde pročitali da parfem sadrži notu „irisa“, to je tehnički termin koji koriste kreatori parfema, a odnosi se na ekstrakt rizoma irisa.

Ali šta čini iris tako posebnim i zašto je uključen u formule parfema?

„Najzanimljivija stvar u vezi sa esencijom irisa je: što je duže nosimo na koži, to je jače i obimnije miriše“, kaže Christopher Sheldrake, nosilac koji se brine o mirisnim sirovinama, plantažama i plantažama perunika u Grasseu u kuća Chanel, na jugu Francuske, gde je Chanel počela da uzgaja sopstvenu iris.

Konačno, kako miriše esencija irisa, pitate se?

Apsolutno božanski. Za one koje zanima kako miriše Iris Pallida, običnom čoveku najbliža je esencija cveta Iris Germanica, koja miriše (skoro) kao pravi, a može se naći na francuskom vebshopu Aromazone, gde košta 8 € za 1 gram. U svakom slučaju, sledeći put kada osetite miris jednog od ovih parfema, zapamtite da možda osećate delić esencije koja košta koliko i stan u Beogradu.

Izvor: 24sedam
Foto: Pixabay

Чланак Koji je najskuplji sastojak u parfemima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Mnogo posla i ulaganja, a zarada ispodprosečna. Tako pčelari u Kikindi ocenjuju trenutnu situaciju, a u prilog tome govore i brojke.

– Cena je, za sada 1,6 EUR za uljanu repicu, dok je za suncokretov med 1,8 EUR za kilogram. To je zaista jako mala cena, trebalo bi barem da je 2,5 ili 3 EUR – objašnjava predsednik Udruženja pčelara Kikinde Miloš Jančić.

Oprema u pčelarstvu i sav potrošni materijal poskupeli su za oko 50%. Izvoz na evropsko tržište gotovo da dve godine već ne postoji, pa tako i pčelari nemaju motivaciju da nastave da se bave proizvodnjom i prodajom meda.

– Trenutno imam u svom vlasništvu oko 120 košnica. Iskreno, razmišljam da taj broj košnica smanjim na pola za početak, a ako ovakva cena meda ostane ubuduće, moraću da prestanem da se bavim pčelarstvom i da pređem na neki drugi posao, zbog loše otkupne cene i prodaje meda – kaže pčelari iz Kikinde Robert Gorča.

Pčelari nisu zadovoljni sezonom

Kako naši sagovornici kažu, slična situacija je u celoj zemlji, ali i kod njihovih kolega u Rumuniji. Iako ove godine nije bilo pomora, pčelari nisu zadovoljni sezonom:

– Ova sezona je bila prosečna. Mnogi pčelari imali su dvadesetak kilogama po košnici. To bi bilo relativno dobro, da je cena odgovarajuća – ističe Jančić.

– Profesionalni pčelari, koji su imali više stotina košnica u svom vlasništvu, poklanjaju i prodaju svoje pčele, prestaju da se bave pčelarstvom. Nažalost, mladi koji su počeli pre par godina da se bave pčelarstvom su u startu odustali zbog loše otkupne cene meda – dodaje Gorča.

Niska otkupna cena i slaba prodaja bile su i teme stručnog skupa pčelara Vojvodine, koji je pre desetak dana održan u Kikindi. U pripremu za novu sezonu ulaze uz veliki strah da uloženo ni ovoga puta neće biti vraćeno.

Izvor:RTV-Ekapija

Foto:Pixabay

Чланак Niska otkupna cena i slaba prodaja proizvoda od meda u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Svetska cene zlata danas je ponovo na šestomesečnom maksimumu, jer je drugi put ovog meseca preskočila psihološku granicu od 2.000 dolara za uncu (28,35 grama).

Zlato kao ekonomsko gorivo

Na trgovanju na svetskim berzama oko podneva cena je došla do 2.014 dolara, ohrabrena pre svega zbog slabljenja dolara i najava da će Kina morati da ekstenzivno finansira posrnuli finansijski sektor koji se urušava zbog krize sa nekretninama.

