Upravo su krize izazvane pandemijom i aktuelnom ratnom situacijom dovele do povećanja značaja i sigurnosti koju donosi izbor lokalnih ponuđača cloud servisa. Domaći cloud provajderi, koji su se dokazali kao pouzdani partneri, mogu da opravdaju nivo usluge koju nude kroz sertifikate, bedževe i partnerstva. COMING je ISO 27001, ISO 2001 i ISO 9001 sertifikovan. Ova kompanija upisana je u Evidenciju posebnih CERT-ova i na listi je partnera za podršku IKT sistemima od posebnog značaja u našoj zemlji. Ima visok nivo poverenja kod svetskih proizvođača tehnologija za poslovna okruženja koji se ogleda u visokim nivoima partnerstva i drugim priznanjima kao što je VMware cloud verified. Posebno se izdvaja činjenica da je COMING Veeam cloud connect partner.

COMING tim je danas u stanju da na svojoj infrastrukturi obezbedi pouzdanu i komfornu IT platformu za poslovanje kompanija ili organizacija bilo koje veličine ili profila. Uz konsultanske usluge i pouzdan cloud sa ovom kompanijom je danas moguće nadoknaditi svaki nedostatak IT resursa sa kojim se preduzeća i kompanije susreću u svom poslovanju. Kompanije u Srbiji a i šire mogu da povere svoje pojedinačne servise ili ukupno poslovanje u tehničkom i kadrovskom smislu COMING-u. Ova kompanija je u potpunosti spremna da bude odgovoran i pouzdan IT tim svakom poslovnom okruženju.

Upravo je uz pomoć cloud tehnologija moguće učiniti biznis (i celokupno poslovanje) agilnim i fleksibilnim, otpornim na pretnje i bližim krajnjim korisnicima. Ovde je važno prepoznati da su navike krajnjih korisnika u korenu promenjene. Korisnici očekuju da će servise, usluge i proizvode naći brzom pretragom preko inetrneta, da će usluge u najvećem procentu moći da im budu isporučene odmah i bez interakcije, da ce pronaći jasne i korisne informacije i lako zaključiti šta žele za sebe i svoje poslovanje i da će to što im treba platiti i nabaviti, takođe preko interneta. Samo uz digitalizaciju poslovanja moguće je da se postigne da se priđe ovakvim korisnicima. Cloud tim kompanije COMING za digitalizaciju poslovanja može da pomogne kompanijama i preduzećima različitih veličina na ovom putu.

Kompanija COMING je spremna da sva zainteresovana preduzeća u Srbiji upozna sa svojim dugogodišnjim partnerima koji dele iste vrednosti sa svojim korisnicima. Pravo je vreme da se obezbedi business continuity, a uz COMING cloud servise to je itekako moguće.

Korisna adresa: cloud.coming.rs

Чланак SIGURAN I POUZDAN CLOUD: Domaći cloud sa enterprise cloud servisima i lokalnom podrškom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Većina poslovnih organizacija danas razmišlja o korišćenju tzv. usluge u Cloud-u – korak koji je važan deo digitalne transformacije preduzeća u svim poljima i u tom smislu presudan u strategiji za opstanak i prilagođavanje današnjem visoko digitalizovanom svetu. Cloud rešenja su već postala norma za kompanije.

Migracija na sisteme u Cloud-u definiše nekoliko važnih pitanja. Njihovi odgovori određuju ne samo šta će tačno biti prebačeno u Cloud, već i da li će takav korak uopšte biti izveden. Božidar Belić, direktor IT servisa u kompaniji Crayon Srbija, ističe koja su to pitanja.

Zašto?

Svako putovanje u Cloud započinje se procenom i planiranjem na visokom nivou. Bez obzira na vrstu projekta, prvi korak je odgovor na pitanje zašto se migracija vrši – kakav je njen poslovni kontekst.

Da bi projekat bio opravdan, mora dovesti do poslovnih koristi koje premašuju troškove. Mogući poslovni motivi bi bili: osiguravanje kontinuiteta procesa, povećanje sigurnost, ubrzavanje digitalne transformacije. Kada govorimo o digitalnoj transformaciji, željene koristi obično spadaju u sledeće podkategorije – poboljšana korisnička usluga, povećana produktivnost zaposlenih, efikasnost procesa i transformacija proizvoda i usluga. Naravno, mogući motiv je optimizacija troškova koji nisu specifični za posao.

