Izazovi sa kojima su se suočavale kompanije iz Centralne i Istočne Evrope su se u početku sastojali iz tekućih poteškoća prisutnih u svim privrednim sektorima, uprkos oporavku od posledica pandemije virusa Kovid-19. “Region je potom pretrpeo posledice ruske invazije na Ukrajinu, što je dovelo do izbijanja kako humanitarne tako i ekonomske krize. To je dalje prouzrokovalo rast cena, posebno energenata, zatim nestašice repro materijala kao i prekide u lancima snabdevanja,” izjavio je Gžegož Šelevič, ekonomski stručnjak kompanije Coface za prostor Centralne i Istočne Evrope, objašnjavajući razvoj događaja na tom području: “Uprkos ovim izazovima, područje Centralne i Istočne Evrope je tokom 2022. ipak uspelo da ostvari nezanemarljiv rast BDP-a u iznosu od 4,0% (nakon rasta od 6,2% zabeleženog u godini pre toga), koji je omogućen sve većim zalihama i solidnom domaćom potražnjom.”
Međunarodna kompanija za osiguranje trgovinskih kredita predstavlja svoju 15. po redu godišnju studiju na temu 500 najbolje rangiranih kompanija iz Centralne i Istočne Evrope. Studija “500 najbolje rangiranih kompanija iz Centralne i Istočne Evrope” u izdanju kompanije Coface rangira kompanije na osnovu ostvarenog prometa nudeći pri tom i analizu faktora kao što su broj zaposlenih, poslovni okvir kompanija, zatim privredni sektori i tržišta, kao i procene kreditne sposobnosti kompanija koje formira kompanija Coface. Privredni učinak 500 najbolje rangiranih kompanija Centralne i Istočne Evrope služi kao pouzdan pokazatelj tržišnih kretanja na prostoru čitavog regiona.
Najveće kompanije beleže rast prometa, neto zarada i broja zaposlenih

“Makroekonosko okruženje i rastuće cene su predstavljale plodno tlo za rast prometa kompanija. Rezultati rangiranja najvećih kompanija iz regiona za 2022. godinu potvrđuju navedeni trend,” izjavio je Jarosłav Javorski, izvršni direktor kompanije Coface za Centralnu i Istočnu Evropu, objašnjavajući pozitivne rezultate studije. Ukupni promet svih 500 kompanija je porastao za neverovatnih 39,8% i iznosi 1,1 triliona evra. Ukupna neto

zarada porasla je za 46,5% i iznosi 54.745 miliona. Osim toga, 500 najbolje rangiranih kompanija zapošljavalo je 2,3 miliona ljudi (što je za 3,5% više u odnosu na godinu pre toga).

Automobilski sektor pao na listi

Kompanija PKN Orlen i dalje neprikosnoveno zauzima prvo mesto, koje trenutno drži još ubedljivije zbog rasta prometa od 111%, nakon prošlogodišnjeg rasta od 52%. Druge kompanije kao što su Czech RWE (drugo mesto), multinacionalna kompanija za proizvodnju nafte i gasa MOL Hungary (treće), zatim mađarska MVM Energetika (četvrto), češka Skoda Auto (peto), prodajni lanac Jeronimo Martins Polska (šesto) kao i poljska kompanija za proizvodnju električne energije PGE (sedmo) su zadržale svoje prošlogodišnje pozicije na rang listi. Sve navedene kompanije su zabeležile rast prometa tokom 2022. godine u poređenju sa 2021, dok su kompanije za distribuciju električne energije RWE i MVM prijavile čak trocifreni rast prihoda. Nasuprot ovim sektorima, automobilski sektor je ovog puta imao manju zastupljenost u prvih 10 kompanija na rang listi.