Ovo ekonomsko gorivo za rast cene zlata samo se nadovezalo na strepnje potencijalnih u vezi sa dodatnim ekonomskim posledicama dvaju ratova koji se odvijaju na obodu Evrope – u Ukrajini i Palestini. Kako je to uticalo na kupovinu zlata u Srbiji i regionu, za 24sedam objašnjava Brankica Šikić, suvlasnica firme „Premijum Gold Srbija“ koja se bavi trgovinom investicionog zlata.

– Cena zlata je znatno porasla proteklih godina jer se jedna kriza nadovezuje na drugu. Ekonomska kriza sada je pojačana onim ratnim, prvo u Ukrajini, a sada i između Izraelaca i Palestinaca, pa nije čudno što ljudi žele da imaju nešto što će im očuvati vrednost imovine, a lako se prenosi. A to je, naravno, zlato – napominje Šikićeva.
Za razliku od izbijanja ukrajinske krize, reakcija na tržištu, ni na svetskom ali ni onom u Srbiji i regionu, nije tako dramatična, ali to ne znači da kupovine nema, i to prilične.

– Ukrajina nam je bila iznenađenje i nekako nam je blizu, dok Palestinu i Bliski istok doživljavamo kao nešto dalje i mesto gde stalno neko s nekim ratuje. Zbog toga danas nema gužvi ni lista čekanja kod trgovaca zlatom, kao što je bilo pre godinu i po. Tada je izgledalo, i ovde i u Hrvatskoj gde takođe radimo, da svako želi da i poslednji slobodan evro pretvori u zlato. Danas je kupaca znatno manje, ali oni koji kupuju, kupuju veće količine i ozbiljniji su kupci – objašnjava naša sagovornica.

Ali, ma kog „kalibra“ bili kupci, i za velike i male jednako važi da kada jednom kupe, „ne izlaze iz zlata“.

Države zlato kupuju kao da je džabe

– Uglavnom dokupljuju zlato i veoma je retko da ga neko prodaje. A i tad je u pitanju neka veća investicija ili iznenadni trošak, a ne želja da se zlato zameni novcem – zaključuje Brankica Šikić.
Neizvesnost prija zlatu

Globalna ekonomska previranja, od pandemije, pa visoke inflacije, do recesije izazvane monetarnim sređivanjem tržišta koje već dugo sprovode centralne banke, odražavaju cenu zlata visokom od sredine 2019. godine.

Tada je zlato krenulo sa 1.300 dolara, pa u rasplamsavanju kovida u julu 2020. stiglo na 2.036 dolara, da bi krajem februara ruska ofanziva na Ukrajinu doterala cenu na 2.044 dolara.

Iako se očekivalo da cena značajno padne kada se situacija slegne, zlato je prošle godine spuštalo samo do 1.750 dolara, a ove (februar/mart pa oktobar) na 1.820 dolara.

Danas je ponovo na granici „2K“, a u maju ove godine je bilo i na 2.050 dolara. Koliko će biti u 2024. niko ne može da kaže. Međutim, i dalje stoje neke procene iz avgusta da će već početkom godine biti probijen rekord iz avgusta 2020. (2.072 dolara) sa bar 2.100 dolara, koliko je prognozirao izvršni direktor „TD Sekjuritisa“ Bart Melek za CNBC.

Za kraj godine zlato na 2.500 dolara video je Dejvid Nojhauzer, osnivač „Livermore Partnersa“, zbog očekivane stagflacije u globalnoj ekonomiji u narednih nekoliko godina.

A trenutna situacija u svetu je da je indeks dolara prema korpi valuta, na berzi u Londonu najniži u poslednja tri meseca, da se očekuje da FED neće više dizati kamatu, već da će ona pasti u martu na sadašnjih 5,25 odsto, kao i da će Narodna banka Kine uliti novac na finansijsko tržište radi podrške privatnim firmama.

I, ne treba zaboraviti, države zlato kupuju kao da je džabe.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Neizvesnost prija zlatu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Promptno zlato poraslo je 0,4% na 2.009,69 dolara po unci do 04:04 GMT. Terminske cene američkog zlata porasle su za 0,3% na 2.009,50 dolara, javlja CNBC, prenosi SEEbiz.

“Ono što trenutno pokreće zlato je niži američki dolar zbog nedavnih mekih podataka”, rekao je Kyle Rodda, analitičar finansijskog tržišta na Capital.com.

