Prema izveštaju Brazilske agencije za istraživanje svemira, u protekloj godini deforestacija ove tropske prašume se povećala za 22 odsto.

Da podsetimo, Amazon je stanište tri miliona životinjskih i biljnih vrsta, i milion pripadnika starosedelačkih zajednica. U medijima se često naziva i plućima sveta.

Ta pluća su tokom 2020. i 2021. godine ozbiljno oštećena, ne zbog korone, nego zbog masovne seče stabala na površini od 13.235 kvadratnih kilometara, što je najveća raskrčena površina još od 2006. godine.

Deforestacija Amazona se značajno ubrzala tokom vlade predsednika Žaira Bolsonara koji s jedne strane podržava napore da se sačuva planeta a s druge ohrabruje razvoj poljoprivrede i rudarstva na teritoriji ove tropske prašume.

Izvor: BBC

Foto: Pixabay

Чланак Deforestacija Amazona na najvišim nivoima u poslednjih 15 godina се појављује прво на Biznis i Finansije.

Evropski zakon o očuvanju šuma, ili deforestaciji kako se originalno zove, tek treba da ratifikuje 27 zemalja članica. No, ukoliko se to desi, on će imati ogroman uticaj na očuvanje životne sredine u svetu ali i na evropsku ekonomiju.

Najveći uticaj trebalo bi da ima na one koji proizvode ili trguju proizvodima od soje, kakaa, kafe, palminog ulja, govedine i drveta. Na udaru zakona naći će se i prozvođači nameštaja i proizvoda od kože. Ovo se posebno odnosi na proizvodnju sedišta za automobile budući da se u Brazilu masovno krče šume kako bi se gajila stoka za snabdevanje Folksvagena, Dženeral Motorsa i Forda kvalitetnom kožom za automobilska sedišta.

Šta novi propisi zahtevaju od proizvođača?

Prema novom zakonu, kompanije koje se u Evropi bave proizvodnjom određenih proizvoda ili u njoj posluju, buduće će morati da dokažu da njihovi proizvodi ne sadrže sirovine zbog kojih su krčene šume.

Evropska komisija je proračunala da se zbog samo nekoliko sirovina stvara 31,9 miliona metričkih tona štetnih gasova i na ovaj način želi da utiče na smanjenje njihove emisije.

Međutim, to neće biti lak zadatak. Ako stvarno ovo želi da sprovede u delo, EU će morati da se odrekne dobrog dela svojih sredstava koje prihoduje iz poreza i taksi. Primera radi, samo uvoz proizvoda u kojima se nalazi palmino ulje vredi četiri millijarde dolara na godišnjem nivou. Kada se na to dodaju i ostali proizvodi od “sumnjivih” sirovina, ta brojka postaje još mnogo ozbiljnija.

Propusti zakonodavca

Iako ga evropski lideri hvale kao prvi ovako sveobuhvatan zakon o deforestaciji na svetu, ekološki aktivisti nisu zadovoljni njime. Među njihovim brojnim zamerkama izdvaja se ona da se novi propisi ne bave proizvodnjom kaučuka od kojeg se prave gume. Možda je razlog za to, kažu oni, taj što su tri najveća svetska proizvođača guma – Pireli, Kontinental i Mišlen – evropske kompanije koje proizvode oko 300 miliona guma godišnje.

Da podsetimo, kaučuk se najviše proizvodi u jugoistočnoj Aziji, gde su do sada posečeni milioni hektara šume radi uzgoja ove biljne kulture. Proizvodnja gume je u zamahu u poslednje dve decenije, što situaciju čini još gorom, a zakonodavca obavezuje da se pozabavi ovim pitanjem, smatraju ekolozi.

Izvor: Fortune

Foto: Pixabay

Чланак Evropski zakon o očuvanju šuma uticaće na proizvođače nameštaja, čokolade ali i automobilskih sedišta се појављује прво на Biznis i Finansije.

Među zemljama potpisnicama ovog sporazuma trebalo bi da se nađe i Brazil, u kojem je ogromna teritorija pod prašumom nestala u proteklih nekoliko godina, i koji se smatra velikim kontributorom ubrzanju klimatskih promena.

Međutim, pitanje je da li će se potpisnice držati ovog dogovora. Da podsetimo, i prethodni dogovor o smanjenju krčenja šuma iz 2014. godine nije ispoštovan. I tada su se države obavezale da će smanjiti deforestaciju, pa je uprkos tome u prošloj deceniji nestalo više od 43 miliona hektara šume, što je površina veća od cele Nemačke.

Sada će možda ozbiljnije shvatiti ono na šta su se obavezale, jer vreme za usporavanje klimatskih promena velikom brzinom ističe. A jedan od načina da se to postigne, pored ograničavanja emisije štetnih gasova, je i pošumljavanje.

Za njega će ovaj put biti izdvojeno 19,2 milijarde dolara. Deo tog novca će otići zemljama u razvoju da obnove raskrčeno ili zemljište koje je stradalo u požarima, te da podignu nove zasade na njemu. Pored ove svote, biće kreiran još jedan fond u vrednosti od 1,5 milijardi dolara za zaštitu druge svetske tropske prašume po veličini, koja se nalazi u basenu reke Kongo.

Takođe, više od 30 najvećih finansijskih preduzeća, uključujući osiguravajuće kompanije Aviva, Axa i investicionu kuću Schroders, obavezalo se da će prestati da ulaže u sve poslovne aktivnosti koje doprinose deforestaciji. Među takvim aktivnostima nalaze se i proizvodnja palminog ulja, soje i kakaa.

Izvor: BBC

Foto: Pixabay

Чланак Na klimatskom samitu se pregovara o fondu od 19,2 milijardi dolara za pošumljavanje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema podacima Svetske fondacije za prirodu, na 29 područja u Južnoj Americi, Africi i Jugoistočnoj Aziji, u kojima se drveće masovno krči, nestala je šuma površine Nemačke. Ovaj gubitak čini polovinu ukupne deforestacije na planeti. Među najugroženijima našli su se brazilski i bolivijski deo Amazona, tropska šuma Serado, ali i šume u Paragvaju, Argentini, Madagaskaru, Maleziji, na Sumatri i Borneu.

Šume se najčešće krče u nastojanjima da se poveća poljoprivredno zemljište, pre svega zbog ispaše stoke, ali i radi veoma unosne trgovine drvetom.

Naučnici podsećaju da se uništavanjem šuma ugrožava i njihov biodiverzitet, što može pogodovati širenju zaraznih bolesti i među ljudima, kakvo sada imamo usled pandemije korona virusa. Ukoliko nastavimo da sečemo drveće ovim tempom, kažu oni, pandemije će biti mnogo učestalije u predstojećem periodu.

Foto: Pixabay

Чланак Šume nestaju neverovatnom brzinom се појављује прво на Biznis i Finansije.