Neke kompanije su imale bolje poslovne rezultate od kokurentskih kompanija tako što su ostvarile veći poslovni učinak nego prethodne godine. U ovu grupu najpre spadaju kompanije koje najbolje odražavaju trenutnu ekonomsku situaciju, tj. kompanije koje su imale najviše koristi od dugotrajnog rasta cena osnovnih proizvoda. To se odnosi na kompnaije koje vrše distribuciju i prodaju električne energije, kao i kompanije iz petrohemijskog sektora, kao što su bugarska kompanija TETs Maritsa Iztok 2 (139.mesto), koja se zahvaljujući rastu prometa od 199% popela za 256 mesta na rang listi, zatim hrvatska kompanija Croatian Petrol (263. mesto), koja se podigla za 231 mesta, kao i litvanska kompanija Ignitis UAB (80. mesto), koja se podigla za 214 mesta, i rumunska kompanija Tinmar Energy (165. ,mesto), koja je na rang listi napredovala za 202 mesta.

Promene u grupi vodeća tri sektora

Tri ključna privredna sektora po zastupljenosti među najvećim kompanijama u regionu i dalje imaju značajan udeo u ostvarenim prihodima, i to od skoro 58%. Međutim, ovog puta je u grupi vodećih privrednih sektora došlo do promena. Ogroman rast cena osnovnih proizvoda je uslovio veliki porast prometa kompanija koje proizvode i trguju energentima. Stoga su sektori komunalnih i javnih usluga, kao i sektor proizvodnje minerala, hemijskih proizvoda, goriva, plastike i farmaceutskih proizvoda zabeležili najveći rast prometa u 2022. godini, i to u iznosu od 64,1% odnosno 60,9%. Nakon toga su skočile i cene poljoprivrednih proizvoda kao i nekih sirovina, pa su tako svi sektori zabeležili dvocifreni rast prometa, osim građevinskog sektora, koji je zabeležio rast od 8,1%.

Sektor proizvodnje minerala, hemijskih porizvoda, goriva, plastike i farmaceutskih proizvoda je i dalje najzastupljeniji među 500 najbolje rangiranih kompanija Centralne i Istočne Evrope. U ovom sektoru je primećen najveći rast neto zarada (+100,5%) budući da je rast cena nafte i prirodnog gasa stvorio dobre prilike za sticanje profita na osnovu marži za preradu nafte, uprkos trenutnim privrednim izazovima.

Sektor komunalnih i javnih usluga se, zahvaljujući izuzetnom rastu prihoda (od 64,1%), sa četvrtog popeo na drugo mesto. U poređenju sa godinom pre toga, ovaj sektor je na trenutnoj rang listi uvećao svoju zastupljenost za 15, što predstavlja najveće uvećanje od svih privrednih sektora. Mnoge kompanije iz sektora komunalnih i javnih usluga su u državnom vlasništvu ili pak država ima udela u vlasničkoj strukturi tih kompanija.

Iako je automobilski i transportni sektor i dalje među vodećim sektorima, on se suočavao sa poteškoćama, kao što su umanjena potražnja izazvana pandemijom i prekidi u lancima snabdevanja, koje su za posledicu imale manji iznos prihoda uprkos određenom rastu.

Foto: PDPics, Pixabay

Чланак Najveće kompanije Centralne i Istočne Evrope beležile rast u 2022. се појављује прво на Biznis i Finansije.

Privreda Centralne i Istočne Evrope se mnogo brže oporavila od privrede većine njenih glavnih trgovinskih partnera. Dok je u 2020. privreda Centralne i Istočne Evrope bila u blagoj recesiji, tokom koje je prosečna vrednost rasta BDP-a iznosila -3,7% u odnosu na vrednost od -5,5% koja je zabeležena u Zapadnoj Evropi, privredni oporavak Centralne i Istočne Evrope je u 2021. bio još impresivniji, dostigavši vrednost od 5,7% u poređenju sa 4,7%, koliko je ona iznosila u Zapadnoj Evropi.

