Na ovom nivou deviznih rezervi obezbeđuje se pokrivenost novčane mase M1 od 144 odsto i gotovo pet meseci uvoza robe i usluga, što je skoro dvostruko više od standarda.

Neto devizne rezerve (devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovima) na kraju avgusta iznosile su 13,13 milijardi evra i u odnosu na kraj prethodnog meseca bile su više za 796,7 miliona evra.

Povećani prilivi

Povećanje deviznih rezervi prvenstveno je rezultat aktivnosti NBS na domaćem deviznom tržištu (neto priliv po osnovu kupovine deviza i svop transakcija u iznosu od 430 miliona evra) i priliva po osnovu prodaje državnih deviznih hartija od vrednosti u iznosu od 336,6 miliona evra.

Na povećanje deviznih rezervi u avgustu dodatno su uticali neto prilivi po osnovu devizne obavezne rezerve banaka u iznosu od 39,2 miliona evra, po osnovu donacija 36,9 miliona evra, kao i neto prilivi po osnovu upravljanja deviznim rezervama i po drugim osnovima (neto 22,9 miliona evra).

Efekat tržišnih faktora u avgustu bio je negativan u neto iznosu od 12,9 miliona evra.

Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u avgustu iznosio je 896,3 miliona evra i bio je za 167,9 miliona evra manji nego u prethodnom mesecu.

U prvih osam meseci ove godine, u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno oko 6,2 milijarde evra.

Vrednost dinara prema evru u avgustu gotovo je nepromenjena, dok je od početka godine dinar nominalno ojačao prema evru za 0,2 odsto.

NBS je na međubankarskom deviznom tržištu u avgustu kupila 450 miliona evra, dok je od početka godine neto prodala 905 miliona evra, radi održavanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Devizne rezerve u Srbiji povećane u avgustu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Polovina ovog rasta ostvarena je u poslednje tri godine, do izbijanja krize u Ukrajini, i pored smanjenja kamatnih stopa i negativnih uticaja pandemije.

Kako je navedeno, istovremeno je došlo i do pozitivnih promena u ročnoj strukturi u vidu rasta učešća dugoročnih depozita.

-I devizna štednja beleži rast u poslednjih deset godina, sa 7,9 mlrd EUR polovinom 2012. godine na 13,2 mlrd EUR polovinom 2022. godine – navedeno je iz NBS-a.

Devizne rezerve  ostale na visokom nivou

I pored znatne neto prodaje deviza u ovoj godini (u prva četiri meseca), devizne rezerve su ostale na visokom nivou i na kraju jula su iznosile 15 mlrd EUR, što osigurava pokrivenost od oko pet meseci uvoza robe i usluga (znatno više od standarda).

-Uprkos geopolitičkim tenzijama, učešće javnog duga u projektovanom BDP-u za 2022. godinu je u junu smanjeno na nivo od 53,2% (56,5% na kraju 2021), a učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima spušteno je na najniži nivo od početka primene Strategije za rešavanje pitanja problematičnih kredita (od 2015. godine) i u junu je iznosilo 3,3% – navodi se u saopštenju.

Potvrda „dobro vođene ekonomske politike u periodu najnovije krize ogleda se u zadržavanju kreditnog rejtinga Srbije na nivou BB+, sa stabilnim izgledima od strane rejting agencija Fitch Ratings i Standard and Poor’s“.

Štednja u domaćoj valuti oročena na godinu dana i zanavljana u periodu od deset godina bila je isplativija od depozita položenog na isti rok u evrima.

Što se tiče depozita oročenih na tri meseca, štednja u dinarima bila je isplativija od štednje u evrima u 89% tromesečnih potperioda, a kod štednje oročene na dve godine, dinarska štednja je bila atraktivnija u svim dvogodišnjim potperiodima.

Znači, bez obzira na to da li je štednja oročena na kratak ili dugi rok – u prethodnih deset godina bilo je isplativije štedeti u domaćoj valuti, zaključeno je u saopštenju.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Isplativije štedeti u domaćoj valuti се појављује прво на Biznis i Finansije.

Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić dodaje da se zlato uvek pokazivalo kao dobar čuvar vrednosti u „nemirnim“ vremenima, pogotovo kada traje ekonomska kriza i kada je nepredvidivo koliko duboke posledice će ostaviti na jednu zemlju.

Srbija raspolaže sa 31,26 tona zlata što je u odnosu na isti period prošle uvećanje za 50 odsto dok ukupna vrednost zlata u deviznim rezervama Narodne banke Srbije trenutno iznosi 1,58 milijardi evra, kažu za Tanjug u Narodnoj banci Srbije (NBS).

„Zlato je najbolja sigurna luka ili ako ništa drugo, ‘hedžing’ instrument, koji štiti od brojnih rizika i doprinosi značajnoj diversifikaciji portfolija, odnosno ukupnoj vrednosti aktive“, objašnjava Grubišić za Tanjug.

Za samo dva meseca cena zlata povećana za više od 20 odsto

Tokom ove godine cena zlata je u proseku iznosila oko 1.627 dolara po finoj unci, a kretala se u rasponu od oko 1.450 dolara (sredinom marta) do 1.765 dolara po unci (sredinom maja), što ukazuje da je za samo dva meseca cena zlata povećana za više od 20 odsto.

Narodna banka Srbije je početkom oktobra 2019. na međunarodnom tržištu kupila devet tona zlata najvišeg kvaliteta, dok od 2005. godine, zlato nije prodavala. Prosečna cena po kojoj je u oktobru prošle godine kupljeno zlato u inostranstvu iznosila je 1.503,16 dolara po finoj unci.

Prema poslednjim podacima, zlato učestvuje sa oko 11 odsto u ukupnim deviznim rezervama države. Dodatnim povećanjem količine zlata izbegao se značajniji štetan uticaj aktelne pandemije korona virusa na finansijski sistem i privredu naše zemlje, tzv. efekat „crnog labuda“, kaže Grubišić.

Proteklih dana cena zlata je bila oko 1.712 dolara po unci, pa računica pokazuje da je rast cene „žutog metala“ od oko 14 odsto doprineo i rastu vrednosti deviznih rezervi naše zemlje.

„Time smo još jednom pokazali da razmišljamo i delujemo proaktivno, odnosno da se na vreme, u povoljnim i relativno mirnim periodima pripremamo za moguću nadolazeću neizvesnost, koja se nažalost dogodila ove godine“, kažu u NBS.
Zlatne rezerve su prema Grubišićevoj oceni važne za svakog potencijalnog investitora jer ulagači po pravili prvo gledaju makroekonomsku sliku zemlje, stabilnost, održivost, i dugoročno vođenje ekonomske politike.

Pokazatelj stabilnosti je, mimo deviznih rezervi, niske inflacije, stabilnog kursa, i ukupna količina domaće valute u opticaju, i broj meseci uvoza koji se pokriva deviznim rezervama, a kod nas je reč o sedam meseci, navodi Grubišić.

Izvor: Tanjug

Чланак Zlato učestvuje sa oko 11 odsto u ukupnim deviznim rezervama države се појављује прво на Biznis i Finansije.