Razjašnjavanje poslovnih koristi i definisanje kriterijuma uspeha i ključnih pokazatelja je presudno. Ako od samog početka projekat ima pogrešna očekivanja za obavezno smanjenje IT troškova, ne uzimajući u obzir koristi, tada finansijski račun za tranziciju može biti pogrešan i ponekad zastrašujući. Mora postojati značajna poslovna korist u odnosu na troškove.

Ko je poslovni „sponzor“ projekta?

Često se dešava da migraciju na Cloud inicira IT sektor. Kao deo pitanja poslovnih koristi, međutim, trebalo bi da bude jasno ko je u organizaciji tzv. „Sponzor“ projekta. To je obično član odbora koji obezbeđuje sredstva, podržava odluke, ali takođe traži pozitivne rezultate iz projekta.

Odakle se započinje migracija (ili kakvo je trenutno stanje)?

Jednom kada postoji jasan okvir željenih poslovnih koristi, trebalo bi definisati koja su opterećenja (aplikacije) koja će se migrirati u Cloud.

U tu svrhu se obično koriste specijalizovani alati koji popisuju postojeće servere, određuju stvarne potrebne hardverske specifikacije na osnovu opterećenja, kao i zavisnosti između različitih servera i aplikacija pokrenutih na njima. Ako ne postoji dokumentovana lista portfolija aplikacionih sistema, ona se kreira kako bi automatski prikupljanim informacijama dodala potreban kontekst.

Koliko će daleko ići migracija (ili koje je potrebno stanje)?

Jednom kada se utvrdi i dokumentuje trenutno stanje, može se odrediti željeno (ciljno) stanje.

Ovde je dobra strategija davanje prioriteta modelima pružanja usluga u Cloud-u (SaaS, PasA, IaaS…), a zatim određivanje odgovarajućeg modela za svaku aplikaciju. Na ovaj način prioritet se daje kvalitativnim promenama koje će organizaciji doneti dugoročne koristi u odnosu na one koje su tipa „nisko obešeno voće“ – lakše i brže za sprovođenje, ali sa manje koristi.

Prvo se procenjuje može li se aplikacija zameniti softverom kao uslugom (SaaS). SaaS je model u Cloud-u koji pruža stalne inovacije, automatsko ažuriranje i najmanje povezane troškove upravljanja. Na primer, umesto da premestite datoteke jedan na jedan na Azure IaaS, zamenite uslugu SharePoint Online kako biste osigurali efikasnije deljenje informacija, rukovanje dokumentima, zaštitu od gubitka podataka i još mnogo toga.

Međutim, ako prelazak na SaaS model nije isplativ, treba ispitati da li je primena upotrebe platforme kao usluge (PaaS). Pored uštede na naporima za upravljanje infrastrukturom, PaaS pruža i funkcije poput automatskog skaliranja usluge prema trenutnom opterećenju.

Sledeća prioritetna opcija je korišćenje infrastrukture kao usluge (IaaS). Glavni izazov ovde je odrediti optimalne parametre usluge kako bi se ispunili zahtevi za performansama i dostupnost po najnižoj mogućoj ceni.

Poslednje opcije su migriranje u privatni Cloud ili spremanje trenutnog stanja. Ovde razmatranja mogu biti tehnička (npr. kašnjenje), regulatorna, finansijska, politička itd.

Kako će se upravljati opterećenjima u Cloud-u?

Neophodno je proceniti kako će se upravljati teretom migriranim u Cloud, uključujući način na koji će se nadgledati i zaštititi. Ovde takođe treba razjasniti kako će se izvršiti integracija sa postojećim unutrašnjim IT okruženjem. Da li će se postojeći procesi promeniti? Da li postoji potreba za preuređivanjem uloga i odgovornosti?

Podela odgovornosti mora biti što jasnija do detalja. Ovde govorimo o distribuciji između korisnika i pružaoca regionalnih usluga, kao i o distribuciji unutar organizacije.

Primer praznine u definisanju uloga i odgovornosti nije davanje operativnog sigurnosnog tima pristupa i mogućnosti praćenja ranjivosti, nadgledanja događaja i istrage incidenata povezanih sa Cloud okruženjem. Primer nerazumevanja uloga i odgovornosti je očekivanje od dobavljača usluga u Cloud-u da nadgleda dostupnost aplikacije koja se izvodi u IaaS okruženju, brine o ažuriranjima softvera i pravi rezervne kopije podataka.

Da li postoji spremnost za rad sa novim tehnologijama?