Gžegož Šelevič, ekonomski stručnjak kompanije Coface za prostor Centralne i Istočne Evrope, objašnjava razlike u privrednim strukturama ova dva regiona: “Privreda Centralne i Istočne Evrope je manje zasnovana na uslužnim delatnostima, uključujući restoraterstvo i ugostiteljstvo, koji su tokom pandemije pretrpeli veliku štetu izazvanu merama zaključavanja, ograničenja u pogledu putovanja kao i niskim stepenom poverenja kod potrošača, što je u velikoj meri pogodilo privredu mnogih zemalja Zapadne Evrope”.

Kako su poslovale najveće kompanije iz CEE regiona?

Međunarodna kompanija za osiguranje trgovinskih kredita Coface predstavila je svoj 14-ti po redu godišnji izveštaj o 500 najbolje rangiranih kompanija sa područja Centralne i Istočne Evrope, u kojoj su kompanije rangirane na osnovu njihovog prometa.

Ukupni promet svih 500 kompanija prošle godine je uvećan za neverovatnih 26,9% i iznosi 842 milijarde evra. Ukupna neto zarada se u odnosu na 2020. gotovo udvostručila i iznosi 4.428 miliona evra. Osim toga, pomenutih 500 kompanija je zapošljavalo 2,2 miliona ljudi (što je za 1,3% više nego tokom 2020.). “Što se tiče domaćeg tržišta, privredi država Centralne i Istočne Evrope je išla na ruku jaka domaća potražnja. Situacija na tržištu rada je tokom 2021. ponovo bila povoljna uzimajući u obzir niske stope nezaposlenosti i solidan rast plata. Mere usmerene ka ublažavanju posledica pandemije virusa Kovid-19 su podrazumevale i ekonomsku podršku tržištu rada, čime su izbegnuta masovna otpuštanja,” kaže Jaroslav Javorski, izvršni direktor kompanije Coface za Centralnu i Istočnu Evropu.

Poljska i automobilski sektor zauzimaju čeonu poziciju

Kompanija PKN Orlen i dalje neprikosnoveno drži prvo mesto, jačajući svoju poziciju prometom koji je, nakon pada od 23% iz prethodne godine, porastao za neverovatnih 52%,. Kompanija Czech Skoda Auto (druga pozicija), multinacionalna kompanija za proizvodnju nafte i gasa MOL Hungary (treća), zatim poljska državna kompanija PGNiG (četvrta), lanac prodavnica Jeronimo Polska (peta), poljska kompanija za proizvodnju energie PGE (sedma) kao i kompanija Volkswagen Slovakia (osma) su i tokom prethodnog rangiranja bile na samom vrhu. Većina ovih kompanija je zabeležila rast prometa. Proizvođači automobila kao što su Skoda Auto i Volkswagen Slovakia su usled prekida u lancu snabdevanja zabeležile rast ukupnog prihoda od samo 0,4% odnosno 2,3%.

Proizvodnja nafte i gasa na vodećoj poziciji, ispred jakog automobilskog i transportnog sektora

Tri ključna privredna sektora (automobilski i transportni, sektor proizvodnje nafte i gasa i sektor nespecijalizovane trgovine), čiji predstavnici su ujedno i najveće kompanije u regionu, u ukupnim prihodima i dalje učestvuju sa 53%.

Ove godine su svi sektori zabeležili porast prometa i to usled ubrzanog rasta potražnje kao i zbog slabih polaznih vrednosti iz prethodne godine. Slab promet zabeležen u tom periodu se u velikoj meri odrazio i na finansijsku snagu kompanija što zbog činjenice da je pandemija bila u početnoj fazi što zbog samih mera zaključavanja. Najupečatljiviji je primer tekstilnog sektora, u kom je tokom pandemijske 2020. godine došlo do pada potražnje kao i do promena u potrošačkom ponašanju ljudi. Tokom 2021. ovaj sektor je imao najveću stopu rasta prometa od 60,3%. Sasvim suprotno, najmanji rast prometa zabeležen je u građevinskom (+9,5%) i automobilskom i transportnom sektoru (+9,6%), čije stope rasta prometa su, međutim, i dalje bile sasvim dobre. Većini privrednih sektora je pošlo za rukom da ostvare više iznose neto profita, s tim što je najveći rast u tom smislu ostvario sektor proizvodnje metala(+437%). Nasuprot njemu, tekstilni i poljoprivredno-prehrambeni sektor su u tom pogledu imali negativna kretanja.

