Običan devizni račun, na kom građanin može da drži i simboličan iznos stranog novca – 20, 30 evra – samo da bi ga održao aktivnim, u pojedinim bankama više neće biti besplatan. Za njegovo korišćenje moraće da se plaća mesečna naknada, bez obzira što nema nikakvog prometa po računu.
Korisnik u tom slučaju ima dve mogućnosti: da zatvori ovaj račun i promeni banku ili da – ne čineći ništa – pristane da plaća novi trošak.

Ako prihvati novi tarifnik, a ne obezbedi novac na računu, banka će njegovo dugovanje „pisati“ kao neplaćeni dug, koji će u slučaju da ostane neplaćen i narednih 60 dana – završiti kao negativna stavka u Kreditnom birou.

A, bilo da je reč o neplaćenom dugu od hiljadu ili sto hiljada dinara, sa docnjom upisanom u izveštaj Kreditnog biroa teško da će korisnik u bilo kojoj banci uspeti da refinansira kredit, dobije kreditnu karticu ili produži dozvoljeni minus. I to naredne tri godine koliko se podatak o kašnjenju „čuva“ u Kreditnom birou od trenutka namirivanja duga.

Propis koji će bankama zabraniti da naplaćuju provizije za račune na kojima nema ni priliva, ni odliva novca – ne postoji. Ali, postoje pravila koja od banaka zahtevaju da na vreme obaveste klijenta o predstojećoj promeni cenovnika, kako bi on mogao da pronađe banku koja mu, po pitanju naknada – više odgovara.

Obaveštenje na vreme

“U skladu sa Zakonom o platnim uslugama naknada za usluge koje banka pruža korisniku je obavezni element zaključenog okvirnog ugovora o platnim uslugama i banke imaju obavezu da o promenama naknada informišu svoje korisnike, pismenim putem i to dostavljanjem predloga izmena (u ovom slučaju predloga novih naknada) najmanje dva meseca pre predloženog datuma početka njihove primene”, kažu za portal N1 u Narodnoj banci Srbije.

Ako ne obavesti banku da se sa dostavljenim predlogom izmena nije saglasio, smatraće se da je korisnik – saglasan, ali ovaj način saglašavanja mora prethodno da bude ugovoren okvirnim ugovorom između njega i banke.

“Banka je dužna da istovremeno s dostavljanjem predloga o izmeni okvirnog ugovora obavesti korisnika platnih usluga o njegovom pravu da pre dana početka primene predloženih izmena i dopuna može da raskine okvirni ugovor bez plaćanja naknade i drugih troškova, ako ne prihvati taj predlog”, navodi NBS.

Negativan izveštaj Kreditnog biroa

Kada je reč o kašnjenju u namirivanju obaveza, bez obzira da li korisnik računa namerno ili slučajno ne plati prispeli dug, svaka banka prijavljuje svakog klijenta – građanina kad protekne 60 dana od momenta kada je taj dug dospeo za naplatu.

To važi za dugove i po dinarskim i deviznim računima, dozvoljenim minusima, kreditnim ratama, kreditnim karticama…

Trenutno su, prema podacima Udruženja banaka Srbije, korisnici više od 248.000 tekućih računa upisani u Kreditni biro, jer kasne sa namirivanjem svojih obaveza po osnovu dozvoljenih minusa duže od 60 dana. Reč je o iznosu od čak 4,2 milijarde dinara.

Kada je reč o kreditima, sa otplatom rata kasni 139.537 dužnika…

Koliko novca zapravo godišnje ostavlja svojoj banci, svaki korisnik može da sazna iz izveštaja koji banka mora da mu pošalje najkasnije do 1. marta svake godine.

Jednogodišnji izveštaj

Izveštaj sadrži precizno navedene provizije i naknade koje su mu zaračunate tokom cele prethodne godine.

“Pored podataka o naplaćenim naknadama, ovaj izveštaj sadrži i podatke o primenjenim kamatnim stopama i ukupnom iznosu kamate, ako je banka naplaćivala ili plaćala kamatu u tom periodu za pojedine usluge povezane s platnim računom. Korisniku platnih usluga je od velikog značaja da jednom godišnje dobije informaciju o svim naknadama koje mu je pružalac platnih usluga naplatio za određeni platni račun, kao i da dobijene informacije može da uporedi ukoliko ima više platnih računa kod različitih pružalaca platnih usluga”, ukazuju u NBS.
I prilikom otvaranja računa u nekoj banci, svaki građanin od banke mora da dobije pregled svih naknada u standardizovanom obrascu koji je propisala NBS.

“U našoj zemlji posluje 26 banaka i korisnici platnih usluga mogu izabrati nekog od tih pružalaca platnih usluga, tj. onog za kojeg ocene da će na najekonomičniji i najefikasniji način moći da im pruži platne usluge, odnosno da zadovolji njihove interese“, ukazuju u NBS.

Kako ukazuju, na sajtu Narodne banke Srbije omogućen je uporedni pregled naknada koje banke zaračunavaju na najčešće usluge povezane sa računima.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Ko ih ne odbije – smatra se da ih je prihvatio се појављује прво на Biznis i Finansije.