Cloud sistemi imaju svoje tehnološke specifičnosti. Moraju biti dobro poznati od početka. Poznavanje bliskih lokalnih sistema može biti plus, ali nikako nije dovoljno. Dodatna obuka je često potrebna timovima za razvoj, administraciju i informacionu sigurnost kako bi mogli efikasno da rade u Cloud-u.

Da li je neophodno angažovanje spoljnih saradnika?

Organizacija koja prelazi na cloud tehnologije treba da bude svesna da li ima dovoljno kapaciteta da upravlja i Cloud okruženjem. Ako ne, bilo bi pametno ovu aktivnost „prepustiti spoljnom izvođaču“, a partnerske organizacije mogu pomoći.

 Da li je standardni nivo podrške dovoljan?

Za poslovno kritična opterećenja i aplikacije, organizacija koja migrira aplikacije u Cloud mora unapred biti sigurna da je standardni besplatni nivo podrške dovoljan za njene potrebe. Obično poslovne kritične aktivnosti uključuju pojačanu podršku na najvišem nivou.

Ovde se utvrđuje da li preduzeće može da dozvoli da aplikacija zasnovana na Cloud-u bude van mreže – i koliko dugo.

 Koje regulatorne i geografske faktore treba uzeti u obzir?

Mnoge zemlje i regioni imaju različite propise koji se odnose na čuvanje i obradu podataka. Stoga je važno znati koje regulatorne i geografske karakteristike treba uzeti u obzir. Oni mogu uticati na mogućnost migracije u Cloud ili na mogućnost korišćenja određenih aplikacija krajnjih kupaca.

Kako će se odvijati migracija?

Kada se gornja pitanja razjasne, može se preduzeti detaljno planiranje i priprema za migraciju. Ovaj proces uključuje odabir pristupa (npr. u fazama ili odjednom), grupisanje sistema, određivanje niza, izbor alata za automatizaciju procesa migracije itd.

Najuže mesto

Najčešća prepreka migraciji Cloud-a je očekivanje da ona neizbežno mora dovesti do smanjenja troškova. Da, može doći do smanjenja troškova – ponekad se to zaista dogodi, ali to nije glavna prednost IT Cloud-a.

Cloud pruža mnoge mogućnosti važne za digitalnu transformaciju poslovanja, poput nuđenja novih digitalnih usluga. Omogućava veću fleksibilnost i brzinu u pružanju usluga krajnjim kupcima. U tom smislu, Cloud je važan za samo postojanje i razvoj poslovanja u današnjem virtuelnom okruženju. Upravo ove koristi treba da budu vodeći faktori u odluci o migraciji, a ne nužno smanjenje troškova.

Чланак Deset pitanja na koja treba odgovoriti pre prelaska na Cloud се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pre tačno godinu dana probudili smo se u svetu gde je celokupno poslovanje postalo udaljeno. Opcija udaljenog poslovanja za kompanije više nije benefit koji mogu da ponude svojim zaposlenima, to je danas neophodno i predstavlja najveći prioritet za kompanije koje treba da obezbede kako bi osigurale kontinuitet i održivost svog poslovanja.

Sa druge strane količina podataka i informacija koja se generiše poslovanjem je sve veća i veća i ovaj trend će sasvim sigurno biti nastavljen. Danas upotrebom tehnologija vezačke inteligencije i učenjem iz podataka možemo analizirati poslovne podatke i informacije na nivou i dubini koji su do samo pre par godina bili nezamislivi. Kompanije koje se odluče za upotrebu ovih tehnologija će ostvariti značajnu prednost u odnosu na konkurenciju a sebi otvoriti vrata za nove tipove poslovnih prihoda. Kako bi omogućili upotrebu ovih tehnologija i servisa kompanije moraju izgraditi moderna, bezbedna i efikasna IT okruženja, aplikacije i arhitekturu.

Moderna Cloud okruženja, koja trenutno postoje na tržištu su svakako prva opcija koje bi kompanije trebalo da uzmu u obzir. Prebacivanje podataka i poslovanja na Cloud pored transfomacije sa sobom može doneti i niz benefita: optimizaciju i smanjenje troškova, značajno manje vreme za administraciju i jednostavniji dizajn upotrebom predefinisanih servsa koji su na Cloudu dostupni, značano manji rizik od Data Protection, Compliance and Security incidenata, brzu implementaciju i integraciju naprednih poslovnih, data i aplikativnih servisa koji su dostupni na Cloud marketu, skalabilnost i elastičnost u situacijama kada je potrebno hitno povećanje kapaciteta ili kada je kompanija pred akvizicijom.