Najbolje rangirana privredna delatnost kojom se bave 500 najboljih kompanija Centralne i Istočne Evrope je jedna vrlo mala industrija: proizvodnja drvne građe i nameštaja je na rang listi zastupljena sa samo pet kompanija, ali je uprkos tome zabeležila rast prometa od 27,9% dok su se iznosi neto profita više nego udvostručili.

Sektor proizvodnje minerala, hemijskih proizvoda, nafte, proizvoda od plastike i lekova je ponovo najzastupljeniji sektor na listi 500 najbolje rangiranih kompanija u Centralnoj i Istočnoj Evropi. To je ujedno i sektor koji se može pohvaliti najvećim rastom neto profita (+331,5%). Tokom 2021. cene nafte su doživele drastičan skok od 52%, što je bila posledica oporavka privrednih delatnosti kao i privrede država iz ovog regiona. To je omogućilo stvaranje profita na račun rafinerijskih marži, naročito ako se uzme u obzir pojačana potražnja koja je usledila nakon ukidanja mera zaključavanja i obnove svetske trgovine.

Iako je automobilski i transportni sektor i dalje ispred drugih, taj privredni sektor se u poređenju sa drugim sektorima relativno slabo razvijao. Ta privredna delatnost i dalje preovladava u četiri zemlje: Češka Republika, Mađarska, Rumunija i Slovačka.

Treće mesto na postolju zauzima sektor nespecijalizovane trgovine. Imajući u vidu da su stope nezaposlenosti tokom pandemije samo neznatno porasle i da je tržište rada omogućilo sasvim zadovoljavajući rast zarada, razvoju privrede je pogodovala uvećana privatna potrošnja. Promet najvećih kompanija u okviru ove privredne delatnosti je porastao za 19,3% dok im se neto profit uvećao za 22,8%.

Ukrajinska kriza baca senku na oporavak

“Kao posledica oporavka svetske trgovine, izvoz iz zemalja Centralne i Istočne Evrope je doprineo bržem razvoju proizvodnih sektora u regionu, u kojima je došlo do porasta troškova proizvodnje. Ti troškovi su drastično porasli od kad je započeo oporavak od pandemijskog privrednog zatišja i oni još uvek u velikoj meri pogađaju kompanije, naročito sada kada su troškovi energenata i sirovina skočili nakon izbijanja rata u Ukrajini”, objašnjava Gžegož Šelevič. “Pošto je Evropa svoje energente nabavljala iz Rusije, veliki porast cena tih proizvoda tokom 2022. je bio okidač za nastanak energetske krize. U isto vreme, prekidi u lancu snabdevnja poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima su prouzrokovali rastuće cene hrane budući da su i Rusija i Ukrajina značajni izvoznici poljoprivrednih proizvoda na svetsko tržište.”

Rat u Ukrajini je ostavio teške ekonomske posledice na čitav region a sa njima su došli su i novi ekonomski izazovi. “Očekuje se da će rat koji je započeo u februaru 2022. najviše pogoditi privredu zemalja Centralne i Istočne Evrope. Razlozi za to su činjenica da se te zemlje nalaze u neposrednoj blizini obe zaraćene zemlje, zatim uticaj rata na izvoz u zaraćene zemlje, zavisnost od energenata koji se uvoze iz Rusije, uvećani priliv izbeglica iz Ukrajine kao i logistički problemi prouzrokovani ratom. To znači da postoji čitav niz faktora koji ovaj region čine ranjivim kao i to da bi sledeće izdanje ove studije moglo da pokaže sasvim drugačiju sliku stanja u regionu”, dodaje Jaroslaw Jaworski.

