Jedan analitičar, međutim, upozorava da bi to povećanje mogla dodatno ohrabriti konkurente da promovišu alternativne metode plaćanja.

Visa namerava da poveća naknade u oktobru, a Mastercard u aprilu, navodi WSJ, pozivajući se na neimenovane izvore i dokumente.

Veće naknade će primorati trgovce da izdvajaju 502 miliona dolara više godišnje, procenila je za WSJ konsultantska kuća za plaćanja CMSPI.

Deonice dve najvrednije svetske kompanije za kreditne kartice porasle su oko 1 odsto pojedinačno na trgovanju u sredu, jer su investitori pozitivno reagovali na izglede da će obe zaraditi stotine miliona inkrementalnog prihoda.

Nakon skromnih dobitaka, Mastercard je dostigao najvišu cenu deonice ikada na zatvaranju od 414 dolara, dok je Visa 247 dolara takođe njena rekordna cena.

U belešci za klijente, analitičari Mizuho-a predvođeni Danom Dolevom naveli su nekoliko razloga zbog kojih bi investitori trebalo da pristupe prijavljenom povećanju naknada oprezno, a ne radosno. Među zabrinutostima banke su mogućnost pojačanog nadzora od strane regulatora i političara i potencijal da se klijenti podstaknu da koriste plaćanja bez kreditnih kartica, kao što su gotovina, Venmo i FedNow sistem plaćanja Federalnih rezervi, koji je uveden prošlog meseca.

Tržišna kapitalizacija Vise je 513 milijardi dolara, što je čini 11. najvećom kompanijom na svetu. Mastercard sa vrednošću od 390 milijardi dolara je 21. najveća javna kompanija.

Izvor: Investitor.me
Foto: Pixabay

Чланак Zbog čega su porasle deonice Visa i Mastercarda се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tim Goldman Sachs-a, predvođen glavnim američkim akcionarskim strategom Davidom J. Kostinom, dao je u istraživačkoj belešci nekoliko saveta ulagačima koji žele da investiraju na tim varljivim tržištima, prenosi Seebiz.
Njihovo savetovanje fokusirano je na staro pitanje za investitore na berzi: što je bolje, vrednosne deonice ili deonice rasta? Ili što ako, ovih dana, nije ni jedno ni drugo?

Rast nasuprot vrednosti

Za neupućene, vrednosne deonice imaju niže cene u odnosu na svoje fundamente (tj. prihode, neto prihode, novčane tokove itd.) od većine javnih kompanija, dok se deonice rasta cene po mnogo višim procenama jer imaju stope rasta koje su znatno niže.

Lyft je dobar primer rastuće deonice. Očekuje se da će gigant deljenja vožnje ove godine povećati prodaju za 27% i tržište ga visoko ceni, ali je u proletnjem kvartalu ostvario negativan neto prihod. Drugim rečima, u rast firme treba ulagati.

Hewlett-Packard je, s druge strane, solidan primer vrednosnih deonica. Prihodi multinacionalnog tehnološkog diva porasli su za manje od 5% u proletnem tromjesečju, ali se njegovim deonicama trguje samo osam puta više od zarade, u poređenju s prosečnim odnosom cene/zarade od 13,1 za S&P 500. Tu ima mnogo pouzdane vrednosti.

Izbor između vrednosnih i rastućih deonica uvek je izazov za ulagače, ali u godinama nakon Velike finansijske krize, rastuće deonice svedočile su neverojatnoj eri nadmašivanja predvođenih vrhunskim tehnološkim firmama.

Sada, međutim, s povećanjem kamatnih stopa od strane Federalnih rezervi, porastom rizika od recesije i vrhuncem inflacije, Goldman kaže da će vrednosne deonice doći na svoje.

Investitori oprezni

“Trenutne relativne procene unutar tržišta kapitala upućuju na to da će faktor vrednosti generirati snažne povrate u srednjem roku”, napisao je Goldmanov tim, dodajući da bi vrednosne deonice trebalo da nadmaše deonice rasta za tri postotna boda tokom sedeće godine.

Investitori će možda hteti da budu oprezni ulažući u rastuće deonice jer će tim deonicama trebati “meko sletanje” i pad kamatnih stopa kako bi nadmašile S&P 500, tvrdi Goldman.

Uz to, rastuće deonice izgledaju osobito skupe u smislu višestrukih zarada i prihoda.

