„Proleteri svih zemalja, ovo ne valja“ nedavno je bio najcitiraniji i najviše deljeni grafit na društvenim mrežama. Poruka, za sve koji su je delili, sasvim prigodna i pisac grafita je, kažu u pravu. Tek mali broj njih je primetio da je poruka napisana na sveže okrečenoj, beloj fasadi predratne zgrade. I da bi se skinula, nije dovoljan samo dobronamerni komšija. Skidanje grafita sa zgrada, spomenika i uopšte fasada često je dugotrajan posao, koji rade specijalizovane firme, a od pre tri godine i JKP „Gradska čistoća“. I naravno košta. Koliko, zavisi od površine na kojoj se grafit nalazi, da li je svež ili star nekoliko godina, od boja koje su korišćene…

„Nema pravila prilikom čišćenja grafita, nekad sve završim za sat vremena, a nekad ostanem ceo dan. Otprilike, može se kvalitetno očistiti oko šest do sedam kvadratnih metara dnevno. Neki trenutni prosek cena je oko 10 evra po kvadratu, ali zbog poskupljenja hemikalija koje koristim mislim da će i krajnja cena čišćenja ići gore. Najviše sreće u nesreći, ako može tako da se kaže, imaju vlasnici kuća ili zgrada koje imaju obične okrečene fasade. Sa njih se grafit najlakše skida. Tu im moja profesionalna pomoć i nije potrebna, dovoljno je da samo opet prekreče. Ali, ako je fasada pikovana, od betona ili mermera, skidanje grafita moguće je isključivo sa profesionalnom opremom i hemikalijama. I na kraju, ja uvek i svima preporučujem i antigrafit zaštitu. Ona trenutno košta oko 400 dinara po kvadratu i lako se nanosi na zid. Nakon toga, ako neko opet po tom zidu piše ili crta lakše, brže i jeftinije može da se skine“, priča majstor Siniša Jelić, koji je 15 godina proveo u firmi koja se profesionalno bavi skidanjem grafita. Sada mu se, kako kaže, više isplati, da bude „sam svoj gazda“. Dodaje i da „lista čekanja“ ne postoji, te od momenta kada ga neko pozove, pa dok se očisti grafit najviše prođe nedelju dana.

Neželjene „žvrljotine“ se mogu skidati sa fasadne cigle, prirodnog kamena, betona, gipsa, obojene fasade, pločica, plastike… U zavisnosti od površine razlikuju se i metode skidanja. Jedna od najčešćih je uklanjanje specijalnim hemijskim sredstvima. Posle oko pola sata, u zavisnosti u kom je stanju samo mesto na kome se nalazi grafit ali i čime je napisan, toplom vodom ispiraju se zidovi pod visokim pritiskom. Ukoliko je potrebno, postupak se ponavlja dva, tri puta jer su pojedini grafiti prilično stari, što utiče na brzinu završavanja samog posla. Na primer, grafiti sa plastike skidaju se mašinama za takozvano peskiranje, koje rade i kada su temperature u minusu.

Aktivna pena za „duhove“

JKP „Gradska čistoća Beograd“ očistila je prošle godine više od 12.000 kvadratnih metara fasada i zidova na kojima su bili ispisani grafiti. Na teren izlaze po prijavi, a kako bi očistili zid od grafita potrebno je da temperatura bude viša od 15 stepeni.

„Sugrađani kontaktiraju prvo lokalnu samoupravu, pa onda oni nama to proslede i mi izlazimo na teren kako bi videli da li je uklanjanje grafita moguće, kakva je fasada i da li je zgrada pod nekom zaštitom“, kažu u ovom javnom preduzeću. Cena zavisi od površine na kojoj se grafiti nalaze. Ukoliko su na pločicama, plastici ili čeliku potrebno je izdvojiti od 2.783 pa do 3.252 dinara po kvadratnom metru. Uklanjanje grafita peskiranjem kvarcnim peskom košta 2.103 dinara po kvadratnom metru, a ukoliko površina na kojoj su neželjene „žvrljotine“ ima antigrafit zaštitu cena je skoro dvostruko manja, odnosno 997 dinara po kvadratnom metru.