“Ekonomske brojke koje ove sedmice stižu iz SAD-a, kako o rastu tako i o inflaciji, potvrdit će ili uništiti slučaj ostaje li zlato iznad 2000 dolara.”

Zlato je oštro poraslo ranije tokom sesije, dosegnuvši čak 2.017,82 dolara za uncu.

Međutim, “to je možda bilo samo karakteristično za neku vrstu tanjeg azijskog tržišta”, dodao je Rodda.

Indeks dolara pao je za 0,1% u odnosu na svoje konkurente, nedaleko od najnižeg nivoa u više od dva mjeseca dostignute prošle sedmice, zbog čega je zlato postalo jeftinije za druge vlasnike valute.

Tržišni fokus sada se prebacuje na revidirane podatke o američkom BDP-u za treće tromesečje koji bi trebalo da budu objavljeni u sredu i US PCE indeks cijena – preferisani merač inflacije Federalnih rezervi – u četvrtak.

Ranije ovog meseca, sveži podaci pokazali su slabiju potrošačku inflaciju od očekivane, pojačavajući nade da bi Fed mogao početi ublažavati monetarne uslove pre nego što se očekivalo.

Izvor: Investitor.me
Foto: Pixabay

Чланак Zlato na šestomesečnom maksimumu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pesimistični izgledi za razvoj ovog sektora sektor naveli su proizvođače baterija za električne automobile da se uzdrže od kupovine značajnih količina litijuma i drugih ulaznih materijala tokom trećeg kvartala kada uobičajeno obnavljaju zalihe, preneo je portal Trejding ekonomiks.

Pored navedenih faktora, na tržištu je zavladala dodatna zabrinutost nakon što je EU pokrenula istragu o subvencijama Pekinga za proizvodnju električnih vozila. Na taj način je povećan rizik od novih carina i trgovinskih barijera između Evropske unije i Kine.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак U Kini drastičan pad cene litijuma се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dok je u prvom polugodištu 2023. godine RGZ zabeležio 13 odsto manje kupoprodajnih ugovora na tržištu nekretnina u Srbiji,u trećem kvartalu se ta brojka povećala na 15,9 odsto. Dok je ta brojka od 2020. do kraja 2022. godine bila preko 33.000 kvartalno, od početka ove godine samo smo u drugom kvartalu preskočili 30.000 transakcija na tržištu. Ako je verovati stručnjacima, ne postoji bolji signal i znak da nam se bliži pad cena kvadrata, i do 20 odsto!

Čeka nas pad cena kvadrata i do 20 odsto

Vladimir Đukanović, ekonomista i konsultant, kaže za „Blic Biznis“ da je sasvim izvesno da ćenakon ovakvog izveštaja cene kvadrata u narednom periodu morati da padaju.

„Smanjenje cena kvadrata sasvim je očekivano u narednom periodu jer je pao je promet, ačim padne promet znači da nema potražnje i cene moraju da padaju. U tom slučaju, potrebno je vreme od tri do šest meseci da se ove brojke koje pokazuju zvanični podaci odraze i cenu. U ovom trenutkuponuda je nikada veća ali kupovina je stala. Prodavci i dalje drže cene i to se vidi po cenama kvadrata koje su i dalje nepromenljive, i biće potrebno da prođe neki vremenski period do pola godine gde ćeoni shvatiti da moraju da spuste cene. Videćemo koliko će pasti, ali očekujemod 5 do 20 odsto“, kaže Đukanović.

Sagovornik objašnjava da je tokom korone štampanje velike količine novca doprinelo da ljudi masovno ulažu u nekretnine, što je doprinelo „napumpavanju“ cena. Međutim,ističe da u narednom periodu sledi obrt trenda i zaokret cena u drugom pravcu.

Cene kvadrata za sada nepromenljive

Izveštaj portala Nekretnine.rs za oktobar, pokazuje da sucene kvadrata u svim većim gradovima u Srbiji skoro nepromenljive u odnosu na novembar mesec ove godine. Neke opštine zabeležile su i pad ali u minimalnom skoro neprimetnom procentu.Cene kvadrata i dalje su najviše u Beogradu dok ih sustižu cene stanova u Novom Sadu. Prema tom izveštaju od svih većih beogradskih opština pad cena zabeležen je jedino na opštini Palilula, i to blizu 4 odsto, dok je na Vračaru, inače najtraženijoj lokaciji u Beogradu,kvadrat pao za manje od pola procenta.

