Zakon o deviznom poslovanju, kako smatraju oni koji ga svakodnevno primenjuju, nameće nepotrebna administrativna opterećenja kompanijama, propisana u čak 33 podzakonska akta, i umanjuje im konkurentnost, a istovremeno smanjuje interes stranih kompanija da posluju na ovom tržištu.

Direktor Inicijative „Digitalna Srbija“ Nebojša Đurđević kaže da se Zakon o deviznom poslovanju često simbolično naziva „Berlinskim zidom digitalnog ekosistema Srbije“, jer predstavlja jednu od najvećih barijera za pristup izvorima finansiranja i realizaciju prihoda iz inostranstva.

„Jedan od ključnih nepotrebnih opterećenja koje ovaj zakon donosi kompanijama u našoj zemlji je prethodna kontrola transakcione dokumentacije, s ciljem kontrole zakonitosti transakcije i uključuje i obavezu dobijanja odobrenja Narodne banke Srbije za realizaciju konkretne transakcije. Vreme koje je potrebno za te aktivnosti značajno usporava procese u odnosu na regionalnu i globalnu konkurenciju, povećava troškove transakcija i smanjuje efikasnost poslovanja. Postojeći način kontrole deviznih poslova preduzećima koja posluju iz Srbije otežava da profitabilno i konkurentno naplaćuju usluge i proizvode u inostranstvu, kao i pristup tradicionalnim i savremenim oblicima finansiranja iz inostranstva“, kaže Đurđević za „Biznis i finansije“.

Drugi problem sa ovim zakonom je, kako je ocenio, pravno-pozitivistički pristup koji značajno otežava inovativnu delatnost. Naime, njime se efektivno zabranjuje ili onemogućava svaki vid međunarodnog poslovanja koji nije eksplicitno pomenut u propisima o deviznom poslovanju i na taj način se smatra dozvoljenim.

„Ovakav pristup nije ni praktičan, jer svako novo, po pravilu digitalno rešenje, podrazumeva izmenu zakona ili podzakonskih akata, dodatna tumačenja i velike troškove vezane za pronalaženje načina obavljanja posla tako da se uklopi u postojeći sistem. Takav pristup Srbiju isključuje iz brzo razvijajućih svetskih tokova i onemogućava dalji razvoj i primenu inovativnih tehnologija. Zbog svega toga, imamo situaciju u kojoj oni kojima je najlakše da svoje poslovanje premeste u neku drugu zemlju – a to su uglavnom digitalne kompanije – čim naiđu na ovakve prepreke netipične za ostatak sveta, sele posao iz Srbije. Kao rezultat, intelektualna svojina razvijena u Srbiji se prenosi u strane države, u njima se podižu investicije, iz njih se prihoduje i njima se plaća porez na profit, dok kompanije u Srbiji posluju samo kao troškovni centri, redukujući korist naše države na operativnu potrošnju i PDV“, ističe Đurđević.

Bankari podsećaju da druge zemlje međunarodne transakcije, odnosno „deviznu dokumentarnu kontrolu“, kontrolišu posle a ne pre realizacije transakcije i smatraju da nema potreba da se Zakonom o deviznom poslovanju reguliše ono što je predmet poreskih kontrola i sistema za sprečavanja pranja novca.

Bez stabilnosti, nema ni dobrog poslovanja

U Narodnoj banci Srbije kažu da vode dijalog sa domaćim i stranim preduzećima, bankama i međunarodnim finansijskim organizacijama i pažljivo analiziraju sve predloge za izmenu Zakona o deviznom poslovanju, kako bi se unapredio poslovni ambijent ali i očuvala makroekonomska i finansijska stabilnost.

„Zakon o deviznom poslovanju, kao pravni okvir za sve vrste tekućih i kapitalnih transakcija sa inostranstvom, pored cilja da stvori bolji ambijent za poslovanje privrednih subjekata, ima kao osnovni makroekonomski cilj da spreči negativne efekte prekomernih i naglih kretanja kapitala, posebno u periodima ekonomskih kriza, a kako se ne bi ugrozilo uspešno vođenje monetarne i ekonomske politike i finansijska stabilnost zemlje“, objašnjavaju u NBS.