Osim različitih tehnika i mašina koje se koriste za skidanje neželjenih crteža, na tržištu postoje i različite tečnosti koje olakšavaju ovakvu vrstu čišćenja. Na primer, viskozna sredstva namenjena su skidanju grafita i slikanih nalepnica sa zidnih fasada. Posle njihove upotrebe, na fasadama se ne vide tragovi čišćenja. Sredstva u obliku gela koriste se prilikom uklanjanja grafita sa polikarbonata i ne ostavljaju efekat „mlečnih mrlja“, dok specijalna, impregnirana krpa čisti grafite pisane markerom, felt-olovkama i kugličastim bojama, sa okrečenih i tvrdih fasada, kao i sa plastičnih površina. Stručnjaci savetuju i da prilikom skidanja grafita ne treba da se tretira samo grafit već arhitektonska celina, odnosno i površina oko grafita, kako se ne bi dobila vizuelno neujednačena površina.

„Prvo se četkom nanese gel na suvu podlogu. On treba da odstoji pet do deset minuta. Nakon toga se površina s grafitom tretira hidrodinamički, odnosno vodom pod velikim pritiskom. Nakon toga se nanosi aktivna pena za duhove. Duhovi su zapravo ostaci boje koji su ušli dublje u pore materijala. Aktivna pena je materijal koji ima sposobnost da prljavštine vežu sa molekulima vode. Potom se površina opet ispira vodom koja je pomešana sa kvarcnim peskom, od tri do pet procenata pod pritiskom. Nakon ovoga hidrodinamičkog čišćenja, to jest, vlažnog peskiranja se zaista vidi rezultat. Na kraju se površina ispere čistom vodom. Nakon što se površina potpuno osuši, što traje oko 12 sati, najbolje je naneti antigrafitnu emulziju u dva sloja. Čeka se oko desetak minuta i zatim nanosi ponovo, i to mokro na mokro, i prvi sloj ne sme da se osuši. Ova emulzija je vodootporna i paropropusna, omogućava da pore na materijalu dišu i što je najbitnije otporna je na UV zračenje. Ukoliko se na ovako zaštićenoj fasadi ponovo pojave grafiti, oni se mogu daleko lakše skinuti“, objašnjava Đorđe Uzelac iz firme „Formelini-G“ kako su uklanjali grafite sa fasade galerije „Most“ iz Novog Sada, jednog od mnogobrojnih objekata na kojima je ova firma radila za 15 godina svog postojanja.

„Neposredna“ naplata iz džepa stanara

Osim što koštaju „posredno“, grafiti na stambenim zgradama mogu i „neposredno“ da se naplate. I to su pre nešto više od godinu dana, na računu svoje stambene zajednice osetili i stanari višespratnice u centru Beograda. Naime, skupština jedne zgrade u Ulici 27. marta dobila je prekršajni nalog zbog grafita iscrtanih na fasadi. Iako su im krivci bili potpuno nepoznati, a „žvrljotine“ nastajale tokom rekonstrukcije ove ulice, stanari su bili dužni da o svom trošku srede spoljni zid stambenog objekta.

Prekršajni nalog im je napisala komunalna milicija, i kako su objasnili, „zakonom o prekršajima nije propisano pravo, ni mogućnost podnošenja žalbe ili prigovora na ovu vrstu prekršaja“. Ipak, osobe kojima se izda ovakva vrsta naloga imaju pravo da podnesu zahtev za sudsko odlučivanje u roku od osam dana. Sudija će omogućiti građanima kojima je izdat prekršajni nalog da se izjasne o svim okolnostima i da iznesu svoju odbranu. Propisane su i kazne, i to za pravna lica 50.000 dinara, za preduzetnike dvostruko manje, a za fizička lica iznos je 10.000 dinara.

Prema podacima iz gradske uprave Grada Beograda, za čišćenje grafita u prestonici ove godine je iz gradske kase izdvojeno čak milion evra. Za isti posao, Novi Sad je, pre tri godine izdvojio oko 60.000 evra bez PDV-a. Čelnici Grada Beograda kažu da su obezbeđene i nove mašine kao i antigrafit boja. Izmenjeni su i propisi, te sada svi investitori imaju obavezu da do dva metra visine na fasadama imaju antigrafit boju, koja omogućava da se svaki sledeći grafit ukloni običnom vodom.

I na kraju, mada se danas troši mnogo novca i vremena kako bi se skinuli sa raznih površina, grafiti imaju čak i svoju „istoriju“ i „političku“ težinu. Postoje još od neolita, kada su nomadi ostavljali tragove svojih putovanja grebući znakove na kamenju i pećinama. Takođe, od 1961. do 1989. godine Berlin je delio Berlinski zid. Građani Zapadnog Berlina su protestovali zbog zida, prekrivajući ga upravo grafitima.

Aleksandra Galić

Biznis i finansije, broj 197, maj 2022.

Чланак Posao uklanjanja grafita: Skupa „ulična“ umetnost се појављује прво на Biznis i Finansije.