U Novom sadu je samo jedna opština, Podbara, zabeležila pad cena za 0,44 odsto, dok je u Nišu kvadrat pao za 0,27 odsto na opštini Pantelej i Palilula.Gradska lokacija Pančevo je u istom periodu zabeležila pad kvadrata od 2,43 odsto.Inflatorni pritisci u Srbiji i u EU nastavili su da slabe što se odražava i na tržište nepokretnosti u našoj zemlji. Udeo delimično regulisanog tržišta (promet nekretnina koje nisu upisane u katastar nepokretnosti) u ukupnoj vrednosti, nastavlja da raste u poređenju sa istim periodom prošle godine i iznosi 32 odsto od ukupnog prometa u trećem kvartalu.

Poslednji izveštaj RGZ pokazuje da pored stabilizacije i smirivanja aktivnosti na tržištu nepokretnosti, u trećem kvartalu dolazi do još umerenijeg rasta cena stanova na nivou cele Srbije, a sudeći prema mišljenju struke, to je trend koji će se nastaviti u narednoj godini.

Izvor: Blic
Foto: Pixabay

Чланак Očekuje se pad cena kvadrata u Srbiji za 20 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Neka nejasna želja da postanem slikar i izradim žive slike rodila se u meni pre nego što sam naučio pisati i čitati. A ta želja rasla je sa mnom dok, najposle, nisam uvideo da moram početi sa crtanjem. To je bio početak moje umetničke karijere, a crkva je bila moj prvi učitelj.“, pisao je u svojim memoarima slikar Paja Jovanović.

Ovih dana on se opet našao u fokusu domaćih medija nakon prodaje dela „Odmor bašibozuka“ na londonskoj aukciji kuće Sotheby’s za 350.000 evra. Ipak, ovo nije njegovo „najskuplje“ delo, 2018., „Dva bašibozuka pred kapijom“, prodata su za 530.000 evra. Kao takav, jedan je od retkih umetnika koji kod nas nije zaboravljen. Ali ko je on stvarno bio i koja su njegova najpoznatija dela?

Život Paje Jovanovića

Rođen je u Vršcu 1859. , a njegovu sklonost ka umetnosti je prvi otkrio tutor vršačke crkve po imenu Aleksandar Tokin. Baš on je i odlučio da ga unajmi sa samo 14 godina, kako bi ukrasio zvona za crkvu, naručena iz Bečau. Podstaknut uspehom i pažnjom koji je privlačio radom, nakon dve godine upisuje slikarstvo na Bečkoj akademiji.

Kako se usavršavao kod Karla Milera, čuvenog orijentaliste, i on stiče ljubav ka ovom pravcu koji će obeležiti njegov rad u budućnosti. S tim što je on Egipat, po preporuci zamenio Bakanom. Zato se uputio u Crnu Goru, gde je radio na stvaranju dela po imenu „Mačevanje“. U narednom periodu posvetio se sličnim temama, a kada je jedno od njegovih dela ugledao čuveni galerista Henri Valis iz Londona, preporučuje ga galeriji Frenč i ovo mu donosi slavu, novac i prvu samostalnu izložbu 1884.

Kritičari su bili oduševljeni, a „Morning post“ je ocenio da će ime Paja Jovanović biti čuveno u svetu umetnosti. I nisu pogrešili. Iako mu je na ruku išla i činjenica da je Evropa tada bila fascinitana sa svime što je imalo neke veze sa Orijentom. Stoga, Paja kreće na svoje veliko proputovanje na isto.

Svetska slava, ali i ona domaća mu je pomogla da dostigne nove visine, pa je tako 1888. sa samo 29 godina postao najmlađi član Srpske kraljevske akademije – današnjeg SANU-a – u istoriji. Nakon toga se uputio u London, potom Minhen, Pariz i Beč gde je proveo naveći deo života.

Nakon potpisivanja ugovora sa galerijom Frenč, Paja je bio u obavezi da slika svakodnevni život naroda sa Balkana. Tako nastaju njegove najživopisnije žanr scene, sa prikazima ljudi u nošnjama dok obavljaju svoje svakodnevne obaveze. Ovo je zahtevalo dosta proučavanje i pripreme, pa se njegov rad nije bazirao samo na slikanju, veći i na etnološkom izučavanju.