“Izuzetno visoke procene ponekad se mogu opravdati očekivanjima vrlo brzog rasta zarade. Međutim, važno je napomenuti da Goldmanovi ekonomisti još uvek vide samo 33% šanse za recesiju u SAD-u tokom sljedeće godine i 48% šanse za recesiju do septembra 2024″, dodaju.

Ipak, Goldmanov tim takođe je istakao da su vrednosne deonice istorijski imale bolje rezultate od rastućih deonica oko vrhunaca inflacije, mereno indeksom potrošačkih cena (CPI). A glavni ekonomista Goldmana, Jan Hatzius, rekao je u avgustu kako veruje da je inflacija već dosegla vrhunac, čak i ako je verovatno da će do kraja godine ostati povišena u odnosu na standarde.

“Vrednosne dionice nadmašile su dionice rasta u 12 mjeseci nakon sedam od zadnjih osam godišnjih vrhunaca temeljne CPI inflacije”, napisao je Goldmanov tim u sredu.

Vatra i led

Naravno, postoji još jedna mogućnost koju bi investitori mogli razmotriti. Goldman nije spomenuo ovu strategiju u svojoj belešci i ona uopšte ne uključuje deonice.

Iako bi vrednosne deonice mogle da nadmaše rastuće deonice u sledećoj godini, mnogi ulagači verovatno neće hteti natrag na tržište zbog poziva investicionih banaka da im predstoji još više problema.

Morgan Stanley je, na primer, stalno upozoravao da će toksična ekonomska kombinacija “vatre” (inflacije i rastućih kamatnih stopa) i “leda” (padajućeg ekonomskog rasta) držati niske cene dionica do kraja 2023.

Mnogi su ulagači pokušali preći na gotovinu kao sigurno utočište tokom ovih teških ekonomskih vremena, ali Ray Dalio, osnivač najvećeg svjetskog hedge fonda, Bridgewater Associates, tvrdi da je “gotovina još uvek smeće” zbog rastuće inflacije.

Izvor: Blic.rs

Foto: Pixabay

Чланак Cene imovine padaju, gde ulagati се појављује прво на Biznis i Finansije.

Gubici bi bili još gori da se deonice nisu oporavile u petak (+19%) nakon što je aplikacija Robinhood uklonila ograničenja za kupovinu. U januaru je cena GameStopa, firme za videoigre, eksplodirala i to uglavnom zahvaljujući WSB zajednici na Redditu. Želeli su stvoriti što više problema velikim ulagačima koji su se neuspešno kladili na pad GameStop deonica s kratkim pozicijama i izgubili milijarde nakon kratkog stiska.

Cena deonica je dosegnula 483 dolara, afirma je postala najjača u indeksu Russell 2000 s tržišnom vrednošću od 33,7 milijardi dolara.

Sve je jasnije da u naduvavanje jena GameStopa nisu učestvovale samo male firme, AMC i neke druge „meme“ deonice. Ulagači.

Štaviše, JPMorgan veruje da su najveću ulogu imali institucionalni investitori koji su se na vreme povukli iz ulaganja. Wall Street Journal izvestio je, primera radi, da je njujorški hedž fond Senvest Management na tom računu generisao 700 milijona dolara dobiti. Stoga je na neki način kampanja Reddit bila pomalo kontraproduktivna …

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Pad od 80 odsto u nedelji za nama znači da je s tržišta nestalo čak 18 milijardi dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.

U jednom se trenutku Nasdak već odmaknuo za 10 odsto od rekorda kojim se hvalio u sredu, kada je još uvek bio iznad 12.000 bodova. Takvog dvodnevnog pada nije bilo od marta, kada je započela epidemija koja je naterala investitore na strah.
Ova jesen je druge prirode, verovatno samo malo veća korekcija nakon ogromnog rasta (Dau Džons vratio se unatrag 60 odsto od marta), tako da većina analitičara još uvek veruje da je tržište u bikovskom raspoloženju, prenosi SEEbiz.

Neki padovi su vrlo opipljivi. Deonice Tesle, koje su započele mesec iznad 500 američkih dolara (kompanija je krajem avgusta izvršila podelu 1: 5), skliznule su na dobrih 382 američka dolara. Očekivanja da će deonice u septembru postati deo elitnog kluba i budu uključene u izračun indeksa S&P 500 nisu se ostvarila, a ova čast pripala je trima firmama manje poznatim široj javnosti.

