Ranije ovog meseca sa granice sa Slovenijom takođe su vraćene breskve, jer je konstatovano da sadrže pomenuti pesticid hlorpirifos.

Ipak, kako za Danas kaže Violeta Josifova, direktorka za razvoj u BioGenesis-u, ovo je bilo očekivano, jer su od strane nadležnih napravljeni koraci koji su neminovno vodili datom ishodu.

Srbiji može biti zabranjen celokupan izvoz voća i povrća

– Ministarka Jelena Tanasković je dozvolila interventan uvoz i upotrebu zabranjene aktivne supstance hlorpirifos, koja u Srbiji odavno nije u upotrebi. Deo te supstance je završio u voćarstvu, a nije bilo tome namenjeno, što sada ima za rezultat da Srbiji može biti zabranjen celokupan izvoz voća i povrća – napominje Josifova.

Sagovornica Danasa ističe da se više puta obraćala, kako Ministarstvu, tako i samoj ministarki, sa ciljem da upozori na štetne posledice koje će biti rezultat uvoza nedozvoljenih aktivnih supstanci i ekološkog otpada, ali su ove dopise nadležni ignorisali.

– Srbija je postala deponija za neutrošene zalihe u EU. Uvoze se proizvodi koji su tamo davno ukinuti. Trenutno se ne zna šta od zaliha ima i koliko godina će se to vući po raznim zadrugama i prodavati na crno. Multinacionalne kompanije su sve ono što više nisu stavili na tržište u EU doneli u Srbiju, jer im je dozvoljen nekontrolisan uvoz. Time su narušeni mehanizmi tržišne potražnje i ponude – upozorava direktorka za razvoj u BioGenesis-u.

Josifova ističe da je još jedna greška načinjena dozvolom za registraciju uvoza pesticida na bazi bakra, za potrebe proizvodnje šećerne repe, uprkos tome što nigde u svetu to nije dozvoljeno.

– Na taj način se svake godine devastira između 20.000 i 30.000 hektara plodnih oranica – pojašnjava ona.

Danas je na uvid dobio i dopis iz marta tekuće godine, koji je njihova sagovornica uputila na adresu ministarstva, a u kome se upozorava da je hlorpirifos najčešći razog vrćanja voća iz izvoza.

– Sva jabuka koja je vraćena iz izvoza bila zbog hlorpirifosa – podseća Josifova, uz zaključak da Stručni savet za zaštitu bilja zapravo ne sačinjavaju ljudi kompatibilni za ove pozicije.

Izvor: Ekapija/Danas

Foto: Pixabay

Чланак Srbija je postala deponija za neutrošene zalihe u EU се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovo je najavila gradska sekretarka za zaštitu životne sredine Ivana Vilotijević nabrajajući projekte gradske vlasti u oblasti za koju je nadležna.

„Od svog otpada koji se nalazi na teritoriji grada Beograda, a to je negde oko 540 hiljada tona godišnje, 340 do 370 hiljada će biti iskorišćeno za pravljenje toplotne odnosno električne energije. To znači da će grad Beograd od otpada koji je prethodnih četrdeset godina završavao na nesanitarnoj deponiji dobijati pet odsto električne i osam odsto toplotne energije. Na taj način smo napravili jedan krug gde otpad na kraju postaje resurs“, dodala je ona.

Prethodno je u našim medijima objavljeno da će pomenuta energana grejati oko 25.400 stanova, koji su deo toplane „Konjarnik“. Tada je najavljeno da bi ovo postrojenje trebalo da bude spremno za rad u novembru 2022.

Izvor: Beoinfo

Foto: Pixabay

Чланак Beograđani će se od naredne godine grejati i na – otpad се појављује прво на Biznis i Finansije.