Crni petak je, kako kaže, dan za rasprodaje za sve trgovce, ali to je podsticanje nerealne tražnje, posebno zbog problema koji nastaju tokom tih kupovina, poput višečasovnih čekanja da se dođe do robe.

“Od ‘crnog petka’ napravili smo ‘crni novembar’, a većina rasprodaja u stvari se ne oslanja na Zakon o trgovini kojim je sve to uređeno, utvrđeni su uslovi pod kojima može da se napravi rasprodaja, kada može da bude sniženje, kako ono mora da bude oglašeno”, ističe Bogosavljević.

Ono što se radi kod nas nema oslonac u tom Zakonu, napominje on, nema veze sa njim, a često se potrošači dovode u zabludu, jer imamo informacije o popustima kojih nema, reklamiraju se velika sniženja, a ustvari je to sniženje od nekoliko ne dinara, nego para.

“Računa se na to da potrošači olako poklanjaju poverenje i da to može da prođe. Često potrošači nisu ni u mogućnosti da proprate sve informacije”, ističe Petar Bogosavljević.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Organizacije potrošača pozivaju građane da se suzdrže od kupovine na Crni petak се појављује прво на Biznis i Finansije.

Čak i u Sjedinjenim Državama tek koju deceniju traje tradicija popusta u petak nakon Dana zahvalnosti – koji se slavi četvrtog četvrtka u novembru.

Naziv Crni petak (Black Friday), paradoksalno, prvi put je pre šezdeset godina upotrebila policija u Filadelfiji baš za dan posle velikog praznika – da opiše gužve na ulicama i trotoarima, što za policiju znači i veći broj udesa, više kavge i posla.
U dan velikih popusta je Crni petak pretvoren iz želje američkih trgovaca da privuku što više mušterija pred božićne praznike.

Ali, zbog globalne onlajn-kupovine je pođast Crnog petka na juriš osvojila i Evropu, pa se prelile i na tamošnje tradicionalne prodavnice. One opet najavljuju rekordne popuste za 26. novembar.

Nemačko udruženje trgovaca procenjuje da će samo ove godine, na Crni petak i onda na takozvani Sajber-ponedeljak, biti obrnuto 4,9 milijardi evra.

Prema anketi savetničke kompanije Boston Consulting Group, čak polovina potrošača u SAD čeka ovaj petak kako bi nešto kupili, bilo za sebe, bilo kao poklon drugima za Božić.

Poslednja šansa za neke trgovce?

Ove godine postoji ozbiljan problem: posebno kod elektronskih uređaja, ali i kod tekstila još uvek traju poteškoće s isporukom robe. To ne znači da neće biti ničega na policama: trgovcima su puna skladišta robe koju nisu mogli da prodaju za vreme lokdauna, ali kupci će teže do najnovijeg modela smartfona, konzole za video-igre ili nove modne kolekcije.

„To je ludilo. Imamo problema s isporukom proizvoda koji se traže, ali istovremeno zbog pandemije ozbiljni višak robe koja se ne traži iz doba pandemije“, objašnjava Gerit Hajneman, stručnjak za trgovinu Visoke škole Donjeg Porajnja.

„Ove godine nije stvar u tome da se ostvari malo veći promet i što ranije počne sa božićnom prodajom, nego je Crni petak poslednja prilika mnogim trgovcima da se reše zaliha po barem donekle prihvatljivim cenama“, dodaje ovaj stručnjak. Kome to ne uspe, dodaje on, taj sledeće godine možda ide u stečaj.

Skok cena viši od zvanične inflacije

I nemački kupci znaju da ima poteškoća: portal za poređenje cena Idealo sproveo je anketu među korisnicima internet-trgovina gde dve trećine upitanih misli da će im roba kasniti ili će cene biti veće zbog problema u isporuci. Ili da će traženi proizvod brzo biti rasprodat – i da će onda dočekati Božić bez poklona koji žele.
Posebno kad je reč o proizvodima koji se najčešće pronalaze pod jelkom – od elektronike pa do bicikla i odeće, portal Idealo je analizirao razvoj cena gotovo 10.000 proizvoda i utvrdio porast daleko veći od zvanične inflacije.

„ S obzirom na poskupljenja koja su uzrokovana nestašicom mnogih proizvoda su i ovi popusti na Crni petak tek kap u moru“, procenjuje Hajneman.

Naravno, svi se raduju kad nađu nešto po povoljnoj ceni, a mnogi će za ovog popusta kupiti i ono što zapravo nisu želeli.

Deda mraz mora da dođe, tu ni korona ništa nije promenila.

Izvor: Dojče vele
Foto: Pixabay

Чланак Kome stiže „Crni petak“? се појављује прво на Biznis i Finansije.