Foto: Jungwoo Hong, Unsplash

Чланак Coface: U 2021. Centralna i Istočna Evropa zabeležile rast BDP-a od 5,7% се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iz Coface-a konstatuju da je korona-kriza u 2020. negativno uticala na ekonomije balkanskih zemalja u kojima je smanjena tražnja, a pali su i prihodi od turizma. Međutim, u trećem kvartalu prošle godine u ovim državama započet je ekonomski oporavak podstaknut otvaranjem privreda ali i uzletom globalne trgovine. Oporavak je bio nestabilan zbog novih talasa zaraze, ali se ubrzao od drugog kvartala 2021. godine.

Dodaju da veliku pretnju oporavku ekonomije u ovim zemljama predstavaju niske stope vakcinacije, zbog kojih se s vremena na vreme beleži veliki rast broja novozaraženih, koji ometa privredni oporavak. Čak i Slovenija, koja je članica EU i koja je vakcinisala najviše svojih građana, nije imunizovala ni 50 odsto svoje populacije. Ostali su još gori.

Rangiranje zemalja

Na prvom mestu po broju kompanija na Coface-ovoj listi nalazi se Slovenija sa 16 preduzeća, obrtom od 17.375 miliona evra i profitom od 208 miliona.

Sledi je Srbija sa svojih 15 kompanija, obrtom od 12.132 miliona evra i profitom od 267 miliona.

Na trećem mestu je Hrvatska sa takođe 15 kompanija, a iza nje nalaze se Bosna i Hercegovina (tri kompanije), Severna Makedonija (jedno preduzeće) i Crna Gora koja je bez predstavnika na ovoj listi.

Najbolje kompanije

Na prvom mestu liste nalazi se JP EPS Beograd, koji je u 2020. imao obrt od 2.382 miliona evra, što je rast od jedan odsto u odnosu na 2019. Njegov profit prošle godine je iznosio 110 miliona evra, što je rast od neverovatnih 252 odsto.

Na drugom mestu nalazi se slovenački Petrol sa obrtom od 2.339 miliona evra, koji je bio niži za 34 odsto u odnosu na 2019.

Treće mesto liste zauzima takođe slovenačka kompanija Holding Slovenske Elektrarne.

Slede ih hrvatska INA, severnomakedonski Djonson Meti Doel, slovenačka Krka, naš NIS, slovenački Revoz, i hrvatski Konzum.

Među našim kompanijama na ovoj listi nalaze se i Delhaize Serbia, Tigar Tyres, Telekom Srbija, Mercator-S, Nelt, Infrastructure Development and Construction, Srbijagas, Zijin Bor Copper, HBIS Group Serbia, Lidl Srbija, Poenix Pharma i Mercata iz Novog Sada.

Foto: Pixabay

Чланак Coface: EPS Beograd prvi na listi 50 najboljih balkanskih kompanija се појављује прво на Biznis i Finansije.

„500 najvećih kompanija Centralne i Istočne Evrope su se u 2020. suočile sa padom ukupnih prihoda i još drastičnijim padom profita”, kaže Jarosłav Javorski, izvršni direktor kompanije Coface za Centralnu i Istočnu Evropu povodom objavljivanja trinaeste po redu studije o poslovanju ovih kompanija. Poslovni obrt 500 najboljih kompanija je opao za 3,3% i iznosio je 667 milijardi evra. Prosečna vrednost obrta je pala na 1.333 miliona evra u odnosu na 1.378 miliona evra koliko je ta vrednost iznosila prethodne godine, što sa jedne strane pokazuje uticaj pandemije na navedeno područje a sa druge na njegovu privrednu snagu i potencijal privrednog rasta.

Koja zemlja zauzima čeonu poziciju u Centralnoj i Istočnoj Evropi?