Sa druge strane, pored svih benefita, Cloud okruženja nisu podrazumevano uvek najbolja i najefikasnija rešenja u datom trenutku za kompanije. Zbog velikog broja Cloud servisa i opcija za konfiguraciju i integraciju sa postojećim sistemima odabir pravih Cloud servisa nije uvek očigledan i kompanije treba detaljno da analiziraju postojeće resurse, servise, troškove i Cloud benefite, kao i da odgovore na niz pitanja kojima bi definisali svoju spremnost za integraciju sa Cloud servisima pre nego što naprave korak ka nepoznatom. Upravo je to proces koji je moguće proći sa kompaniom Crayon koja je u ovom segmentu globalni lider.

Crayon-ov pristup postavlja kompanije, njihove ciljeve i potrebe u centar Cloud strategija. Kroz Crayon-ove procese kompanije dobijaju jasnu sliku i analize kako bi njihova infrastruktura i servisi izgledali u Cloud okruženjima, detaljnu analizu troškova koje bi imali sa Cloud servisima, kao i detaljno opisan plan implementacije i koraka koje je potrebno preuzeti tokom migracije ka Cloud servisima. Crayon ima najviši nivo i strateška partnerstva sa globalnim Cloud vendorima što ovoj kompaniji daje mogućnost detaljnog poznavanja Cloud servisa i njhove funkcionalnosti kako bi kompanijama preporučili najbolja i optimalna rešenja prema njihovim potrebama i budžetu.

Crayon-ovi servisi se zasnivaju na upotrebi različitih alata za analizu postojeće infrastrukture, industrijskim standardima i preporukama najbolje prakse koje koriste tokom ovog procesa. Takođe, Crayon je prema Gartner Magic Quadrant istraživanju postavljen kao lider u oblasti Software Asset Management servisa sa dve svoje kompanije Crayon i Anglepoint. Ovaj nivo ekspretize daje ovoj kompaniji dodatne opcije u analizi celokupnog aplikativnog i licencog portfolija koje kompanije imaju i opciju za njihovu optimizaciju kroz Cloud servise.

Razmatrajući opcije za unapređenje i modernizaciju svojih servisa i aplikacija kompanije u određenim momentima imaju idealne trigere kako bi mogle da analiziraju Cloud servise i njihove benefite: Nabavka novog hardvera i softvera za postojeće data centre, istek podrške ugovora za data centre, akvizicije ili potrebe za hitnim kapacitetom u data centru, Compliance i Security pretnje i izazovi, … Crayon savetuje kompanijama da svoje Cloud strategije i analize započnu što pre, pre ovih situacija kako bi novu realnost i Cloud transfomacije dočekali spremni.

Чланак Cloud servisi i transformacije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Jedno je pak sasvim sigurno i evidentno – najznačajni pomak koji su kompanije širom sveta napravile u poslednjih 12 meseci odigrao se u Cloud-u. Boom u Cloud-u ide ruku pod ruku sa bezbednošću i sajber sigurnošću… „U prvoj polovini 2020. godine zabeleženo je približno 35% rasta ukupnog obima napada u odnosu na drugu polovinu 2019. godine“ prema Microsoft Digital Defense Report-u (iz septembra prošle godine). Sa druge strane već kod prvog detektovanja progresivnog razvoja pandemije Biznis lideri širom planete su odmah potražili sigurna rešenja. Praksa zaštite podataka u ovom trenutku i dalje se povećava/raste, kako radna snaga postaje udaljena, a timovi sarađuju na virtuelnim platormama, bez fizičkog kontakta. Jednostavnije rečeno Cloud je procvetao. Platforme za rad na daljinu doživljavaju svoju revoluciju!

Ekspanzija Cloud-a i rada na daljinu na jednoj strani, doneli su probleme na drugoj. Kao i mnoge druge profesije, i sajber kriminal je posao, a aktuelna situacija učinila ga je još zanimljivijim i isplativijim. Logično, sajber kriminalci su iskoristili interes i strah povezan sa pandemijom kako bi ostvarili sticanje što veće protivpravne i materijalne koristi. Konkretno, praćenja i napadi e-pošte u kontekstu preduzeća nastavljaju da rastu iz meseca u mesec i postali su dominantan vektor. Tehnike napada u phishing-u i kompromitovanju poslovne e-pošte (BEC) se veoma brzo razvijaju a sa njima i broj sajber kriminalnih aktivnosti. Ranije su sajber kriminalci bili usredsređeni na napade malware-a, ali su fokus tokom pandemije preusmerili na ransomware, kao i na phishing napade s ciljem prikupljanja korisničkih podataka i zloupotrebe.