Svi oni koji su bili u vojsci vrlo dobro znaju šta je to GSP, ali za one koji ne znaju da pojasnimo. U pitanju je Generalno Sređivanje Prostorija, dan kad se pomeraju kreveti, vojničke kasete i kad cela kasarna bruji od kuknjave: „Uf, ne žalim pare, dajem sve što imam, samo da neko ovo uradi umesto mene“.

Identičnu reakciju imaju i oni koji mrtvi umorni nakon naporne petodnevne radne nedelje žele da odmore za vikend. Ali ne u svom neredu, već negde sa prijateljima i rodbinom, a kad se vrate kući da sve bude sređeno i očišćeno.

Međutim, to nije tako prosto kao što vojniku pada na pamet, jer tržište rada u Srbiji pokazuje da čak i ukoliko vam nije problem da izdvojite oko 450 dinara po satu, od čega nema povoljnije, biće vam potrebno mnogo sreće da pronađete kvalitetnu spremačicu. One su, jednostavno deficitarne na srpskom tržištu rada.

Satnica do 600 dinara

Trenutna situacija je takva da je izuzetno teško, da ne kažemo gotovo nemoguće po toj ceni pronaći i angažovati pouzdane, profesionalne i pedantne osobe kojima ćete dozvoliti da uđu u vaš dom i u njemu provedu nekoliko sati sređujući sve ono za šta vi nemate vremena. Pre će biti da ćete za tu pomoć morati da izdvojite između 500 i 600 dinara, ali i dalje vam nije zagarantovano da ćete higijeničarku odnosno spremačicu uspeti da pronađete „danas za sutra“.

„Ma, to je gotovo nemoguće. Toliko je teško danas pronaći higijeničarku da je to neverovatno. Čak iako zanemarimo da im je dnevnica skočila na više od 500 dinara, a da one kod vas moraju da ostanu po nekoliko sati, jednostavno ih nema i za njima je ogromna potražnja. Da ne pričamo o tome da tu treba biti oprezan, budući da nije svejedno da nekoga pustite u kuću da u njoj boravi nekoliko sati i to dok vi niste prisutni“, kaže nam Jovana iz Beograda, koja više godina koristi usluge kućnih pomoćnica.

Podaci objavljeni na najvećem domaćem sajtu za zapošljavanje Poslovi Infostud pokazuju da su ove pozicije podjednako deficitarne kao one za vozača, pekara, mesara i ostalih sličnih zanata.

Posao je naporan i vrlo stresan

A šta bi sve obuhvatao posao higijeničara to zavisi od onoga što je vama potrebno. Na tržištu se nalaze specijalizovane firme koje nude usluge čišćenja zgrada, poslovnih objekata i privatnih stanova i kuća, a za isti posao je moguće angažovati i privatna lica. Pomoć u kući se ogleda u brisanju, usisavanju, katkad peglanju, ponekad i spremanju obroka… Sve zavisi od vrste dogovora i potrebe klijenata.

Klijentelu mahom čine, kaže nam Branka Radovanović iz Pančeva, mladi bračni parovi od 30 do 40 godina, koji žele što više vremena da provode sa prijateljima izvan kuće. Međutim, usluge čistačica neretko traže i stariji i bolesni sugrađani koji nemaju snage da se bave kućnim poslovima.

„Specifičan je to posao. Veoma zahtevan i vrlo iscrpljujući. Svaki klijent ima svoje želje i potrebe i bez izuzetka, želi da mu se kuća ili stan srede u što kraćem roku kako bi prošli što jeftinije. Istina, ima osoba koje vole da odugovlače, kako bi ‘ubile’ još jednu satnicu, ali s druge strane, ima i poslodavaca koji preteruju u želji da se posao završi što pre“, kaže nam ova pedesetogodišnjakinja sa dvodecenijskim iskustvom u ovom poslu.

Rođena Pančevka, koja svakodnevno putuje na posao u Beograd naglašava da je čišćenje stanova izuzetno težak i stresan posao, ali u današnje vreme veoma isplativ.

Mladi se retko odlučuju za ovaj posao

„Ukoliko želite da vam stan bude detaljno očišćen, onda je potrebno da nam ostavite vreme da to učinimo kako treba. Nema potreba da nam bilo ko stoji nad glavom i da nas požuruje, jer to sigurno neće uticati na to da posao bude dobro završen. Ukoliko zapneš i radiš osam sati dnevno šest dana u nedelji, plus vikend kojim možeš da podigneš cenu, mesečno možeš da zaradiš i više do 100.000 dinara“, kaže Branka. Posebno ističe da je poslednjih 7-8 godina retko viđala koleginice mlađe od 40 godina, što ukazuje da mlade devojke ne žele da se bave ovim poslom.