Poljska je još jednom zauzela prvo mesto i to na obe rang liste – na rang listi kompanija (32,2% svih kompanija) kao i na rang listi zemalja. Uprkos činjenici da je pandemija negativno uticala na poslovanje kompanija iz Poljske (tačnije, na poslovanje njih 161, dakle 2 manje nego prethodne godine), one i dalje predstavljaju najveće kompanije na pomenutom području, sa prosečnim obrtom u vrednosti od 1,6 milijardi evra. Tome treba dodati i činjenicu da je prosečna vrednost ukupnih prihoda u 2020. pala za 0,1% i iznosila 258,2 milijardi evra, dok je prosečni iznos neto prihoda opao za 20,6%. Poljska je u ekonomskom smislu ujedno i najraznovrsnija zemlja Centralne i Istočne Evrope. Njen najveći privredni sektor je proizvodnja minerala, hemijskih proizvoda, nafte, proizvoda od plastike i farmaceutskih proizvoda (oba u ukupnom obrtu učestvuju sa po 21,6%), i koja u ukupnom broju najboljih kompanija učestvuje sa 16,8%.

Drugo mesto zauzima Češka Republika koja u ukupnom broju najboljih kompanija u regionu učestvuje sa 15,4%, odnosno 77 privrednih subjekata sa ukupnim obrtom od 102 milijardi evra. Najveći privredni sektor u ovoj zemlji je automobilski i transportni sektor, čiji ukupni obrt iznosi 35,5 milijardi evra (što čini 34,8% od ukupnog obrta) i koji je u ukupnom broju najboljih kompanija zastupljen sa 24,7%.

Treće mesto pripada Mađarskoj (čije kompanije su zastupljene sa 13,6%), koja na rang listi najboljih kompanija u celokupnom regionu ima njih 68 (što je, istini za volju, za 5 manje nego prethodne godine). Iako je obrt mađarskih kompanija opao za minimalnih 1,1%, procentualni pad neto profita u toj zemlji je dosegao 49,6%. Najveći privredni sektor te zemlje je automobilski i transportni i taj sektor dominira tržištem kako u pogledu obrta (22,7%) tako i u procentu kompanija koje su zauzele mesto među 500 najboljih (23,5%). Kompanije iz zemalja koje su zauzele prva tri mesta čine 61,2% od ukupnog broja najbolje rangiranih kompanija iz regiona.

Tri najveća privredna sektora u ukupnim prihodima učestvuju sa skoro 54%.

Tri najveća privredna sektora, dobro poznata po rezultatima i na prethodnoj rang listi, još uvek se nalaze ispred ostalih sektora učestvujući u ukupnom iznosu prihoda sa gotovo 54%. Ove godine se na prvom mestu nalazi sektor proizvodnje minerala, hemijskih proizvoda, nafte, plastike i farmaceutskih proizvoda, koji je po tradiciji najzastupljeniji privredni sektor na rang listi 500 najboljih kompanija Centralne i Istočne Evrope . Uprkos izvesnom padu obrta, ovaj sektor je postao najveći, sa 133,9 milijardi evra ukupnih prihoda u 2020. i 89 kompanija na rang listi 500 najboljih (17,8%). Ovaj sektor je istovremeno zabeležio i najveći pad broja kompanija tokom jedne kalendarske godine (8) . Pad vrednosti ukupnih prihoda kompanija koje se bave proizvodnjom minerala, hemijskih proizvoda, nafte, plastike i farmaceutskih proizvoda (-16,6%) je bio znatno blaži od pada neto profita (-60,6%).

Na drugom mestu privrednih sektora se nalazi automobilski i transportni sektor, koji u ukupnom broju najbolje rangiranih kompanija učestvuje sa 84 (odnosno 16,8%, što je za 5 manje nego prethodne godine). Ukupni prihodi kompanija iz automobilskog i transportnog sektora su u padu (za 9,7%), dok je pad vrednosti neto profita još značajniji (-61,3%). Usled mera ograničenja kretanja povezanih sa pandemijom virusa Covid-19, a naročito usled nestašica na tržištu poluprovodnika, obim proizvodnje novih vozila je na svetskom nivou opao za 13,8% dok je taj pad u Evropi iznosio 20.2%. Ipak, automobilski sektor se na prostoru Centralne i Istočne Evrope i dalje dobro drži delimično i zbog toga što je i u trenutku izbijanja pandemije bio u dobrom položaju, zahvaljujući različitim vrstama investicijama iz prethodnih godina.