Stoga je, kako ističu, pogrešan utisak da su propisi o deviznom poslovanju prepreka za uspešno poslovanje privrednih subjekata. Naprotiv, makroekonomska i finansijska stabilnost su osnova za povoljne uslove poslovanja. Kako bi se preduzele odgovarajuće monetarne mere koje će obezbediti stabilnost, potrebno je da se Zakon o deviznom poslovanju primenjuje na adekvatan način, oprezno pristupa daljoj liberalizaciji kapitalnih tokova i raspolaže ažurnim podacima o prekograničnim transakcijama koji se prikupljaju u postupku izveštavanja, navode u centralnoj banci.

Takođe ocenjuju da devizni propisi ne predstavljaju smetnju za pristup novim izvorima finansiranja, već imaju za cilj da očuvaju povoljan poslovni ambijent za realizaciju investicionih projekata. Uloga NBS se ogleda u pružanju pomoći u realizaciji investicionih projekata, uz obezbeđenje adekvatne primene deviznih propisa, kao i u ukazivanju na određene nezakonitosti u predočenim finansijskim konstrukcijama.

„Podaci o održivim platnobilansnim kretanjima, rastu privredne aktivnosti, prihodima od izvoza, kao i visini stranih direktnih investicija i inostranih kredita upravo demantuju tvrdnju da sadašnji devizni propisi usporavaju saradnju sa stranim partnerima i sprečavaju protok kapitala i razvoj tržišta kapitala. Pored toga, NBS je aktivno učestvovala u svim inicijativama za razvoj tržišta kapitala, uključujući i mogućnost da se preko alternativnih fondova finansiraju ekonomske aktivnosti domaćih privrednika“, ističu u NBS.

Nisu svi zahtevi za izmenama konstruktivni

U slučajevima u kojima predložena rešenja mogu da doprinesu unapređenju poslovnog ambijenta u Srbiji, preduzimaju se aktivnosti, kako su potvrdili u NBS, u pravcu njihovog usvajanja, dok se predlozi koji su motivisani zaštitom pojedinačnih interesa preduzeća ili pojedinih grupacija a koji nisu u skladu sa interesima očuvanja finansijske stabilnosti i cele privrede ne mogu usvojiti.

„Narodna banka Srbije je uspela da, zadržavajući postojeći značajan nivo liberalizacije deviznih propisa i istovremeno pažljivo prateći transakcije sa inostranstvom i efekte sprovedene liberalizacije, očuva finansijsku stabilnost u uslovima globalne ekonomske krize izazvane pandemijom. Smatramo da je dostignuti stepen liberalizacije značajan i adekvatan, imajući u vidu da su tekuće transakcije, kao i strane direktne investicije slobodne, dok se preostala delimična ograničenja odnose na depozitne poslove rezidenata u inostranstvu, kao i kratkoročne kredite i portfolio investicije sa nerezidentima van EU“, ocenjuju u NBS.

Prostor za unapređenje pravnog okvira uvek postoji, pa NBS obećava da će nastaviti i dalje da pažljivo prati i analizira sve predloge i inicijative koje mogu da doprinesu poboljšanju poslovnog ambijenta u Srbiji, „vodeći računa da se izmene deviznih propisa ne zasnivaju na njihovom nekritičkom pojednostavljivanju, već na obezbeđenju uslova za stabilno i sigurno poslovanje privrednih subjekata, uz istovremeno očuvanje finansijske stabilnosti zemlje“.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže da nadležne institucije treba da imaju više sluha za zahteve privrednika, jer je ono što njima donosi boljitak dobro i za državu.

„Apsurdno je da ne postoji razumevanje da se menjaju propisi koji bi kompanijama doneli veće prihode, a samim tim bi korist imao i državni budžet, to bi bio uspeh aktuelne vlasti“, rekao je Atanacković za „Biznis i finansije“.

Marica Vuković

Biznis i finansije, broj 186, septembar 2021.

Foto: Pixabay

Чланак Zakon o deviznom poslovanju: Kamen spoticanja između privrede i centralne banke се појављује прво на Biznis i Finansije.