Ovaj otpad bi mogao da bude ponovo upotrebljen u proizvodnji ili za dobijanje zelene energije, međutim, on najčešće završava na deponiji. Nedostatak primene modela cirkularne ekonomije, koja podrazumeva ponovno korišćenje otpada nastalog u procesu proizvodnje ili nakon upotrebe proizvoda, i višedecenijska primena linearne ekonomije – odlaganja istog na deponije, rezultirali su formiranjem čak 3.500 divljih deponija, dok sanitarnih imamo tek desetak.

„Ovakav pristup je dominantan u većini delatnosti i, primera radi, u sektoru ugostiteljstva dovodi do stvaranja velikih količina otpada. Procenjuje se da hoteli, kafići i restorani naručuju oko 120.000 tona namirnica godišnje, od čega nastane ukupno oko 40.000 tona otpada. Čak 99% ovog otpada završava na deponiji, gde emituje gasove sa efektom staklene bašte. Zato je važno da se uz pomoć cirkularne ekonomije otpad pretvara u resurs. Procena Programa za uvođenje cirkularne ekonomije do 2023. koji je predložio NALED, uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), pokazuje da bi razvoj cirkularne ekonomije u Srbiji otvorio i do 30.000 novih radnih mesta“, ističe Jelena Kiš, predsednica Saveza za životnu sredinu NALED-a.

Prelazak na cirkularni model ekonomije

Iako su trenutna ulaganja u životnu sredinu u Srbiji i četiri do pet puta manja nego u zemljama Evropske Unije i iznose 0,3% BDP-a, u privredi postoji veliko interesovanje za prelazak na cirkularni model ekonomije. To se posebno odnosi na one koji posluju sa međunarodnim kompanijama, čiji zahtevi podrazumevaju brigu o životnoj sredini.

U nastojanju da pomogne razvoju cirkularne ekonomije i unapređenju zakonskog okvira u oblasti upravljanja otpadom od hrane, koji će obavezati kompanije koje proizvode i služe hranu na pravilno odvajanje ovog otpada, uz postavljanje kanti za odvajanje otpada životinjskog i biljnog porekla, NALED je pokrenuo projekat „Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Republici Srbiji“. Projekat se sprovodi u saradnji sa kompanijom EsoTron i Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju (GIZ), u okviru programa razvojne saradnje sa privatnim sektorom – develoPPP.de koji finansira Nemačko Savezno Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj.

U okviru projekta, takođe se pozivaju svi ugostitelji na teritoriji Beograda i Novog Sada da sav otpad od hrane koji proizvedu predaju na zbrinjavanje operateru sistema upravljanja otpadom, kompaniji EsoTron, i zajedno prikupe 1.000 tona ovog otpada za godinu dana. Prijave mogu slati na mejl esotron@esotron.rs ili putem telefona 021/621 66 27.

Чланак Ulaganja u životnu sredinu u Srbiji četiri do pet puta manja nego u zemljama Evropske Unije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Proizvođači ambalaže u Srbiji proizvedu oko 115.000 tona ove sirovine godišnje. Sektor ambalaže je najveći potrošač plastike u Evropi, a ovaj materijal koji ima niski udeo CO2 koji 100 odsto može da se reciklira, i predstavlja idealnog kandidata za cirkularnu ekonomiju, istakao je Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije ( PKS), prenosi se na zvaničnom sajtu.

„U Srbiji je još pre pandemije pokrenuta inicijativa za usvajanje Strategije upravljanja plastikom u Republici Srbiji do 2030. godine u paketu cirkularne ekonomije i Pravilnika o tehničkim i drugim zahtevima za plastične kese za nošenje i o ocenjivanju usaglašenosti, koji su usaglašeni sa Direktivama EU, tako da možemo reći da su se takvi zahtevi u Srbiji čuli i pre pandemije“, rekao je Stevanović i dodao da se zbog brojnih prednosti plastike, neškodljivosti i inertnosti materijala, više od 50 odsto proizvoda pakuje u plastiku.

„Vlažne proizvode, meso, ribu, voće, povrće, zamrznuti program je i nemoguće spakovati u neku drugu ambalažu. Istraživanja za vreme pandemije su pokazala da i virusi i bakterije ne žive dugo na plastici.“

Uskoro uvođenje depozitnog sistema za ambalažu

Prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, ukupno se generiše oko 2,2 miliona tona komunalnog otpada godišnje, a 185.000 tona je ambalažni otpad (prikupljen od strane operatera). Udeo plastičnog ambalažnog otpada u ukupnoj količini ambalažnog otpada je oko 26 odsto. Novi Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu koji je u pripremi, predviđa uvođenje depozitnog sistema za neke vidove ambalaže što bi bio odličan podsticaj građanima da vrše selekciju otpada.

„Kada je sistem dobro postavljen, ljudski faktor je minimiziran. Potrebna je edukacija u pravcu pravilnog odlaganja, razvrstavanja i primarne selekcije otpada. Najbolji rezultati bi se ostvarili ulaganjem u reciklažnu industriju“, ističe Stevanović.

Biorazgradiva kompostabilna plastika predstavlja budućnost za očuvanje životne sredine, ali traži dobro izgrađen sistem upravljanja otpadom i razvijenu infrastrukturu

Podsetimo, Ministarstvo zaštite životne sredine izradilo je dokument pod nazivom Mapa puta za cirkularnu ekonomiju koja prikazuje različite pristupe razlozima za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji, kao i ekonomske modele i moguće načine za povećanje nacionalne produktivnosti kroz nove globalne trendove ekonomskog rasta koji vode ka smanjenju upotrebe prirodnih resursa i negativnog uticaja na životnu sredinu

Izvor: Agroklub

Чланак Plastika može 100 odsto da se reciklira i idealna je za cirkularnu ekonomiju се појављује прво на Biznis i Finansije.