Kako objašnjava za Politiku jedan od vodećih stručnjaka za voćastvo Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku, u pojedinim godinama, kao što je ova, dolazi do pojave cvetanja i posle normalnog, tokom rane jeseni, što je najčešće rezultat poremećaja u razvoju rodnih pupoljaka.

„Za razliku od ponovnog listanja koje je obično posledica ranog opadanja lisne mase, usled prevelike pojave bolesti i štetočina i koje ima znatno štetnije dejstvo na biljke, jesenje cvetanje se javlja u septembru i oktobru. Posledica je preuranjenog razvoja rodnih pupoljaka formiranih u toj vegetaciji i koji bi u normalnim uslovima cvetali i plodonosili u sledećoj vegetaciji“, objašnjava Leposavić.

Prema njegovim rečina, ovo cvetanje je najčešće posledica vegetacije sa drugim sušnim periodom kakva je inače bila ova godina, ali se javlja i kod biljaka sa oštećenjima lisne površine zbog bolesti, toplog vetra i drugih nepovoljnih činilaca.

Treba naglasiti da je naknadno cvetanje štetno za biljke, da negativno utiče na razvoj, povećava osetljivost na nepovoljne činioce kao što su niske zimske temperature i da, ukoliko se ne preduzmu mere za pravilno ulaženje biljke u period zimskog mirovanja, može uticati na veliko smanjenje prinosa u narednoj godini.

Naglašava da kada je reč o jagodastom voću, većina sorti koje se gaje kod nas u naslednoj osnovi imaju i osobinu dvorodnosti, odnosno mogu da cvetaju i rađaju dva puta u istoj vegetaciji.

Nije dobro za biljke kada ponovo cvetaju u poznu jesen

„Ako su maline i jagode sada cvetale i donele plodove razlog ne treba tražiti u nekim neprirodnim pojavama. To ne znači da se najavljuje jaka zima ili neka druga predskazanja kojima naš narod veoma često objašnjava ili čak mistifikuje ovo što sada imamo u prirodi“, kaže Leposavić.

Dodaje da u svakom slučaju ova pojava nije dobra po biljke.

Da bi se smanjio negativan uticaj iscrpljivosti i nepripremljenosti za zimski odmor, voćarima se preporučuje jesenje tretiranje bakarnim preparatima kojima se, zbog boljeg sazrevanja tkiva, može dodati đubrivo urea u koncentraciji od dva procenta.

Na 100 litara vode razmuti se dva kilograma uree i u taj rastvor se dodaje bakarni preparat u propisanoj koncentraciji.

Kako napomilje Leposavić, biljke tretirane ovim rastvorom pravilno zazimljavaju i bolje podnose niske temperatuure, ali isto tako i kolebljivo vreme sa smenom toplih dana bez snega i kasnijim zahlađenjima, a ovo je sve češća pojava sa kojom se naši voćari i njihove biljke suočavaju poslednjih godina.

Izvor: Politika
Foto: Pixabay

Чланак Naknadno cvetanje nije dobro za biljku се појављује прво на Biznis i Finansije.

Jesenju monotoniju u šljiviku Milana Radovanovića u Bogatiću osvežili su mladi zeleni listovi i beli cvetovi na ogolelim granama. Iznenadilo ga je što su šljive procvetale drugi put ove godine jer tek što je ispekao rakiju od ovogodišnjeg bogatog roda.

U proleće je bio dugačak kišni period, a leto je bilo sušno, pa je Milan redovno navodnjavao oko 120 stabala koja su zahvaljujući tome dobro rodila, pa im je vredni domaćin tako produžio vegetaciju. Iako je lišće odavno opalo sa grana, na njima se pojavilo bezbroj mladih pupoljaka koji su se rascvetali u snežno bele cvetove, a potom su grane i olistale.

– I ranijih godina se dešavalo da u jesen procvetaju rane sorte šljiva i voćnjak se u oktobru i novembru zabeli od behara umesto od snega – kaže Milan.

U mnogim dvorištima su ponovo procvetale kajsije, trešnje i kruške. Pojava da voćke cvetaju dva ili više puta tokom godine u narodu se odvajkada tumači kao loš znak, odnosno da će zima biti oštra i hladna.
Ovo praznoverje je poslednji put demantovano prošle zime koja je protekla sa tek nekoliko hladnijih dana i skoro bez snega.

U stručnoj literaturi se objašnjava da voćke dva puta u godini cvetaju kada imaju više vode i sunca pa, najprostije rečeno „pobrkaju“ signale iz prirode. Priznaćete, prijatno je kada se u jesen u voćnjacima oseti mirisi proleća.

Izvor:Telegraf.rs
Foto: Pixabay

Чланак Ponovo cvetale kruške, kajsije i šljive се појављује прво на Biznis i Finansije.