Milena Altmeyer, vođa projekta „Reforma javnih finansija – Agenda 2030“ koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju u Srbiji GIZ, rekla je da je Vlada Srbije bila uključena u formulisanje Ciljeva održivog razvoja, ali da bi „voleli da bude malo odlučnija u sprovođenju Agende 2030 te da se svi Ciljevi prevedu u nacionalne politike na nacionalnom nivou, a zatim da se spuste na lokalni nivo“.

Inače, Agenda 2030 obuhvata 17 Ciljeva održivog razvoja, 169 potciljeva, 248 indikatora.

„Ukoliko bi trebalo da izdvojim tri ključne stvari koje treba uraditi izdvojila bih: pojačati saradnju i koordinaciju kako bi se našao dogovor oko reformskih prioriteta, zatim pretočiti Ciljeve u nacionalne politike, spustiti ih na lokalni nivo i izdvojiti sredstva za njihovo sprovođenje i treće: koristiti kredibilne podatke i dokaze koji će biti pokretači ovog procesa te građane neprekidno informisati o napretku“, rekla je Milena Altmeyer i dodala da je Vlada Srbije svojevremeno osnovala međuresornu radnu grupu koja je imala zadatak da sprovodi i prati realizaciju Ciljeva ali da takva grupa nije ponovo osnovana nakon izbora 2020.

Srbija daleko od evropskih razvijenih zemalja u pogledu dostizanja Ciljeva

Altmeyer je podsetila da Agenda 2030 ima čvrst stav da niko ne sme da bude zaboravljen i da uspostavi nekoliko nultih principa: nulto siromaštvo, nultu smrtnost, nultu glad, smrtnost na porođaju, eliminaciju epidemija, trgovine ljudima. „Prethodni razvojni planovi su se fokusirali na napredak samo nerazvijenih zemalja. Agenda 2030 je, s druge strane, sveobuhvatna i obuhvata sve zemlje i sve aktere kao i pitanja koja se odnose na klimatske promene. Za njeno ostvarivanje nije dovoljno angažovanje Vlada i Ujedninjenih nacija već svi treba da damo doprinos“, istakla je ona.

Snežana Lakčević, pomoćnica direktora za Sektor društvenih statistika u Republičkom zavodu za statistiku je rekla da ta institucija sprovodi 338 istraživanja i na osnovu ovih istraživanja možemo da ispratimo 110 indikatora UN Ciljeva održivog razvoja. „Prošle godine smo sproveli dva nova istraživanja na osnovu kojih ćemo dobiti nove indikatore. Kontinuirano radimo na unapređenju praćenja indikatora“, rekla je Lakčević.

Dragana Đoković-Papić, načelnica odeljenja za Ciljeve održivog razvoja, socio-ekonomske indikatore i pravosudnu statistiku RZS je rekla da je formirana radna grupa od 14 članova koja je zadužena da prati Ciljeve, njegove indikatore i promene u metodologijama.

„U aprilu će biti dodata dva nova indikatora koja će biti praćena. Za svaki od Ciljeva postoji bar jedan indikator, pa čak i za more i okeane jer se odnosi na ribnjake.

Marija Babović, programska direktorka SeConS-a i urednica 15. broja MONS*-a je rekla da su u određenim indikatorima napravljeni pomaci poput smanjenja natalne smrtnosti, potpuna prisutnost medicinskih radnika, borba protiv zaraznih bolesti kao i u pristupu kvalitetnoj vodi i rodnoj ravnopravnosti, povećanju udela obnovljivih izvora energije i dostupnosti energije građanima. Ipak, ona je dodala da cilj zdravstvene zaštite ne ide u dobrom pravcu kao i da se u obrazovanju prati malo indikatora, a oni koji se prate su više u crvenoj zoni. Pomak ne postoji ni u oblasti trgovine decom, zatim vladavini prava. Pogoršao se i indikator ukupne populacije koja je u ozbiljnjoj nesigurnosti nedostatka hrane.

Nemanja Šormaz, direktor Centra za visoke ekonomske studije je rekao da Srbija nije nacionalno prilagodila Ciljeve Agende 2030 i deluje kao da od tog procesa polako odustaje. „Nije reč samo o sprovođenju i nezainteresovani države već je takvo stanje posledica šireg problema – Srbija ne planira sistematično svoj razvoj. Agenda 2030 je odličan alat da se posmatra iz različitih perspektiva i sagleda koliko su ciljevi međusobno povezani“, rekao je Šormaz i dodao da se indikatori prilagode potrebama Srbije.

On je dodao i da je Srbija daleko od evropskih razvijenih zemalja u pogledu dostizanja Ciljeva.

*MONS – Monitoring socijalne situacije u Srbiji je onlajn platforma koju su pokrenuli SeConS grupa za razvojnu inicijativu i Fondacija za razvoj ekonomske nauke FREN kako bise pojačali značaj rezultata društveno-ekonomskih istraživanja i njihov uticaj na procese donošenja javnih politika.

Panel je organizovan u okviru projekta „Reforma javnih finansija – Agenda 2030“ koji podržavaju vlade Švajcarske i Nemačke.