Na trećem mestu se našao sektor nespecijalizovane trgovine, koji je na listi najbolje rangiranih kompanija zastupljen sa 70 (što je za 3 manje nego prethodne godine). Poljska, koja predstavlja najveće potrošačko tržište na prostoru Centralne i Istočne Evrope, ima najveći broj kompanija na listi najbolje rangiranih (35,7%) kao i najveće privredne igrače: maloprodajna kompanija Jeronimo Martins Polska i Eurocash.

Po rečima Jaroslava Javorskog “privredni rast zemalja sa prostora Centralne i Istočne Evrope se pripisuje rastu privatne potrošnje, koja je tokom druge polovine 2020. počela da se oporavlja zahvaljujući dobroj situaciji na tržištu rada. Ubrzo je došlo do ponovnog rasta plata zaposlenih kao i manjka radne snage, što se odrazilo i na visinu marži. Uprkos navedenom, obrt najvećih kompanija u ovom privrednom sektoru je porastao na vrednost od 102 milijarde evra (+9.6%; najveći rast u svim privrednim sektorima) a kompanije su istovremeno zabeležile i rast neto profita, iako je on bio relativno skroman (+2,7%).”

Nove kompanije među 10 najbolje rangiranih

Tri najbolje rangirane kompanije na listi 500 najboljih kompanija Centralne i Istočne Evrope su dobro poznate još iz prethodnih izdanja rang liste. PKN Orlen i dalje neprikosnoveno drži prvu poziciju, iako je njen obrt opao za 23%, dok je u godini pre toga zabeležila rast obrta od 1%. Češka kompanija Skoda Auto je zauzela drugu poziciju, dok se zahvaljujući rastu svog obrta, kompanija Jeronimo Martins popela na treće mesto. Većina kompanija sa prvih 10 mesta na rang listi je zabeležila manji obrt tokom krizne 2020. godine u poređenju sa prethodnom godinom. Samo su dva privredna subjekta (kompanija Jeronimo Martins i PGE) uspela da vrednost svojih ukupnih prihoda povećaju za 10%, odnosno 22%.

Neke kompanije ovde treba posebno pomenuti. Poljska kompanija Also (koja se bavi veleprodajom kompjutera, elektronske opreme i kompjuterskog softvera) je zauzela 124. poziciju, što u njenom slučaju predstavlja skok za 345 mesta. Pomenuti napredak na rang listi je posledica rasta obrta od 194%. Mađarska kompanija Apcom (270. pozicija) se popela za 204 mesta dok se kompanija Amazon Fulfilment (250. pozicija), koja upravlja radom devet skladišta kompanije Amazon u Poljskoj i koja je u poređenju sa prethodnom godinom ostvarila rast ukupnih prihoda od 64%, popela za 228 mesta.

Najveće kompanije takođe predstavljaju i veoma važne poslodavce na navedenom prostoru. Iako je izbijanje pandemije dovelo do izvesnog olakšanja u inače zategnutoj situaciji na tržištu rada, ispostavilo se da je ono bilo privremenog karaktera. Još jednom se pokazalo da je na prostoru Centralne i Istočne Evrope teško pronaći kavalifikovanu radnu snagu . “Ukupan broj zaposlenih se tokom 2020. neznatno smanjio za 1,0% ” kaže Gžegož Šelevič, ekonomski stručnjak kompanije Coface za prostor Centralne i Istočne Evrope.

Foto: Coface

Чланак Kako je 500 najboljih kompanija Centralne i Istočne Evrope poslovalo tokom pandemije? се појављује прво на Biznis i Finansije.