Deonice kompanije Epl takođe su se znatno spustile i u četvrtak izgubile osam odsto. Kako je Eplova tržišna kapitalizacija u avgustu dosegla astronomskih dva biliona dolara, više od zajedničke vrednosti svih kompanija koje čine indeks Rasel 2.000 u Njujorku, već su rasla upozorenja da su procene previsoke i da je korekcija neizbežna.

Fajnenšel tajms je takođe izvestio da je na rast određenih deonica uticala i japanska Softbank sa svojim trgovanjem opcijama.

Izvor:B92

Чланак Šta je uzrok pada deonica tehnološkog sektora? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Otkup deonica kojim američke kompanije deo dobiti prelivaju deoničarima gotovo je prepolovljen u drugom tromjesečju, na najniži nivo u poslednjih osam godina.

Kako piše FT, to je rezultat snažnog rasta nesigurnosti oko ekonomske situacije u bliskoj budućnosti i oštrog pada dobiti.
Prema preliminarnim podacima S&P Dow Jones Indicesa, u drugom tromesečju američke kompanije u sistemu indeksa S&P 500 na otkup deonica utrošile su 89,7 milijardi dolara, što je 46 odsto niže nego u istom periodu lane, piše portal Kamatica.com.

Podaci ukazuju da je ovo najlošiji kvartal što se tiče otkupa deonica od prvog tromjesečja 2012. godine.

Za oštar pad otkupa deonica najzaslužnije su velike banke, poput Morgan Stenlija, Goldman Saksa i JP Morgan čejsa, koje su novac u proleće počele da spremaju zbog očekivanog rasta nenaplativih kredita.

S druge strane, najveći kupac sopstvenih deonica bio je Epl, utrošivši u tu svrhu 17,6 milijardi dolara.

Izvor: Kamatica.com

Чланак Banke krive za pad deonica се појављује прво на Biznis i Finansije.

“Otkrivamo kako mnogi strani menadžeri širom sveta (prenamjenjuju) svoje udele u ovom previranju”, rekao je Todd Willits, voditelj EPFR-a, kompanije za praćenje protoka kapitala.

“Alokacije u Kinu nešto su što ljudi žele da uvećaju.”

Kako su američke deonice u aprilu pale na najniže trogodišnje nivoe, pozicija kineskih deonica među više od 800 fondova dostigla je gotovo četvrtinu njihove gotovo dva triliona dolara vredne imovine pod upravljanjem, pokazuju podaci EPFR-a. To je oko 20% više nego pre godinu dana, a otprilike 17% više nego pre šest godina. Podaci obuhvataju sredstva koja raščlanjuju udele u devet kategorija deonica navedenih u kontinentalnoj Kini, Hong Kongu, Tajvanu, Sjedinjenim Državama i Singapuru.

Zvanično nazvana Covid-19, bolest se prvi put pojavila krajem prošle godine u kineskom gradu Wuhan. Od tada je ubila više od 4600 ljudi u zemlji i preko 292 000 u inostranstvu. U nastojanju da suzbiju globalnu pandemiju, lokalne samouprave zaključale su pojedine regije i ograničile poslovne aktivnosti.

Iako su se američke deonice u aprilu znatno oporavile od najnižih, deonice u Kini držale su se relativno dobro. Shanghai Composite Index za sada je niži za 5,2% u dok je S&P 500 u istom razdoblju pao 11,1%.

Podaci EPFR-a pokazali su da su namenski kapitalni fondovi Kine zabežili odliv posljednjih nedjelja jer su mnogi fondovi prodati kako bi se zadovoljile otkupe ili zahtevi kupaca za gotovinom. Međutim, naznačujući da su odlivi privremeni, EPFR je rekao da sredstva uložena u nekoliko regija održavaju njihovu raspodelu u Kinu na štetu drugih tržišta kao način za postizanje ukupnih ciljeva povratka ulaganja.

Za investicione fondove koji su usmereni na dionice na tržištima u nastajanju na globalnom nivou prosečna alokacija Kini je 34%, dok je za fondove koji ulažu u azijske deonice (osim Japana) na Kinu otpadalo 38%.

Izvor Bankar.me

Чланак Globalni investicioni fondovi poslednjih meseci ulažu sve više u kineske deonice се појављује прво на Biznis i Finansije.