Zajedno sa timom eksperata jedan od govornika na predstojećem CEE Cybersecurity Virtual Forum-u će biti i direktor IT servisa u kompaniji Crayon Srbija, Božidar Belić. On će govoriti o tehnikama i modelima zaštite poslovnih identiteta kao ključnom koraku prilikom kreiranja i implementacije Security i Compliance strategije u kompanijama.

„Kompanije koje danas žele uspešno da posluju moraju neprestano otvarati i unapređivati svoje kanale i platforme za komunikaciju i kolaboraciju sa svojim klijentima i poslovnim partnerima. Uspešnost u ovim poljima kompanijama donosi veću produktivnost i nove tipove poslovnih prihoda. Istovremeno obezbediti bezbednost svojih podataka, aplikacija i komunikacije kao i usklađenost sa brojnim zakonskim i industrijskim standardima nikada nije bio pred većim izazovima. Kompanije se danas svakodnevno suočavaju sa različitim tipovima Cybersecurity napada koji ukljčuju krađu informacija i identiteta, nove malware definicije, editovanje poslovnih procesa kao i social engineering šeme kojima se targetiraju zaposleni kompanije. Pridružite se našem Security forumu koji organizujemo sa kompanijom Microsoft i saznajte kako da zaštitite svoje informacije i poslovanje.“ – izjavio je direktor IT servisa u kompaniji Crayon Srbija, Božidar Belić

Više o kompaniji Crayon Srbija možete saznati na ovom link-u

Svoje učešće na CEE Cybersecurity Virtual Forum-u možete uzeti prijavom na ovom link-u

*resurs: Microsoft Digital Defence Report (Septembar 2020)

Чланак CEE Cybersecurity Virtual Forum – Rad na daljinu, Cloud boom, Cybersecurity rizici… се појављује прво на Biznis i Finansije.

Teško je predvideti kada će se dogoditi katastrofa i koliko će ozbiljan biti njen uticaj na integritet podataka. Međutim, ono što možete da kontrolišete jeste način na koji ćete reagovati na katastrofu i koliko će se uspešno vaša organizacija oporaviti od nje. Na ovu temu razgovaramo sa Robertom Polettom i Nebojšom Ilićem iz kompanije Coming.

Šta obično podrazumevamo pod „katastrofom“ kada govorimo o savremenim računarskim infrastrukturama? Da li se ovakvi događaji mogu uvek predvideti i šta u ovom trenutku predstavlja najveću opasnost po integritet podataka?

Pod pojmom katastrofe podrazumevaju se kako nepredviđeni, odnosno neizbežni tehnološki, hardverski ili softverski kvarovi, tako i elementarne nepogode (požar, poplava, prekid u snabdevanju električnom energijom tokom dužeg perioda), a sve više i ljudski faktor. Statistički gledano, najčešći okidač katastrofe upravo je rensomver (ransomware, vrsta štetnog softvera koji ograničava pristup sistemu ili podacima da bi od žrtve zahtevao „otkupninu“, prim. aut.). Jasno je da se ovakvi događaji najčešće ne mogu predvideti, i oni mogu pričiniti ozbiljnu štetu poslovanju – recimo, ako je u pitanju proizvodna firma, u kojoj bukvalno svaki izgubljeni minut znači finansijski gubitak, proces proizvodnje može potpuno stati na duže vreme. S druge strane, kompanije u finansijskom sektoru, na primer, imaju obavezu uvođenja udaljenog bekapa i plana oporavka od katastrofe, i ta obaveza je propisana od strane nadležne državne institucije (u ovom slučaju Narodne Banke Srbije).

Po čemu se oporavak od katastrofe u cloud računarstvu (Disaster Recovery, DR) principijelno razlikuje od tradicionalnih mehanizama oporavka od katastrofe?

Kao što je slučaj i sa drugim cloud uslugama, prednost se ogleda u boljoj efikasnosti, optimizaciji troškova (uz minimalna početna ulaganja), skalabilnosti i ukupno većoj pouzdanosti. Tradicionalne metode uključuju izgradnju i održavanje sistema za pravljenje rezervnih kopija, koji iziskuju ručno održavanje, dodatne resurse i, na kraju, osetno više vremena za oporavak posle katastrofe. S druge strane, u slučaju pravog DR-a proces oporavka traje svega nekoliko minuta i može se obaviti sa više lokacija.