Konstantin Radulović

Više o ovome možete pročitati na sajtu Infostuda

Foto: Pixabay

Чланак Srpskom tržištu rada nedostaju i spremačice се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tokom proteklog vikenda, preko 30 volontera GSS-a i predstavnika Lidla, čistili su beogradsku Zvezdarsku šumu i Savski nasip, uklanjajući nepropisno odloženi otpad, poput praznih flaša i ambalaže iz prirode, koji je potom predat JKP „Gradska čistoća“, radi propisnog zbrinjavanja.

„Kada ljudi potcene prirodu ili precene svoje mogućnosti, GSS je tu da pomogne. U našim akcijama, ali i srcima, okrenuti smo prirodi u kojoj provodimo dosta vremena. Zato i znamo kako izgledaju neke naše planine, reke, jezera i uopšteno, okruženje, čije lepote su često prekrivene otpadom. To je poražavajuća slika koju, zajedno sa našim partnerima, želimo da promenimo, kroz same akcije čišćenja, ali i podizanje svesti ljudi o važnosti očuvanja prirode“, izjavio je Srđan Paroški, spasilac Gorske službe spasavanja Srbije.
Lidl Srbija će podržati GSS i u narednim akcijama čišćenja prirode, tokom kojih će pod sloganom „Čisto iz ljubavi“, biti očišćeni nepristupačni delovi planina Golija i Rudnik.

„Svesni smo da kao maloprodavac možemo da damo pozitivan doprinos čistijem okruženju kroz odgovoran odnos prema ambalaži. Zbog toga, sprovodimo razne inicijative i delujemo preventivno, kako bismo smanjili količinu plastične ambalaže u našem asortimanu: samo ove godine smo ukinuli prodaju potrošačkih plastičnih kesa i uklonili dodatne poklopce na mlečnim proizvodima. Isto tako smo svesni da je, nažalost, naše okruženje već zaprljano bačenom ambalažnom. Zbog toga, drago nam je da možemo da podržimo GSS u čišćenju lokaliteta i uklanjanju otpada iz prirode“, izjavila je Martina Petrović, rukovodilac sektora Komunikacije i CSR u kompaniji Lidl Srbija.

U cilju proširenja uticaja akcije „Čisto iz ljubavi“, Lidl Srbija planira da, pored akcija GSS-a, podrži i druga udruženja koja žele da uklanjaju otpad iz prirode. Zainteresovani da čiste Srbiju mogu da do kraja septembra konkurišu za sredstva za akciju čišćenja putem mejla odgovornost@lidl.rs. Potrebno je da pored osnovnih podataka organizacije dostave i predlog akcije čišćenja koju bi sproveli u oktobru, sa informacijama o broju učesnika, lokaciji čišćenja i očekivanom količinom otpada koji će biti uklonjen iz prirode. Više na kompanija.lidl.rs/nasa-odgovornost/cisto-iz-ljubavi.

Poslednji, ali podjednako važan korak tokom akcija čišćenja je propisno zbrinjavanje prikupljenog otpada koje omogućava ponovno korišćenje reciklabilnih sirovina.

“U JKP „Gradska čistoća“, smatramo da je svaka, pa i najmanja incijativa, važan korak u promeni svesti celokupnog društva. Na ovaj način, pojedinci i kompanije zaista pokazuju društvenu odgovornost, ali i daju dobar primer kako se ophoditi prema sredini u kojoj živimo. Drago mi je što je „Gradska čistoća“ najčešće prepoznata kao partner u borbi za očuvanje životne sredine. Buđenje svesti i preuzimanje odgovornosti je prvi korak u želji da živimo u čistijem, uređenijem i lepšem okruženju“, izjavio je Marko Popadić, direktor JKP „Gradska čistoća“.

Podsećamo da je ovo druga godina u kojoj Lidl Srbija sarađuje sa GSS u čišćenju Srbije, a sve u skladu sa ciljevima strategije Švarc grupe (Schwarz Gruppe) „REset Plastic“ za odgovorno upravljanje plastikom. Ova strategija je usmerena na pet oblasti delovanja: od izbegavanja upotrebe plastike, recikliranja i uklanjanja iz prirode, do podsticanja ekoloških inovacija i edukacije u ovoj oblasti. Na taj način Lidl Srbija smanjuje upotrebu plastike i zatvara njen krug.

Чланак GSS ZA LIDL: Čisto, iz ljubavi се појављује прво на Biznis i Finansije.