Najpoznatije slike

Njegove najpoznatije slike iz prve faze su: Guslar, Arnautska straža, Povrtatak Crnogorca iz čete, Igrač s mačevima, Kićenje neveste, Borba petlova. Ali ono što je bila karakteristika čak i za one koje su nastale kasnije jeste da su iskazivale veliku ljubav prema narodu kom je pripadao.

Na samom početku druge faze nastaje čuvena „Seoba Srba“, i ona ukazuje na pravac koji će negovati narednih godina: istorijske slike rađene u stilu realizma. Spomenuta slika je nastala po narudžbini Crkvenog sabora, a zanimljivo je da su crkveni verodostonici bili nezadovoljni delom koje je kako su smatrali, Srbe prikazivalo kao običan narod, a ne vojnu silu. Upravo zato nastaje nekoliko njenih verzija.

Ovo nije poslednja njegova slika koja je imala nekoliko verzija. Najpoznatija je ona nastala 1900. po porudžbini vlade Srbije „Proglašenje Dušanovog zakonika“, a koliko je uspešan bio najbolje govori podatak da mu francuska vlada dodeljuje najviše odlikovanje koje su slikari mogli da dobiju, titulu Officer d’academie.

Najpoznatije slike ove faze su: Ženidba cara Dušana, Takovski ustanak, Sveti Sava izmiruje braću.

Poslednja i najduža faza, koja je trajala od 1905. do smrti umetnika, 1957., jeste treća i nju karakterišu portreti koje su naručivali najbogatiji ljudi tog doba: Mihajlo Pupin, princeza Milica, Franja Josif, Gospođa Kaufman, Sofija Dunđerski, Kraljica Marija, Milutin Milanković i njegova supruga. Svi oni se ističu po neverovatnom relaizmu i mnoštvu detalja, jer je Paja Jovanović obraćao pažnju i na najstinije detalje na odeći i nakitu, pa čak i okolnom nameštaju.

Izvor: nationalgeographic.rs

Foto: Pixabay

Чланак Najskuplji srpski slikar се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ekstremne vrućine, požari i suše smanjili su rod maslina ove godine i izazvali veliku nestašicu istih. Iz tog razloga je u maju cena maslinovog ulja na globalnom tržištu dostigla novi rekord, od 6.000 dolara po metričkoj toni, što je njegova najveća vrednost u poslednjih 26 godina. Potom je poskupelo još za 32% i sada se prodaje za 9.000 dolara po metričkoj toni, što je istorijski rekord.

Španija, najveći izvoznik maslinovog ulja na tržištu, ove godine je proizvela tek polovinu svoje regularne proizvodnje maslinovog ulja. Ceo Mediteran je bio pogođen ekstremnim temperaturama i sušama pa je i drugi svetski proizvođač ovog biljnog ulja, Italija, beležio veoma loše rezultate.

Zbog svega navedenog, maslinovo ulje će ove i naredne godine biti veoma skupo. U prodavnicama širom EU već je poskupelo za 75%, a očekuje se da ćemo mi u Srbiji ovo poskupljenje tek osetiti.

Izvor: Kvarc

Foto: Pezibear, Pixabay

Чланак Cena maslinovog ulja na istorijskom maksimumu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Glavni uzrok toga je nivo zaliha, koje su skoro prepolovljene (-46 odsto) u odnosu na prošlu godinu u isto vreme, prenosi Figaro.

Fjučers ugovor za smrznuti i koncentrovani sok od pomorandže za isporuku u novembru, izlistan na Čikaškoj berzi, porastao je na 4,3195 dolara po funti (oko 450 grama), dok je njegova cena na zatvaranju u utorak, 417,70 dolara, što je više je nego dvostruko (+102 odsto) u odnosu na isti period prošle godine.

Na smanjenje zaliha uticalo je i to što su Floridu u septembru i novembru prošle godine pogodila dva jaka uragana koja su uticala na prerano opadanje hiljade plodova, ali i širenje bolesti žutog zmaja koja utiče na sazrevanje agruma i izaziva prerano opadanje plodova.

Izvor:Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак U svetu nikad skuplji sok od pomorandže се појављује прво на Biznis i Finansije.