Izvor: Sveonovcu.rs

Foto:Lela Saković

Чланак Srbija nije nacionalizovala i prioritizovala Ciljeve održivog razvoja се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) podstakle bi investicije privatnog sektora za koje se očekuje da će u naredne tri godine realno da rastu preko deset odsto godišnje. Ali strategija ne definiše dovoljno dobro konkretne politike, kojima bi se to obezbedilo“, naveo je Fiskalni savet u oceni Fiskalne strategije Vlade Srbije.

Bez jasnih mera koje će dovesti do velikog privrednog rasta

Dodaje se da nisu jasno predstavljene ključne mere Vlade koje bi dovele do očekivanog snažnog rasta privatnih investicija od deset odsto godišnje i posledično relativno visokog rasta BDP-a od šest odsto u 2021. godini.
Ističe se da se ne zna kako će se u praksi ograničiti rast plata u javnom sektoru u srednjem roku, kad država takvu politiku ne sprovodi ni tokom zdravstvene krize. „Nije prikazan dovoljno čvrst plan temeljnog restrukturiranja najvažnijih državnih i javnih preduzeća, što je neophodno za projektovano smanjenje subvencija“, naveo je Fiskalni savet.

Prognoza privrednog rasta u strategiji je, prema oceni Fiskalnog saveta, previše optimistična jer je Vlada projektovala da će privredni rast u 2021. biti relativno visok i i da će dostići šest odsto, a zatim četiri u 2022. i 2023. godini.
„U vremenu povećane neizvesnosti Vlada je trebalo da ima nešto oprezniji pristup u prognozama. Naročito je upitan rast BDP-a od šest odsto u 2021. godini, koji je iznad očekivanja svih kredibilnih međunarodnih institucija“, upozorava Fiskalni savet.

Srednjoročni trend realniji od kratkoročnog

U Savetu dodaju da je projekcija privrednog rasta od četiri odsto u 2022. i 2023. nešto manji problem, jer se ne razlikuje toliko od srednjoročnog trenda rasta BDP-a Srbije iz perioda pre zdravstvene krize.
„Tenutno raspoloživi podaci ukazuju na to da bi odgovarajuća, dovoljno oprezna prognoza rasta BDP-a u 2021. bila tri do četiri, umesto šest odsto“, ocenio je Fiskalni savet.
Strategijom je planirano da se fiskalni deficit sa 8,9 odsto BDP-a iz 2020. smanji za tri godine na jedan odsto BDP-a, uz smanjenje javnog duga sa skoro 60 odsto BDP-a na 56 odsto BDP-a.
Planirano je i veliko poboljšanje strukture budžeta tako što bi se snažno smanjilo učešće državnih subvencija i plata u javnom sektoru u budžetskim rashodima, a povećalo učešće javnih investicija.

„Strategija kaže da će subvencije u 2023. da se nominalno smanje za oko 20 odsto u odnosu na 2021, a da će plate u javnom sektoru u naredne tri godine da rastu manje od pet odsto godišnje. Po projekcijama budžet ne bi oskudevao ni u poreskim prihodima pošto je prognozirano da će privredni rast u 2021. da iznosi šest odsto, ali je pitanje da li će se te idealne projekcije ostvariti“, ističu u Fiskalnom savetu.

Odlaganje problema

Detaljnije analize pokazuju da prognoza rasta BDP-a iz strategije sadrži neke neodgovarajuće pretpostavke i nekonzistentnosti, a prva je to što je BDP za 2020. godinu procenjen na skoro 47 milijardi evra, za bar 500 miliona evra više od stvarno mogućeg, a upitna je i projekcija rasta lične potrošnje i investicija.
Da bi više rasle investicije javnih preduzeća neohodna je njihova reforma, a da bi privredna preduzeća više ulagala potrebno je poboljšati ambijent, većom vladavinom prava i manjom korupcijom.

Ukazano je i da su plate u ovoj kriznoj godini u javnom sektoru povećane za deset odsto kada će BDP zabeležiti pad do 1,5 odsto, ali je taj problem ostavljen da se rešava u srednjem roku.

Srbija među rekorderima po tužbama građana

„Strategijom je planirano smanjenje izdvajanja za ostale tekuće rashode u srednjem roku gde spadaju kazne i penali. To bi se lako moglo pokazati kao preterano optimistična prognoza jer se pred međunarodnim sudovima vode četiri postupka investitora protiv Srbije, koji bi mogli da rezultiraju kaznama za državu od preko 400 miliona evra“, naveo je Fiskalni savet.
Dodao je da je Srbija za poslednjih 11 godina na ime kazni platila milijardu evra. Uz to, Srbija je među zemljama rekorderima po broju tužbi koje njeni građani vode pred Evropskim sudom za ljudska prava.
„U Strategiji nisu navedeni ni detaljni planovi investicija u zaštitu životne sredine, a nisu dati ni elementi po kojima bi se uredio sistem plata u javnom sektoru“, naglašavaju u Fiskalnom savetu.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Ciljevi Vlade Srbije za sledeću godinu dobro odabrani, loše planirani се појављује прво на Biznis i Finansije.