Važno je istaći i činjenicu da cloud DR rešenja pružaju sveobuhvatno bolju zaštitu od ransomver napada, budući da se ovaj maliciozni softver ne može lako „provući“ do cloud servera.
Posebnu pogodnost predstavlja postojanje više data centara za udaljeni bekap i DR – u slučaju kompanije Coming, postoje dva takva centra, u Beogradu i Kragujevcu (korisnici na taj način svoje podatke mogu da čuvaju i na tri mesta: na sopstvenoj infrastrukturi i na dve naše lokacije).

Dodatno, može se organizovati i čuvanje podataka na trakama, kao dodatnom mediju koji se može bezbedno pohraniti na zasebnoj fizičkoj lokaciji.

Kako planiranje oporavka od katastrofe funkcioniše u cloud računarstvu?

Što se postavljanja DR rešenja tiče, u sopstvenoj režiji to može biti veoma zahtevan i skup poduhvat koji podrazumeva čitav niz koraka, od procene rizika i izbora lokacije, preko izgradnje i opremanja data centra, do planiranja i testiranja.
U slučaju DR usluge u cloud okruženju takav servis može da se potpuno osposobi unutar nekoliko dana ili nedelja, u slučaju kompleksnijih zahteva.

U kratkim crtama, čitav proces odvija se sledećim redom. Najpre se pravi popis svih servisa koji su u upotrebi, zatim se procenjuje njihov značaj za funkcionisanje sistema, odnosno „kritičnost“, kao i poželjno vreme tokom koga može doći do gubitka podataka – recimo, da li je u redu da se izgube podaci tokom poslednjeg sata, nedelju dana ili praktično ne sme doći do bilo kakvog gubitka (ovaj parametar se označava kao RPO, Recovery Point Objective). Drugi važan parametar je RTO, odnosno vremenski rok u kome sistem mora potpuno da se oporavi posle katastrofe. Upravo ova dva parametra diktiraju i tehnologiju koja će se koristiti za DR, odnosno na koji način i koliko često će se podaci kopirati.

Sledi kreiranje liste zavisnosti servisa i liste redosleda oporavka. U širem smislu, planiraju se i druga neophodna rešenja za održavanje proizvodnje – alternativne lokacije, računari, oprema (Coming po zahtevu obezbeđuje radni prostor za određeni broj zaposlenih, kao i pristupne uređaje i druge periferije)… Efikasnost sistema potvrđuje se završnim testiranjem.
Posebno osetljivu stavku, koju mnoge kompanije u sopstvenim disaster recovery sistemima često previde ili joj ne posvete dovoljno pažnje, predstavlja testiranje oporavka. Zbog toga kompanija Coming svojim klijentima obezbeđuje dva testa na godišnjem nivou, koji se sprovode tako da nemaju uticaja na rad produkcionih sistema, a njima se potvrđuje usklađenost poslovnih i IT rešenja i obavezno proverava integritet podataka.

Kako kreirati najbolji plan oporavka od katastrofe i na koji način Comingovo rešenje može da zaštiti IT infrastrukturu nekog preduzeća?

Rešenje za oporavak od katastrofe mora biti sveobuhvatno, jer uz kopiranje i smeštanje podataka, kompletno DR rešenje mora da sadrži tzv. Business Continuity i Disaster Recovery planove, koji uz cloud često uključuju postojanje fizički udaljenih lokacija za rad zaposlenih tokom katastrofe.

Osim što pruža DR podršku za najrazličitije platforme – desktop okruženja, servere, virtuelne mašine (VMware, HyperV), Coming svojim klijentima omogućuje da svoj DR sistem organizuju na različite načine. Na primer, neki klijenti kompletnu produkciju obavljaju u Beogradu, na našoj cloud platformi, dok im je DR rešenje implementirano u Kragujevcu – na dve fizički razdvojene lokacije (što je prema nekim standardima zapravo i obavezno). Drugi pak imaju svoju produkciju, a podatke čuvaju na dve Comingove lokacije. U našem portfoliju imamo korisnike koji u svojoj produkciji i DR servisima oporavljaju i najzahtevnije i „kritične“ servise kao što su SAP (i drugi ERP sistemi), Microsoft Dynamics 365 Business Central, (nekadašnji Navision), velike baze podataka itd. Svima njima je, naravno, u prvom planu kontinuitet poslovanja i sigurnost podataka, koji se moraju očuvati po svaku cenu.

Чланак COMING: Disaster Recovery u Cloudu се појављује прво на Biznis i Finansije.